ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga šesta

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA, I

TUMAČENJE SNOVA
i
Preveo S/iiemačkog Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r

HUGO

KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Naslov originala Die Traumdeutung

I

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala. Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razumevanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­ ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

G

Tumačenje snova, I

Naučna literatura o problemima sna

7

što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova« koji nam lebdi pred očima. Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­ rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju mantici. U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natSledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksenšica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.
1

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava. Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primećeni. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast. ^ U svome delu: Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­ kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: „Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stišavanje, i , koja datu predstavu fantastično proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
1

Schwarz i misionar Tfinkdji. vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu. Gotharda (Gotthard) i drugih. L6winger. Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata. pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje odbaci. / Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine. taj pogled na svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru. predstavlja jasno sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no. na kome bi sledeći istraživač gradio dalje. Amram. u samom početku. ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno. Nasuprot tome. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl. Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola. 1 j / Naučna literatura o problemima sna 9 kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-. tako reći. i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju. Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato što se u ovom saznanju. jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal. Tumačenje snova. moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili. ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli. Ova teorija se održala kroz mnoge vekove. i po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno.). Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja. u Diepgen-a. time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. dopire iz nekog drugog sveta. nije još završeno. kao nešto što. a i u specijalnim istraživanjima M. i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi. morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna. Ferstera (Forster). jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano. i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije. na primer šelingijanovaca. 1 Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. nailazimo ipak i na oštroumne ljude. a u n a j ­ novije doba. bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —. nenaklonjene svemu što je pustolovno. F. Osim toga. 1 hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neobjašnjivosti pojava u snu (Hajfner). po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica. sa kineskim Secker. sa indijskim Negelein. Kao naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa. uostalom. Lauer. kojar predskazuje budućnost. pojavljuje se u najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao ./ 0 . sa japanskim Miura i Iwaya. Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti. nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek. Bilo bi. vizije itd. stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce. Kad bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio. somnium). ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna. koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih duO daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka v. tako reći.

530). Naši se snovi priključuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. ili pak samo ulazi u skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost. dit. međutim. stalež. . mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. I Odnos sna prema budnom stanju \\ predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Ja bih u toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. Tačno posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se san povezao za doživljaje prethodnog dana." Vajgani (Weygandt. . „jer se često može. rekli.U snu se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . uobičajeni način živo­ ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­ šnjeg života. dok se zaljubljeni . Mas (Maass) — (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­ vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti. E. Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu. nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima svojim naporima i uživanjima. Slavoljubiv čovek sanja o ste­ čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama i o onima koje još treba da stekne. od redovne sadržine i toka budnog života . želeli ili uradili). kome dugujemo brižljivo i du­ hovito opisivanje fenomena sna. . jer je to u suštini psihološki problem." Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I.. san nam daje ili nešto sasvim strano. zastupala je su­ protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju. str. Stari fizio­ log Burdah (Burdach). kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje uvek određuju individualna ličnost. Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: A ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta — spavača ipak odneo u neki drugi svet. Tako Hafner (str. 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons vu.10 Tumačenje snova. str. ovde je izostavljena i literatura o spavanju. I. Mori (Maury. 19): „Povučenost duše u snu. ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija." J. Štrimpel (Strumpell) u svo­ joj studiji o prirodi i postanku snova (str. 17): . (str. izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474): „ . Pre­ ma tome. stepen obrazovanja. . ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost. Le sommeil et les reves. Čak i ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­ metom. naizgled u pretežnom broju snova. H. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja. " Pretežna većina pisaca. 19): „San pre svega nastavlja budno stanje. već naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­ ševnu snagu. Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na stvaranje naših snova. 541) u istom smislu govori o sno­ vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode duše koja se sama leci. . . Fihte (Fichte. Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji. 6) se direktno protivi gore navedenom tvrđenju Burddhovom. G. . i to specijalno psihološke prirode. godine starosti. . " (str. radostima i bolom. godine (str. desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što smo videli. 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . posmatrati da nas oni vode baš natrag u običan život umesto da nas od njega oslobode". objavljenoj 1855. koja je gotovo bez sećanja. pol. — Na sličan način izražava se još i L.

. — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­ sti doživljene u budnom stanju. moglo bi se reći neko samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje. San nas oslobađa stvarnosti. 1875) koji misli da se osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­ protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str. .. i s druge strane neprestano zadira­ nje jednoga u drugo.1 Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De divmstione II.Maximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur. Sve čulne želje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati. Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano. od stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­ lijom. bilo je izvan svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­ mu. in somnis eadem plerumque videmur obire. stih 961—966. aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens. nego naprotiv strašnu patriotsku mržnju. U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura (™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV. ili u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali. stih 959): Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret. Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine sna od života. Hir. causidici causas agere et componere leges. koji tamo živi u zarobljeništvu. briše u nama nor­ malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim životom . „isto tako isti­ nita i pravilna je prividna suprotnost." (Saopštio Vinterštajn /V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psychounalyse). mesto je uzeto iz četvrte knjige LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari". Ja mislim da . . (Citat u Frojda je pogrešan. Čovek tada možda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu. Hildebranta (Hildebrandt."* Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao. nastavlja Hildebrant. doduše. . Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­ demo. . osim toga. ponu­ dio kakvo izvrsno mozelsko vino. de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus. .. rekao mu je već stari racionalni persijski tumač snova Artaban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što čovek već u budnom stanju misli. izgleda da se često u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona. dok su ga snovi neprestano na to podsticali. „Pa ipak". Prim. da iz predstave povezanih i udruže­ nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umešaju u jedan već postojeći san. A sad upoređujemo situaciju u snu sa stvarnošću. W. I Odnos sna •prema budnom stanju 13 u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja .) * I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima smo budni razmišljali ili se njima bavili. kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: . 1 Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­ življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razrešiva. induperatores pugnare ac proelia obire. prev. ako budu podstaknute bilo ka­ kvim razlogom. Prema Napoleonu. Ekskajzer nas do­ čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­ budio i tako omeo interesantnu iluziju. Ja citiram po Radenštoku (Radenstock. ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­ varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju. A pored svega toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu. Zato će biti na mestu da se setimo opisa F. 8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog života. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­ tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­ nog takvog putovanja. vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd.12 Tumačenje snova. itd. " Hildebrant za­ tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza nekog nevidljivog poklopca". ne osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost. itd. neprekidna zavisnost jednog od drugoga. te je u tom poslu duh bio mnogo više zategnut.

kao prijatelj životinja on ih je podigao. vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u." B GRADIVO SNA — SECANJE U SNU Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog. Mi bismo mogli upravo reći: Sto god nam san pruža. godine. . Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje. filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što 1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je budan. Šesnaest godina ka­ snije.14 Tumačenje snova. i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara. prilikom posete svome prijatelju. i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu. . 1 Gradivo sna — Sećanje u snu 15 MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­ nos idu ruku pod ruku. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti. U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka. dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. to bar treba da nam važi kao neosporno saznanje. — San se zatim na­ stavljao. ili pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem budnom toku mišljenja. i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma. materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­ nosti odvija . zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. 1 Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. Onda osta­ jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san stvarao. San se dogodio 1862. jako voleli. on zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta. doduše. Na svoje veliko iznenađe­ nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom. Ma kako neobično time postupao. i naposletku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni. kao što mu je bilo poznato. Sećamo se. iako su opšte primećene. ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje imena Asplenium. drugim recima. na njegovo zaprepašćenje. mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. . I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. naprotiv. spominje. od onog što smo spolja ili iznutra već doživeli. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. te se time otkriva izvor sna. da se dakle u snu reprodukuje. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega. Ova poveza­ nost. Isplatiće se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­ bavimo. še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu. Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati. da smo o tome sanjali.

Denis. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom. on otvara herbarij. između ostalog. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. naime. godine. dođe mu slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog časopisa. Jednoga dana godine 1877. „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". za koju se još uvek ne seća da ju je ikad ranije imao u rukama. Odabrana dela. želeo da još više pojačam pažnju za njih. saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove. I sad se mogla us­ postaviti veza. prema Vašidu. u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo povezano. njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus. Ona je tada so­ bom ponela album. „Sigurno". koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research). i san Skaligera (Scaliger) (He- nings. ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. na navedenom mestu str. objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana. str. a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus. ali više ništa. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog dana njegovog izlaženja. To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih. On je znao da je to naziv neke francuske varoši. O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da. U snu mi je izgledala veoma poznata. Kad se probudio. Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo. ali ga uopšte nisam mogao prepoznati. Tada se u njemu pojavi sećanje. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna. i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. mislio sam čak da sam je već više puta video. ali izgubljeni iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen. 233) priča: Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­ nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­ no nova. Jesen (str. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom. odgovori dama. Smesta se ponovo probu­ dili. str. i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi. video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. Ma jer s (Myers) je na nekom mestu.16 Tumačenje snova. nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. Ja mislim da će svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe2 Frojd. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. on je ipak načinio stihove njemu u počast. I Gradivo sna — Sećanje u snu 17 se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­ ma kao uspomena." Isti pisac (kod Vašida. Sveska je bila iz godine 1861. Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih komada. i Delbef se po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime. namenjen bratu. ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima. 300). Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. VI .

Jedan zračak sećanja. u jednom dužem snu. primetio je to ime na jednom plakatu. Dubina pamćenja sna obuhvata i takve slike ličnosti. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. I na ulici koja vodi ka crkvici. J Gradivo sna — Sečanje u snu 19 nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta dnevno. To je bilo u drugoj polovini devede­ setih godina.kontusz6wku". ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peščara. Onda sam ga odjednom pre­ poznao. niti odakle dolazi. lica sasvim neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači na dan. ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači. Godine 1907. stvari..18 Tumačenje snova. po­ što je to ispričao. 23): „Već je izričito priznato da san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reprodukovanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena. kome nisam baš hteo poverovati. godine okrenuo. i to sa potpunom sigurnošću. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se povezali sa snažnim psihičkim vrednostima. slučajno stigoh u Pa­ dovu. mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje. str. Navešću samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli. Kasnijih godina. verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895. da je u nekoj kafani poručio jednu . pitao je šta je to. U izvesnom prostornom od­ nosu prema mojoj ličnosti. delimično takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan. na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg. Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. sa figurama od peščara na njemu. pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim. 40): „Stvar se još više pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje mladosti slike pojedinih mesta. te se ka­ snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­ jima probuđena svest uživa. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti. koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. Jedan pacijent je sanjao. Jedan od izvora. godine. s leve strane u pravcu ulice. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga restorana. Pacijent u početku nije uopšte hteo da mi poveruje. o kojima ću pri­ čati kasnije. kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu. Nekoliko dana kasnije. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu. slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu. stvari. jeste život u detinjstvu. Prilikom svoje druge posete. Hildebrant (str. mislio sam da taj propust nadoknadim. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima. kad sam se već inten­ zivno bavio proučavanjem snova. pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokažem da oni zapravo dobro poznaju citate. Reichenhall). jer to ime još nikad nije čuo. opscene reci i slično i da se njima služe u snu. dvanaest go­ dina kasnije. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. lokalitete i do­ življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2" ." Strimpel (Striimpell.

Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana. strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto Trilpor (Trilport). ili su jedno i drugo već odavno izgubile. Ono na što već odavno ne mislimo. dabome. str. I Gradivo sna — Sećanje u snu 21 neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost. . 46) čak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­ šlih dana. saznao sam da je imao samo jedno oko. Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem . Mori ga pita kako se zove. glasi odgovor. daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestičkih snova. Mi ćemo. saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energično zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­ đih utisaka. i ličnost se pomešala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja. 119): „Naročito je značaj­ no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. Jedan ame­ rički pisac. kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­ ni — udaljeni. koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). . upita jednu staru slu­ žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva. Snevač je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom. Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice koje od toga vremena više nije video. Noću pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka. Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu. pri­ jatelj njegovog oca. . ali se u budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera. Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala. i da je ču­ var mosta. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­ kara nisam video i. na osnovu svojih sopstvenih istraživanja. koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja." Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva.. on se predstavlja da se zove C . gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta." Folkelt (Volkelt. U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom mestu. što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća. Ali činjenica koju Robert izražava s pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim." O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio u mojim prvim godinama detinjstva. on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu. Mori (Le sommeil. Lice te osobe nije bilo jasno. . Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­ nim odnosom. Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti. Kad je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon. Robert (str. Mori. koliko znam. nepozna­ tog iz viđenja. Pošto se probudio. i ovaj mu reče da je gospodin T. „Si­ gurno". a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost lekara. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. . pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo. iz svoga sna. u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega. da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom.20 Tumačenje snova. „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš otac gradio. ili utisci trećeg prethodnog dana.

39): „ . sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž. o kojima govorimo. . . pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja. doduše. uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je on sam podupirao: . Naprotiv. pošto se ne smatra da je vredno pamćenja. tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli. ukoliko se to tiče neposredne prošlosti. niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana. Da vidimo šta o tome kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili. najznačajnija i najnerazumljivija osobenost sećanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala. zatim. ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni. U n a ­ šem snu pojavljuju se. nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­ leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja. Međutim. . Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana. strana 727): „The profound emotions of waking life. kao u budnom stanju. jedna od poslednjih posmatračica. zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla. jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja. .. pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega. osim ako ih je akutno osveženje za vreme budnosti malo pre toga nadražilo?" Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim. nego iz sasvim sporednih dodataka. mostlv the trifling. . are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. slučajni. The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv." Havelok Elis (Havelock Ellis. ta bradavica igra ulogu u našem snu . samo ono što je naj­ značajnije nego. ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog 1 Duboke emocije budnog života. onde gde u sebi nose najrazdražljivije beleške proživljenog. pod čijim utiskom kasnije zaspimo. bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili pošto smo prošli pored njega. kada analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delove. 45) baš ove osobenosti sećanja u snu. It is so far as the immediate past is conserned. briše se iz našeg sećanja.I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. ovakvi slučajevi. pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično. Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­ gom pokojniku u prvo vreme. morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se. .22 Tumačenje snova. „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. " Strimpel (str. Hildebrant (str. i ono što je najravnodušnije i najbeznačajnije. the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv. Treća. prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga). naprotiv. dok su moždane ćelije. većinom beznačajni. Potresan smrtni slučaj u našoj porodici. dolaze iz doživljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana. u većini neme i nepokretne. the incidental. ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka. the „forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams. Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins). Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost. . str. 1 Bine (Binz. ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­ kom pojedinačnom slučaju. I Gradivo sna — Sećanje u snu 23 palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­ vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. 11): „ . Delage). Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu baš one koje najdublje spavaju.

a u j u t r u svezi utisci. „ J e r uglavnom bi se sve većim delom svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­ no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatrpanosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo. Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­ sti za svaku teoriju o sećanju uopšte. „To sve sam stvarno danju uradio. Ali ovakvo shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­ čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a da se seća. indefiniment susceptible de reparaitre au jour"." Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­ sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­ gledno počinje. događaju se izuzeci.24 Tumačenje snova. Međutim. on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­ zahvalnim". p r e m a kojima se može dokazati postojanje Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju. Ili.. Treba da imamo p r e d očima samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­ staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e nuti. a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je preko dana poznato.1 zaključak. ne može u pot­ punosti da se izgubi" (Šolc. u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­ ma životu preko dana. 1 čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz najstarijih vremena. I Nadražaji sna i izvori sna 25 broja. 1 C NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a jima sna i izvorima sna. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja.que toute impression meme la plus insignifiante. Hildebrant je svakako u p r a v u kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­ stima. San nekako počinje s tim. da u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delatnosti koja i noću ne miruje. On nas uči da „ništa. ali sledeći član je izostavljen. San donosi samo odlomke reprodukcija. laisse une trače inalterable. Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja." Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pakovanje kofera. na koji nas isto tako gone m n o g e druge. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doživljaji. Taj posao. što smo jednom posedovali. može se objasniti poziva­ njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka. spremanje jela u kuhinji i slično. Delbef priča o n e ­ kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­ tovanje kolima. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­ življaja od prethodnog dana. naravno. Scholz. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu. na kome je kao nekim čudom izbegao udes. patološke pojave duševnog života. nego karakter „stvarnosti". 34)." 1 . kao što kaže Delbef . Saopštenja. a ja lično imaću kasnije priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu. str. kao što su Pilcova (Pilcz). taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumačenja snova. on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani član. i koja je sama sebi cilj. u kojima san j e d a n doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to naše sećanje čini u b u d n o m stanju. odgovarala bi tome.

Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju. pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna. Gde je nabrajanje izvora sna potpuno. Mo­ že da nas ubode mušica. 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. Činjenica što nas jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". • .26 Tumačenje snova. Može da prodre u oči jača svetlost. Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. oči. pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. Ova shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo. posmatranje jed­ nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. a san je reakcija na ovu smetnju. a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­ giji. kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha. njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. 527: Svaki nejasno za­ paženi šum budi u snu odgovarajuće slike. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. počev od neizbežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti. on bi zaspao. Pažljivi posmatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­ gao prepoznati kao izvor sna. Kad bi se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu. mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. I Nadražaji sna i izvori sna 27 Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­ dim ovde prema Jesenu. ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa. saopštio je. Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. str. i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake promene nadražaja koji na njih deluju. Za nauku se uskoro postavilo pitanje. Zatim zaspimo. za san nisu morali da traže izvor nadražaja. čije nam je delo o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna. mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­ ložiti osećanju rashlađivanja. škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­ valama. Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­ nulo bilo šta što mu smeta. Ad 1) Spoljni čulni nadražaji Mlađi Strimpel. Takvih nadražaja ima čitav niz. kao što je poznato. 4) Cisto psihički izvori nadražaja. ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­ dražaj. sin filozofa. dakle izvori sna. i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova). te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) čulni nadražaj. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale. Kad želimo da zaspimo. grmlja­ vina nas premešta u centar bitke. da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk. mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. da se čuje šum. san je potekao iz božanske ili demonske sile. ili je neka noćna nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom.

Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o . 1 . naime." Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni do kakvog rezultata). dru­ gi opet. neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose. Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk. a između palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. godine. Halle 1758. razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja. bio je običaj da glava uvek bude pokrivena. lokalni bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima. ili da smo se sur­ vali sa neke strme visine. Kako priča Mekniš. kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta.. Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da reprodukuje. str. str. Majer (Meier. izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta. Na selu. On sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što su im noge stavili u mangal. Onda se pojavljuje vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar. 33) jednom je sa­ njao da su ga napala neka lica koja su ga položila po dužini leđima na zemlju. jednom drugom prilikom. . Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. I Nadražaji sna i izvori sna 29 Ako noću izgubimo pokrivač. Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove. Von den Traumen und Nachtwandlern.. probudio se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica. onda nad nama visi velika stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova. onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu.28 Tumačenje snova. . Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova. „Ložači" — to su chauffeurs. Majer je sanjao da ga vešaju. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. mislio je da ga vuku kroz reku. 2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. — On se nalazi u Italiji. 258). Pri tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade. Dok je on to u snu doživljavao. gde je živeo. Macnish)". kad je u snu dobio napad podagre. 5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. 3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira. 4) Uštinu ga lagano za potiljak. koji je spavao u vlažnoj košulji. „On je ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. Weimar 1784. ovakve opite vršio je već Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). zatim je žderu sa lica tako da mu skidaju kožu. Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš. Kako priča Henings (Hennings. jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta. Ako u krevetu ležimo popreko. — On čuje kako zvone zvona. Argument koji se zasniva na sličnosti između nadražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­ nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. na lice mu stav­ ljaju masku od smole. 9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir. — On sanja o vremenu. možda ćemo sanjati da stojimo na ivici neke strašne provalije. 1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. Neki bolesnik. i misli na lekara koji ga je u detinjstvu lečio. — On sanja o strašnom mučenju. pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta. 8) Na čelo mu sipaju kap vode.

68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni. str. Veiganta (D'Hervey. Traite des facultes de Fame. zbije naočigled tako bogatu količinu sadržine sna. Tamo je video Robespjera. Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome. da. Garnije (Garnier." Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj drugoj nameri. pred­ stavlja une affinite quelconque. u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između trenutka kad se nadražaj buđenja oseti i samog buđenja. dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!". Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije. probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio i. Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu La Revue philosophique započeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to mogućno da snevač. služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično namešten na satu. „U mlađim godinama". Folkelt (Folkelt. Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja. Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna. Ljut zbog toga. Maraa. Weygandt) i drugih. 72)1. koji povezuje nadražaj sna i rezultat sna. nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim. Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil. 1 I . postavimo pitanje kako snovi nastaju. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da.30 Tumačenje snova. da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu i uvedenu katastrofu". Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani san. str. slično sečivu giljotine. Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. i on oseti kako mu se glava odvaja od tela. ona se prevrne. bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen. onda Bilo kakav afinitet. On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku. „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat. mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies. svoj krajnji prirodni cilj. I Nadražaji sna i izvori sna 31 o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom preziveo na Kanalu Lamanšu. priča ovaj pisac. 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca. Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi. pogodio njegove vratne pršljenove. i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. koji inače ne poznaje literaturu o snovima. A odnos. po recima Morijevim. ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da nadražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu ne nastupa u svom pravom obliku. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici. on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja. kao da je či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu. (Hildebrant). Posle toga: Eurjo. on ga prekori zbog te vike. doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku i sam pozvat pred sud. ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan. 161). pored njega je sedela njegova majka. polagao im račun. Da čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom. sečivo giljotine pade. Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake onog strašnog vremena. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku. str.

budilnik je samo izvršio svoju dužnost. kao što sam uskoro primetio." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd. na samom pragu ona se spotiče — lomljivo posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo3 Frotfd. može se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara.32 Tumačenje snova. ali da se pre toga. „Pazi"." Kad se bolje pogleda. i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada. vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu. „čitav te-. ako je uti­ sak jak." „Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji. sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama. I tačno. Ali — zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo. i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide. Odabrana dela. i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­ ku." Na pitanje.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela. Sad konji povukoše. zveket razbijenog po­ suđa nego pravo pravcato zvonjenje. Reših da uzmem učešća u tom bogosluženju. rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. — a tim zvo­ njenjem. pomoću kojih utisak dobija svoju psihičku vrednost. tj. i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu. I dok tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise. mi. zašto je isti nadražaj izazvao tako različite. A gla­ sovi zvona dolaze od budilnika." „Druga kombinacija. pošto sam malo zagrejan. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno. Čulni utisak mi prepoznajemo. tamo vidim seljake u svečanim odelima. Ali još se odugovlači s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. čujem zvonara kako se penje na toranj. i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. tako što se utiskom izazove veći ili manji broj slika sećanja. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u snu preko spoljnih nadražaja. odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike budu izazvane. I opet samo oštri zvuk budilnika.. može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem. ona na osnovu tih nadra­ žaja stvara iluzije. onda stvaramo iluziju. VI mm . Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — namešta se krzno. opominjem je ja. pravilno tuma­ čimo. onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi. ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. jasan. Vedar je zimski dan. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama. Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. ulice su prekrivene dubokim snegom. zašto duša u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet. zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom spavanju. i zašto baš ove rezul­ tate sna: (Str. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni. ret pašće na zemlju. na osnovu njega. kao što čovek budeći se uviđa. kako u velikom broju odlaze u crkvu. I Nadražaji sna i izvori sna 33 ćemo morati sebi postaviti pitanje. sa pesmaricom pod rukom. to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj odluci duševnog života.

ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove. svaka­ ko. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­ va uloga kao izazivača sna teško. leptire. Simon priča o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. Ili. ovaploćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. Kad se probudio. tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­ nje ne treba da bude. Tumač sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevača. ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima. šarene perle. koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja. pak. onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna. kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice. dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna. možemo naslutiti da objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike. su­ više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden. prev. koji deluju analogno. čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svetlosnih slika. na boravak kod džinova u Brobingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca — zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ 2 gim motivima? U originalu autora Guliverovih avantura to su Houyhnhn-i (Prim. čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. među njima naročito subjektivna nadraženja mrežnjače.34 Tumačenje snova. I zaista. kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a S^I . M. nalazimo se u iskušenju da ka­ žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu. — U tome. 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje. i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove. Tako. Ona tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god su mu potrebna. Vunt (str. ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova. i da drugi momenti determinišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­ zovu.) — Uostalom. iz kojih se ona sastoji. čovek poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje. I Nadraiaji sna i izvori sna 35 rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim uslovima. kao što ja mislim. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guliverova putovanja. ribe. Staviše. B.. 2 Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju scena iz snevačevog detinjstva." Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. koje sam baš u toj nameri tako opširno naveo. cveće i slično. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u čulnim organima. Tako se objašnjava značajna sklonost sna da u velikom broju dočarava pred oči slične predmete ili predmete koji se u potpunosti slažu. na primer. a mnogo­ brojne svetle tačke. kao zvonjenje i zujanje u ušima itd. 1 ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna. ili uopšte ne može potvrditi.

Mori kaže da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripišemo neko značenje. koje se obično pojav­ ljuju u periodu usnuća. video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­ ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u činiji. onda mu — prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što je zaspao (strana 134). Trumbull Ladd. uostalom. ne potcenjujući uo­ stalom centralno učešće fenomena. tvrdio i Johanes Miler). U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­ noga sata probudili. u kome je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao. do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi. Glavni dokaz za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipnagogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". 59. posle koje se možda ponovo budi. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti iza sna. odgovarao je poredak svetlosnih tačaka na mrežnjači u paralelnim linijama. Mori. To su često veo­ ma žive slike pune promena. To naročito važi za snove ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi. video hipnagogičku halucinaciju. nećemo moći potceniti izda­ šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za . sećao se sna u kome se pojavlji- vala jedna otvorena knjiga. štampana veoma sitnim slovima. slično kao što uvertiru najav­ ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje. shemu za psihički zapažene likove u snu. dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku završava usnućem. i sledeća). da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja nadraženosti mrežnjače. Drugi put. Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci. ako je inače za to disponiran. posle ne suviše dugog vremena. i za koje se posle buđenja sećao da je o njima sanjao. I Nadražaji sna i izvori sna 37 žajima posmatranjem i eksperimentom. po­ puštanje zategnute pažnje (str. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti. posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza. kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle. G. da bi mogao nešto jasno da izdvoji. Ali. i on ju je sa naporom morao čitati. Jednom snu. Istim putevima kao Joh. štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je. koji je sposoban da se beskrajno menja. posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. Miler i Mori kreće se jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija. koji je ovim slikama u velikoj meri bio podložan. imena itd. kad je upravo patio od osećaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­ jetu. Ako se čovek zatim. te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. na primer. ne otvarajući pri tom oči. Da ka­ žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­ ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­ mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­ više velikog rastojanja. kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno. probudi. pa se zatim u snu ponoviti. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture.. i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju. Drugi put.3G Tumačenje snova. tačno odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. dok za snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči. To se Moriju dogodilo jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspavljivanja. Ladd misli.

Delinger (Dollinger. Bouche—Leclerq. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju. da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. štaviše. str. 31. priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha. Gottesdienstliche Altertumer der Griechen § 41. Naposletku. bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je. • . V.1 1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja u starom veku. pre nego što se u budnom stanju ma šta može primetiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­ je). Essai sur la valeur semeiologique des reves). nego baš u njemu. Lojd (W. Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa. Ako obradimo literaturu o snu. Hermann. Lloyd). Privataltertimer. Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. 163 ss. I Na dražaji sna i izvori sna 39 san. i kad je na ovaj način. neznatniji je i nekonstantan. str. Magnetism and Mesmerism in antiquity. London 1877. gužvi. Izgleda. M. ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju. prema Artigu (Artigues. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti. Simon Tissiz). Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­ ljenje. Opšte se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća. 130. koju tako nazivamo. Ta­ ko. na primer. trljali." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku. Vajgand) uticaj Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann. Vrlo stara iskustva dala su npr. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu. doveden do egzaltacije. § 38. jedva daju znak o tome da postoje. 16. Maury. okadili. uostalom.. uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju podršku. ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock. Simon. ad 3) Unutrašnji. organski telesni nadražaj Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma. gde se podvrgavao različitim ceremonijama. za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. stavili bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije protumačili. Strimpelu (str. Spitta. I 74). kupali su ga. Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku. Betinger (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Medizin II str. M. u stanju nadraženosti. oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije ništa znala. postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory. osim za oblasti sluha. i mnoge druge pisce). budući da. Berner (Borner) mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. Kod probavnih smetnji san sadrži predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja. Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo). Tisije (Tissier). prilikom lekarskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je uskoro umrla. ili u bo­ lestima. onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi. dok su nam zdravi. kao što je poznato.38 Tumačenje snova. priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat.

pored toga. a posle njega i Folkelt. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu. 2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma. noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo. organski uslovljene senzacije. za lekara i jednu drugu privlač­ nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme- ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma. I Nadražaji sna i izvori sna 41 njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna. dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu. Međutim. nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. razvio filozof Šoperihauer (Schopenhauer). kako ga Tisije naziva. c) gastritičke. A kako drukčije da intelekt reaguje na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će. Po njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih. sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da ni u jednom slučaju neće presušiti. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem sna ima. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču. i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole. prostora i kauzaliteta. možda i svake noći —. Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­ staje izvor nadražaja za snove. nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične snove normalnih ljudi. dakle. kad počne snažno da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama. danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito konzekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa. mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žuborenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima može svesti na više od jednog nezavršenog izvora. to „moi splanchnique". Međutim. pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. Mada su. pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja. od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije mišića. to osećanje bi noću. Organski uslovljena senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja). Serner (Scherner). Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena. i tama kojom je obavijen po­ stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. i ako priznamo da duša u stanju spavanja. ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna. okrenuta od spoljnjeg sveta. kao što bismo mogli pomisliti. . Ostalo bi samo još da se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu. kojom je obavijeno jezgro našeg bića. ipak priraštaj izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. Mrak. i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose.40 Tumačenje snova. može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela. b) disajne pneumatske. ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene. od simpatičnog nervnog sistema.

Uostalom. a prelaz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju (Strimpel. i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je pronašao Šerner. Jedno drugo pravilo glasi (str. ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži. čovek sanja o statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju. što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. M. Kao rezultat iznosi sledeće postavke. a na pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito. pa sad ležimo razgolićeni. o ispadanju zuba. San o letenju je. nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama. Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač. Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte. Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg može odstraniti iz duševne percepcije. osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik predstave o lebdenju. I Nadražafi sna i izvori sna 43 d) seksualne i e) periferne senzacije (str. kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu. 33 drugog odeljka). ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. 24). On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao. 2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda. 118). često nejasnim objašnjenjima. čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila. Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadržina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju. naći ćemo se često pred neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna. i si. On kaže (str. 1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti. onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija koje taj aparat obavlja. Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu. sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna. uzbuđenja ili smetnje. Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome što. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti. adekvatna slika koju duša upotrebljava. Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara. str. međutim. kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba". Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi. onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene afektu. ili kad se jedna ruka spusti niz telo.42 Tumačenje snova. onda je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine. o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju. ili ući u nju. 11. tj. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta. prema kojoj se. ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti.) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. prema Strimpelu. . svest drugojačije odnosi nego normalno.

I Nadražaji sna i izvori sna 45 3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti i nekom stranom licu. morali bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna. videti docnije.. ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište. zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati. str. ovo potpuno razrešenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo. kao glavnu podelu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san. na primer.44 Tumačenje snova. i svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su — i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je sklonost da. sanjati da je odnosni pokret bio ometen. Na osnovu ovih rezultata. saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. 1 ad 4) Psihički izvori nadraženja Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o poreklu materijala snova. 4) Može se. što je više mo­ gućno. „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost izuzetaka. 127).U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. U stvari. Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da. nego pruža i jedan iz­ vor za snove. naime. koji su otada objavljeni u dve sveske. ovde više ne odražavaju ni značajnija telesna i duševna nadraženja. takođe. i ostavljaju ga tako nje­ govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i . ako se bavimo prstima. umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. „po pravilu". Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. 6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu. doduše. Život u predstavama. Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje etiologije snova. ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt. većinom. zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. Oni. str. sva­ ko svoj dnevni posao nastavlja u snu. a da recima Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika. od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo u reprodukciji (Vunt. na­ ime. 365). Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom. Ovde slo­ bodna grupacija prodire u samo središte sna. 5) U odgovarajućem položaju. san čoveka kad spava odvraća od dnevnog interesovanja i da mi. tek onda sanjamo o stva­ rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su za budan život već izgubile čar aktuelnosti. I tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila. Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da. koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja — bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna. 1 kao „često". mi sanjamo o brojevima. tako. I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: . pri čemu se stva­ ra izvesna analogija između jednog i drugog. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za san najkarakterističniji materijal. koji su pamet i razum već ionako ostavili.

često znamo da smo sanjali. On za sve predstave u snu tvrdi da . Covek je. doduše. veo­ ma energično. str. zau­ zimaju neki srednji stav. događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­ nost u sećanju.. kao uticajni filozof Vunt. Verovatno. danas psihijatra tako plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­ kog duševnog bića. Nepoverenje psihijatrovo stavilo 1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje . naravno. njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt. Jer za san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­ đenja. mi možemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru bilo još sveže. somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji.su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok.. 118). Ne samo što se ovi sami lako mogu naći. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. poznati kao dnevno interesovanje.46 Tumačenje snova. sposobnost. i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­ jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­ držim sna niti o činjenici da je sanjao. Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str. pa čak i eksperimentima potvrditi. ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati. dok je u noći postojalo više od nje­ ga. ali ne zna­ mo šta smo sanjali. navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma. većinu predstava o snu predstavljaju. i na nekom drugom mestu (str. je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu. 17). Kod svojih pacijenata ja sam anali­ zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i više godina. Mi se. 359). sposoban da se sna seća. A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo postojanje. nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duševnog života. a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. 1 Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47 pokretima. zatim. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. Misli naših snova dolaze nam spol ja. zasad. ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­ potpuno sećamo. 6): „Les pensees de nos reves nous viennent du dehors . Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga."! Oni naučnici koji. ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju. pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova. . i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­ manje trideset i sedam godina. Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. Vlada mozga nad organizmom ističe se.. D ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUĐENJA? Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe".. S druge stra­ ne.. 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas". pa ipak nije izgubio . ne propuštaju priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna.. Vunt. u stvari.

48

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

49

ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma značajno i na prvi pogled neshvatljivo. O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­ pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na čitav niz razloga. Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­ žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi, jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­ lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­ lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­ jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja, potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen, biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­ vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­ va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog seSnovi koji se periodički vraćaju često su primećeni. Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
1

ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­ ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije snove najbolje pamtimo. Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­ kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­ gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­ jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a kojih se u budnom stanju sećaju. Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena. Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­ čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­ đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­ vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca. Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih snova lakše i češće setiti. Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­ držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­ jala predstava u snu tako reći san čini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI

50

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

51

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­ prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­ vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­ novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna (Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo. Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna, čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san nije ni sadržavao." Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­ ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­ zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­ šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­ nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­ lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­ nosti." Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­ pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur en pareille matiere est de confter au papier sans le moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel; l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par imagination les fragments incoherents et disjoints journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente comme un fait authentique, dument itabli selon les bonnes mćthodcs .. ."' Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­ povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­ goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu nedostaje. Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­ lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još preostaje za naše sećanje sna?
1 Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan; totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­ rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...; čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­ ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­ pisno utvrđenu prema dobrim metodima...

4*

52

Tumačenje snova, I

Psihološke osobenosti sna

53

E

P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA

U naučnom posmatranju sna mi polazimo od pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­ ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam". Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­ žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna. Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­ nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica snova druga nego što je pozornica budnog života u predstavama. „Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­ zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije." Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti; niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-

ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­ na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih jedna za drugom. Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja. S pravom je primećeno da se jedna od glavnih osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­ men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru (Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­ noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli u slikama i može se smatrati da se približava­ njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­ kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao namerno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­ ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­ loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­ ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­ cije — saznali smo da su samo po sadržini identične 1 sa slikama u snu. San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­ nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re1 H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­ titi u vezi s nečim drugim.

54 Tumačenje snova. Ukratko rečeno. ponovo načini mesta laganijoj i kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja. a to može više puta alternirati sa procesom usnuća halucinacija. Ali mi u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­ mo probe. Moramo dakle priznati da se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str. to do­ lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­ rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­ cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. da ništa nismo doživeli nego da smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali — javlja se tek sa buđenjem. 43). a kad se čovek osvesti. Prema tome. naime. dakle primamo halucinacije potpuno im verujući. dobro poznatih psihijatru. 476): . Iz ovih slika san stvara jednu situaciju. Sve ono što je doživljeno između uspavljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri- . Delbef dolazi do istog zaključka. može nam eventualno pokazati da smo ružu koju smo videli i dodirnuli. Osim toga se u snu po­ red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se. osećanja i slike pomeraju u neki spoljni prostor (str. Kritika. kao u budnom stanju. Duša u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i govoru. 145). Ona osim toga zanema­ ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih gde ova samovolja otpada. Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­ nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str. nego istinski i stvarni doživljaji duše.. da bi čovek zaspao. Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­ rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. a izuzeci traže posebno objašnje­ nje. o su­ štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira. koji su sličniji per­ cepcijama nego li predstavama sećanja. 58).U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­ tivnost naše duše izgleda kao objektivna. njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u subjektivni svet snova. da misli zamenjuje halucinacijama. sasvim kao i inače u budnom stanju.. potrebna je izvesna pasivnost. U tom pogledu ne postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih predstava. Ona greši zato što zakon kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna (str. Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši). tj. Ali su karakteristični za san ipak samo oni elementi sadržine koji se ponašaju kao slike. Promena predstave u halucinaciju ne predstav­ lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­ juće misli u budnom stanju. on dramatizuje neku ideju.." Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­ nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­ nosti. Ova karakteristika od­ vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću. jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. primećeno je da se sećanje na jedan niz tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­ tvara u halucinacije iste melodije. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­ nost.. Posle psiholoških razvijanja koja se delimično razlikuju od ovih. b) san je ukidanje samovoljnosti. Ele­ menti sna nipošto nisu samo predstave. kao što to kaže Spits (str. onako kako se oni javljaju u budnom stanju posredovanjem čula (str. Prelaženjem preko svih diskusija. 35). Ona svoje slike ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati njihovu objektivnu realnost. 34). Slike u snu uslovljene su po­ puštanjem samovoljnosti. Ali značajnost ove strane snoviđenja postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­ nju — po pravilu. — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­ vamo. I Psihološke osobenosti sna 55 cima). tako što sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao da su to čulne impresije. osim — a to samo praktički uopšteno — činje­ nice buđenja. 36).. on predstavlja nešto što se stvarno zbiva. pa ipak mi pri tom samo sanjamo. San nas može svima ovim probama zava­ ravati. a u snu stvara predstave i misli u stvarnim senzornim slikama (str. Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­ što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upoređenje.

nego i njegovim psihičkim odnosom. zamenjivanje halucinacija. emancipacija predstave o mestu koje po­ jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu. One uzimaju učešća. a vodeničar kad njegov mlin prestane da klopara. ne bismo ga uopšte mogli probuditi. dok s dru­ ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkonzekventnije zaključke. ni u snu nisu izmenjeni bilo na koji način. kao što i mlinar samo onda spava kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. 84). 1 . imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapažanjima. i njeno slobodno samoodlučivanje. ali je ovaj uslov opisao nešto druk­ čijim recima. On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao dobro (. si­ tuacije sna u misli. kad čovek. Još više se trajanje ove senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen uvek samo čulnom snagom utiska. „Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i povlači se sa periferije . . I mi stvarno ne postupamo drukčije Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezainteresovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­ zam uspavljivanja. kome suprotstavljam svoje Ja. Ali čovekov duh je u primeni zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put zamenjivanjem jedne predstave drugom. prema tome. kaže Burddh. Covek se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve.sub ratione boni"). naročito stvaranje pojmova. „San se ostvaruje samo pod uslovom". a ovo pretpostavlja da je ona bila percipirana. za vreme spavanja razlikuje između senzacija . kao i naša snaga volje. 460 i ss. . pove­ zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju osnovu. p r e ­ uzeo je Hafner (Haffner). možemo donositi na j čestiti je i najsve­ tije odluke. . ali da kao ravnodušna. neka ravnodušna reč neće pro­ buditi spavača." (str. s druge strane. on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­ protno. i da na taj način resimo zadatak tumačenja sna. „Pošto se sve više duševne sposobnosti. . Za vreme sna slike sna sam smatrao istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­ vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg sveta. 18). moramo ipak pri­ znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta. čak i za vreme spavanja. ali uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih nadražaja. to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti predstava u snu. s jedne stra­ ne. nje­ govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa kojim se naša fantazija kreće u snu. Prema njemu je prvi znak sna besprostornost i bezvremenost. 1 mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi stišavanju duše.56 Tumačenje snova. Mi smo po aktivnosti isto tako oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. ako se on odnosi na neku stvar koja je važna za predstavu. jer sama po sebi naša moć suđenja. S ovim znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna. zadovoljavajuća dušu nije poremetila" (str. I Psihološke osobenosti sna 57 likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­ žim go (str. ili bolje rečeno. tj. Ali veza nije u potpunosti prekinuta. ali ako ga pozovemo njegovim ime­ nom. nego više nedostatak interesovanja za to. tako se čovek budi od gašenja kandila. i nedostatak kritičke r e ­ fleksije. duša nije podstaknuta čulnim nadražajima. onda će se isplatiti da navedemo neke oštroumne napomene staroga Burdaha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­ ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. da aktivnost sna objasni izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata. on će se probuditi.. . ne bi čuo i osećao.). 457). J e r u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave. . t j . kao i naših nada i želja u snu. sud i zaključivanje. „da 1 Sličan pokušaj kao Delbef. dakle prestankom čulne aktivnosti. kažemo. . duša. . 1 Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­ vijih karakteristika snevanja. Tako se dešava da mi u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti. Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­ govore koji nisu za potcenjivanje. . Zato možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni nadražaj. kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova. nego tek posle buđenja. .

jednom pritisku zatamnjivanja. Pojavljuje se gledište da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem psihičke efikasnosti u stanju spavanja. Ko bi se u budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim. Mislim da to govori činjenično stanje. ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­ stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. dans le reve l'esprit est un automate spirituel. I tako nam se nameće već inače bliska pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti i na duševne sposobnosti. osećanja. dopušta nemogućnosti."2 Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne bi sadržavali neku inkoherenciju. ali nijedno od njih ne donosi sobom i svoju psihičku vrednost. Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju pretpostavku da su se u snu dogodile i druge. kakvu apsurdnost." Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­ staje svaka objektivna i razumna povezanost.. Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti. njene želje. naime gu­ bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja predstava. i bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­ sti. do­ gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­ načno u veoma velikom broju. još zna­ čajnije i dublje promene sa materijalom predstava budnog stanja. ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­ zana za slike sećanja. Jednu od ovakvih promena pokušava da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. pokazuje nas i etički i moralno tupim. sad dolazi u pitanje. Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­ učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­ noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja. lica. Po Lemoenu (Lemoine). podležu . Jedna ili druga od ovih sposobnosti eventualno se sasvim ukida. I već je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­ kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­ hološkim osobinama sna. inkoherencija slike sno­ va jedini je bitni karakter sna. c'est le jeu des fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans but. . quelque 1 anachronisme. on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije. I ona duševna stanja. lokaliteta. I Psihološke osobenosti sna 59 kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju. ako o psihič­ koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­ lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene. da li one pod ovakvim uslovima mogu obavljati normalan rad. 1 . perceptualne slike stvari.58 Tumačenje snova. str.. Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie psychique. San je nepovezan. to je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju bez kontrole i bez cilja. afektivna i mentalna. kakav anahronizam. . 2 San. Mori se s tim slaže. to je psihička anarhija. i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­ rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika. 163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles et qui ne contiennent quelque incoherence." Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­ nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom se san u našem sećanju suprotstavlja životu. 17): „Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju korena njena osećanja. affective et mentole. quelque absurdite. on kaže (Le sommeil. da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­ no dalje da rade. ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno. interesovanja. interesovanja i rad­ nje. zbog čega se njihova veza sa slikama prekida. duh je u snu duševni automat. a to gledište nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno suđenje. Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u duši onako po svojoj volji.

" Radeštok (str. dobro­ voljce. a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous offrent la ehoree et les affections paralytiques . 522) veli: „Izgleda kao da se psi­ hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čoveka preselila u mozak jednog luđaka. str. Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­ lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na odnosima i vezama (str. 2 Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezonovanja. koje kod budnog čoveka najčešće izaziva volja. 1 . 14). correspond. Bine (Binz. 123) misli da u snu nema kritike ni korek­ ture niza percepcija od strane sadržine celokupne Stvaranje ovih slika. pour l'intelligence. kao u kakvom kaleidoskopu. Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­ vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona (De divinatione II): „Nihil tam praepostere.60 Tumačenje snova. mi sasvim ozbiljno po nekom višem nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te zemlje. 26). tam monstruose cogitari potest. izgleda da su predstave u snu sasvim uklonjene iz zaklona kauzalnosti. 50) nalazi za odnos slika snova prema mislima u budnom stanju jedno poređenje. takva da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. tako nesre­ đeno. quod non possimus somniare. što kamena stena pliva na vodi. 148). tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati. .. po čijem učenju du­ ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­ da besciljna. tam incondite. što mrtvac na svo­ jim nogama ide ka svom grobu. ukazujući na teoriju o snu koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu. kako se to kaže. U njima mi povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­ bom nemaju ni najmanje veze. 45): „Kakve neobične skokove dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na glavu. Radeštok i drugi ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar postala." 1 Ništa se ne može zamisliti tako naopako. vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de ces images que čhez l'homme eveille fait le plus souvent naltre la volonte. Već u sledećem tre­ nutku. odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­ tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati kod horeje i kod paralitičkih bolesti. 33). ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao. i tako se nastavlja ova promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava. Jodl (str. za njega: „toute une serie de degradations de la faculte pensante et raisonnante" (str. tri put tri je dvadeset. Po mišljenju naučnika •Spite (str. grupacija je po­ stala drukčija.2 Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­ ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim duševnim aktivnostima. san u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­ gim. I Psihološke osobenosti sna 61 „Popuštanje. oslobađanje i brkanje predstava ko­ je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno" priznaje čak i Folkelt (str. dok se ne uhvatimo za glavu i ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­ šću razumnog predstavljanja i mišljenja. uostalom." Hildebrant (str."1 Fehner (str. Uklanjajući se ispred stroge policije razumne volje koja vodi tok predstava u budnom stanju." Mori (Le sommeil. sve dok se ne probudimo. po mogućstvu još besmislenija i luđa nego što je već i ranije bila. str. 27) . uopšte nas ništa ne čudi što jedno pseto recituje neki stih. i kad preterivanje u besmislici do­ vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­ žimo." 1 San je. 145): „Stvarno izgleda nemoguće da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti zakoni.

2) une association vicieuse et irreguliere des idees1 (Le sommeil. 98) itd. Spita misli da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest. da ona može pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­ cijom budnog stanja. 70) veli: „San teče ili isključivo. mada jedan deo apsurdnosti sna treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. 11) u snovima vidi sposobnost duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad svim senzacijama i percepcijama. ne može postojati nikakva sumnja o tome da je ova u njemu sačuvana. Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­ kovanje. Ove se među sobom povezuju prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz predstava (slika). Međutim.U snu se javljaju sve vrste svesne aktivnosti. Sve snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­ cijacije. str. koje među sobom povezuju predstave u snu. onoliko koliko se može (uporedi. estetski ukus i moralni sud pri tome ni­ šta ne mogu. pisci koji uglavnom ovako nepovoljno sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti. Sada se prilično uopšteno pri­ znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja. sasvim posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su aktivne u budnom mišljenju. Naročita poteškoća za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne funkcije. na drugom mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­ nja. kako izgle­ da. štaviše. u snu najmanje trpela. funkcije svesti. za tako mnogo­ brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje." Naučnici čije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju: suma senzacijskih nadražaja iz različitih. štaviše. Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti koji se javlja u snu.62 Tumačenje snova. to znači tako da reflek­ sija i razum. Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­ rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­ ševnim smetnjama.. str." Protivrečnosti u koje pada san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene. jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava. deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom. str. itd.. na primer Vunta i Vajganta). po zakonima golih predstava ili organskih nadražaja sa takvim predstavama. Pošto jedino preko svesti nešto znamo o snu. Čitav ovaj materijal obrađen je za­ tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti koje sređuju i misle. izolovano jedna od druge. 37) vidi jednu od duševnih aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegorizirajućoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna. čija su učenja postala merodavna. važe i za slike sna. On je jednom sanjao da preduzima hoJedna spontana i tako reći automatska akcija duha. Od Mo­ rija potiču i dva izvrsna primera sna. Zibek (Siebeck. Nisu samo još uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom ili onom zakonu o asocijaciji. 1 PsiholoSke osobenosti sna 63 svesti. Sole (Scholz. Vunt. ali nepotpuno. prema kojima se predstave povezuju.. Kao „Gemut" (osećaj). njihova domi­ nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza. sećanje. On priznaje dve glavne karakte­ rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme automatique de l'esprit. 126). bude u duši najpre izvestan broj predstava koje se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja). Tako kaže Folkelt (str. ipak. u kojima jednozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­ stava u snu. on označava „konstantno prikuplja­ nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića". sputano. 1 . 15): . Pre­ ma Spiti.U snu se predstave jure i love prema slučajnim sličnostima i jedva primetnim povezanostima. ili da su se logički odnosi između predstava izgubili (str. Zakoni o asocijaciji. Isti naučnik izjavljuje: . Štrim- pel (str.

osim percepcije. razume se."2 (Str. elles s'appliquent d des objets imaginaires et mobiles. zatim •e posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelles tiea (Pelletier). Kad spavamo. Snevač je glumac koji po volji igra i luđake i mudrace.Now our dreams are a means of conserving these successive personalities. prev. 2 U snu. zatim mu trgovac začinima reče: . moralitć. en sorte que l'homme qui dort ne se distingue guere. 5 Frojđ. hormis le perception. ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence durant le sommeil. sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu.) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­ riti sud.. pa stoga zapravo nije u pravu: „Dans le sommeil. seulement.(34 Tumačenje snova. I Psihološke osobenosti sna 65 dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku. demone i anđele. str. zatim se stvorio kod jednog prodavca za­ čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija. napom. les nains et les geants. selon se maniere de voir. 19): . dželate i žrtve.an archaic world oj vast emotions and imperfect thoughts". možda samo pretva­ ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta. toutes les facultes de l'esprit."* Mislilac kao što je Delbef tvrdi — ne navodeći. Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji ide još dalje i prodire još dublje. . Ali iz­ gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna može biti ipak nije bez metoda. ili ako neko drugi (Diga) iz­ javljuje: . Odabrana dela. 118) da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­ nju upravljaju i snom. dokaz protiv kontradiktornog materijala. volja. ovde izgleda teška.. imagination. VT 1 . Sili (J.M." Onda dođe više slika u kojima je video cvet Lobelis. protiv koga Mori žestoko polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam mogao da nabavim. ili je možda izgled koji im je san pružao bio drukčiji. pamćenje. mi se vraćamo starim načinima posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima. 2 San nije ni nerazumnost. Le songeur est un acteur qui joue a volonte les fous et les sages. o či­ joj je smrti malo pre toga bio čitao. les bourreaux et les victimes. Njegove izreke za­ služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni smisao sna. Takođe neće mnogo značiti ako jedan od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita. les demons et les anges.1 Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­ govora sa druge strane. Drugi put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao kilometre. 137). imaginacija.. pa čak ni čista besmislica. 3 Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli.. to impulses and activities which long ago dominated us.le reve n'est pas derasion ni meme irraison pure"2. dans leur fermeture au Monde exterieur. Mori kaže za njega (Le sommeil.3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­ nim početnim slogom. volonte. najzad se pro­ budio igrajući partiju lota. toute sa liberte d'action et d'attention et il ne semble faire consister le sommeil que dans l'oclusion des sens. Kontradikcija. ovaj mu posle razgovora da jednu lopaticu (pelle) od cinka. de Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­ sivnih ličnosti. i od nje je u toku sna koji se nastavio postao velik borbeni mač (str. str. intelligence. kepece i džinove. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­ ma izgledu. kao . doduše. samo se one vezuju za imaginarne i nestalne objekte. memoire. 222). restent intactes dans leur essence. moralnost ostaju u svo­ joj suštini nedirnute. 1 upoznamo stepene razvoja psihičkog života. Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san.Vi niste u Parizu nego na ostrvu Gilolo.. When asleep we go back to the old ways of looking at things and of feeling about them. sve sposobnosti duše: inteli­ gencija. vraćamo se im­ pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­ nirali. Izgleda da je nipodaštavanje psi­ hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz d'Erve (Marquis d'Hervev). posle toga generala Lopeza. J.

il faut savoir suivre la marche des idees. takva nežnost osećanja. objektivnu formu i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima. Čeci etabli." „Sto se tiče prvoga. izvanrednu alegoriju." (str. treba znati analizirati tkivo snova. obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna kraja ovog niza vrednosti (str. les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques. kao što znamo."2 Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje d'Ervejeve knjige. l'idee prend une forme visible. uzvišeno prikazuje u najuzvišenijem veličanstvu. d s'y meprendre. sećanje prima izgled sadašnje činjenice. nalazimo da se ovaj pisac ovako izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image du reve est la copie de l'idee." 1 Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je već 1799. a la sensation determinee par les objets eocterieurs. I Psihološke osobenosti sna 67 l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant les sens. chez celui-ci. neuporedivi humor. u njihovom za­ tvaranju od spoljnjeg sveta. smešno u neopisivo drastičnoj komici. toute la difference qui separe alors la pensee ordinaire de celle du dormeur c'est que. 8 „Slika sna je kopija predstave. jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­ ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa svega što je ljudsko."' — „Cak i najbi­ zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo analizirati.66 Tumačenje snova."1 Ali Mori dodaje: . On nam zemaljsku lepotu pred­ stavlja u nebeskom sjaju. dražesnu ironiju. samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad dešava veoma nejasno u duši. Glavno je predstava.qu'il y a une difference de plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre qu'elles gardent chez l'homme eveille. s druge strane. jasnoća shvatanja. Pošto je to utvrđeno. Hildebrant koji je. a po­ nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio. le souvenir revet l'apparence du jait present." Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda zauzima u literaturi velik obim. preko naslućivanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve do precenjivanja.'JG): „Neobični skokovi naših predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­ cija. l'incoherence devient alors comprehensible. I na strani 147: „Les reves les plus bizarres trouvent meme une explications des plus logiques quand on sait les analyser." 8 „Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one održavaju u budna čoveka". 146). ko ne bi iz sopstvenog isku­ stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše. psihološku karakteristiku snova izrazio u tri antinomije. Wolf Datridson. takva tananost posmatranja.skok predstave koji uopšte to nije. 19): „Ona se nalazi između intenzifikacije duševnog života. treba znati pra­ titi tok predstava.. tako da se čovek koji spava uopšte ne razlikuje. objective et ressemble. i najfantastičnije koncepcije postaju proste i potpuno logične činjenice. od najdubljeg omalo­ važavanja. l. vizija je samo dodatna. od čoveka koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula. jednog potenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­ java često u najdubljem razume van ju suštine koja u tim pojavama leži. tako da često mislimo da posmatramo . ono što nam je iz iskustva poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem obliku. sva r a ­ zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste ta što kod ovoga predstava prima vidljivu. inkoherencija tada postaje shvatljiva. prema njegovom načinu gledanja. Le principal est l'idee. branio slično objašnjenje inkoherencije u snu (str. il faut savoir analyser le tissu des reves. la vision n'est qu'accessoire. H kojim smo se upoznali." 5* . što bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­ nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju. koje san stavlja daleko iznad funk­ cija u budnom stanju."s „Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula. i takva briljantnost vica. godine neki stari autor koji mi je bio ne­ poznat.

Ove reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj2 ci. kao na primer Subertova (Schubert). Ova prednost. dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­ padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­ prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti. Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. od pojava rasprava Le Lorena (Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije 1 postigla definitivno objašnjenje. a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se desi i jedno i drugo. 1 . nam mora pomoći da prebrodimo one protivrečnosti. dok je duhovima vladala filozofija. da je san oslo­ bođenje duha od sile spoljne prirode. oslobođenje du­ še od okova čulnosti. sne­ vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­ čije nego što je budno mišljenje. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez vrednosti. da je i u drugom smislu nezavisan od vremena. Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­ nom periodu koji je sada iza nas. ono ima jednu činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­ stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim bitnim crtama ima opštu važnost i koja. za onoga koji je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­ sti koje ima u budnom stanju otpada. i slični sudovi mladog Fihteja 1 (Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao „polet duševnog života ka jednom višem stepenu". kao što se može shvatiti. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave. I Psihološke osobenosti sna 69 Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­ pe. da su snovi suvereno superiorni iznad vre­ menskih i prostornih rastojanja. Hafner i Spiu. Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost sećunja. o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­ govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno. izgleda da dokazuju da je san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­ držine. daje pred­ nost somatskim nadražajnim izvorima. taj u etiologiji sna. 2 1 mevajući bolje naslućivanje naroda. jedan od malo­ brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio. većinom pridr­ žavali psihičke vrednosti snova. snovi koji zaslužuju ovakvu i drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna. Onaj ko je sklon nipodaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu. naravno. zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve. Snovi. 59). upravo je iluzorna prednost.68 Tumačenje snova. kao što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom usmrćivanju giljotinom. svaki motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za snevanje. uko­ liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik. Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel). nisu vladale egzaktne prirodne nauke. od najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­ govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma koliko jednostavno bilo ovo rešenje. str. i to baš zato što je jedan oblik mišljenja. kao što Hildebrant primećuje. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­ vrsnim argumentima. San bi trebalo da u odnosu na vremenost ima još jedno drugo preimućstvo. nego san vrata što vode u metafiziku. Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900. razuUpor. Drugu prednost snova često isticana od strane starih pisaću. kaže da nije budno stanje. može se sa lakoćom prepoznati kao iluzija.

kritiku kod H. str. 553): „Covek za vreme spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline. a čovek greha naći će. 268. pa čak i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih dovede u vezu s njima. World of dreams. svoju sopstvenu ličnost mi prepoznajemo." Folkelt (str. a da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum. gnevu i svim porocima.. Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna osećanja i težnje. naprotiv. Rimski car koji je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije Grundziige des Systems der Anthropologie. kao što su Sopenhauerove. krađu. opiraće se mržnji. F. 146): „Treba uzeti u obzir da se asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave. da naime u snu svako postu­ pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­ rom. estetski ukus ili moralni sud. Jer nas ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­ ševne radnje iznenađuje i ovde. 25): „Ako ne računamo retke izu­ zetke ." Ovim pogledima se najoštrije protive izjave. Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­ ke sumnje. . Elisa. onda se toga užasava kao nečega što je strano njegovoj prirodi. Ali ako je već sama ta či­ njenica van spora. biće krepostan čovek i u snu pun vrline. pošto ne osećamo n\ sa­ žaljenje i pošto i najteže zločine. 1 izgleda da savest u snu ćuti. tako i sve ostale ljude. Jedni isto tako od­ lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zahtevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čovekova ostaje sačuvana i za san. ili ako se to ipak dogodi. 1 Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima. 4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u snu.U snu je istina. da se moralne osobenosti ljudi odra­ žavaju u njihovim snovima. 1 Upor. i u snu slike koje je imao pred sobom u budnom stanju... Hafner (str. kao Sto svako zna. . su postupci u seksualnom pogledu." Radeštak (str. on će se odupirati iskušenjima. da kod pesnika i kompozitora može biti izvor novih nadahnuća. sud je krajnje slab i preovlađuje etička ravnodušnost. po pravilu. Jesen kaže (str. Jedan čestit čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin. ubistvo i liša­ vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez naknadnog kajanja." Sole (str.70 Tumačenje snova. ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­ movolji snova. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i svaki moralni sud. I x Etička osećanja u snu 71 činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji danju nije bio postignut. . F ETIČKA OSECANJA U SNU Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­ blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i osećanja budnoga stanja prostiru i na snove. uprkos svakom maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko. Izbegava se — i to svakako s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog prirodnog psihološkog rešenja. onda ipak njeno shvatanje podleže mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. 36): . za­ visti. da može rešavati sumnje i probleme. Erlangen 1850 (Prema Spiti). R.

Za njega nastaje . ma koliko opipljiva računska gre­ ška. koje su danju s nama. I mi za nešto što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­ mo: . sećanje i druge sposobnosti isto­ ga ranga. za koje se „kategorički imperativ" prostire i u san. Ostali. Tako prinudna logika stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova. pošto je našem mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­ vot jedino poseduje istinu i stvarnost. Pjaf1 (Pfaff). upravo problem mo­ ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa.. da niko sam za sebe ne zna baš tako sigurno koliko je dobar a koliko zao. Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu odgovornost za svoje snove. I za Hildebranta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji. Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali dok nas ni jedna. / Etička osećanja u snu 73 U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­ pe autora." Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi rade budni. Ali se (ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je moralno biće. povla­ če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­ rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac da ga se ni u snu ne možemo osloboditi. Strogo uzevši.72 Tumačenje snova. 192).. menjajući jednu poznatu poslovi­ cu. izgleda. između vrline i poroka. ukoliko je život nečistiji. iz kojeg sam već uzeo mnogobrojne citate. pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­ trašnjosti. ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke. ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili postanu ma i samo sumnjivi. da zbog pokvarenosti njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter u njegovoj prirodi. i tako se razvija jedna nova razlika u mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži u funkcijama duševnog života ili u njegovim somatski uslovljenim smetnjama. moglo bi im se samo poželeti da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­ žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže. razum. nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni vrlina rfi greh. utoliko je i san nečistiji.. 1 Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite. kod pisaca obeju grupa pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­ nih snova. A sada. Kako se mnoge stvari. prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­ vima. Prema tome." (str. Hafner kaže (na strani 23): „Mi nismo odgovorni za snove. uto­ liko je čistiji i san." Mali spis Hildebrantov. najsavršeniji po obliku i misli­ ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna na koji sam u literaturi naišao.. i da niko ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­ ralne snove. Oni bi pokušaj da snevača načine odgovornim za njegove snove. ipak se nikad ne gubi razlika između dobra i zla." Ali je čovek odgovoran za grešan san ukoliko ga indirektno izazove. Jer bez obzira na one suprotnosti u procenjivanju nemoralnosti sna. za sve one koji smatraju da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi privedeno kraju. str.To mi ni u snu ne pada na pamet!'. suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podležu fantazija. mo­ rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez ikakvog ograničenja. mogli isto tako mirno otkloniti kao i prividno ist. 45 i dalje).ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­ lektualnih sposobnosti u budnom stanju. I ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­ dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u budnom stanju da ima slične misli.

" Hildebrant. u klicama i nagoveštajima lo­ ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­ laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­ va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti. .Ko mrzi svoga brata. s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za nešto što je najdalje i poslednje za nas. Osuda ovakvih predstava bila je po­ nekad manje ozbiljna. izložiti smehu. I dok posle buđenja čitavu. 52): „Ne može se. zbi­ janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­ manji delić vremena. da pre odlaska na .74 Tumačenje snova. svesni svoje moralne snage." O tom prvom impulsu bi se moglo reći: San te nije pronašao. I / Etička osećanja u snu 75 dužnost." (Str. u delu Tractatus de Officio sanctissimae Inquisitionis". taj je ubica'. Gruber. ne za celokupni zbir njihov ali sva­ kako za izvestan procenat od njih. naširoko razra­ đenu tvorevinu poročnog sna možemo. str. Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­ govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. on je na scenu doveo apostolovu reč: . koje j e narrisao Tomas Karena (Thomas Carena. go­ vorimo jezikom istine. ne postoji sumnja o tome da se ovakve predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju kod većine ljudi. štaviše. — on se samo na to ugle­ dao i ispleo ga. želimo veoma odlučno da odbijemo. dakle. jer su naše misli u toj oblasti tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­ ćem da se jedva još mogu smatrati našima. kao i u budnom stanju. raz'umemo Hristovu reč: .Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli' — onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan minimum krivice. 1 Svakako. u kojoj bismo bili od­ govorni za svoje misli. Pošto je izneo da se moraju uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna. Čovek se oseća odgovornim za snevačeve zablude. (Str. Kod Spite nalazimo navede­ nu sledeću izjavu A. pošto im smetaju u njihovom naj­ dubljem razmišljanju. mi time ipak u isto vreme indirektno priznajemo da naše samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo. pobožne i svete ljude svih vremena terale na to da se žale da su teški grešnici. Celera (Zeller) u članku Irre" u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era (Ersch. a i smanjivanje vrednosti. Svajcarska). koju i on sam priznaje. kao što nam je poz­ nato. jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko dana zanimao. naime. naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­ šljenje. ali." 1 Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela sveta inkvizicija prema našem problemu. i brkanje elemenata predstava u snu. Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­ umljenje o tome da li treba jednostavno poricati svaku odgovornost za grehe i krivice u snu. i to u dramatskom obliku. zadirkivajućih i mučnih. po­ što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­ ričito poričemo postojanje takvih misli. Urban. To su iste misli i ista ocena koje su. iako nesvesno. požuda ili impuls kroz dušu budnoga čoveka. ali i na nekom drugom i ne samo etičkom polju." Dr Eniger (Ehniger. on je obradio samo jednu neznatnu količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre toga bio našao.spavanje moralno očisti svoju dušu. ipak materijal od ko­ jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti sa smešne strane. 144): „Duh je retko kada tako srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­ vama. 49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu. „Ukratko ako u ovom smislu koji se teško može pobijati. i najveći mislioci morali su se žaliti na množinu loših predstava sličnih snu. Time. onda se svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije palo na pamet. zamisliti nijedna akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način pre toga prošao kao želja. u njihovom najsvetijem i naj­ ozbiljnijem misaonom radu. S. svakako. izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način života. I ja mislim da mi ovde.

stvarnih našoj moralnoj svesti. doduše. kao što. Samo tako. Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­ titi celokupan ovaj predstavni materijal. 84) kaže da nam san često samo otkriva ono što sami sebi nećemo da priznamo. naprotiv. H. Dosad nije načinjen ni­ jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim saznanjem ovu različitost odstranimo. sprečilo da primetimo postojanje tog impulsa. polazeći od ovih pretpostavki. 55). Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­ krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da smo imali drukčije vaspitanje. Po ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta- . i da ga stoga s pravom nazivamo lažljivcem i varalicom. ako se trudio da suz­ bija grešne misli kad god bi se one pojavile. San. ako je u budnom stanju uvek vodio život strog i pun vrlina. ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što je u njegovoj moći.. dok nam one druge ostaju samo neobične. 1 hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom neželjenih predstava (slika). 149). passioni vecchie a sepolte rivivono. Erdman (Erdmann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo mišljenje treba imati o nekom čoveku. ovde je mesto da se setimo da je prema mišljenju SopenIzvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­ šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo. delujući danju kao neka inhibicija." Nama se skreće pažnja da iskrsavanje ovih pobuda. ne do­ zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. i Folkeltova: . na primer za vreme puberteta.76 Tumačenje snova. pred nas izlaze stvari i osobe na koje nikada ne mislimo." I nešto slično misli i J. Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u budnom stanju svojstvena neka moć koja je. stare i sahranjene strasti ponovo oživljavaju. ili pak u njemu igra samo ne­ znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva. prema priznanju lekara. I Etičko osećanja u snu 77 Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­ snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih misli. E. kakvi se zaključci za psihologiju budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca i njihovu novu različitu grupaciju. inhibirana da prodre do akcije. 105). Najzad. jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­ nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­ nom stanju nedostaje.I one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­ zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu svoje prisustvo u duši" (str. premda ne čitavu prirodu čovekovu. Hildebrant može snu dodeliti ulogu upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­ ralne štete naše duše. to sam u snu na svoje veliko iznena­ đenje već nekoliko puta saznao. J. „Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate e spente da un pezzo. čija pojava i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše čuđenje. i da u spavanju ne­ što ispada iz akcije što nas je. i spadao je među sredstva da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­ nom našem poznavanju. ponekad može da svesti objavi i neke dotad neprimećene telesne bolesti. Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih predstava u snu. Ni Spitu nije moglo ruko­ voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore nadraživanja. on kaže da nam san ponekad dozvoljava da zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. ono što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja prema njemu. ci vengono dinanzi"1 (str. cose e persone acui non pensiamo mai. Jedna važna razlika postoji samo u tome: neželjene predstave na moralnom polju pokazuju suprotnost sa našim običnim osećanjem. „Karakter naših snova ostaje daleko vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego što možemo saznati o tome samo posmatranjem u budnom stanju. je tako pokazao stvarnu. Fihte. si ridestano. koji. Radeštok (str.

Evidemment les visions qui se deroulenr. Očigledno. trudim se da se borim protiv njih. svakako da to nije dokaz za duševni impuls snevačev. osećanje časti i strah. I Etička osečanja u snu 79 ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­ hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­ nomen. plus les pen­ chants en desaceord avec elles conservent eneore sur lui l'influence dans le reve. 113). i dosta često mi se događa da im ne podlegnem. . Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti. ali uko­ liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh. radim po njihovom impulsu.En reve l'homme se revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o granicama moralnosti kaže: .78 Tumačenje snova. koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­ na volja ne pokušava da odbije. Ali u snovima uvek im podležem. str. le sentiment d'honneur. Za Jesena n e ­ željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu. koji po njegovom shvatanju vlada snovima. ne bismo imali nikakvo pravo na ovakav zaključak..Ce sont nos penchants qui parlent et qui nous font agir. čovek se. Des qu'il suspend l'exercise de sa volonte. . bien que parjois elle nous avertisse."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­ vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­ sima najžešće borio.. sans que la conscience nous retienne. . Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-« njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­ vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za „automatisme psychologique" (psihološki automati­ zam). Kod jednog drugog pisca. onda ovo mišljenje ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima Morijevim (str. tako reći. u budnom stanju. l'etat de veille. et sa misere natives.. Morija. . mais moins les idees acquises ont pinštrć dans son esprit. . . Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­ jućoj sadržini predstave. mada nam ponekad skreće pa­ žnju. ali potisnutu ili skrivenu n e ­ m o r a l n u dispoziciju snevačevu. L'homme revient pour ainsi dire a l'etat de nature quand U reve.." (Le 1 sommeil. 115): . utoliko više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj uticaj nad njim. Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­ nu stvarno postojeću. čovek u potpunosti otkriva samom sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. Cim obustavlja vrše­ nje svoje volje. me sont suggeres par les incitations que je ressens et que ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler. bez straha i bez grize savesti ."2 Na j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str. sans crainte et sans remords . otkriva instinktivni čovek . J'ai mes defauts et mes penchants vicieux. ili bolje rečeno. Mais dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion. u grozničkim i drugim delirijima. mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­ nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez plana. 360). a. predstave (vizije) 1 . et U m'arrive assez souvent de n'y pas succomber. dakle. devant ma pensee et qui constituent les reves. la crainte nous dejendent. 8 U snu se. vraća u prirodno stanje. on postaje igračkom svih strasti protiv kojih nas u stanju budnosti brane svest. U devient le jouet des toutes les passions contre lesquelles. Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost psihičkoj delatnosti. P r e m a n e k i m drugim autorima. 462): „Dans le reve. predstavljaju „ka­ r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. pre svega. Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da nas naša svest ne sprečava. * U snu se. c'est surtout l'homme instinetif qui se revele . je tdche de lutter contre eux. a l'itat de veille la conscience. Kad sanja.

Ako smem da upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­ rijalom. zašto komplikovani mehanizam duševnog aparata i dalje radi. što ga uzimaju za po­ laznu tačku za objašnjenja i odnose. ali među njima ima i ponekih veoma ne­ potpunih. Ovde duša ne spava. ako se čovek u snu. Pojedine teorije o snu razlikovaće se među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­ stiku sna određuju kao bitnu. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova 6 Frojd. ono se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spoljnjeg sveta. Ako odustanemo od potpunog nabrajanja. boji razbojnika.80 Tumačenje snova. ono štaviše prodire u njen mehanizam i čini ga privremeno neupotrebljivim. VI . ali je strah realan. ali naše očekiva­ nje. koje je po navici upravljeno teleologiji. ona mora pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate od onih u budnom stanju. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu. Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i u naučnom svetu uopšte. to jest. Jedna funkcija. I Teorije o snu i funkcija sna 81 Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi: „San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana. a teorije pomenute na drugom mestu čine ga uzorom za maloumnost ili amenciju. možda. probuditi se. Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom smislu. labavljenje međusob­ nih veza. doduše." Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­ njamo ostaloj sadržini sna. ako se pojave nadražaji koji smetaju. ali. naprotiv. Odabrana dela. uvek prema osnovnom shvatanju o meri i vrsti psihičke aktivnosti u snu: 1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­ hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu. možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom o snu. ipak će izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa uvidom u jednu funkciju sna. Spavati bez snova. 2) Teorije koje. Kod ovih teorija postav­ lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­ gući pristup ka jednoj funkciji sna. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­ punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu što o snu vredi znati. osiromašenje u pristupačnom materijalu. Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao Delbef. na primer. sa sledećom grupacijom teo­ rije o snu. Otkako je san postao predme­ tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj teorija sna. moći ćemo nazvati teorijom o snu. mogli bismo pokušati. to bi bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto treće. ti raz­ bojnici su. ne uviđa se za­ što se sanja. snevanja. rekao bih da prve teorije konstruišu san kao paranoju. njen apa­ rat ostaje intaktan. za san pretpostavljaju smanjenje psihičke aktivnosti. ili. Ukoliko se može pretposta­ viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova. šta srne da polaže pravo na to da bude uvršćeno među psihičke procese budnog stanja? G TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema jednoj opširnijoj oblasti fenomena. i pred nas se postavlja problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti realno. i kad bude stavljen u odnose za koje nije proračunat. preneta u stanje spavanja koje se razlikuje od uslova budnoga stanja. kao što je teorija Delbefa. imaginarni. to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati neophodno da se izvode iz teorije.

Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je. posle toga drugi. poznato u primeni na san — o „deset prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici. koje većinom odgo­ varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti. i nerazumnost sna sve neznatnija. nema ni­ kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­ tra kad bi se proces laganog buđenja preko novodolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. Bine svojom izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i značenju sna (str. Broj možda­ nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­ vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog anatomskog regiona na drugi. Ovde bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o parcijalnoj budnoći potvrdila. s* . i sve više njih se rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­ nosi. radosna što ponovo može zaspati. Sad pred našu zamagljenu svest na­ stupa izolovani rad pojedinih grupa. Obeležiti san. Time se snu želi poreći dostojanstvo jednog psihičkog procesa. 357): „Kao što vidimo. parcijalno i ujedno i veoma anomalično bdenje". uostalom. spol ja. pre svega. sve činje­ nice upravljene su tome da san označe kao jedan telesni. kaže za san Herbartova psihologija). I tako je spa­ vanje ometano. u svima slučajevima beskoristan. reda­ ju divlje i bez reda jedna za drugom. približava se postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima. pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada. Ono vrlo sta­ ro poređenje. i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna koji se odaje apsurdnošću. a nedostaje još kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­ jacijama. San je reakcija na smetanje spavanja. Kod svakog shvatanja sna ne može se. trebalo bi još vrlo mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju. Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­ ophodan. naći će ovu teoriju izraženu u opisu Binca (str. koji se brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­ bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­ no zastupnici egzaktne nauke. San po ovom shvatanju postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti. kao somatski proces. . iznutra. kao što se Mefisto žali na životne klice. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja ne polazi za rukom. izvodi isključivo sa somatske strane. Naprotiv. ili koji naučnije misli. dok sve naokolo još uvek ukočeno miruju. do potpune budnosti. odnosi na etiologiju sna. naravno." Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno. zatim kratko vreme funkcioniše sa svojim probuđenim delom. u mnogim slučajevima upravo bolestan proces . To shvatanje najopširnije je izneo Mori. što je au­ tor Bine sam istakao. da se podsticanje na san. sasvim izlišna reakcija. koji pored svega još ostaje funk­ cija jednog duševnog organa. I Teorije o snu i funkcija sna 83 teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­ kom objašnjavanju sna. parci­ jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­ govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih filozofa i fiziologa. koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­ perimentalno izazivanje snova studirao davanjem otrova. glasilo je ovako: Pošto smo se. naime. sa svih strana dolaze spavaču nadražaji. ukazuje svakako na više od jed­ nog pravca. ima pored toga i drugi smisao. međutim.82 Tumačenje snova. zato se ona može koristiti nizom stanja. svakako. isključivši sve nadražaje. " Primenjivanje izraza „telesni" na san. koje je nadražaj izazvao. naime razbijanje o jednu od protivrečnosti sadržane u snu. pojaviti nijedna funkcija sna. od postepeno sve većeg i većeg buđenja. Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile ćelija koje su se probudile. Predstavljeno u naj­ ekstremnijem obliku. predali spavanju. pri čemu. ako je ikako mogućno. čak i od svih telesnih oblasti za koje se čovek kao budan nikada nije brinuo. 43): „Ovo stanje (ukočenosti). Sve ne­ znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­ milanih u moždanoj belančevini. San je za nju rezultat parcijalne budnosti („lagano. auto­ ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­ hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. On se. najpre se jedan deo duše probudi. Stoga se stvorene slike. .

. time se ne kaže ništa drugo nego da u snu neke duševne sile deluju. prema Robertovoj teoriji na­ lazi se podstrek za snevanje samo u duši. to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši događa. san javlja kao „somatski" pro­ ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj reakciji na njega. uzeto iz budne svesti." Čovek kome bismo oduzeli mogućnost da sanja. postaviti Robertu pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­ rećenja duše. prvo. 32). Na istim oso­ binama sna. Robert uzima dve činjenice posmatranja. Robert pot­ puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna. ili. „Snovi su izlučivanja misli koje su u samoj klici ugušene. razumljivo. dakle. oslanjala se jedno vreme za­ nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­ dine 1836." Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što je proces obrade ovog utiska bio prekinut. 48). naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­ ka interesovanja preko dana. Treba priznati samo to da slike fanta­ zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. jedan drugi naučnik. Ona je naročito privlačna pošto za snevanje ume da navede jednu funkciju. ili što je utisak bio suviše beznačajan. Autor. Robertu se. Dok se tamo uopšte ne bi sanja­ lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu uvek iznova ne bude. te uopšte nije imao pra­ vo na takvu obradu. nego samo vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. time se. Burdah je godine 1830.84 Tumačenje snova. Ali ta­ kva nejednakost dešava se u toku čitavog života . do kraja nedomišljenih misli i plitkih utisaka. koja rasterećuje" (str. I tako san. Uostalom. očigledno. Robert kao isključivo tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­ mislili nikada ne postaju izazivači sna. dok ostale miruju. on. izvodi zaključak iz obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­ vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo na koji način — vrši kao somatski proces. morao bi u datom roku postati poremećen umom. Iv Delaž (Yves Delage) ba- . jedan koristan uspeh. on je svakonoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­ sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od prenapetosti. 23). Ali. Bilo bi pogrešno. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­ dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­ vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­ ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str. ne objašnjava ni bdenje ni spavanje. koja u snu vidi je­ dan „somatski" proces. prema Robertu. nema mesta među psihičkim procesima bdenja. već to posta­ ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­ lazu. doduše. pod čijom bi težinom moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina moralo priasimilirati pamćenju. pošto bi se u njegovom mozgu skupila ogromna masa nedovršenih. " Na vladajuću teoriju o snu. Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­ ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju prirode izvora snova. I Teorije o snu i funkcija sna 85 jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog svirača mogli proizvesti jedan muzički komad? Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv teorije parcijalnog bdenja. Kao osnovu za svoju teoriju. San za preopterećeni mozak vrši posao ventila sigurnosti. i da snevanje nije nikakav naročiti psihički proces. na kojima smo se već za­ držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­ va. ako nam je dozvoljeno upotrebiti upoređenje: da dušu očisti od đubreta. nije potpuno zavisan od somatskog. u njenoj preopterećenosti koja zahteva rasterećenja." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog. nije nikakav psihički proces. mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje. „Snovi imaju snagu koja leci. kako se otkrivaju u izboru materijala sna. . a drugo.

et s'ils ont reve d'amour c'est pour etre infideles avec quelque personne indifferente ou odieuse. postoje dve iste kategorije utisaka."3 U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna. i što bismo najpre mogli biti skloni da shvatimo kao tvorevinu snova. postaje opruga-pokretač sna. qui ont garde assez. San je često osveta stvari koje zanemaru­ jemo ili prebacivanje napuštenih bića). Iz delovanja ovih sposobnosti pro­ izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna. on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu može dopustiti samo najmanju ulogu. 2 1 ."1 A o čemu se sanja? Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih dana i iz ranijih vremena. čas opet jaču i tešnju. pošto su ravnodušni. ako se pokazala kao opšte pra­ vilna. l Teorije o snu i funkcija sna 87 žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog značaja. po svojoj prirodi kao novi utisci. Jednu lepu napomenu te vrste. ali Delaž ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi utisci. to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne večeri zanemarili. ne postaju sposobni da izazovu san. Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France) u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit. Vintensite pour se placer sur sa route et l'areter sa passage. i tako se svo­ jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj teoriji o parcijalnom spavanju mozga: .En somme. 1 dovršeni. oni će se takođe za vreme spavanja opustiti. uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­ određenu. koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo na nepotpun način. bez cilja i bez pravca. nago­ milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­ vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­ žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­ di ili pak bio svesno potisnut. „autant de ressorts tendus"1. pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­ vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov prolaz. ili tek onda kad je počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana. Delažev tok misli na ovom mestu se prekida. Fizička energija. a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom. prema tome kako je aktiv­ nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna. 3 Ukratko. kako ih ističe Robert. etablissant entre eux un lien tantćt jaible et indecis. selon que l'activite actuelle du cerveaux est plus ou moins abolie par le sommeil. nego to zato čine što su nedovršeni.. Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel. U snu se pojavljuje psihički potisnut materijal. Pošto je smrću izgubio jedno drago lice. sans but et sans direction. Ocene koje Tako mnoge zategnute opruge. Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­ žniji. pokazuje se prilikom tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao „souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). Delaž je na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga je preko dana obilno zanimalo. Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. I trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti Ako su bili jako zaljubljeni.86 Tumačenje snova. sporedni i neizvršeni. Ali ovaj materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­ rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu verovatno jače pogodili nego naš duh. ili sa kojih je pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta. le reve est le produit de la pensee errante. utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­ gra neku ulogu. 2 Na žalost. oni pre braka ili za vreme medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­ me. ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć dans la veille. se fixant successivement sur les souvenirs. tantot plus fort et plus serre. U suštini. san je proizvod lutajuće misli. Sve što se u našim snovi­ ma javlja. Le reve est souvent la revanche des choses qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što noću vidimo.

nije upravljana samoodređivanjem. jedne preko druge. Ona pokazuje naročit ljubav prema svemu što je neumereno. Duša ne želi da nastavlja zategnutosti budnog života. ona se u sn ne pokazuje samo kao reproduktivna. oslobođena svake vladavine razu ma. na buntovničke afekt . ali putevi filozofa time ne postaju jasni Sernerov prikaz.Iz mističkih konglomerata. Ona tugu leci radošću. Mnoga ranjena mesta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­ vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­ đenja. ipak jednim dragocenim zadatkom. Sernerov knjiga. koje mor delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu če za sobom. uza­ ludno iščekivanje ispunjavanjem. nekako slično godišnjem odmoru i raspustu o ferijama. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto njih navesti jednu izjavu Burdaha. I tako san možemo sma­ trati. može ispreturati. nošen gotovo pijanim oduševljenjem za predmet. nego samo još priroda jednog me hanizma. pa prema tome slobodna od strogih mera. Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih snaga Burdah i ostali. uzima po slednju građu iz sećanja budnog stanja. očigledno. Burdah stoga navodi i prihvata ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i sivila života. bez snova. Ona. kak zbog te decentralizacije saznanje. Ona. On sam izvodi kako u snu centra nost." Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uverljivije opisuje Purkinje (str. pre svega. nego i ka produktivna. nije ometana samosvešću. vin do neograničene vladavine. osećanje. 486). naila na ovakvu ocenu. nesmanjene. koja nije ograničena snagom individualnosti. mržnju lju­ bavlju i ljubaznošću. mi bi­ smo sigurno rano ostareli. Serner ne spada među autore koji duši dozvo ljavaju da svoje sposobnosti. nego je to vital­ nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­ bodnoj igri" (str. sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom. i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on prekida radosnom detinjom igrom. Ali zato se u snu aktivnost duše.88 Tumačenje snova." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­ činstvo za duševni život. To su lake igre imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­ ju nikakve veze. Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on što ga je godine 1861. ali ona o te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud noga života razlikuju kao nebo i zemlja. doduše. odnese so bom u snevanje. čak i kod njegovog pristalice. 456): „Ove bi funkcije naročito obavljali produktivni snovi. on oslobađa fantaziju okova tako da sve slike svakodnevnog života. iako ne darom datim neposredno odozgo. budući da je oslobođena. Ali ujedno. ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn nadražaje raspoloženja srca. Njene osobenosti snovima daju njihov posebne karakterističnosti. brige na­ dama i vedrim razonođavajućim slikama. zamišljaju kao sta­ nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage za svoj dnevni rad. I Teorije o snu i funkcija sna 8 \l su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u ovaj red. veću okretnost i veću volju za način izr žavanja. i kako preostacim ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra duhovni karakter. iz sjajnog i bleštavog lju ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo smisla. htenje predstavljanje postaju izmenjeni. stavlja pred analizu takve teškoće d spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj . on od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već savitijivost. preteran monstruozno. stvara stanja suprotna stanjima budnosti. nego želi da ih razreši. prema kojoj je san „prirodna aktivnost duše. preduzeo Šerner. strah hrabrošću i pouzdanjem. da se od njih odmori. spontana energija Ja postaju rastrojeni. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena koje leci bol. napisana teškim i suvoparnim stilom.. ljubaznim pratiocem na pokloničkom putovanju ka grobu. i tamno naslućivan je narod­ ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred- rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj ma spavanje deli svoja dobročinstva. koju treb nazvati fantazijom.

To je simbolizi­ ra juća delatnost fantazije . Drugi put poje­ dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delove tela.90 Tumačenje snova. nego samo nejasno. Serner čak misli. trom. raduje se i odnosi kući. — da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­ ganizam predstavlja kao celinu. opet. Ona se sa njima igra i zadeva. na primer veoma duge redove ulica sa kućama za predstavljanje nadražaja iz utrobe. Ali izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­ dini način predstavljanja. U slučaju sek­ sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­ nim kućama. — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu. može kori­ stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini organ. i organski izvor iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. Njene slike zato izgledaju kao da su genijalno nabačene. Za Sernera formiranje snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali autori smatraju završetkom. ono što želi da kaže mora da kaže očigledno u slikama. San izazvan nadražajem iz muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici nalazi gornji deo klarineta. („Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj peći. jeste prema Serneru pretežno materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko dana tako nejasni. i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće. ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti. a krzno predstavlja dlake oko polnih organa. to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno. naime kao kuću. . koji su inače među sobom antipodi. str. i možda suviše prete­ rano teorija Vunta i drugih fiziologa. mokraćna bešika u okruglim predmetima sličnim kesama. ili uopšte samo izdubljenim predmetima. I Teorije o snu i funkcija sna 91 ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju plastičnu očiglednost." — Folkelt. poteklog od somatskog nadražaja. Fantaziji sna nedostaje jezik pojmova. tako na primer u snu izazvanom glavoboljom tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim paucima nalik na krastače) predstavlja glavu. Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće. duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava. dok vagina može biti simbolizovana me­ kom. ona. Ali prema fiziološkoj teoriji. fantazija sna tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­ že izazivajući organ ili njegovu funkciju. komad krzna. Time njen jezik. koje odgovaraju nadražajima. Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­ žajima. naprotiv. Razgovetnost njenog jezika naročito je otežana time što ima odvratnost prema tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i što radije bira neku tuđu sliku. ukoliko je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­ kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. zlat­ nike na ulici: snevač ih skuplja. nego je iznu­ tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. Materijal. Od osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog sna. i ovako nejasne samo na najslo­ bodniji način. te predstave izazivaju dru­ ge predstave putem asocijacije. srce u šupljim sanducima i korpama. S druge strane. ili. ma kako bio razgovetan. Tako se „san . Klarinet i lula ovde pred­ stavljaju približni oblik muškoga organa. ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­ ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­ kom gospodinu odriela pismo. ili isti deo lule za puše­ nje. upo­ trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­ vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san. nespretan. Tako se ovde u potpunosti slažu i Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­ kama izvora sna i izazivač sna. Ali fantazija sna ne ostaje samo kod prostog predstavljanja predmeta. na kome fantazija sna obavlja svoju umetničku delatnost. Veoma važno je. dalje. i u ovom stadijumu izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen. . postaje za­ metan. 39). somatski nadražaji prema Serneru pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti za svoje fantastične ciljeve. sa plamenom koji bukti slično vazduhu. slika. San izazvan vizuelnim nadražajem. na primer.

92 Tumačenje snova. kao kad se na primer kod bolnih nadražaja očajno borimo sa besnim psima. Nje­ gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­ kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ žnju. ili Ja-sna stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja. analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost. Neka korisna funkcija u snovima nije povezana sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija sna može polagati pravo. Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo napisanoj knjizi. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­ jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom. Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a . 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne bolesti pretrpi. ako jedan san otprilike zastupa me­ sto jednog psihotičkog stanja. To učenje. ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da je progoni nag čovek. Za sada nam Sernerova teo­ rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­ jom možda može pokazati između kojih se krajnosti objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba. bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­ nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. upoznatoj na ovaj način. nego može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­ ciju koja u njemu nastaje. Ostavljajući po strani sve bo­ gatstvo sredstava kojima se služi. san sa nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice. Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­ će isključivo na oblik organa koji nadražuje. Ja se nadam da mogu pokazati da se iza ovih pokušaja krije nešto realno. pošto njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraživanja. i koji je lično izgledao veoma sklon tome da traga za tamnim duševnim stvarima. što se. i da bi psihičkoj delatnosti. raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go- dina kroz milenije izgledao zagonetan. Ili nadražaj kao -takav. na primer. razume se. Tako. nije doprinela nešto više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i značenje. kao što to i sama priznaje. Najzad. uvodi ga ili posle njega preostaje. Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­ zije. odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­ skih misli. Postoji i fanta­ stika ganglijskih ćelija. ali ujedno i pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­ uka. ob­ jekt koji želi. 3) unutrašnje odnose između sna i psihoza. priznaćemo pošteno sami sebi da nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova ne možemo lako pobeći od fantastike. dalje. H ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH BOLESTI Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­ ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i kliničke odnose. vrsta njegove nadraženosti. Ovde bi. na žalost. teško ra­ zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­ njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­ zofskih pojmovnih shema. 1 Odnosi između sna i duševnih bolesti 93 o nadražaju zuba" obično završava time što snevač vadi zub iz usta. Duša se u snu igra nadražajima koji na nju deluju. simbolizujuća delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna. ali ova knjiga je. svakako. a san sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. predstavljeni su simbolički. ili divljim bikovima. Čovek bi mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno igra s njim. mesto koje je citirao jedan trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­ suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­ vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­ šaja objašnjenja.

Tisije navodi iz novijeg vremena velik broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­ raktera (iz sumanutih pretpostavki. najpre probio tek u snu. Hagen označava delirijum kao snevanje koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. Moreau) a naročito filozof Men de Biran (Maine de Biran).I zaista mi u . ' Pravi determinantni uzrok ludila. posle njega su bili to Leli (Lelut). Upoređivanje je sigurno još starije. Prema Moriju. Slična zapažanja nalazimo kod de Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­ holičara. Makario (Macario) nam (na­ vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doživeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­ rakteristične za njegovu bolest.2 Psihoza se od­ jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna. Gregori (Gregorv) je. Odeljak u kome o tom srodstvu govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje dovode san i ludilo u analogiju. mada isto tako vodimo računa o stanju stvari ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispoljio u snu. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 95 u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-lekara. Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis) ovom predmetu posvetio svoju pažnju. Kant veli na jednom mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju." I Kraus: „Ludilo je san u budnom stanju čula. Pašantoni (Pa chantoni) i drugi. i da je dominantna predstava u vezi s ovim snom. Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­ nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­ logija sna. glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo kod Tisijea). Tako Toma jer (Thomayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha) koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­ pada. koji sa­ država sumanuto objašnjenje. Honbaum (Hohnbaum) saopštava (kod Krausa. U drugim primerima su sadržani u snu bolesni simptomi. prisilni impulsi) izvode iz snova. ili pak psi­ hoza ostaje ograničena na snove. a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje. rano je poklonjena pažnja unutrašnjem srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod sna i kod umne poremećenosti. Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest (nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra1 Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu: sFere. Vespa. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom. dok noću redovno dobijaju halucinacije. vi. O promenama koje život sna pretrpi kod hroničnih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­ nja. Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­ nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije danju život sna može još uvek pripadati psihozi. U jednom De Sanktis-ovom slu­ čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi. da se prvo izbijanje ludila če­ sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu. Z. Gisler (Giessler). Sante de Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san „vraie cause determinante de la folie". kao što nam pokazuje literatura o tom pred­ metu prikupljena kod Spite. Naprotiv. Morija i Ti­ si jea. Moro (J. Kazodovski (Kazodowsky). Regis (Režiš).94 Tumačenje snova. prvi skrenuo pažnju na ovu pojavu (prema Krausu). ili se može polagano razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se bore protiv sumnje. Ideler. 1 Za cilj našeg izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet samo dodirnemo. kažu. Pišon (Pichon). Ovde nam se san prikazuje kao etiologija duševne poremećenosti. napade besnila i slično. U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­ nja kao paradigme. Vunt u svom delu Psysiologische Psychologie kaže: . Lasegue. prvi je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom delu Rapports du physique et du moral.. Krauss)." Sopenhauer naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­ nim snom. Radeštoka.

kao i snevaču u delirijumima. od kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu. često sačinjavaju gfavnu sadržinu delirijuma. oni nam čak saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom. fantazme). koje na primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica. kao i kod sna. veličine. toga se sećaju čovek dok spava i bolesnik. Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da „ludilo. „Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono što uglavnom karakterišu san i ludilo." (Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­ vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­ stiku koja je zajednička i snu i psihozi. još prisnije nego što je to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­ ljuju. zbog čega nastaje nepo­ znavanje o stanju kao takvom. ima potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti kod halucinatorične paranoje. u ludilu uglavnom veoma pojačana. i to u snu smanjena. l Odnosi između sna i duševnih bolesti 97 snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na koje nailazimo u ludnicama. Cepanje ličnosti u snu. senzacija somatskog nadražaja. sećanja iz daleke prošlosti. abnormalnu bolesnu pojavu. potpu­ no onako kao što se to često dešava u običnom snu za vreme spavanja. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno osećanje vremena. Odabrana dela. Kraus je možda hteo da. treba smatrati intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se periodično vraća". uzvišenosti i bogat­ stva." Radeštok ovome dodaje još neke crte. koja trezvenom sudu izgledaju besmislena. veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili bar retardacija samosvesti." Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­ jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom. Najmanje elemenata pružaju nam. 2) modifikovana percepcija organa čula. 1 Frajd. čije su odbijanje ili uništavanje dali baš jedan psihički razlog za ludilo. dakle automatsko stvaranje redova. nedostatak moralne svesti. Čak i za konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­ loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve obsedant). analogije u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­ cija i iluzija. dakle nemogućnost ču­ đenja. čulo mirisa i čulo ukusa. Žena koja je izgubila svo­ je drago dete delirira u materinskim radostima. organski uslovIjena senzacija. Moja lična istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama). predstavlja. — Posle ozdravljenja od delirijuma." Precenjivanje sopstvenih duševnih postignuća. a iz svega toga rezultira: 4) izmena. i snevač čuje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi. prevarena devojka oseća se nežno vo­ ljenom. rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja u psihozi. „Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­ lje i sreću. nalazi se i ovde kao i tamo. odnosno preokret ličnosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti). bole­ snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti izgledalo kao jedan često ugodan san. ono što je izgledalo da je budan i zdrav čovek zaboravio. tako se i kod duševnog bolesnika pojav­ ljuju svetle slike sreće. kao što smo čuli. a onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­ redno bogatim. koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu i ludilu. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­ njavanje želja. odatle neproporcionalnost odnosa između predstava (preterivanja. VI .96 Tumačenje snova. onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi Peise kod Morija). Osnovni ele­ ment. utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji (bolje rečeno: u nadražajnim izvorima). — Bolesniku u groznici javljaju se." — Analogija između sna i psi­ hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica. 3) međusobno poveziva­ nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije i reprodukcije.

nastavak ovog rada tražio bi od mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo koristi ili pouke. na najmanju pažnju naišao je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku. i tako možemo reći da radimo na objašnjenju psihoza. i drugih. ja sam njihove rezultate uneo u tekst svoga izlaganja. spada među najsnažnije oslonce medicin­ ske teorije o snevanju. „Les savants ne sont pas curieux". U većini publikacija ob­ javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenut i nije uziman u obzir. po kojoj se san predstavlja kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­ njene duševne delatnosti. Još jedan spisak litera­ ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­ ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. njihov sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili po n-ti put završavaju. onda bih svakako bio u pravu da i sa svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle pojave ove knjige. H. koja vodi poreklo od Vilhelma Flisa (Wilhelm Fliess). vremenski se ukrstila s mojom knji­ gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac nije mogao da se obazre na mene. Swobođa. Jer vremenski razmak od devet go­ dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak od gledišta za shvatanje sna. Malobrojni referati. kojoj je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod na nemački jezik. veli podrugljivac Anatol Frans (France). Jedno lično saopštenje pisca podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više H. Ja sam onda na žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo krajnje siromašno u idejama. Ako u nauci postoji pra­ vo revanširanja. tako su puni neshvatanja i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­ voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još jednom pročitaju. pošto je opšte poznata stvar u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš uvid u sam tok duševnih smetnji. Swoboda) koji je preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­ ma od 23 do 28 dana). I Odnosi između sna i duševnih bolesti 99 Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih pojedinosti. „Die Perioden des menschlichen Organismus". Zna­ čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun.98 Tumačenje snova. 1 . Treba da se podsetim samo na dve objavljene stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. ako se trudimo da rasvetlimo tajnu sna. koji su se po­ javili u naučnim časopisima. 1904. bogata sadržinom. Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim uvodom iscrpeni. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi i ovako: da je uopšte pročitaju. Ali je svakako verovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­ cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­ ševnih poremećenosti. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila. Svoboda (H. na­ ime da nešto novo nauči. objavljeni su mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim uputstvima. U radovima onih lekara što su se odlučili za primenu psihoanalitičkog lečenja. Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­ vanja mojih pretpostavki. Knjiga o snovima Santa de Sariktisa. 1 hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­ log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. proširi na psihička zbivanja. tako siromašno da se po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti problema o kojima je raspravljano u mome delu. Je­ dan mlađi filzof. Ali mi nećemo moći da očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­ biti iz duševnih smetnji. Dodatak 1909: Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­ blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­ vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­ nja.

Vođeno tamnom slutnjom. Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se snovi mogu tumačiti. „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela. Otada se stanje stvari svakako izmenilo. zameniti ga nečim. naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem tumačenja sna. I ne želi ozbiljno da zastupa to učenje. i mada priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan. štaviše sa svima teo­ rijama o snovima izuzev Sernerove. da je san određen kao zamena za neki drugi Upor. kao što smo saznali. ja odmah ulazim u sukob sa vladajućom teorijom o snovima. Sa pretpostavkom da se snovi mogu tumačiti. ipak ne može da se odluči na to da snu ospori svako značenje. Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­ va nastavljanje predstojećeg izveštaja. Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori pozivaju. na jednom drugom mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svobodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­ tat. jer san za njih uopšte nije nikakav duševni akt. Tumačenje snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­ li. Ali. Ono što mi je od ove najnovije literature izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledećih izlaganja. Drukčije se ponašalo mišljenje laika u svima vremenima. čini mi se da sam se u ovom zaključku prevario. Knjiga u kojoj se nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je Lirikojs (Lvnkeus) 1900. Ono se služi svojim pravom da postupa neđosledno. premda skriven. više u lite­ raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju snova".100 Tumačenje snova. u njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu koje se u literaturi može dokazati. godine. II METOD TUMAČENJA SNA Analiza jednog uzorka sna Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­ dim. što se u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­ puno važan. godine u drugom izdanju pod naslovom Phantasien eines Realisten. laičko mišljenje izgleda da ipak prihvata to da san ima neki smisao. jer „tumačiti san" znači dati njegov „smisao". 1 .1 Dodatak 1914: Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. istovredan član. i doprinosi osvetljavanju proble­ ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­ tak pri rešavanju prvog zadatka. Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje. nego somatski proces koji se signalizira pomoću znakova na duševnom aparatu.

Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­ va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­ gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­ kom tumačenju? Za to se. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­ gom. rođen verovatno početkom dru­ gog veka naše ere. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumače­ nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. Mogli bi­ smo je označiti kao „metodu šifriranja". a „sahranu" sa „veridbom". 1907. I Metod tumačenja sna 103 proces mišljenja. To je simboličko tumačenje sna. 2 Ovde se Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti. Jensens . 2 Artemidor iz Daldisa. Biichsenschutz). Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu. Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­ če". neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­ zana za naročiti talent. koju na sledećim stranama izlažem. Sakupljena dela. princip asoci­ jacije. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­ čenje. kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­ ko prenošenje. to ostaje stvar jedne duhovite dosetke. pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. Jensen) s na­ slovom . Da li će ono uspeti. ono propada. Se­ dam debelih krava. koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem. naravno. Ja sam na primer sanjao o jednom pismu. desiće se". nego i zbrkani. koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi. 1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­ nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­ kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće. jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­ kama naših snova poznatim iz iskustva. sveska VII. treće izda­ nje 1924. Jedna inte­ resantna izmena ovog postupka šifriranja. i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju1 . Tehnika.102 Tumačenje snova. ali i o jednoj sahrani i slično. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. Jensena (W. i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla. to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu. posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu. u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde". Artemidor je polagao va­ žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­ kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­ ljivih veština. razumljivom i u izvesnom smislu analognom. pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa.Gradiva'". Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom. 1 Druga vrsta popularnih me­ toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. „Der Wahn und die Trfiume in W. Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz). Da se pra­ vilno shvati. razu­ me se.. i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­ toda. jer slike snova bi­ vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene. koje ja izdajem. Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­ nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. 1 uputstvo. razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. ne može dati neko U jednoj noveli pesnika V. ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost".

Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­ novima porodice (roditeljima. . međutim. nego na svaki deo sadržine sna za sebe. bude pouzdan.. oženjenog čoveka. . 1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­ datak. les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication . u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. uostalom. deci). a posle njega i drugima. . . 1 Metod tumačenja sna 105 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj. = Tiros je tvoj). Kod metoda šif rova­ nja. i jedna knjiga kao što je ova. En un mot. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna. Jed­ nom rečju. tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi. govornika ima drugo značenje nego za siromaha. Sigurno su to nepove­ zani i zbrkani snovi. objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. A. postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada. uprkos sve­ mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­ nje snova". . u Njujorku.104 Tumačenje snova. Dr. Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube. — San je. Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler). sve bi zavisilo od toga da „ključ". kako ja mislim. A. Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi. imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu. neoženjenog čove­ ka ili eventualno trgovca. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­ mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. bezvoljan i tužan. ženi. Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome. d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san. Simbo­ lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe. tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­ diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­ ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­ minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­ ju naši sanovnici. kao i tipična for­ mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li. 1 ćim elementom sna. kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi. tako da isti element sna za bogataša. tako da ga je osvojio" (<r& T0po<. mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­ ta snova u našim popularnim „sanovnicima". Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena. Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima. a za to nedostaje svaka garantija. slučajno se tada u bli­ zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar. Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro. naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). — O ovom iz­ vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­ upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant. 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­ mačiti. . nego ono što padne na pamet samom snevaču. Brilu (Brill). od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja. Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost. to jest sanovnik. 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici. .

Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava. (Uporedi primedbe Šlajer- . onda se ona i raspala. 1 Kaže mu se. kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor". izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­ prema bolesnika. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom. ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­ mu porađaju odbacuje. Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­ je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­ tra. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­ mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet. U toku tih psihoanalitičkih proučava­ nja naišao sam na tumačenje snova. neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. Studije o histeriji (Studien uber Hysteric). U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­ žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči. izd. nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. Napro­ tiv. 1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika. U oba slučaja mora postojati pri­ branost pažnje. onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­ hvatljive. nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. morati podneti op­ širan izveštaj. druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile. prinudnih predstava i drugih. nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. i analiza i rešenje predstavljaju isto. tvore­ vina. Kod slabosti naših osta­ lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da. 4. histeričnih fobija.106 Tumačenje snova. 1 . Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja. ako mu to pođe za rukom. da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­ ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­ veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­ gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak. kao i struktura sna. i bolesnik je od nje oslobođen. Beč 1895. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja. radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku. Kao što vidimo. Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­ pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja. uprkos svima poteškoćama. prinudne predstave i si. dakle. Brojer i Frojd. i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­ na. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama. kasnije. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­ če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti. I). Metod tumačenja sna 107 čenja snova. jer baš od kritike zavisi. ako mu to inače ne polazi za rukom. pošto ih je zapazio. da se pronađe traženo rešenje sna. koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način. 1922 (Sabrana dela sv.

za čije pronala­ ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank). koje možda izgledaju isto tako neukusne. izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. Naprotiv. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. i sa kojim možemo pove­ ćati intenzitet samoposmatranja. ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. za koju uma­ njujemo kritičku delatnost. istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro. i da mu škodi. ali ona možda po­ staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje. 1909.) Pa ipak. On. i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. Jedna ideja. gospodo kritičari. ideje ulaze u snu pele-mele. prolaznih ekstravaganci­ ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­ njara. su tumačenja „en detail". „Neželjene misli" obič­ no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. kao i ovaj metod. izgleda da mnogim osobama nije lako. l Metod tumačenja sna 109 maherove. i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno. ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I . U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog. možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama. Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove. ispred kapije. može biti veoma neznatna i veoma neobična. Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". sti­ dite se ili bojte se trenutnih. u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji.. Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­ gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži. tako reći još na samoj kapiji. kao što to naziva Siler. kao i ovaj. mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­ vati isti takav stav. i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli). da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. „metodu šifrovanja". koji ovde zahtevamo. Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. ne . koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­ ga dela sna. — Vi. ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško.108 1 Tumačenje snova. Zauzimanje stava. de­ cembra 1788. Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva. ili kako se već nazivate. sa odricanjem kri­ tike koja se inače vrši prema ovim mislima. Na jednom mestu u njegovoj ko­ respondenciji sa Kernerom (Korner). Iznos psihičke energije. prema prividno „slobodnim" dosetkama. posmatrana izolovano.en masse". suviše oštro ispituje. kako mi izgleda. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller). U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­ snio sam svakako više od hiljadu snova. koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­ zliku od stanja pre nego što se zaspi). ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­ zuma". kao konglomerat psihičkih tvorevina. Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine. koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­ rana. ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­ ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r schungen I i II. Otuda vaše žalbe na neplodnost. jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­ va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­ no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju.

Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­ n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­ znanika. Sigurno će mi k a o prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih . Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza. Svaki t a ­ kav san zahteva jedan uvod. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr. teži u t o m pravcu da u rešavanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza. Sasvim bez ob­ zira na to da bih se izložio prigovoru. A ako se o d r e k n e m snova neurotičara. naravno. P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da b u d e isključena. j e d a n od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­ snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog boravka na selu. naprotiv. . A sad m o r a m da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u najsitnije pojedinosti moga života.110 Tumačenje snova. meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. Lečenje se završilo delimičnim uspehom. Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom sopstvenom interesu. Lično interesovanje lekara je veće. stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­ obične. u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­ diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­ nju snova. uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze. Ali čovek p r e k o toga m o r a da pređe. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­ sne povode svakodnevnog života.e povoljnije nego kod p o s m a t r a nja drugih. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. I u t a ­ kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje. a bez ove ne mogu naći smi­ sao sna. Uvod U leto 1895. pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah. pogotovo za psihoterapeuta. Moja namera.. svoga glavnog m a t e ­ rijala. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­ rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­ no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur. veli Delbef. T e m a na koju su ovi snovi u p e r e n i jeste. godine lečio sam psihoanalitički jed­ nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu. i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna. jer ovakvo p r e n o ­ šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik probirač. Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sadržinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu. ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e u literaturi o snovima. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života.samoanaliza". da su to snovi n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi. Razumljivo je da ova­ kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­ znovrsnih uzbuđenja. „Tout psychologiste. a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­ čenja stranih ljudi. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­ vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno. primorava me jedan drugi r a ­ zlog na njihovo odbacivanje."1 Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. ja sam naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­ čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­ stvo sa bolesnikovim rođacima. a njegov a u t o r i t e t manji. I Metod tumačenja sna 111 tehniku i učenje o tumačenju snova. ali ne i sve svoje somatičke simpto­ me. — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega.

Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona. VI To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. hramlje. . kao on. kad se loše osećala. koji izvrši po­ novni pregled i potvrdi . M. onda je to za­ ista samo tvoja krivica. ili ton kojim su one bile izgovorene. vrlo je bled. . to je infekcija. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. i otada je zadržala neobično viso­ ke prostorije slične dvorani. . . . kaže: Nema sumnje. da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". . u jednoj usamlje­ noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­ nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo.1 San od 23. . U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san. . — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju. kao da se pravdam doktoru M. Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. — Ja se uplašim i pogledam je. Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­ mamo. a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton. Odabrana dela. Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­ tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji. gušim se. Ni ja sam to ne znam. moram se odlučiti na opširnu analizu. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu. Ona izgleda bleda i podbula. . i san se takođe dogodio 8 Froid. pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja. . Vest o Irminom sta­ nju. moje nepri­ jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­ sam ni izrazio. . O tome daje obaveštenje uvodni tekst.124. . injekciju sa jednim propilpreparatom. mogao slutiti šta san znači. pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. . — Brzo pozovem doktora M. . koji sam odmah posle buđenja zapisao. moje lečenje nisu baš rado gledali. zapošljavali su moju dušev­ nu aktivnost i za vreme spavanja. Propilen . Prijatelj Oto dao joj je nedavno. .112 Tumačenje snova. Kažem joj: Ako još imaš bolove. Toga leta smo stanovali na Belviju. Dr M. Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno . Uostalom. . Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao. ali ne sasvim dobro. ali ne mari ništa. istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć. nema dla­ ka na bradi . koju sam primio od Otona.. Propionska kiselina . San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku. ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna. Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. i na drugom mestu na neobičnim na­ branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­ nim slovima) . Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. uprkos haljini osećam) . stomaku i u telu. pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. izgleda sasvim 1 drukčije nego obično. jula 1895. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu. . pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti . jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. Da bih saznao značenje svega toga. kao što pretpostavljah. Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. I Metod tumačenja sna 113 video i dobio sam odgovor: Bolje je. Uprkos tome ne bi niko. Verovatno i špric nije bio čist.

onda opet nisam oba­ vezan da ih lečim. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice.114 Tumačenje snova. onaj isti dr M. Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­ spekciju usne duplje. onda ne može biti moja krivica. Sad se sećam da sam se često poigra­ vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. Moja bolesnica je uvek bila rumena. ali se oni nisu suviše nametali. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. stezanje u guši kod nje jedva da su igra­ li neku ulogu. U snu sam. ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote. zapravo. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. Ona izgledajbleda i podbula. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove. ili sam joj rekao. u telu. od čega zavisi uspeh. pre svega. Irma mi je i sama to odala. Ako su Irmini bolovi organski osnovani. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene. ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare. i zasad ne mogu to ni da shvatim. koju sam srećom savladao. Ona se malo odupire. ali je prilikom otvaranja usta izvo­ dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii* . Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­ ju i koje nijednom. svakako kompliment za nju. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da. i mnoge ljude. zatekoh je po­ red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­ mena obavio. i na­ viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun histerije koje ostali lekari lece kao organske. lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. Izgleda mi dakle. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma. Ako je to lična krivica Irmina. to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi. Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. Ta moje lečenje otklanja samo hi­ sterične bolove. bolovi u vratu. ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Bolovi u vratu. dakle. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. onda je to tvoja sopstvena krivica. među njima i Irmu. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. a među njima i Irma. Da. sada sam zahva­ lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­ me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­ nju postižem uspehe u lečenju. pre svega. I Metod tumačenja sna 115 u Belviju. kao da že­ lim da sam pogrešio u dijagnozi. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. mi kao goste primamo u velikoj dvo­ rani kuće Belvi. telu i stomaku. Kad sam je neke večeri posetio. — Irmi to nije ni potrebno: to je. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. To bih joj mogao reći i u bud­ nom stanju. ali ja naslućujem i neko drugo značenje. i njen lekar. Kao što će mi se rado poverovati. guši se. da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne. i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. za to više nisam odgovoran. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. Ovoj zabludi. kao što to rade žene sa veštačkim zubima. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­ gansku afekciju. U ono vreme sam zastu­ pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­ grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­ lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­ ma. S dru­ ge strane. jer bi onda bilo od­ stranjeno i prebacivanje neuspeha. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje.

kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. poteklo od mene. ona bi dakle pre popustila. na Irminu prijateljicu. Pozovem brzo doktora M. iz sna sasvim je ličio na njega. Tada sam često upotreb­ ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa. Usta se zatim takođe dobro otvaraju. ona druga bi pričala više od Irme. zub za zub. ako se dobro sećam. 2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. poslušne pacijentkinje. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. koji obnavlja pregled. Ja. Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. U pitanju je. Ja dosad nikad nisam mislio o tome. bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. razume se. i. koji brije bradu. i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­ cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­ stranu nekrozu nosne sluzokože. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu. Ona isto tako nije moja pacijentkinja. Preporučivan je ko­ kaina. koji je već 1895. a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­ bine. Bolesnica koja je pod­ legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­ starija kći. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj. a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. oko za oko. Jedan od mojih dragih prijate­ lja. pre­ ma tome. dr M. Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. Nepre­ stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal). i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. a osim toga i na Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. podbula. Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­ jem je nedokučljiv. godine umro. 1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. među nama zauzimao. ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­ teligenciji imam bolje mišljenje. Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje.116 Tumačenje snova. moja sopstvena žena. koje je 1885. ona se dosad zaista pokazivala do­ voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­ moći. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. veštački zubi. Ona je obično bleda. i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­ bacim nedostatak lekarske savesnosti. 1 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena. je bled. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­ nom sporednom okolnošću. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­ ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim. bez dlaka na bradi i hramlje. ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite. Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­ voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno . izazvao sam kod jed­ ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. Ona druga bi bila pametnija. ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu. Ona se protivi kao što to san pokazuje. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. Dr M. donelo mi je teška prebacivanja. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno. naime. ova Matilda za onu drugu. Bela mrlja podseća na difteriju i. bila je podbula. I Metod tumačenja sna 117 rodi veoma uzdržljiva. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda.

imitira tuberkulozu. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija. mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. koliko mogu da vidim. doduše. Ja. ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme. Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. kao i sve ostalo. One me pre podsećaju na pijemiju. Dr M. Ali ja se ovde uzdižem iznad sna. Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja. ali se ipak. Obojica su odbila je­ dan moj predlog koji sam im nedavno dao. To iz­ gleda tako svirepo. to mi je tamno. onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. naravno. Jedan se isticao svojom „okretnošću". Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . Scene. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. kao on osećam. nači­ nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­ sobno. dakle. Infiltrirani deo kože na levom ramenu. . to je. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. Ova dama. osećam na sopstvenom telu. Sudbina je od obojice. a za to je potrebno objašnjenje. pregledali golu. Prijatelj Leo­ pold je takođe lekar. mora pažljivo analizirati. I Metod tumačenja sna 119 jedino. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. ja. pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". budući da obavljaju istu specijalnost. upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. naime. pa prema tome opet na tuberkulozu. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. Misli se. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­ teljice koja je smatrana pametnijom. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen. i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. Leopold je ponovo pregle­ dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­ luke. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Ne mari ništa: to predstavlja utehu. ali ne mari ništa. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. tamo su se često događale.118 Tumačenje snova. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. Ono što dolazi dalje. Otonov rođak. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. Meni je dakle potrebno osigura­ nje da će se sve lepo završiti. a drugi je bio spor. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. kao što je scena reprodukovana u snu. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. Na „infiltraciju levo pozadi gore" smo navikli. Uostalom. Decu smo u bolnici. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­ lesnu decu. kaže: To je injekcija. nisam sklon da se ovde dublje upuštam. Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. razume se. — Potmuo ton levo sa donje strane stva­ ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­ pirao svojom temeljitošću. Hoću li . otvoreno rečeno. suprotno načinu na koji moramo pre­ gledati odrasle ženske osobe. ali teme­ ljan. ona bi se odnosila na pluća. razborit. To mi na prvi pogled izgleda smešno. . Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda. To je svakako samo umetanje. Uprkos odelu.

dakle. ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­ dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­ kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­ bro. Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­ trebi kokain..) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi. ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­ lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku. dalje. Propionska kiselina. Irmine prijateljice. 1 .. gospodine kolega. naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­ zvoljava da ga histerija vodi za nos. se sa mojim „rešenjem" kod Irme isto toliko ne slaže kao i sama Irma. jer se sećam kako je on pre više godina jed­ nom. srnejući se. i taj niz je snu dao preparate propilena. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. pre nekoliko dana. koje izazivaju strah da postoji tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju. nego je mirno od­ govorio: iVe mari to ništa. u ovom snu osvetio već dvema ličnostima. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­ ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­ nim da onom drugom koji je izgledao pun nade. 1 Metođ tumačenja sna 121 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­ bičnih patoloških povezivanja doktora M. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­ bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. svakako preduzeo jednu supstituciju. ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. Miris some (Amil. ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­ stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­ nostavno: Dr M. tekstom koji sadržava besmi­ slenu utehu koju mu ja stavljam u usta. ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa. I sad. Ali taj kolega se nije zbunio. verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. On je. a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". Ja sam se. Ja sam.. Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove. imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone. rugam dok­ toru M. sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme. Iz toga likera se širio takav mi­ ris na somu da sam odbio da ga probam. po­ što sam omirisao amil. Dizenterija. Jeste. Pre neko­ liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom. Sa propilpreparatom . Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija. a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija. Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. Malopre. samo interno. sanjao sam propil. pa posle toga sanjao. nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. . doduše. „Ananas". dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­ glasio dizenterijom. pri tom.. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje. uostalom. zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje. naime.. metil itd. Ja sam video da se radi o histeriji. mora biti tako da se sa utešnom progno­ zom: Pridružiće se još dizenterija itd. Ja. otvo­ rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­ sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona. pri­ govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti.120 Tumačenje snova.. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo. i doktoru M. Propilen . Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. onda je to tvoja krivica.

očigledno. Ona druga dama. Još jedan prekor upućen Otonu. kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­ ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­ nja nosa i nosnih duplja. iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. Pri preba­ civanju.122 Tumačenje snova. koje mu zadaje brige. što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja. Ona se trenutno nalazi na selu. Ovde. U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve. Ali i on sam bo­ luje od gnojenja nosa. Treba li da se ovaj prijatelj. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena. Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin. 1 . i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­ nih školjki i ženskih seksualnih organa. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­ među ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­ sualnost. upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­ terijama lakomisleno postupa. takođe je mlada udovica. na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­ dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­ nja. i formula je štampana masnim slo­ vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­ deset i dve godine. Kao što sam rekao. naravno. sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Verovatno i špric nije bio čist. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina. što je razumljivo. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). 1 Metod tumačenja sna 123 Trimetilamin. ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme. ali on dolazi sa nekog drugog mesta. stalno brinem o tome da li je špric čist. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti. i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj. ja primećujem da po­ novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde. kao što ja znam za njegove. Ja sam baš savestan. Kako je neobično. nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­ lju Otonu. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica. Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju. sklopljen jedan takav san. kako lako donosi svoj sud. i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. • •* Završio sam dakle sa tumačenjem sna. i sva­ kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­ staze u snu lebdi pred očima. Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­ maku eventualno nazalno poreklo. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu. uostalom. na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim. ali i za njenu suprotnost. ja prikupljam primere za svoju savesnost.

Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­ gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju). Sklonite mi ova lica. moga brata. i od Otona Leopoldu. obolje­ nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu. San ispunjava neke želje koje su događaji­ ma poslednje večeri (vest Otonova. kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam. štetnost kokaina. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­ ljenju. onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­ čeno. jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje. kao što sam se od. i na­ lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. Irme obratio njenoj prijateljici. San me oslobađa odgovor­ nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). Prvo."). ne ostavljam da prođe mirno. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­ žu. on ga je vratio neoštećenog.124 Tumačenje snova. Ali ako sve to obu­ hvatim. i da je za to kriv Oton. Irmine patnje se na zado­ voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!). a kakvu ja nikada ne bih dao. Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame. Ni prigovor doktora M. dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. a drugo. san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega. San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje. sopstvenom i tuđem. te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. zamenite ih sa tri druga lica prema mom izboru. on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. moje sopstvene telesne nelagodnosti. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton. Rezultat sna je na­ ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­ stoje. da čak jedna druga isključuju. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu. koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. Štaviše. Doduše. a treće. jer su oni organske prirode. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. Toliko jasno pada u oči. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. a njegov motiv je želja. Irmini bolovi ne padaju meni na teret. briga za zdravlje moje žene. čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­ tio kotao u oštećenom stanju. povezaće se to sve u jedan jedini krug misli. Irmini bolovi me se ništa ne tiču. pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. čoveka moraju osloboditi. koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu). lekarska savesnost. Još nisam zadovoljan. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno .. Sećam se nejasnog ne­ prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­ nom stanju. nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­ blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd. nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­ legom. I Metod tumačenja sna 125 dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije. briga o odsutnom pri­ jatelju koji pati od trulenja nosa. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. eventualno sa etiketom: briga o zdravlju. doktora M.

Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno. San je punovažan psihički fenomen. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je. Posle završenog posla na tumačenju. i to jedno ispunjenje želje. tako reći. ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­ mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan. da j e njegovo tumačenje bez praznina. 1 osećanje. naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­ nosti kao što to pisci žele. pogodio udarac neke sile spol ja. on nije besmislen. odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna. predstavlja jednu ispu­ njenu želju. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­ punosti otkrio. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. Ako san. umesto sviračeve ruke. ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­ jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. san se može prepoznati kao ispunjenje želje. Ma­ terijal je. izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. nisi savestan. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. nije apsurdan. kao što tumačenje o njemu kaže. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan.126 Tumačenje snova. čak. i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze. kako . koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­ jih rođaka. prijatelja i pacijenata. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna. ne održavaš ono što obećaš. nepristrasan. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. Znam.

morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača. 1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M. pa kad se probudi. a da prethodno nisu sanjale. naime da pijem. ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. Postoji. . masline ili inače neka jako slana jela. i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude. kao i inače u životu. na primer. I San je ispunjenje želje 129 na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). . tako reći eksperimentalno. Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima. ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi. jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim. Postoje li. Odabrana dela. Da bih došao do vode. žao mi je što ovu posudu više nemam. nego te ljude karakteriše kao gore spava­ če. da bi se utolila žeđ. može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju. To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29. nisam naviknut da me neka potreba budi. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (. treći.o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela. možda. uostalom. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­ zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja. Ako uveče jedem sardele. to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu. Po­ vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. " 9 Frog'đ. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti. jedan drugi san će se. pokazati kao ispunje­ no strahovanje. Halap­ ljivo srcem vodu. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­ nog suda. VI . ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna.8: „Biće kao kad gladan sni da jede. i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu. kao što mi. potreba za vodom. Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim.128 Tumačenje snova. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi. moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj.. Na žalost. ali dobra volja je ista. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem. dakle. Vidi se kako san ume stvari ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­ njenje želje. može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. Ja sam dobar spavač. Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu. To je dakle san udobnosti. taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio. ili kad sni žedan da pije. san može biti sasvim egoističan. Snevanje dolazi na mesto radnje. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. Naš prvi san je bio ispunjenje želje. opet. osetim noću žeđ koja me probudi. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem. a on iznemogao i duša mu žedna . jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost. još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­ znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. pa kad se probudi a duša mu prazna..

liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina. čiju sliku ne poznaje. Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi." Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici. čini se. Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao. ona je aparat ponovo bacila na pod.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje. i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. Prevost) i drugi. ne moram baš da odem tamo. Jednog jutra je san bio naročito sladak. I San je ispunjenje želje 131 Takvi snovi komoditeta bili su kod mene. Burze (Bourget). Jedan prijatelj. med. ustanite. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. Ti ćeš znati šta to znači. Dođe (Daudet). kome je ona svoje bolove pod­ metnula. onda je perioda izostala. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. — okrenuo bi se i nastavio da spava. Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika.130 Tumačenje snova. ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. dvadeset i dve godine. Ja sam rekla da nemam tih bolova. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi. krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. . Prevo (M. Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja. cand. Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od. Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva. pa da mi ni aparat nije potreban. Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M. svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva. M. I to je nagoveštaj gravidnosti. To su većim delom kratki i jednostavni snovi. zato sam ga ba­ cila. to je bila posledica sna koji sam noću imala. u mo­ jim mlađim godinama. mo­ rate u bolnicu. To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta. rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. Gospodin Karl Majer. Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć. ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9* . A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. . I on bi govorio sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici. vrlo česta pojava. ali više ne prve gravidnosti. . mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi. Prevo.

nije mi poznato sa kakvim uspehom. bio je odgovor. kad je vreme bilo lepo. i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. Deca su se veoma radovala tom danu. ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. to je besmislica. odakle smo. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo. on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. Za sve to obeštetio ga je san. da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. nasuprot snovima odraslih ljudi. „Penje se šest sati gore". mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein). I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. A onaj deo sna koji . on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu. koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko primera takvih snova. čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. svakako. Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna. Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­ mat — po njihovom iskustvu — prodaje. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda. kao što mi je izgledalo. decu veoma oduševljavao. Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. dete se sasvim ućutalo. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. očeki­ vati kod dece. Za to mi je dala objašnjenje mama. stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal). to je samo jedno brdo pre njega. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje.132 Tumačenje snova. onako kao što je bio čuo. već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. pravog viteza koji je. ali ono sa komadima čokolade nije. sanjala sam da je Emil jedan od naših. Smatrao sam da se zamorio. I San je ispunjenje želje 133 kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. Pre izleta. one su bilo bedne. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. tada joj je bilo osam i po godina. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom. a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas. sina naših suseda. Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom. o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo. ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­ či ispunjenje želje. Meni je baš ovo poslednje bilo nejasno. uopšte neinteresantni.

. u ono vreme osmogodišnji sin.1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev. za ovo dadiljino mišljenje. i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. izdanje Sabranih dela. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­ cima: Tata. pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje. pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci. mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet. koja je tada imala tri godine i tri meseca. iz istih razloga. naravno. I San je ispunjenje želje 135 je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. ona joj se zatim u snu osvetila. sveska 5). sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak. kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji". Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak. Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao. San se od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. odricanja a ti­ me i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. 1905. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. oči­ gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva. naravno. dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­ bila na poklon. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. Moj najstariji. naravno. Njeno nestrpljenje. Moja najmlađa devojčica. Hochbeer. Mala se tada prvi put vozila preko jezera. nepovoljno za Anu. Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja. ona sanja. noćas sam sanjala da si bio s nama no­ ćas u zaseoku. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke. ali su ipak mo­ rala. mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja. da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. Er(d)beer. da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje. Na mestu gde je čamac tre­ balo da pristane. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću. svakako. 2 Evo ovde još jed­ nog primera za to. što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje. Eier(s)peis. vud. izazvala lepota okoline zamka Ausze.134 Tumačenje snova. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. jodnog je jutra povraćala. sanja već o realizaciji svojih fantazija. čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­ hov kočijaš. i 6. Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. U noći posle ovog dana gladovanja. da je za oba glavna obeda „isprošena". — što je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda. dakle. On se. Pappa. ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala. anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. to se. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi.

jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r). 8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­ kama. 1909. drugi opet o O čemu sanjaju životinje. kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. 33). Tauska. S druge strane. Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas. i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika. Buzemana (Busemann). Raalte. tvrdi da zna. 1 Jedna mađarska poslovica. tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru. Putnam. Iz zbirke primera Šernera. u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno . na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje. a guska o kukuruzu". Bernstein. izdanje. Dolje (Doglia) i. kod Vigama (Wigam). J. i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. ili o kojima sam slušao. Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela". 2. strana 116). prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi. str. 239). ne znam. ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao. kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti. a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. a Džorž Bek (George Back).ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o dugo čekalo. I San je ispunjenje želje 137 Izgleda da mu je to teško. jedan drugi je sanjao o duvanu. i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­ stu. sa­ njao je stalno i redovno o bogatim gozbama. izdao Bernštajn. 336): „Veoma karakteristič­ ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče. pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo.136 Tumačenje snova. uostalom. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d. učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji. i da se. priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I. centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali. naročito. Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice. Ali on ume da se za to obešteti. sanjao je neprekidno o doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. str. naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave. Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja". 231): „Mungo Park. koju navodi Ferenci. druge snove kod Bankjerija (Banchieri).neobične ži­ votne uslove. koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova. Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina. razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga. Spilrajna (Spielrein). a koji je (prema navodima Biksenšica. II. Jedna po­ slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac.1 Čitava teo­ rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice. jednom gardijskom ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I. izgleda da se kod odraslih naročito če­ sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz. Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­ su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni." Navodim još pre­ ma Di Prelu (str. Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth). s druge strane. o čitavim brdima duvana. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku". sveska 1910. ako vidimo ono što želimo. jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu. 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­ tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka). Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I. Jelo i piće predstavljali su. 1904. Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi.

da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten. 1 raspoloženje". Ali. 137. str. i mesto kod Grizingera (Griesin1 ger. I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna. to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog života prelaze i u stanje spavanja. Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. str. to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi. str. Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja. ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. Kao što se vidi. IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma". Folkelt. onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel. da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja. 138. stereotipno izdanje. to nije ništa novo. ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —. ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. . 111). Tisije. Jezička mudrost. strana 344) kaže: „Sto se sna tiče. str. str. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu. 276). Purkinje. da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja. 110. pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok. II. Simon. onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. 111. uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost nadmašila njegova očekivanja. samo jedno Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja. a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. str. s druge strane. str.138 Tumačenje snova. o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu. doduše. 42. 70. 456. deo. M. uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja.

Izgledalo bi tad. that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer. postoje i snovi straha. the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message. str. mo­ žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja. 364). ako rešenje jednog problema stvara teškoće. after ali. da u nekoliko izmenimo poređenje. to vary the figure silghtly. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. natpis u snu. like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication". da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser.140 Tumačenje snova. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Kod naučnog rada često je korisno.6 procenata kao pozitivno prijatne. da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao. wemaysay that. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja. onako kao što dva oraha otpri­ like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­ načno. pre nego što sam pristupio analizi. ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove. I Izopačenje sna 141 ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: . Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste. str. 33. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. ovaj svoj smisao otvoreno ne po­ kazuju. u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. Kao neko šifrovano pismo. Ili. da je naime san ispunjenje želja. Folkelt str. o kome smo opširno raspravljali. posle svega. then. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje.It would seem. on nipošto nije tegobne pri­ rode. gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. Shakespeare and Milton. Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka. Čitalac svakako neće steći taj utisak. tako Sole (Scholz. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. da se uz prvi uzme još jedan problem. Sekspir i Milton. Or. nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine.. i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje. " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva. ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­ 1 nje želje. . ali i ja sam to nisam znao. Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­ talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­ ljaju nezapaženo. ako se posmatra izbliza. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu. onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna. koji se pokazuju kao ispunjenje želja. 80) i drugi. gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­ zumljive poruke. Like some letter in cipher. Štaviše. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28. . A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. .

Odgovor je glasio: da. ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo. „Sada bar znam na čemu sam". . Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica. u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir. mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja. Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. — Ja za njega osećam veliku nežnost. i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. prijatelj R." I ja sam se prihvatio tumačenja. koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva. ponovo jedna mi­ sao i jedna slika.142 Tumačenje snova. extraord. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije. Nisam imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim osvetljenjem problema. žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta. u toku prepodneva. uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo. . Ja. Nije se. Posle jedne takve posete on dođe k meni. (izvanrednog profesora). preko kojih prelazim. . jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­ đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. l Izopačenje sna 143 potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna. I I . na svaki način. pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu. Kao da je izduženo. Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna. Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet. onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet. Zatim dolaze oba ostala dela. Odlučio sam dakle da se tešim. Uvod: U proleće 1897. Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj. koliko znam. nisam slavoljubiv. . Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno. . Nemoj da te u tome spreči. uostalom. i ma­ nje rezigniran nego ja. godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­ žila za imenovanje za Prof. jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj ovo saopštenje sna treba da posluži. I . je moj stric. ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike. Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti.

je moj stric".. pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi. i to o istoj temi.1 S njim se dogodilo nešto žalosno. govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. prijatelj R. onda moja nada ostaje nepo­ mućena. ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica. jednog od njih sam voleo i poštovao. dakle. a moj prijatelj R. I Izopačenje sna 145 . Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore. uostalom. moj stric Jo­ zef. ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica." Eto. Moj stric je stvarno imao takvo lice. onda i moje imenovanje dolazi u pitanje. Taj odnos ipak nije suviše dubok. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­ lje. stvara slaboumnikom. tome ima više od trideset godina. upravo onoga. 1 čilo upoređenje činiti smešnim. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu. je besprekoran. uhvatio sam zločin­ ca. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena. i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava. ona najpre po­ staje crvenomrka. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. Ja sam poznavao pet stričeva. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu. i N. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. i lice moga strica. Njega je jednom.R. A vi. Nikakva sumnja dakle nije moguća. i on je bio predložen za profesora. znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. Treba li da mislim na to? To bi znaZnačajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. Tako postupa moj san. Protiv mene postoji nešto naročito. ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­ lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ. mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni. a drugoga. Ako je. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige." A on će posle toga. i tek onda defi­ nitivno seda. Ja sam to odlučno otklonio. Moj otac. to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja. time hoću da kažem: R. ja stvarno mislim da je prijatelj R. N-a zločincem.. koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti. VI . vi ste bez ikakve ljage. R-a. Odabrana dela. sreo sam na ulici. Kolegu N. za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R. bio je intenzivno crn. ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. Moj prijatelj R. tako se izražavao. što mu je onaj visoki činovnik priznao. verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati. i moja brada već. koji se u snu pominje. nego slaboumnik. zatim žutomrka. i kazna ga je posle toga i zadesila. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R. strica Jozefa.144 Tumačenje snova. jednoga. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­ dovoljavajući način. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. dugulja­ sto. „merodavni konfe­ sionalni obziri". jer je stric bio zločinac. a ja nisam ni jedno ni drugo. ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju. jednoga kao slaboumnika. slabo­ umnik — kao i moj stric Jozef. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R. a drugog kao zločinca. okruženo lepom plavom bradom. Ali u trenut­ ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna. sa izduženim crtama i žutom bra­ dom. što primećujem sa nezadovoljstvom.

slaboumnik. drugim re­ cima. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. I Izopačenje sna 147 način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. ona se pretvara. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana. slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima. kao sredstvo pretvaranja. izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje. ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte. ipak ne smeš reći dečacima. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N. postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­ nja želja. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe. ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. u san dospeva suprotnost. a prijatelj N. Verovatno je baš to njen smisao. tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje. ali preterana u suprotnom smislu. moj stric. On nema nikakve vrednosti za saznanje. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati. To isto važi i za moj san. Prijatelj R. Ipak mi. primoran sam na takva izopača­ vanja. Po­ što mi je palo na pamet da je R. koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­ šću moga strica. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna. nežno osećanje za njega. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu. mi je već godinama mio i drag.-a. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­ nog stručnog profesora. to je bilo tvrđenje da je R. ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima. kao i tamo. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde. od kojih jedna raspolaže izvesnom moći. ja saznajem čemu sam se opirao. da ne bih tu pogrdu primetio. ili. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno. ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje. on bi nesumnjivo bio zapanjen. ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu. u misli koje se nalaze iza sna. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. ponav­ ljam. jer prija­ telj R. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti." 10' . prikriveno. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R. kao što takođe možemo reći. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom. ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom. Ako se moji pacijenti po­ našaju onako kao moja mala. Posle izvršenog tumačenja sna. Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku koju smo joj ponudili. onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. ili. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. nego samo vrednost jednog izra­ žavanja afekta. i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena.146 Tumačenje snova. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III). nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste". a druga mora da zbog te moći povede računa. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. izopačenje se ovde pokazuje kao namerno. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života. onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju.. i to izopačen u suprotno.

udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­ like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova. Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". ona se penje stepenicama bez kraja. Pri tome joj na njeno veliko izne­ nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima. Da bi se san razumeo. Darfst du den Buben doch ničht sagen"). da bi se stvar izvela na čistinu. was du ivissen kannst. . utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja. stara pede­ set godina. Ukoliko je cenzura oštrija. pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. ako se radi o usmenoj izjavi. ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka. Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­ liko minuta. Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. utoliko će to prerušavanje ići dalje. u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. naknadno. Pisac treba da se boji cenzure. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. veoma obrazovana dama. . među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio. Mi možemo. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva. na primer. prema tome. onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti. „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom . da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne . običnim vojnicima i oficirima bez razli­ ke . svejedno. (Mrmljanje). Ako ih kaže neprikriveno. . svako poštovanje. a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­ ljanjem. Uostalom. . on. Ona se izvuče iz njegovog za­ grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože. Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost. ali za nas je to dozlaboga istina. treba da kažem da je snevačica. U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. . Ali umesto da dođe kod glavnog lekara. " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. da li je neka mlada ili stara. (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­ ne i kaže joj: Milostiva gospođo. pretpostavite da zaista dođe do toga . (pominje neko njoj nepo- Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. . mračnu sobu. on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama. Pošto je ona jedna starija dama. a preventivno ako se objavi putem štampe. .148 Tumačenje snova. ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen. I Izopačenje sna 149 („Das Beste. . Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. . glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala. Nekoliko oficira. j e d n i Veoma ugledna. Ona se svo­ jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­ sle nekoliko reci razume. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično. Prema jačini i osetljivosti te cenzure. jedan uslov bi se morao odr­ žati: vođenje računa o godinama starosti.1 1 Gospođa dr H. Prilikom penjanja. srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. ona dolazi u jednu ve­ liku.

I Izopačenje sna 151 pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja. i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde na drugom mestu. pruža se za upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. ili ideje. jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­ vota ljudi. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi. Pitanje je samo. u kome su neprijateljske pobude i smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­ cio. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi. a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih. različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja.150 Tumačenje snova. ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. a druga in­ stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. Jedna vrsta dvolič­ nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. kako da se potpuno oslobodim od nje. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama. osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt. jednu za dru­ gom. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten. Zamislimo život u državi. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki. gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu. onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­ sao ovoga sna. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku. dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna. Postavljalo se pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. sad. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne. naprotiv. 2 Ako se. 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da. koja vlada prilazom svesti. Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti. u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. koji u tumačenju sna biva tako unižen. Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti. odlikuje moga prijate­ lja R. tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. san izra­ žava želju ove druge instance. Tako moja druga instancija. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. . po­ što smo objasnili izopačen je sna. 1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­ janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere- sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika. Dok sam se bavio obradom jednog n a ­ učnog problema uznemiravao me je više noći. mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem. sistema). To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance. ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu. što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance.

Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. upitane za motive za to. Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?). odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. zamolila da joj nikakav ka­ vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. razume se. da joj ne poklanja nikakav kavijar.A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima prethodnog dana. ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava. izjavio joj je dan ranije da se suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. 1 Seđeti slikaru kao model. ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja. moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma. wie kann der Edle sitzen?) 1 . — Sta to treba da znači? Ona. Hoću da telefo­ niram nekolicini snabdevača. ali je pokvaren telefon. — O mužu nastavlja da priča. Rekao je da će ustajati rano. . ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. postaju predmetom naših razgovora. Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. I tako se moram odreći želje da priredim večeru. kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­ lizu.. naime. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­ jom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru. Mislim na to da pođem u kupovinu. kao što sam već spomenuo. naprotiv. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­ njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­ liji nego čitavo njegovo lice.. nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje. počinje jedna dovitljiva pacijentkinja." Analiza: Pacijentkinjin muž. onda njegovi snovi redovno. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga. sasvim suprotno tome. Gete (Goethe): A ako nema zadnjice. mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i. ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. Ali ona ga je. . a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere.A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina. za svaki slučaj. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju. Pri tom. one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio. da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­ ranje u psihičke procese kod histerije.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­ ko zadirkuje. već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom. Iza ova­ kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. dokazati analizom. da će se kre­ tati.152 Tumačenje snova. smejući se. održavati strogu dijetu." Ja. Molila ga je. I * Izopačenje sna 153 Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet. takođe. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja".

Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji. sposobnost hi­ steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak. ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće. uglavnom. Bo­ lesnice. pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede. osvežavanje nekog . Ja tragam i dalje. i pošto je lekarska vi­ zita prošla. na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih osoba. Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije. ugojiti i mome mužu još više dopasti. tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava. naime da postane deblja. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma. ili. nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. tako reći. Jedna dobija napad danas. Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji. ako se je s njom identifikovala. tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru. ako se stavila namesto prijateljice. Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara. (on odgovara jednom nesvesnom zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). kakva baš odgovara savlađivanju otpora. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. I v Izopačenje sna 155 Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. da. To je. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru. ta prijateljica je vrlo suva i mršava. on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. Posle jedne kratke pa­ uze. kao što možemo reći. On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale. moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću. I prijateljica je takođe izrazila jednu želju. naravno. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome. tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. one se brinu jedna o drugoj. ne samo svo­ je. više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih. ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu. i nikakvo čudo ne bi bilo •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. Na sreću." Sada je smisao sna jasan. San sadržava jedno novo tumače­ nje. odgovara bolesnica. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice". Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija. njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. to je psihička zaraza.154 Tumačenje snova." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. naravno. da po­ stane malo jača. pozvati da se možeš kod mene najesti. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. Jeste. naime.

pošto i ja imam iste povode za to. pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. naime. onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade. potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje. sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose. istrgnuti iz celine. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima. ali sam u sebi mislio: ako . ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­ ge želje. 1 Na jednostavniji način. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va. dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja. Dvoje koji se vole su „jed­ no". ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje. što bi želela da zauzme njeno 1 mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. Ja sam. koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti. odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —. znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. Zelja da ja ne budem u pravu. dakle. Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i. ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko što ostaje u nesvesnom.156 Tumačenje snova. u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza. U njih se budi saučešće. u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje. ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje. Njena želja da ja ne budem u pravu. Identifikacija dakle nije prosta imitacija. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice. bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. i požalio mi se na to. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. samo pomoću jednog naslućivanja. pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto. onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad. Bez analize. ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu. a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. koja se ispunila u temi boravka na selu. odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. otišao kući. 1 Izopačenje sna 157 ljubavnog bola i slično. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve.

Kad bi voljeni čovek. Vi biste dan proveli kod svoje sestre. bilo gde objavio neko predavanje. Vaš san je san ne­ strpljenja.158 Tumačenje snova. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali. ona bi sigurno bila među slušaocima. ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno. Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe. On leži u jednom ma­ lom mrtvačkom sanduku. i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona. ponovilo bi se isto. osamostalila. kome je otada bila poklonila svoju nežnost. jedna mlada devojka. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava. 1 Izopačenje sna 159 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi. dok je on menjao mesto negde na sredini razreda. ukratko rečeno. ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju. Karla. situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. To je bilo na dan koji je prethodio snu. onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. Recite mi sada. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert. Maloga takođe volim. zapravo sam ga ja vaspitala. on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova. sa svećama svuda unaokolo. uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka. Otona. počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina. šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno." Da bi prikrila svoj san. profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće. sklopljenih ruku. starijeg sina. i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji. potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. Pa ipak. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Oto je bio moj ljubimac. koju je san verno kopirao. ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. Pacijentkinja. izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. koji je spadao u stalež pisaca. Rano osirotela. čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju . Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona.

Kad smo se ujutru probudili. pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča. Sećate li se. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova.. šamar itd. inače se moramo odreći tumačenja toga sna. loža. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete. dogodilo se između nas ponovo nešto. Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim. treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova." — „Slušajte dakle. ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila.box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna." i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku. VI . Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato. prilazi mi jedan gospodin. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije. tako priča moj svedok." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". to je jedna tugaljiva stvar. I kad sam joj to u toj meri objasnio. koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka. ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre. kao: kutija." — „Ali meni je to potrebno. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači. Kao tako mnogo mladih žena. da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti. I Izopačenje sna 161 ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. mislim zbog čedomorstva. to moram priznati." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad . Onde me čekaju zatvorena kola. nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje. „Sanjam". to bi nas moglo odati. legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim. U međuvremenu se baš mno­ go što-šta izmenilo. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem. „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom. ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna. posle jedne žestoke svađe sa mužem. ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne. 11 Frajd. Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali. Nijednom svom pacijentu. 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna. san­ duk. i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam.svojim novorođen četom?" — „To je tačno. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci . Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem. nikako. vi ste tobože ubili dete.160 Tumačenje snova. Odabrana đela." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju. u napadu besa. ili što je gotovo isto.

dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin. Poslednji san te vrste. dakle. a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog. kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna". obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje". A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. vodite kući. umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. ali sam dugo bio u razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti. i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. uostalom. pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet. u* . Sa izvođenjem te namere ja ni­ sam imao nikakve veze." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio. Vi je. Što se ispunjenje želje. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. S ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje. mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi. koje sačinjava jezgro sna. u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus. krije u tako neprijatnom obliku. koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo malo da prijavi. oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu.132 Tumačenje snova. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. koji želim da saopštim. i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan. On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima. od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja. sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­ lazi kod mene. ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti." — „Još jedan odjek vašeg sna." — „Razumem.1 Štaviše. Uostalom. pokazuje opet to isto. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece. za to mo­ žda ima više od jednog razloga. On. Ovim neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju. i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene. Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina. I Izopačen je sna 163 ne izvrši. Neki mladi lekar. i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno. onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa.

i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. 1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. III. naravno. čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­ lja ne isključuje postojanje jedne želje. pošto postoji odvrat­ nost. nikad nisam rekao nešto slično. pa ipak je to mazohistički san želja. kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­ ma. koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja. Ali. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. ne mogu miati nikakvih obzira. bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­ nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati. Izopačavanje sna stvarUkazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­ vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­ ma. ako se ne plaši­ mo truda oko analize. 1911/12. II. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva. San. Takve ljude zove­ mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima. 1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II. i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju. Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju. dakle. Kako ga njegov stariji brat „sekira". . ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga. nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju. udo1 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­ čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­ mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. ali jedan od njene braće. S druge strane. i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje. I Izopačenje sna 165 joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti.164 Tumačenje snova. Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo. i ja joj kažem: U pitanju novca. saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom". Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj. namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena.

I Izopačenje sna 167 no se pokazuje kao akt cenzure. o čistim snovima komoditeta. jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo. naime. Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne. Ali. Oktobar 1913. Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt. da nadoknade pro­ pušteni obrok itd. Jedan živi veliki pesnik koji. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog izvora. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna. skrenutom sa svoga cilju. i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine. čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi. mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje jedne (potisnute. Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena. Ali. bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­ ljan: da ona. te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna. primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu. a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­ zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom. Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo. Istina je. kao što mi je rečeno. On kaže „po pravilu i erotične snove". Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa1 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. Kraći u tekstu sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. po pravilu i erotične želje. protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­ blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­ nih snaga (nasuprot „destruktivnim")? . ako one nisu dobre za nji­ hovu sklonost ka napadu. nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte.166 Tumačenje snova. Spiteler (Spitteler)." E. I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. ili vožnju jezerom. doduše. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu. sabrana dela sveska I). u zavijenom i simbolički obučenom obliku. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju. o snovima draženja na žeđ. koji nije dospeo do primene. čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah." („San koji sam sebe tumači").1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom. o draženju na ekskreciju. 1895. nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala. Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna. suzbijene) želje. ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj. Meine friihesten Erlebnisse. da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv. u Suddeutsche Monatschefte.).

Kad god uzimam neki san. 3. kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu. posmatrali na manifestnoj sadržini sna. možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem. 1. možemo otkriti latentnu sadržinu sna. san o mom stricu sa žutom bradom). Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života.Recentno i indiferentno u snu 169 V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje. Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog. obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna. pri tome. ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao. ra­ zume se. primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna. 2. odnos prema danu pada u oči u toj meri da Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka. i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. izgledale obezbeđene od napada. dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna. 1 . ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. 1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su. Hildebrant. Poznavajući ovu činjenicu. Otkako smo u stanju da. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja. za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. Strimpel. moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert. u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. bilo svoj ili tuđ. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji. uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je. takođe Vid-Halam). koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna. Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno. moramo osetiti po­ trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle. koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim.

u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna. uplaćujem pretplatu na jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. 1. 6. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. negde u Italiji. kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak. Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik. Na ulici vidim dve žene. Recentno i indiferentno u snu 171 mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno) vrsti biljaka. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti. San od 1.170 Tumačenje snova. Svoboda. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka. . Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju. na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. Flis (W. i odabrao sam za tu svrhu n a ­ ročito upadljive elemente materijala sna. I. verovatno. 5. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta u kome me tretiraju kao člana./2. 4. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru. U knjižari S. 3. I . tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria. čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. oktobra 1910. dakle. majku i ćerku. od ko­ jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. u međuvremenu ostavljam jed­ nu ženu da me čeka. is­ tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj. Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met.' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu. ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. On pripoveda o jednom snu. bio sam 4. i R. nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati). hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. . Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu. dok itd. i da je hteo da otputuje u 1 H. (Odlomak) . kao u kakvoj antikvarnici. Snove saopštavam samo onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­ vora. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. i 5. i pri tom mi sedaju u krilo. U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna. septembra u Firenci. 2. ali ja bih se odlučio za isključivo pra- vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). ne može polagati pravo na principi­ jelno značenje. Naprotiv. sa oštrim crtama Savonarole. itd. u kome se nalazio u Spaniji. između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. da se. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj . A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati.

Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. i dvadesetosmodnevni inter­ val gubi svoje značenje za izvođenje sna. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio. Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­ jih snova neuporedivo češće nego regularni. . mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". (ostatak zabo­ ravljen). Tada sam otišao L. . Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. . avgusta. Ja. ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta. Kad se pro­ budio. zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. očiju istraživački uperenih u daljinu. oktobra 1910. nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom. noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument. pred sobom nosi lampu (ili lupu). oktobra). Dvorskog savetnika L. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta . primljena na sam dan sna. Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. Varaus ili Zaraus. ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge. . te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten. . On je obećao da će mi pomoći./3. on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana. kad za­ ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa. On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu. III. vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. kroz koju je prošao vozom. jedna „ženska perioda" prema Flisu. oktobra 1910. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. ali n a m r ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". Dvorski savetnik L. dakle. Na žalost. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani. pa je san ostavio na miru. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi.172 Tumačenje snova. „muški" period prema Flisu. avgusta.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene. kao što sam u tekstu tvrdio. Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera. kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj veličini. da bih mu se požalio na svoju ne­ volju. neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan. 250 dana pre sna. i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana. ili možda 40 dana./11. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna. San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. veće ličnosti. mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. Nekoliko meseci medaljon. ali se otada više ništa o njemu nije čulo. pošto sam u to vreme boravio u Holandiji. koji je toga leta umro. Povod za san bila je vest. Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). pa sam u sebi po­ mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju. San od 2. San od 10. ili 25. oštroumnog (oštrovidog) pogleda. da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­ ro da se preseli na neko drugo mesto. II. I Recentno i indiferentno u snu 173 jedno mesto: Daraus. a koji je umro nešto ranije (1. Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom. gde su mi bečke n o ­ vine redovno slali. već dugo godina nisam video. (Odlomak) . Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17. povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­ sora koga sam visoko cenio. septembra uveče.

i hoće da ode da joj donese cveće. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao . otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. operisao ga je moj prijatelj. Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama. jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain. I Recentno i indiferentno u snu 175 gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Kad bih ikad dobio glaukom.. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. slično kao u kakvom herbarijumu. razbole se moj otac od glaukoma. Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. srela je moju ženu pre dva dana. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. baš prevrćem jednu umet­ nutu tabelu u boji. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. ubrzo po­ sle Kolerova otkrića. — Ova gospođa L. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. Knjiga leži preda mnom. Muž joj prilazi. naime članak o koka biljci. Naime. čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. ta sasvim sam zaboravio. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­ nijim doživljajima. kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. i taj članak je skrenuo pažnju K. dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke. ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. — očigledno monografija o toj biljci. ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću. Ali ona ostaje ne- utešna. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. Kolera (K. A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. U svojoj publikaciji. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein). » * * • ^ ^ » 174 Tumačenje snova. ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida.

176

Tumačenje

snova,

I

Recentno i indiferentno u snu

177

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­ vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­ dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje 1 za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­ nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­ ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­ danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­ brana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI
1

178

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

179

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«

180

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

181

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this" 1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
1

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

Mora dakle po­ stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog. I Recentno i indiferentno u snu 183 bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. koji su dostojni da podstaknu san.182 Tumačenje snova. tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. to nam stvara utisak bolesnog. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava. da vojnik jedan komad šarenog platna. Time mi činjenicu. kao proces više primarne prirode. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni. da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo. i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega. doduše. za vreme rada u snu. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik. ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov . kao što smo videli. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi za naš budni duševni život. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim. zastavu. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno. ona postoji na nekom nesporazumu. a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu. što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja. san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­ nu celinu. brani svojom krvlju. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka. na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred. mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. psihički značajan izvor sna iz budnog života. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­ snije vršiti. tako reći za službu nameravanog pomeranja. u kome sam zatekao dva poznanika. oni se stvaraju tek naknadno. on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu. da neženja postaje strastan skupljač. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje. noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­ nog učestvovanja naših duševnih snaga. ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva. da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna. dakle šta mi mislimo. mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. koji se međutim među sobom nisu poznavali.

Ovaj u d e o određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska. na primer Delaž (str. ili da li j e d a n unutrašnji doživljaj. Izvor sna može biti: a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. 3 Kao što vidimo. Ja s a m odgovorio: Baš zbog toga mu je i p o t r e b n a preporuka. značajnih doživljaja. primetio je već veći broj autora. Izazivač sna može biti j e ­ dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o reći kroz misaoni r a d p r e k o dana. San o Irminoj injekciji.184 Tumačenje snova. sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka. sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim. koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog. a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim odnosima). U jednom jedinom slu­ čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. dakle sećanje na jedan psihički v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. 1 b) Više recentnih. nalazi u jednom elegant­ nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­ gate ljude. ali indiferentnog doživljaja. videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan elemenat (tok misli. drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla). Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­ staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­ ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u u jednu jedinicu. koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem. Ovo je svakako pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­ te uslove kojima su izvori sna podložni. ali indiferentnog utiska. San o botaničkoj monografiji. c) J e d a n recentan i značajan doživljaj. za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. za koga sam tražio protekciju. 41). 2 1 . Moj san je dakle opet pronašao veze izme­ đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u jedinstvenu situaciju. Odgovor koji iz mnogobroj­ nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. san o prijatelju koji je moj stric. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije. i 2) da izazivač sna ostaje je­ dan psihički značajan proces. ili više njih. 2 d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje. s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize. I Recentno i indiferentno u snu 185 p r i s t u p u o t m e n e kuće. Delbef (strana 236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje). koje je 1 san spojio u jednu celinu. Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja. tok misli). Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je t a d a bila teško bolesna. koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­ buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj. ali psihički indiferent­ n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno. i mi primećujemo ovde da n a m ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e između raznih snova isto tako lako kao što medicin­ ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj. 2 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju. T r e b a da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i - San o posmrtnom govoru mladoga lekara.

I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­ zila. Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­ držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. XXXVII. 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna. To je strogo i isključivo moje mišljenje. odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna. ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna". Rešenje. Oni. dakle i nikakvi bezazleni snovi. elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. „Eksperimentalno izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju". kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost. prvobitno indiferentni elementi. Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati. „autokratski" način. upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­ nost psihički značajnog materijala. San se nikad ne bavi sitnicama. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna.186 Tumačenje snova. ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji. ili je pak izo­ pačeno. Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­ rentni izazivači sna. piše na str. posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. Sto se inače sanja može se ili oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno. 1 speti u sadržaj sna samo dok su recentni. a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo. Ako indiferentni utisci mogu doJedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­ nog za stvaranje sna. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda. Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna. ili bolje rečeno. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. daje O. 1917). koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni. dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­ rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­ žaju sna. zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja. Elis. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava. glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. .1 Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja. Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H." Ali H. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni". Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan. I Recentno i indiferentno u snu 187 sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni. ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie". naime. koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna.

Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. obrađenih naravno kao sirov materijal. od obe re­ čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­ uzela je u san beznačajnu rečenicu. Ali stani. to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen. povezanu u vezice. Sigurno jedan bezazlen san. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. kao što ona naknadno dodaje). Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem. raskomadanih. malo izmenjenih. Schwarzer. i pri tom crna. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima). može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i 1 crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­ jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju. ali i 2 ostala zelen — kao uzvik: Crni.188 Tumačenje snova. i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu. Kome ovo tumačenje 2 1 . Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je.). kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti. rett dich! Dakle. po­ što je nešto zatražila: Toga više nema. ali crne boje. Ja sam dakle kasapin. i to Delbef (str. ali pre svega istrgnutih iz celine. spašavaj se! izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili. Ona odbija i ide piljarici. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje. Iz­ gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu. Ona kaže: Ovo ne poznajem. nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila. I Recentno i indiferentno u snu 189 čiti. seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. 2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu". prev. dakle što se kaže ili čuje. izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. Kasapnica je bila već zatvo­ rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. a potisnuta re­ čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora. a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu. nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". možda ih je izbegla. toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto 8 nije bezazlen. Crna rotkva = Schwarzer Rettig. među „tihe vode". a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. tumačenju može se poći od takvih govora. to neću uzeti. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­ zija nepristojnog. I Neka inteligentna i fina mlada dama. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu. Mesar joj kaže. 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna.

tako da ne stoji dobro. Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­ hodnog dana. a tako zovemo i laki kaput. Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje. a gospođica da to nije njena krivica. ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto velikih. onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). dakle. . što je stra­ šno. Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. nego je postala neprikriveno svesna i suluda. primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­ raju dobro jedan drugome. koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima. nemojte gledati tamo. Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. Kondom je s pravom „kaput". kao da je htela reći: Molim vas. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom je opasan. podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san. a debeo loš. jer se navlači preko. doduše. 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). ne isplati se. Sve­ ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije. Devojke u školi kažu da je nespretna. U prevodu se to ne može tačno izraziti. Smisao se vidi. Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski kaput. stvar koju je njen muž već pre braka imao. a ona je tako slično odgovorila.190 Tumačenje II snova. ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak. Izgleda. u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se. Tamo su je pozvali da skine jaknu. ali sveca je slom­ ljena tako da ne stoji dobro. — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. Njen je muž tako pitao. Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. 1 i tako dalje. a ona se branila recima: Hvala. priča o klaviru da je to odvratan san­ duk koji daje loš ton. Jedan finiji sud će. I ovde jedan realan povod. Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima. prev. moram ga već inače prevući kožom. ali ona nije bila slomljena. pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". ne isplati se. ako je slomljena. IV Ona stavlja svecu u svećnjak. me­ đutim. — u aluziji i u snu. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona. izgleda nečuveno. I Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­ umu od koje je potekla njena neuroza. i otada sam kod dru­ gih osoba nailazio na isto držanje. moram odmah da idem.).

spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja. 1 potvrditi. Svi ovakvi sudovi o snu. mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje. što sam danju zaista uradila. Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. . B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota. 1 Sve ovo za­ ista nije bezazleno. " Wenn die Konigin von Schweden. da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. iako su stvorili mesto u budnom mišljenju. Reč koja je ovde izostav­ ljena treba da glasi „onaniše". Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. Sanjala sam nešto. dakle. dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. " Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. Odabrana dela. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila. pored zatvorenih prozorskih kapa­ ka sa apolo svećama . Povezivanje teme onanije sa impoten­ cijom dovoljno je jasna. Svakako jedan 13 Frojd. bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ ment. Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem. . po mitologiji rođena iz Zevsove glave. i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­ skih kapaka. Kaže nam se. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava. priča ona. I Infantilno kao izvor sna 193 menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. „Apolon" u latentnoj sadr­ žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi. Kao naročito ubedljivu navodi A. . VI I . Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. napomene uz san. . Ovog puta bar ništa loše. Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica. kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže. prev. Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. Obožavana je kao đevica (Prim. naime. Poslednju reč nije čula ili je ne razume. pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati odakle vode poreklo. jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. a i nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­ jim je razgovarao. Vrativši se u svoj zavičaj.192 Tumačenje snova. V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki. Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju.).

Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva. San. opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne. smejući se. mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao.. i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu. — herbarijum — knjiški moljac. pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. uostalom. on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je. Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka. starijeg sina. Veoma zainteresovan. Kad je bio dete od tri ili četiri godine. kao i san one de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert.in na­ tura" kao davno nestali predmet od porculana. čije su omiljeno jelo knji­ ge). tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se. jer mu je tada bilo šest godina. a za čije se ispunjenje san predstavlja. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi. potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. Ljubavni par bi njega. Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala. čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav. raskidati kao artičoku. — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice. sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima. video u svom detinjstvu. bez pomoći tumačenja sna. Posle či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji. otkriti bez analize. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav. možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. Mlađeg dečaka. da san sa­ država elemente iz detinjstva. Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana . o kome je u stanju da da najtačnije podatke. naravno. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­ jem odnosu sa sadržinom dečje scene. kome je tada bilo tri godine. kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično. Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti. i čoveka i mesto. I Infantilno kao izvor sna 195 snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo. vodi poreklo iz de* . iako se sam više ne može da seti toga.194 Tumačenje snova. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna. list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju). Rekao je da se toga još vrlo dobro seća. On je očigledno reč Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje. koji se. kad je naime tako­ zvani perenirajući san. snevan najpre u de­ tinjstvu. da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. nisu sma­ trali preprekom. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka.

onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. u budnom stanju glasio sasvim drukčije. zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak. tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­ ke građanskih doktora llerbsta. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje. iz kojeg je izatkan san. sna­ ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. ali ako sam bio. U ovom materijalu. kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci. Ja ne znam kako bi drugi ljudi. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­ jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru. je moj stric. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­ nim izaslaniku koji je došao po njega. možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv. Mi­ slim na san: prijatelj R. I Infantilno kao izvor sna 197 tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. pro­ ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske . Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja za profesora konkretno pojavio pred nama. sudili u ovoj stvari o meni. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati. Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka. ZJngera. dakle. onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi. i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva. Među njima je bilo čak i Jevreja.ili dvanaestogodišnjeg sina. živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada. ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao. Giskre. u snu oni rastu na li­ vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu. i koja je. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­ diram pravo. Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. Bergera i drugih. mislim. daleko od mene.196 Tumačenje snova. a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. Odakle. onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente. i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. tako blizu vode. Niti je to pak proročici škodilo. i nežnost u snu za prijatelja R. načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­ gućno da ću ja jednom postati „ministar". Bilo je to vreme građanskog ministar­ stva. Tam­ na stena. koji misle da me znaju. kamo su roditelji obično sobom vo­ dili svoga jedanaesto. i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. punog nade. ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena. čija je moć na zemlji prošla. San je bio moj lični. svaki marljivi jevrejski dečačić. u svojoj škol­ skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. prema tome. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­ ljani. srećnoj zbog svoga prvorođenog sina.

1 . San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu. pronašao sam najzad. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam. ni meni kao ni njemu. lik semitskog vojskovođe porastao je još više u moPisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). Uostalom. jer u Rim.198 Tumačenje snova. bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina. sa kojim sam bio postigao ovu sličnost. mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki. koji ga je sreo na njegovom putu stradanja. tako če­ sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ ma tako rado navodimo. nemački Zucker = šećer. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase. kao što je poznato. a on posle toga jednom svom poznaniku. kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­ sti. da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače. Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim. pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj. mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu". Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj.). Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života. 1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim. — u Karls­ bad. prev. kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću. kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi. svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima.). a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad. I Infantilno kao izvor sna 199 anegdote koje kriju tako mnoge i duboke. mada nemam ni pojma o tome šta on znači. prolazeći pored Rima. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji". koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera. Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). Ta ja sam se kretao tragom Hanibala. i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad. i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav. pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati. Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825).. Diabetes = šećer­ na bolest (Prim. vode svi putevi. i osećanje bla­ ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­ čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča. čije je stanovništvo bilo slovensko. o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski. konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal. kao i toliki mnogi mladići u tim godinama. odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju. pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. Hanibal. prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim. dijabetisom. pošto je od­ lučio da ide u Rim. i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker". Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju. i on je krenuo u Kampaniju. kao da proročki predviđam. prethodnik romantizma — Prim. nije bilo suđeno da vidimo Rim. Uostalom. pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima. na pitanje kuda ide. zatim ga uhvate. prev.

sa novom šubarom na glavi. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­ slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju. — Knjiga je prevede­ na kod nas godine 1937. . i njegovo po­ novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom. 1929.A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata". Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. ćivutine!" . Hamilkar Barkas.). Sa­ brana dela sveska IV. biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma. tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on. Bilo mi je. scenu u kojoj je Hanibalov otac. tačno sto godina kasnije). u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo. Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. svakako. Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo. 1 Infantilno kao izvor sna 201 jim očima. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­ gu koja je mome osećanju bolje odgovarala. zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara. X. prev. Što se dublje upuštamo u analizu snova. Onda naiđe neki hrišćanin. snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. maršala.. Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja. čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. izdanje.200 Tumačenje snova. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­ titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine. ali je jako potamnelo. sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene. išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu. utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna. izgleda. prevod: dr Hugo Klajn (Prim. Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama. Geca Kon. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje. Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. To mi nije izgledalo kao neki ju­ nački podvig jednog tako visokog. doduše. lepo obučen. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo. Tako mi je jed­ nom. „Karijatide". isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­ će sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena. str. deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu. i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje. 243 i 245). glasio je ravno­ dušan odgovor. valjda. svoga 1 sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti. na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­ nibala.). prev. kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­ nuti ljubimac. i čije ispunjenje privremeno. pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek. U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu. 1 (Ovo davanje prednosti. 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­ ška koja me iznenađuje. Sećanje na to se.

— Materijal koji se u analizi po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu kod dece: da. napujdati. Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet. ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak. vijanje. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje. znači: potera. naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja. prev. Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. u cilju tumačenja sna. Pa ipak. pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim. terati. u kojoj se nalaze sva­ kojake mašine. Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. I Infantilno kao izvor sna 203 prethodnog analitičkog rada. Reč hetzen znači: natutkati. Ona čuje da ja nemam vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. kao da pravi mnoge male kvadrate. što sam preveo sa „karakter jurnjave". naročito budući da ja. oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi. goniti. kako kažu Bečlije. ali se sad izmenila utoliko što je sne­ vač. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju. dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti. žurba". ali ona trči i pri tom neprestano pada. „Eine Hetz". ali je. otkrio se i on sam. gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud. da ne ide peške. naime. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila. bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­ nica samo jedna reč. ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. . Rečenica: Die Kuh rannte. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme. preuzeo pasivnu ulogu. po njegovom trajanju i su­ štini. izgleda. 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten". 1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi. pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­ stoji nikakav drugi dokaz. Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica. umesto aktivne. otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. što je opet „hajka. Stoji u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. upoređivao sa ortopedskim lečenjem. bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu". čak. jurenje. i slično. manje bezazlene. pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. Istrgnuti iz njihove celine. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze. ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao. Ako se iznose tak­ vi primeri.202 Tumačenje snova.). rečenicu: „Die Kuh rannte. da ne bi zakasnila na voz. Kad je ugledao njegove geni­ talije. Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu. to me neće sprečiti da taj mate­ rijal objavim. ili u onaj što je već određen za nju. Pored toga.

A m u ž to potvrdi. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu. onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­ varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­ ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t njom da je tata više neće voleti. da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna).204 Tumačenje snova. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­ zitkartu sa adresom. Ako sve to o čekanju. viđene u v r e m e detinjstva. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. Najzad. Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­ ranja. misao koja je cicijaška ili prljava. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. dok ja ne kažem itd. Z a t i m je pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. sjedinjenih za n u ž d u u j e d n u fantaziju. K a d je dotrčao da ih pomiri. ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. u svima pravcima daju rezultat petnaest. Snevač je juče stvarno video dva d e ­ čaka na ulici. To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­ d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu. treba da u snu opiše reč „prljav". S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­ hodnog dana. čini mi se. da li sad m e n i t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću. i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima. — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka. I sada se za l a t e n t n u sadržinu sna može konstruisati misao. kako u devet kvadrata. od kojih je jedan oborio drugoga. u pitanju je žena koja urinira. u kasni­ j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso". ako se saberu. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva. i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. Tako se n a d o vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­ čak. kod obaran ja i njihovog uriniranja. oni su pobegli. on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­ ma dokazao. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja. Ovaj beži ka jed­ noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. kao „ r a n a " . To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda. reč „ p r ­ ljav" pri t o m stvara most). I Infantilno kao izvor sna 205 pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­ više malo v r e m e n a i pažnje.1 — Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. — Dečaci p i n t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno. . i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. Stezana. kao pokošena. jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju. on ide u šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. nalazi se i u sledećem snu j e d n e starije d a m e : 2 Ona žuri napolje da obavi nabavke. izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­ japljene a koje. i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih. San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča. bio je devojka). i kao što proizlazi iz drugog. Mnogo ljudi su se 1 2 Dem Fass đen Boden ausschlagen. i ovamo spada i strašan „pogled". možemo upisati brojeve tako da. Na Grabenu pada na kolena. da će joj se braća i sestre smejati itd. on se zvao Marija (tj.

koji se uostalom kasnije njome i oženio. dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade. jer ona pada na Grabenu. To je podseća na slanje prtljaga na železnici. što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­ lizi već postale poznate. naravno. kofer jedne oso­ be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva". Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu. jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući. Ovamo spa­ da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne. Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom. i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ ćanja iz detinjstva. naročito fijakeristi." 2 Moja zbirka. kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu). Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima. 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh. suprotno stvarnosti. A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­ dine.). kao što je u detinjstvu jurila. Međutim. ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata. u još mlađim verovatno i konj. o „padajućem". U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. kroz prozor bacaju za njom jednu tešku. Ona čini mnogo neuspelih poku­ šaja. o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­ ne scene s jednim domaćim slugom. kao što „padanje" ukazuje na trke. Tada joj je bilo dvanaest godina. i koja je zajedno sa svo­ jim ljubavnikom bila „ekspedovana". u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ ma patnje. specijalno histerične oso­ be. naravno. Prtljag. O tome je ona. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte. na jed­ nu kuvaricu. isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova. prev. samo čula. onom trgu u Beču koji je po­ znat kao korzo prostitucije. Ona je u mladim godinama bila jahačica. naposletku mora da joj je to pošlo za rukom. i iznosiću ih još. Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva. od prizora sa konjem koji je pao. Ovo sećanje jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se. na sitne utiske sa boravka na selu. očigledno. i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. i sama sebi. kao što sama kaže. da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu. na „Fensterln" na selu1. Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojavFensterln. za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo. ali niko da joj pomogne da ustane. ta redov­ no su u pitanju neurotične. čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. i to kroz prozor. od reci Fenster = prozor. ne zauzimaju za nju kad je pala). Dokaze za to već sam iznosio. koju su otpustili pošto je krala. od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti. kod raznih povoda. — Kad neka ženska osoba sanja o padanju. ali pred­ stava o epileptičkim grčevima. „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­ njaj se. 1 . Prva situacija u snu uzeta je. Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem. i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. a kasnije. znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. onda to svakako redovno ima seksualni smisao. ona je „pala". i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri.206 Tumačenje snova. I Infantilno kao izvor sna 207 skupili oko nje.

Napisao sam izraz plagijat Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama.208 Tumačenje snova. dakle. tra­ ke . u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta. I Infantilno kao izvor sna 209 ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. Tamo stoje tri žene. p r v u h r a n u čoveku. ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. ne­ što malo iznenađen što je oivičen krznom. kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. trlja ruke. ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju.. iz­ nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome. Tada je majka protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle. zaista te P a r k e koji­ ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­ dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k b u d e gotov. Ponovo ga svlačim. počeo sam da ga čitam sa krajem p r v e sveske.ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. 1 Takve su. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije ..)? Ali posle toga. kao da p r a v i knedle. grčki Mojre. Navlačim kaput. Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor). Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. I) Pošto sam putovao. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži. sećaće se kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. Lahesis prede konac do kraja i Atropos. izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­ fesora univerziteta. Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje.. trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje. Iz­ vršiti plagijat. kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila. Drugi ka­ put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. J e d n o od t i h imena je Pelagija (Pelagie). Neobično zaposlenje za jednu Parku. t a k o priča anegdota. našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. Odabrana đela. t j . koja konac preseče. od kojih je jed­ na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. Ja još uvek ne z n a m šta da počnem u analizi sa ovim. — J e d n a od P a r k a . mi razgovaramo sasvim prija­ teljski. 14 FrojćL. . — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se p r i tom skidaju. (Prev. Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­ čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina. vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­ verzitetskim slušaonicama. javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­ votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač. izjavljujući da je to njegov ka­ put. jodnu o drugu. ali upravo onaj kome zahvalju­ j e m za svoje histološko znanje (epidermis). pa da se zato u zemlju m o r a m o i vratiti. prisvojiti nešto što možemo dobiti iako p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku. dakle. VI 1 1 Parke. Odjednom se uz ove t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­ binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­ darica — majka koja daje život a ponekad takođe. kome je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva. napomena). Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. J e d a n mlad čovek. Naslov r o m a n a i ime njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio. kao meni. samo što između njih nema t e ­ sta. Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. J u n a k poludi i n e ­ prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. i u m o r a n i gladan potražio postelju. Prilazi mi jedan stranac dugu­ ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju. Na g r u d i m a žene sa­ staju se ljubav i glad. koji je bio velik obožavalac ženske lepote. jednom je.

" 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. ili blata" — pošalji mi ih!). 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom. A drugi deo pred­ stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu. i* . da ona već nije uspostavljena radom sna. možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost. 1 Uostalom. kao Knbdl)2. Staviše. ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom. božanski likovi. Tamo Ifigenija. prev. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno. a Knodl pođseća na knedlu (Prim. I Infantilno kao izvor sna 211 bez namere što mi se sam ponudio. pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje. ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. Flajšl. pocrvenevši. a to je kokain. von Gothen oder vom Kote" — . (Kazao mi je svoje ime i.). ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju. ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao. kao da pritiskuje da se predstave iznude. Hunger = glad (Prim. prev. koji hoće da me spreči pri oblačenju. prev. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke. Bez straha da će nam neko protivrečiti.). Ali prekinimo ovde. doduše. Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti. ljastim licem i zašiljenom bradom.So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub. ništa nije sveto. str. pretvorili u p r a h ! " (Prim. Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim. one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem. u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam. To je jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza. javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl. vidi gore). pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena. drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove. i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi". pružio mi ruku). U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne. koje utoljuje glad. onda je to akt odmazde. 62). jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto.. Brike. Iz apoteke. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­ da za jednu napomenu punu aluzije. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru. slobodan od svih želja. 2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova. nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove. uzvikuje: „Tako ste se i vi. kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst. ako o ovome opširno pri­ čam.).. a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna.I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju").So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". — (. ili Gota. očigledno. I najzad.. Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji. i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­ darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo 3 iz apoteke. Kned­ lom. 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja. prev.210 Tumačenje snova. .).

). tražiti isto pravo. prev.). ali odlazim na p e r o n p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije. ja se svetim time što mu predlažem da u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­ t u a l n e p o t r e b e putnika. ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m cenom. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode. uprkos kiši. uviđam. Pošto ovo ima seksualno značenje. da bih protekcijom dobio kupe. sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se iz sledećeg sna: Gomila ljudi. Nichtstun bi. t j . odlučujem da ću podići galamu. on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list. ali se čudim ovom svom mišljenju. 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako. zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša. pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla. I stvarno. prev. n a d a m se. Za to v r e m e nešto pevušim što je.212 Tumačenje snova. svi moguć­ ni veseli planovi za ferije. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. sva uzdrža­ vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim kaznama. kroz glavu mi prolaze sva­ kovrsne d r s k e i revolucionarne misli. život je tako kratak. za­ pravo jedan zgužvan skelet lista. i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje. u četvrt do t r i u jutru. skočim2 dakle. Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba. — prim. Tanzlein wagen. Pošto je otputovao vozom za Išl. sećanje na v r e m e kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana. izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu uzme voznu k a r t u . Soli er's nur sagen. borbenom r a ­ spoloženju. i mo­ ralo bi se bežati. m o r a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti iza jednog sna. on zatraži polukupe prve klase. a smrt neizbežna. (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao). ne treba propustiti nijednu prili­ ku. . II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­ n u o na letnji odmor u Ausze. kao što odgo­ varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. ali sam s m u k o m postigao da tu osta­ nem. očigledno vladinih soba. On je. Taaffe) govori. T a m o vidim grofa Tuna (Thun). Ja skočim. Ćelo veče bio sam u razdraganom. Zatim ne­ jasnije: kao da je to aula. P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će doći. Sada dolazi j e d a n gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik. trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m u čekaonicu. prilazi zaposednuti. sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. Posle toga dobijam jedan kupe za mene. I Infantilno kao izvor sna 213 i mala nepravda. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­ čenjem dolaze do izraza. — Jedan grof (Tun ili Taje. šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna. tako da preko noći n e m a m na raspolaganju toalet. Pozvan da kaže nešto o Nemcima. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha. predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. skup studenata. došao otvorenim kolima. nazivajući ga grofom Nichtsthun. p r a v o gospodara koje grof Almaviva želi da ostvari kod Sizane. Uz to. koji opet p u t u j e u posetu caru u Išl. — (Prim. kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen. ali ne u prolaznom vagonu. ne n a noseći im zlo.1 Ja mu za­ ista ne zavidim. i pošto se požuda neće zau­ staviti p r e d nepravdom. Pozivajući se na svoj činovnički rang. značilo: ne raditi ništa. Ich spiel' ihm eins auf. prema tome.

I Infantilno kao izvor sna 215 u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica. Izbegavam da razgovaram s njom. jedan nemački. i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu.. Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni. na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. ili smo je kupili). Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. pronalazim plan kako bih ostao nepoznat. Ako nas kondukter ovako vidi. rekoh mu. izgleda. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici.Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa. od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha. jedna starija. Misaona veza vodi me zatim u Englesku. pozvat na odgovornost. a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar. pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. Ovde se scena prekida. razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm. Vo­ zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. što ljudima veoma pada u oči. Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju. u kuću mo­ ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao . stajao je tako kao grof u snu. ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put. Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste. a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih drama. profesora nemačkog jezika. Ponovo se nalazim ispred stanice. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau). samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih. i ja krenem tim putem. Opet nerazgovetno. moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf. i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898. Gospo­ din se pretvara da je šlep. Ona je. duša te zavere bio je jedan kolega koji je. Pa onda. dakle. nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu. pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio.. od- maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof). Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali. a drugi španski): . puna praznina i praznina. Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. i pri tom sam sebi izgle­ dam veoma lukav. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848. a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže. Ja sam. a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica. uostalom.214 Tumačenje snova. Pri tome se plastično vide po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira.. Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama. Stanice su pu­ ne. ali vidim da je ovaj plan već sproveden. međutim. ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. ali sa jednim starijim gospodinom. bol­ ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. koji se strmo penje. drukčija od ovih fasada. debela žena. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama". bar na jedno oko. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. što sam naposletku izbegao kon­ trolu. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. i od školskog tiranina.

koji ima dosta posla sa budu­ ćom revolucijom. i to na pozadini jednog oblaka. koji mokri u krevetu. ako bih ikad došao do toga da 1 prev. prev. 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra". od koje se pravi salata. skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus.inalu.).— Isabelita. Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima.216 Tumačenje snova. Isabelite. u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja. kao pisser za manju potrebu). preko Henrika VIII. Ovde se pro1 2 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir. rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. lale.affe1. uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja. Tada se diže jedan razborit stariji kolega. prev. Ne placi. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere). Pisser znači mokriti (Prim. 5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija". pošto je oluja špansku flotu rasturila. karanfili. Zutokljunac. Ve­ lika gužva. ! U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim. Hund. * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim.ne znam da li s pravom. opisuje se sasvim neobično takmi­ čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus. pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri. ali sam ostao uporan. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­ nje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba. u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim. dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­ stavio ime Jehovah. Greška koju sam primetio tek posle analize. no llores.. i 2. što ruže venu.4 I sad moram napo­ menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­ premljen. Tulpen. 4 To nije u delu „Germinal" nego u . 2 Španski stih dolazi iz Figaroa.. koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase. jer u samom Žerm. Ja skočih (kao u snu).2 To znam iz Zolinog romana Zerminal. znao bih takođe da zaobilaznim putem. ka Izabeli i Ferdinandu. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija. i dobro nas je izbrusio. engleske istorije do borbe armade sa Engleskom. koji. Schwein. postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u francuskom jeziku: 1. Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. que se marchitan las flores. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita. od cveća preko španskog kratkog stiha. svako cveće vene. to je ime jedne biljke (maslačak). I Infantilno kao izvor sna 217 Rosen. 3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja. Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier.pisse-en-lit". pun materija­ lističkog učenja. sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci. ja se progurah napred da bih zastu­ pao jedno veoma jednostrano gledište.).La Terre". preko jednog imena. i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt. Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci). Ruže. prev.). — Uostalom. U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­ ma prirodnim naukama. Sau. — Netraženi biograf kojeg sam našao. a crveni socijaldemokrata. alle Blumen \velken 1 . . ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu. Nelken. — preveo sa .). Osim toga sam reč Huflattich. Izabelita.

2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. 1 . S pravom će se naslućivati da me sek­ sualni materijal goni na to potiskivanje. — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera. mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula. Uostalom. ženska glava. koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja). nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­ votu već odavno savladanog ludila veličine. ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. naime. ali ona. Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled. Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­ dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu.2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti. b) žena. Uvod u psihoanalizu. prev. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer. (Prim. koji je tobože patio od incontinentia divi. nov. što se obećalo — mora se održati). lep.") Ali ja mislim da je on. 1933. izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. do 1872. mrkoljubičasta. koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav). I to hvalisanje na svima poljima. i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje. consiliarius aulicus). a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu. 167. očigledno. čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom. čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču. Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece. smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. bio je najveći austrijski dramatik. u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu 1 „Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama). U ovom razdraganom snu ja se. i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru. Uporedi u tome F r o j da. kao tako često u snu. znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). 1 Infantilno kao Izvor sna 219 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. prev. čija se boja. i to iz obzira prema cenzuri. treba paziti i na upoređivanje muškog Lovac na devojke. U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje.). nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen.218 Tumačenje snova. pri tom. 1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. Beograd. Naslov ove dra­ me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva. (najbližem većem gradu) kupiti jedan. tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?". stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom. str. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja.): Grilparcer Franc (1791. Sadržaj lju­ bavne antičke priče Here i Leandera). i kad su me zbog toga grdili. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu". ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene. 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna. Ja se. kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim.

— Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju. pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom 1 . a otac je najstariji. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­ no staklo za drugim. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. pa ipak je od mene nešto postalo. kao što sam ja tada radio pred njim. Stariji čovek. ali ne ume da čita. pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati. za dete jedini autoritet. kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao. — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu . Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna. — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­ mu Oskara Panice (Panizza). koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti. neke vrste Ganimed. što mi se zatim ujutru i dogodilo." Ova dečja scena daje. u četvrt do četiri ujutru. sprečavati da ne grdi i ne psuje. iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­ morava na ograničavanje ove postavke). i koje se vrlo lepo sećam. jer bi se te kletve odmah ispunile. dakle. Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna. ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). naravno. otac bo­ gova. prvi. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam. Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn.220 Tumačenje snova. pošto je šlep..La Terre". Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­ rakternom crtom slavoljublja. očigledno otac. — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog . i njega mora njegov arhanđeo. da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo. prema kome i muška guska ima neki odnos. naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje). svodi na pobunu pro­ tiv oca. I Infantilno kao izvor sna 221 stakla i ženskog kofera (box). Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno. — „Misliti i proživeti je ovde tako 1 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine. materijal za poslednju sliku sna u kome su. — Uteha Ođinova. kojima se ponosim u teoriji o 2 histeriji. i otac je. — Pravljenje planova je ocu upućen prekor. primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost. zato sam u snu ja njegov bolničar. kao da želim da kažem: „Pogledaj. Osim toga ja s njim teram šegu. tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno. koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­ tike. Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju. grdeći me zbog toga. uloge za osvetu izmenjene. morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". kao da sam time ispunio svoje obe­ ćanje. njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta. u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno. pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku. a najmanje u vreme ovog buđenja. kad mi je bilo sedam ili osam godina. urinira sad preda mnom." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje. jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha. moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­ ma na moja saznanja. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu. — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­ toma. Uostalom.

najradije komičnog i bezvrednog materijala. da uopštim. kao što pokazuju primeri. Ako bih ovu misao smeo. gužvi slame i slanih štapića. i ovde po­ novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču. o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku. slučajni položaj tela i kratke doživ­ ljaje za vreme spavanja. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­ živa tvrđenja o suštini sna. onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno. zadržaćemo u pamće­ nju. oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. o kojima smo u uvodu raspravljali. P r i metio sam da histerični ljudi isto tako rade. na primer oklop od kuhinjskih lonaca. Tek na ovim fantazijama vise simptomi. čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju. pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije. onakva kakva se upotreb­ ljava u bolnicama. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"). San često izgleda višesmislen. stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a dražaj bešike. jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće. pored onoga što im se stvarno dogodilo. i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. u njemu. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. Od one tri osobenosti sećanja sna. tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. mogli smo potvrditi. ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce. jedno ispunjenje želje pokrivati drugo. I Somatski izvori sna 223 dat bitan uslov za snevanje. Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima. pri­ lično pravilno. izgleda. Dosad je samo O. još je vrlo teško dokazati. možda. ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje.222 Tumačenje snova. dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu. to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog. mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja. primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja. Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih. one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. Ali tačnost ovog naslućivanja. i pričinilo mi je mnogo radosti. bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom". bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. . Oba ova karaktera. Rank temeljno proučio. a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. „Gschnas". isticanje recentnog kao i infantilnog. Ostale dve. takođe može jedan smisao.

i našla samo 13.224 Tumačenje snova. Obično se i ovde kaže. nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje. mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja.2 procenata. Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost. Izgleda da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima. i mada se. ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja. i samo dva primera iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­ zacije. često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku). zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi. kao što to jezik čini i za budno držanje. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja. delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno. on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­ cija ili kompleks senzacija. Rezultat ovog 15 Frog'd. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo. Proces tako reći oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika.7 procenata. I Somatski izvori sna 225 žaji koji polaze sa spoljnih objekata. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja. organa za mokrenje i seksualnih or­ gana. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo. ili osećaj. VI . pola­ zeći sa toga gledišta. ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran. dakle ranije percep­ cije. doduše. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja. da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja. Odabrana dela. koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san. preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju. tj. ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa. od­ nosno 6. samo subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna.

verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja. „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom: „ja spavam". pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala. stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. na primer. Grundtatsachen des Seelenlebens. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos izSvakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige. Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. naročito od cenestetičkih senzacija. nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji. i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata za razumevanje problema sna. str. patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15* . izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne". da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips. mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna. pojačane na stepen halucinacija." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja. koji mi se dogode za vreme spavanja. godine vraćaju se ponovo godine 1883. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska. Strimpel nalazi zgodno poređenje (str. ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­ ne slabe tačke. što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I. Duša nam. na primer. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira".mmmmmi^mmmmmmmm 226 Tumačenje snova. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. Na jednoj sličnoj pretpostavci. san. koji se prema ovoj teoriji zbiva. na primer. tj. ili je ruka bila pritisnuta. Lipps. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje. da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima. pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije. San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak. čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima reprodukcije. 1 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje. može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. a posle drugog oslovljavan ja. Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije. jedna noga nije bila pokrivena. X Somatski izvori sna 227 tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san. Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna. str. 170). da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja. Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji. Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. prema tome. čim sanjam i u slučaju da sanjam. ponikao iz psihičkih motiva. može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja. 55). Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi. izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni.

Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­ cija mora se takođe izazvati. on je verovao i da je pogodio princip. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba. ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. srce u šupljim sanducima i korpama. pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja. tako već Sernerov pri­ stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem. Snevač nije apsolutno otupavljen. a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju steUpoređi uz to K. XXXIX. Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću. pojedini telesni organ jednim delom kuće. ona je izgledala ekstravagantna. Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje nadražaj a. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova. ja se. Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni. Kao što vidi­ mo. i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie. organskom i nadražajnom stanju. u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima.228 Tumačenje snova. Lanđauer. duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja. po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše. on može raditi logično i sa snažnom voljom. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena. 1918). 39. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ.. samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. ili uopšte samo u izdublje­ nim predmetima. kojom su se služili stari. pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima. n a ­ protiv. nalik na krastave žabe" (str. slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. 1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam. i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem. kao treće. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko . kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima. I Somatski izvori sna 229 snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. 1 penice. ali tako da bol ne uple­ teni u san. na nadražaj mogu probu­ diti da bih ga uklonio. Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju. Pre svega. tako reći u toku spavanja. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna. drugi autori — Šerner. 35). Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče. pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana. ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike.

pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje. da bi probudili aktivnost sna. izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom. pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel- . da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. prema tome. ako su od prethod­ nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu. zatim ponovo zauzimaju svoja mesta. Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­ jena teorija o somatskim nadražajima sna. od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje. što je mogućno samo u malom broju slučajeva. može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida". kao što već Strimpel primećuje. ili jedan sličan san Folkeltov. onda bi se taj san.230 Tumačenje snova. da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje. dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice. morali polaziti na­ ročiti nadražaji. najverovatniji od svih. Videli smo. koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova. morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna. Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka. u kome igraju ulogu dva reda fijoka. iznete kod oba autora u velikom broju. isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije. što je veoma neverovatno. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna. da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje. Ako smo jednim postupkom. tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja. i to svake noći o svima organima. da jedni druge napadaju. a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. onda je svako drugo učenje o snovima. a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­ nje. ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­ zak. onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. Postav­ lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo- vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. nasuprot zamućenosti drugih snova. — osuđen i bez naročite kri­ tike. a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va. Moguć je još jedan treći slučaj. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­ nih krila pri disanju. isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju. iz zuba. propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. I Somatski izvori sna 231 cele noći. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova. koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak. mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja. uva. i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj. San. da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi. i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna. creva itd.

Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora. bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam bio našao. a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. najpre bojažljivo i ne­ spretno. Habitualna akcidentalna du­ bina spavanja. dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. A san me premešta . okrenem se i hoću da sjašem. I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve irise i više snalazim. ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal. pa me zato grdi. moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada. Nisam bio spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti. i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti. doći će spoljašnji nadražaj do izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga. sedim ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće. Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- znati objektivan. kao da sam samo naslonjen. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni. somatske kao i psihičke. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­ hač.232 Tumačenje snova. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama. hotel je u istoj ulici. bolan nadražaj ni izvor. Ali dan ranije ja sam pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim. Jašem na sivom konju. Tada sretnem kolegu P. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­ stao pod utiskom. Kod mene. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju. I \ Somatski izvori sna 233 nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­ terijal senzacija. san ostaje ispu­ njenje želje. koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja. ali ga radije sam odvodim. Pošto sam izvesno vreme ja­ hao ulicom. i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi. Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje. najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo. mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo. Da kažemo malo drukčije.. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom gradu u kome ništa ne radim. koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim. naime na jahanje. bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­ terijal za sadržaj sna. gubitak apetita. u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut. datih u svagdašnjim okolnostima. u saradnji sa intenzitetom nadražaja. vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova.

a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen). ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj. . Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule.). ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti. bio lekar. što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien). u kome sam poslednji put sreo kolegu P. boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. Ja uopšte ne umem da jašem. otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač). „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu". ne baš stoga što ga ne želim imati. sedeo sam samo jednom na konju. jahača. Sećao sam se samo jednog oslonca za san. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­ ćen — osetio ništa od bolova. Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna. sv. Jednoga jutra probudih se. (Sabrana dela. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam furunkula na međici. to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. i ja sam nastavio da spavam. nego mu po­ jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­ tuaciju sna i doveo do izražaja. i onda bez sedla. naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. ulica u snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. zamenio. i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje. voli da preko puta mene sedne na visokog konja. na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­ njao: umro je papa. ili trgovca kome su gubici odneli imanje. Prijatelj P. Ja jašem na sivom konju. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). Osim toga primio je i elemen­ te iz mojih putovanja po Italiji. I). uostalom godinu dana starijeg od mene. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­ čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj. I i I Somatski izvori sna 235 baš u ovu aktivnost. pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 . i to mi nije godilo. ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­ tim. na selu. držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama. nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. bol je bio zaglušen. Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi. bilo je to usred leta. a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo. i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. prev. — Ne raditi i ne jesti. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju. i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­ duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru). Objašnjenje ovog kratkog. Neurologisches Zentralblatt 1896. ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju. ni inače ne sanjam o tome. „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P.234 Tumačenje snova. ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje. koja nikad nije bila u Italiji. rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima.

sve do čežnje deteta za majčinim grudima. . San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja. u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne o senzacijama za vreme spavanja. ali sam sad svoj san razumeo. prev. ali on ume da želju za hranom pomeri natrag. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta. to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da 2 ga omete. kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu. bio izvanredan spavač. pre nego što se budi. ali i najjače potisnutim pokretima dušev­ nog života. ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima. kako snažno kašlje. uostalom. prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna. Napoleon može i dalje da spava. pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. a ne njegov narušivalac. Zelja za spavanjem. koji je. Jedan mlad advokat koji. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. ili. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja.). ovaj san Napoleona. I ako. a koji su psihičke vrste. ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude. I Somatski izvori sna 237 Njegove Svetosti. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna. i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji. i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten.1 Uporedimo sad. koja pati od bronhijalnog katara. oni služe nameri da san na­ stave umesto da snevača probude. ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. ne pričaju saglasno o ovom snu. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom. jedno popodne zaspi. prvo. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­ kursa. predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju. i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu. ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće. zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo.236 Tumačenje snova. na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja. San je čuvar spa­ vanja. treće. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. ne moram ustajati da bih onamo otišao. 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem. kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier). onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja. On sanja o izvesnom G. ako mora da ih prizna. U snu o gro­ fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim. Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi. on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu. mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna. ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici. ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti.

Kakav odnos ova opšta. postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj. on je. koja nam je u psihoneurotici potrebna. stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. onda je to kraj ljubavne noći. da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. naime. dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha. da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među njih postoji. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. kao i čitav san straha. A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši. Ako je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera. tako reći. on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­ ranje sna. I Somatski izvori sna 239 vspeli san je ispunjenje te želje. teorija o potiskivanju. polagalo bi pravo na aktivno interesovanje. to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­ limo — izgovor. Strah u snu može biti. Kad ka­ žemo: postoje. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja). tvrdi da takve potisnute želje još postoje. . onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe. pri čemu odgovara potisnutom libidu. za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna. Među tu­ mačenjima nadražaja koji su. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. psihoneurotičan strah. u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja.238 Tumačenje snova. i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. Jer ako je ševa. ima značenje jednog neurotičkog simptoma. Pravilno tumačenje. jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje. Kao što smo rekli. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost. onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna. ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju. A ovde moramo ponovo priznati. što izgleda kontradiktor­ no. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­ na ne baš aktuelna želja. redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga. na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadraža­ ja sna. Tada ovaj strah. prema tome. stoga se od svih uopšte mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem. onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu. koje će odgovarati tom jezgru.

ako je neprijatno. u j e d n o m slučaju somatski determinisani s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava. komad oniksa. i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­ me predstavljena. Pri tom svaki put preska­ čem po tri stepenice. a zadržavajući d r u ­ gi deo. Ako je jedna od njih aktuelna. somatski izvori n a d r a živanja za v r e m e spavanja (to jest. hoću da požurim i sad se po­ javljuje ovaj osećaj sprečenosti. sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­ je odgovara s t r a h u . ona onu d r u g u i u snu ukida. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci. pošto je oslobođena od potiskivanja. ne pojavljuje u svima sno­ vima i svake noći. doveli do sličnih oslobođenja straha. 1 Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. da su snevani iz psihičkih motiva. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka. naime. u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal. cenestetička osećanja. na primer. pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo. da se čovek ne može p o ­ k r e n u t i s mesta. VI . stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. povezuju ih nesumnjivo sa psihič­ k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove. radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. mislim da se oni do­ vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora sna. kao što je na p r i m e r m e r m e r ili peščar. može se pretvoriti u suprotno. Možemo kazati da je u p r v o m slu­ čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje. Tako. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. m a d a je sve psi­ hički determinisano. ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. ili se može savladati. polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova. U obe g r u p e snova sa­ držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­ držina predstava. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­ n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen u sadržaju. ako nisu neobičnog intenziteta. tako mi izgleda. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. da se nešto ne može u r a d i t i itd. dakle da mi ide u susret. Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­ šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima. Odabrana dela. uklanja puštanje straha. preostala od prethodnog dana. po m o m mišljenju. izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja.240 Tumačenje snova. mi možemo objasniti činje­ nicu da se sadržaj sna. one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja. Ja se stidim. tada i veličina kamena. Osim toga. koji se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim. a u d r u g o m sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati. J e d ­ nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti. dok u drugom slučaju. Da upotrebimo j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­ n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je. 16 Fro^d. igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni. i tako. I samo na taj način. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu. Međutim. Ja. senzacije za vreme spavanja). I Somatski izvori sna 241 koji bi. dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta. obe su međusobno tesno povezane. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­ potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­ penica na jedan viši sprat. ističući jedan deo materijala kao odgo­ varajući njenom sopstvenom biću. a u drugom slučaju ne. suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. u m e t n i k se samo pridržava one ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova.

najpre ja ih ne prepoznajem. ja se pe­ njem stepenicama u spavaću sobu. što sam spreman da joj priznam. uostalom već u snu priznato ispu­ njenje želje. jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca. tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. međutim. raskomotio sam kragnu. ne nalazi se nijedna pljuvaonica. u ovoj stvari zauzima drugo gledište. pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem. vi­ deo sam samog sebe. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu. i kad je to konstatovala. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti. Domaćica zgrade. nisu stepenice u mojoj kući. pre nego što uđete u sobu.242 Tumačenje snova. kako lakih nogu jurim stepenicama. odložio kravatu i manžetne. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja. da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. namćorasta i nimalo privlačna. Ona vreba na mene. kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. a sprat više su stambene prostorije. ali kao obično. onda je jasno čujem kako gunđa. ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­ nas već da očiste cipele. koje je san stopio u jednu tvo­ revinu. a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. I Tipični snovi 243 koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. ali sa istinktom za čistoću. kao za potvrdu ove činjenice. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja stepenicama. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. u snu se od toga stvorio jedan viši. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije. obično me na stepe­ nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­ penice. Kad u kasne sate završim svoj posao dole. zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca. nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. tj. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. Kao i obično. devojka o kojoj sanjam starija je od mene. mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna. U oba ova sprata. naime. trenutak ranije. neodređeni stepen neobučenosti. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu. takođe jedna starija i džandrljiva osoba. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom. u jednoj kući kao i u drugoj. a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16* .

244

Tumačenje snova, I
1

Tipični snovi

245

sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­ gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­ pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­ čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­ stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­ bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­ če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­ snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­ spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­ ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole).

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­ nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­ nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­ nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­ gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­ vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­ no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­ mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­ slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­ njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246

Tumačenje snova, I

Tipični

snovi

247

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­ znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­ kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­ revu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­ stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­ sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­ zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­ ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­ je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­ držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­ stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft

ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­ ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­ kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­ vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­ jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­ ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­ gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­ vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­ puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­ stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­ činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­ razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­ hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su 2 dakle ekshibicioni snovi.
1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248

Tumačenje snova, I

Tipični snowi

249

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­ stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­ koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­ nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­ flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­ ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice".

Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­ nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­ javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­ gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­ dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­ jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­ kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­ stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­ nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­ zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

njeno prebacivanje da sam isprljao tepih. kao što smo saznali. nego san samo prikriva. koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­ bom na mrtvačkom odru. 1 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­ pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­ gi rođak. na izgled bez međusobne veze. koja predstavlja pravu sadržinu sna. „duh što se javlja na stepenicama". I to zaista mogu sebi da prebacim. moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­ široj mogućnoj osnovi. ali veoma pametna i sposobna. želju da dotična osoba umre. ponovo ugle­ dala kraj lesa jednog drugog nećaka. Baš kao i u snu: sve ispreturano! 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. isto tako kao što a i b. spuken ~ . nego latentnoj sadržini sna.250 Tumačenje STiova. posle slično duge pauze. A da li je da­ dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. Ti snovi znače. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt. u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena. Esprit d'escalier je. pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. deca itd. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani. kao jedan slog. na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici. u slobodnom prevođenju. prev. i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­ zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­ stoću. prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova. dakle. da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju. javljati se (o duhovima). oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor". Pomenuti san o stepenica­ ma izvađen je iz jednog niza snova. uprkos njenim lošim postupcima. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine. treba da se izgovore kao ab. ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. ranije pomenutim. ako slede nepo­ sredno jedna drugoj. U jed­ noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli. Tako je i sa snom tetke. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi. tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti.): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati. budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova. Ako ih analiziramo. poklonilo svoju ljubav. i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja. naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi. utvarati se. želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi. da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. što im sadržaj pokazuje. Ova želja. koje sam na­ pisao jedno pored drugoga. I Tipični snovi 251 o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­ ni. Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa. pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­ me spavanja. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje. onu istu koju je jednom ranije. roditelji ili brat i sestra. i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. ne daje nikakav po­ vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća.

I. da će. I to s pravom. sv. ili da je odvajkada postoja­ la. sveska VII). mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem. a ne mogu da nađu razlog za to. ono je neodgo­ vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka. Snevačica je kao malo dete — kada. ponovo bude u izvestan ži­ vot. pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. po recima Majnertovim (Mevnert). jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. XI verz. ostaloj deci. svaka­ ko. živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­ nom neprijateljstvu s njima. prev. Kad je. Gde je razvoj ove moralnosti izo­ stao. I Tipični snovi 253 Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. u malog egoiste pro­ buditi altruističke pobude i moral. zatim. otimalo mu igračke. Moralnost. brat ili sestra. Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života. ma i malo. i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva. A gde je pri­ marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv. onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­ uvijeno priznata. naročito prema svo­ jim suparnicima. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­ mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­ stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­ šem shvatanju. koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­ mažu. ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­ šnjosti nemaju takvih želja. i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela. još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo. mi ga zovemo „nevaljalim". Sabrana dela. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje. čim popiju malo krvi. Roditelji kažu da se deca ne podnose. ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji. klevetalo ga. doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju. Vidi Homer. a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. jer mi mo­ žemo očekivati da će se.252 Tumačenje snova. Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo . 1909. odbačene. na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još 2 pokazuje. i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. najpre. Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim". Dete je apso­ lutno egoističko. to se više ne može sigurno utvr­ diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje. ne nastaje istovremeno na celoj liniji. Odiseja. 97 i na više mesta (Prim. zavidelo mu i plašilo ga se. naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu. To mogu biti i protekle. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi. Starije dete je zlostav­ ljalo mlađe. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. 1 Pogledajmo. onde rado govorimo o „degeneraciji". očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju.). i sama odrasla i postala gravidna ugle­ dala se samo na primer svoje majke. VTI). Teorija snova ne traži tako mno­ go. nego su kao seni u Odiseji1 koje se.

i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­ tiri godine mlađom sestrom. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat. I Tipični snovi 255 jem. ponekad je čak i smetao. Za svoje potrebe bio sam dovoljan. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­ sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­ telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­ binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­ me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­ nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti. kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama. Dete posmatra došljaka i onda od­ lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom. P r i tom je Hans dobroćudno. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­ sao pesnik Špiteler: „Uostalom. Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja. odgovara jednoj nadmoralnosti. još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene." 1 . Prinudna neuroza. Kad god se povede reč o njoj. a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna. Kod određenog inter­ vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. 2 Kod moje sopstvene dece. ako su me vo­ zili u kolicima. a koje se u snovima mogu realizovati. čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji. Ako sam dosađivao baki. Dete je dotle bilo jedinac. ali psihoanalitičko istraživa­ nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni. hteo je i on da joj dosađuje. koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu. naprotiv. ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­ ma svojoj sestrici. dakle. Kad su mu sestrica ili bratić stvar­ no ubrzo nestali. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. 1 koncentrisalo na sebe. dete je ponovo svu nežnost u kući Troipogođišnji Hans. znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih. a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda." U svojoj neurozi. koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­ nima. ubrzo posle rođenja jedne se­ stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu.254 Tumačenje snova. ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­ dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­ tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. suviše ma(l)a. tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven. on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a. zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan. propustio sam priliku za takva posmatranja. da joj ljubi ruku i da je miluje. sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. nežno dete. koja su na svet dola­ zila ubrzo jedno za drugim. čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. godinu i po dana kasnije. jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­ nosi ništa dobro. Mnoge osobe. da umre." U toku Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti. Doduše. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci. Od jedne dame koju dobro pozna­ jem. sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka." 1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje. tu je bio još jedan Adolf. njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri.

i koji je kasnije više puta ponovo sa­ njala. On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. pomislimo samo. kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč. kad joj je bilo četiri godine. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio. ni kod jedne od mojih pacijentkinja. Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­ jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­ strama. a ) . sve njena braća. Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. ostaje sama." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna. Dete ništa ne zna o strahotama tru­ ljenja. vraćajući se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju. I Tipični snovi 257 poslednjih meseci. to razumem. tako loše pod­ nosi u svojim predstavama. sa naslovom „Deč­ ja duša" u časopisu „Imago". sestre. Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. tobože. na primer. kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu. koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­ toma koji je bio na dnevnom redu. Odjed­ nom oni dobiše krila. umrećeš. Naša mala devojčica. jednoj dami objasnio ovo stanje stvari. tako te mnogo volim. 17 Projđ. otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. sa koje odleću. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­ ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim. ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. poleteše sa zemlje i izgubiše se. braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. Odabrana đela. anđela. on ume druk­ čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. može da kaže svojoj majci: „Marna. kao što je umro Franc". Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften. ali zašto ne dolazi kući na večeru. Hug — Hellmuth. tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­ jući! kritiku svoje sestre (1. Sveska I—V. kad jednom umreš. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­ rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. VI . o smrzavanju u hladnom grobu. jedina u ovak­ voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi. to Lucija još ne može da razume?". tada najmlađe dete. ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek. uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja 1 predstava o smrti na našu! 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro. Strah od smrti detetu je stran. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­ nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­ staju anđelčići. a za nas neće biti teško da u njemu pre­ poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala.256 Tumačenje snova. o strahotama beskrajnog ništa. a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko. nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put. Kad sam jednom za vreme seanse. na moje iznena­ đenje. pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. svakako treba i to priznati. to sebi ne mogu da objasnim. Još sa osam godina dete. „Gomila dece. ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt. koje odrastao čovek. 1912—1918. i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš.

uslovi za ostva­ renje želja. Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­ ski posmatra. ma na koji način. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva. odgovori dete. U najnižim kao i u najvišim sloje­ vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­ no se povlači ispred ostalih interesa. pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta. . I Tipični snovi 259 „Umreti" za dete. i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­ tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku. dak­ le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca. na svoju žalost. Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­ struoznu. koje je. Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­ žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­ ditelja koga voli.A zašto baš mrtva?". „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća". dekaloga. i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja. iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. otpuštanjem. one. onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. mo­ žda. 1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­ gova dadilja bila otpuštena. kao da dečak u ocu.258 Tumačenje snova. dakle. Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­ jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju". „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne". Zadržimo se. čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. da li odlaskom na put. onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo. čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač. pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti. 1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost. To što dete od­ sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke. otup­ ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. koje ne mogu proći cenzuru. 17* 1 / • . ima motiva da želi odsustvo jed­ nog drugog deteta." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis. upita otac stišavajući je. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su. „Jozefina treba da bude mrtva". znači koliko i „otići". uostalom. oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. a žensko dete o smrti matere. ipak. onda za njegovo sećanje. dati su u najvećoj meri. najpre. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo. odnosno suparnicu.. otuđenjem ili smrću. a devojčica u majci gleda svog suparnika. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno. Mi se. Ako dete. izjavi zato ona svom ocu. i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. „onda će se opet vratiti. na relaciji izme­ đu oca i sina. osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­ je između roditelja i dece. kao što to u analizi otkrivamo. Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti. ne smetati više onima što su ostali u životu. uprkos razlici u sadržini želja u deteta. izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­ jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­ rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba.

hoćeš li još malo povrća? Uzmi. Kronos guta svoju decu. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank. na osnovu prethodnih izlaganja. 1912. kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­ čito providan. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana. leže pred svačijim oči­ ma. molim te". Takođe smo. a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. da se proglasi njenom naslednicom. nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­ bodu. pa onda mora tatica da se sa mnom ože­ ni i ja ću biti njegova žena. Biti vo­ ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­ voljenje neke naročite potrebe. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­ trebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži. Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden). Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­ jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­ ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. itd. Sek­ sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja. ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. utoliko više mora sin kao po­ zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja. i koliko je malo detetu po­ trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću. dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana. Ako mali dečak sme da spava pored svo- . dok žudi za seksual­ nom slobodom. i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­ lazi od roditelja. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage). to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­ tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. 5. utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta. Karlo. Prema dru­ gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. a majka za devojčicu suparnicom koja smeta. i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. 1909. otpri­ like onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke. i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava. kad majku pozovu od stola. Svi ovi odnosi. Jed­ na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­ ka koristi priliku. izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri.260 Tumačenje snova." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. I Tipični snovi 261 društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­ stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. očigledno. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode. Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde". gde god njihov sud nije zaluđen magijom. Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao. da majka podržava sinove. „Sad ću ja biti mama. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­ ranijeg detinjstva.

pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci. i onda majku iz­ nose mrtvu iz kuće. nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. zatim nešto pade. može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­ tan. ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­ činom smrću. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio. gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze. kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. a vladavina cenzure ponovo us­ postavljena. prema tome bilo: risovo oko. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. Zatim je došlo jasno. kao deka na primer. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine. uvek su odsutni. pri čemu gorko plače. Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­ nog detinjstva. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­ vu. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan.262 Tumačenje snova. kad je detetu bilo tri go­ dine. naravno. po­ buna bila suzbijena. ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do- . ali nešto apatično stanje sa veo­ ma uznemirujućim snovima. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi.). a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. nastupilo prvo smirenje. nije po­ znato. oni me se mo­ raju groziti. on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­ hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. U sumanutoj zbunjenosti. kojom je bo„Luchs" = ris. U zbu­ njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­ hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav. da svoju majku vidi mrtvu. ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­ meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara. dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. Jednog dana nala­ zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­ hička stanja. zatim. u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. ili ona pade. jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. I Tipični snoui 263 je majke čim otac ode na put. Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake. svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno. čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene. kad je normalno stanje još više ojačalo. dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. njenoj majci je. Gde god bi se nalazila. prev. Luchsauge bi. „Luchsaug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete. ne vraćaju se nikad više. i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze. kad je. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje. morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa. nije mogao da izlazi na ulicu. (Prim. pa posle očevog povrat­ ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada. čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom. 1 lest počela. najmučnija među nji­ ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji.

Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine. koja se u vidu one fobije prenela na strance. koji je tako značajan za odre­ đivanje simptoma kasnije neuroze. nesiguran u svoje pore­ klo. Mnogo je verovatnije. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­ lje. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­ pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca. dejstva. da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu. Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj. dok nije izbila kuga. na njegovo iznenađenje svesno ispoljili. naravno. pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba. koji su se. Edip biva kao odojče prognan. njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega. a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine. pošto je neko proro­ čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste. I Tipični snovi 265 godilo. Dugo vlada u miru i dostojanstvu. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio. Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. mržnja prema drugom roditelju. uprkos svem odupiranju nevinih ljudi. ima isto tako opštu važnost. Ovde po­ činje Sofoklova tragedija. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­ raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. Proročanstvo je ispunjeno. njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­ đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća. kasnije tragedije sudbine ostale su bez. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima. ali koji. odanost u volju božanstva. kad mu je bilo sedam godina. a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. bude od Tebanaca izabran za kralja. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). Zatim dolazi pred grad Tebu. i zaljubljenost u jednog. koju sam izneo. U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu. i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke. a to shvatanje potpoma­ žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci. uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­ seni posmatrač da nauči iz te tragedije. taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­ nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica. vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­ ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara.264 Tumačenje snova. Dete bude spašeno i kao kraljević odra- ste na nekom stranom dvoru. Moderni pi­ sci. pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli. izvršava prokletstvo ili pro­ ročanstvo. ali ujedno i sin ubije­ noga kralja i Jokaste. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. u znak zahvalnosti za to. Na putu iz svog tobo­ žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. Posle te­ ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja. logično. gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i. .

266

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

267

Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­ nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­ ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­ izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­ nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­ ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­ ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­ stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­ na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­ rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­ stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
1

Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­ dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­ tinjstva. 1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­ nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­ njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­ šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­ njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­ nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­ čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268

Tumačenje snova, I

Tipični snovi

269

raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­ va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­ nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­ terijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­ diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­ ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­ či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­ no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­ gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­ puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­ znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­ kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­ ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­ lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­ sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­ ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­ ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­ mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­ tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­ sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­ vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­ tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­ ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­ ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

271

mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­ pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­ gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­ zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­ skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­ slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­ ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­ tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­ zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­ pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­ stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918.

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­ staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­ rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­ ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­ gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­ den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1
1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­ novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­ turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

čuvena umetnička mesta itd. pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim. i to na obed sa pečenjem. udaljenu nekoliko sati od našeg mesta." Za­ tim dolazi dijalog.. a za latentni sadržaj sna su otac i sin. ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­ dama moje male Ane): da sam sedne za sto. koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. Kočijaš. samo podmetnuti. Znao je da neće ništa dobiti. u kome se nalazio i profesor R. i oni po­ krivaju mene i mog najstarijeg sina. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed. Ali pošto zna da mu je to zabranjeno. Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje. O ovom snu. gde smo preko leta boravili. trajnog go­ vornika nemačke opstrukcije u parlamentu.272 Tumačenje snova. vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N. On je. i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti. leci ih uspešno kad se razbole. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­ javljujemo ja i moji sinovi. bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­ mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­ ma naređenju lekara. ali uveče toga dana kad je sa­ njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­ tili večeru. Vaspitanje je počelo kod njega da deluje. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­ dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­ vezu koju inače kupujem (monografije umetnika. jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece. i tada je moja žena primetila da iz­ gleda umoran i malaksao. Jedno malo društvo. Ali ko tako tumači. naprotiv. neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest. a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­ voda? Moja analiza. Odabrana đela. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti. nego i jednom drugom tvr­ đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama.. već ranije jednom.. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­ vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­ lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. VI . iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Noću mi dolazi moj san. Osoba ostaje anonimna. ono dolazi do izražaja već u snu. lično taj trajni govornik. daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan. koji se sastoji od kratkih govora i odgovora. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­ cijente na psihičko lečenje. i bili smo srećni što smo ostali čitavi. da­ kle. ne baš sasvim trezan. mo­ nografije o svetskoj istoriji. profesor M. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­ ti dužan. U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera. i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. Ja sam. onaj miop.). zbog jedne druge njegove osobenosti. oborio nas je sa kolima niz jednu padinu. I Tipični snovi 273 Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. taman je u licu i oči su mu ispale napolje. Ali.

on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L. zatim. U opravdanje ove dame. u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača. da se. pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. čak one reci . tako da sad slobodno lebde i padaju. naime.. I Tipični snovi 275 tije za nas. može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna).. Tačnost gornje postavke ograničava se. Egoistička crta ovoga sna sad bi. vide gimnastičke veštine u cirkusu. stavio nam se u potpu­ nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas. na činjenicu da među nesvesnim po­ budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane..u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje. ali to ne mogu". dakle. slično kao i ja. nije imao. takođe. sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. bez strume. i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio. i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. Ja. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju. jer ja nešto tražim od Otona. sa kojim se inače za­ ista ne usuđujem upoređivati. pot­ puno kao u snu. sećanje se ponovo 1 osvežava. ako. kao što je u onom drugom događaju R. još jednom želim da postanem profesor! Da. A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­ uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece. koja postoji u nesvesnom. ona oživljavaju ta­ kvo ponavljanje u snu. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je. svakako. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­ dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu. neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti. 1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­ davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­ va. s njim jurio kroz sobu. ponosne na svoju rasu. uprkos svojih ljubaznih ponuda. Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje. oči­ gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi. što se nje tiče. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­ sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­ vi obavljaju utiske iz detinjstva. išao je svojim putem samostalno izvan škole. nego u sledećem odnosu. ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale. zatim. tako što ga je ljuljao na kolenu. jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je. Profesor R. posle niza godina. dakle. mogla biti otkrivena. Ona je. 1 mojim snovima s njim loše postupa. I u tome je stvar. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­ goj osobi. na­ ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­ njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­ šta poznato iz sopstvenog iskustva. Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L. Po­ što. i ostavio nas je. osim organskog 18« 1 . Profesor R. naime sa ličnošću pro­ fesora R. ova mogućnost ostaje otvo­ rena i za altruističke pokrete. ili s njim igrao padanja. Pošto sve. nego. dakle. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi.. nešto tražio od barona L. učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca. po­ gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­ glavice. i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­ guran da to znam). u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom. pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis. šireći ruke. odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu.274 Tumačenje snova.

Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. da je privatni docent ili šef kancelarije. žalim na nedostatak materijala. i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu. opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja. a ne njegovi izvori. Snovi neurotičara. Ali. Kod ovih samo po sebi be­ zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­ đenja i seksualnih osećanja. imao jedan naročiti osećaj u genitalijama. i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu. na onom „dies irae. vaspitači i kasnije učitelji. Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­ ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere. senzacija o pokretima pluća itd. dakle. saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju. dies illa". ovakve snove nisam iskusio. a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­ ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili. i to u momentu kad kre­ tanje nadole dobije najveću snagu. izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­ lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­ mačenju sve do svoje poslednje zagonetke. koji mu prebacuje da nije položio rigoroz. kad god osetimo pritisak neke odgovornosti. a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. da su dakle sadržina sna. više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji. 1 Tipični snovi 277 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­ de sa velikom spretnošću. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­ vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao. i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. mada mi zapravo nije bio prijatan. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi. vrtoglavici itd. koji mi inače stoje na raspolaganju. .1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­ me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu. strogih ispita u našoj unu­ trašnjosti ponovo probudila. Pošto smo prestali da budemo učenici. Mo­ ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu. neumoljiva kauzalna povezanost života pri­ mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju. padanju. kao što to svaka majka zna.276 Tumačenje snaoa. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo. I „strah od ispita" neu­ rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. da mora ponoviti razred i slično. ipak moram označiti kao osećaj slasti. To su neizbrisiva sećanja na ka­ zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela. što nismo u redu završili. vađenju zuba i si. nje­ mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­ gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. koji.. Postoji. koje ponavljaju snovi o letenju. učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. koja su se na oba čvorna mesta naših studija. Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva. izazivaju snove o letenju i padanju. padanju. Za onoga koji poseduje aka­ demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim. 1 Jedan mladi kolega. potpuno slobodan od nervoznosti.

pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir. i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice. ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­ ljan za tumačenje. I Tipični snovi 279 Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ lac. kao opomena da na ovom pi­ tanju ne treba da insistira. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti. u ko­ joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. pojav­ ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili. na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi. dok sam iz botanike. i slično. kao što se to sve više potvrđuje. Stekel (W. u stvari bi bio uteha koju san daje. pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu. srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor. zastupa mišljenje da se on re­ dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­ lost. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor. zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­ van. na pri­ mer. . ali sam umakao kazni. dobro su ispale. izgle­ da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. U snu o gimna­ zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije. čak ukazuje na izvesno prebacivanje. a nikad o drugom. detinjarije. Stekel). San o ispitu pun bo­ jazni koji se. od koga potiče prvo tuma­ čenje „sna o maturi". ukoliko je njemu poznato. i slično. tako si daleko napredovao u životu. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. To bi prebaci­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star. a nikad kod onih koji su na njemu pali. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska. pa ti se ipak ništa nije dogodilo. ne prikriva samo utehu. koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi. i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom. nego. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­ dio. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ gao izvršiti na sebi i na drugima. što sam tada sjajno izdržao.278 Tumačenje snova. Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­ pičnih snova. Ja sam. V. kao rigorozant u sudskoj medicini propao. taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu. Danas si već doktor itd. iako nisu bile do­ voljno mnogobrojne. ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je. misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita.

Očigledno. sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem. u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene. San je oskudan. na čijem se krovu može videti čamac. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali. bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. ispunjava pola stranice. dakle. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. o njegovoj prirodi. nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. San. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore. između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna. čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. dat u sećanju. ili. ako ga napišemo. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom. jedna takva zagonetka u slikama. i slično. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća. San je.Rad sna — Rad na sažimanju 281 VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna. Kao takva. sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja. Samo. siromašan. i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž. čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. do toga da smo razvili i resili značenje sna. koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. iz ovoga došli smo našim postupkom. ili misli sna. ukazivanjem na sa­ držaj sna. onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom. on. i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. a ne iz manifestnog sadržaja sna. jer njih u slobodnoj prirodi nema. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika. i osoba je veća od kuće. Čamac ne spada na krov jedne kuće. lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna. zatim jedno jedino slovo. a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati. ili. po- . ako su se tumačenja odrekli. bolje rečeno. im je izgledao besmislen i bez vrednosti. u kojoj su sadržane misli sna. težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. da stvo­ re sud o snu. analizi.

predstavljaju potpun materi­ jal. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava. kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije. neophodno potrebna za tumačenje sna. može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. za sada. nikad ne me­ nja svoj smisao. koje već po­ 1 znajemo iz analize sačuvanih. Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna. u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja. Kvota sažimanja. ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna. nove veze. ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane. zastuplje­ na u sadržini sna. na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je. a ona. koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda. jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara. još ne postoji Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Nna isto tako odnosili samo na one misli. Uporedimo s tim. Svakako.282 Tumačenje snova. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili. možda. tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize. omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna. prilikom analize. dakle. koliko sam mogao da kontrolišem. pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina. koje se kriju iza sna. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna. A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­ nje za vreme perioda spavanja. i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. — strogo uzev — ne može se odrediti. Relacija se za različite snove menja. ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao. pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja. tj. A. koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna. pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. sa druge strane. I Rad sna — Rad na sažimanju 283 trebno je često osam. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje. san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju. naprotiv. Po pravilu. koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna. dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. 1 . smemo uračunati u misli sna. kao kratki spojevi. iznete na svetlost. mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna. jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli. Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi. kao sporedni priključci. ili se javljaju jedna za drugom.

Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera. nego i svaki od njenih elemenata. U sadržaju sna po- minjanje ove vrste nedostaje. poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje. na jednu scenu iz detinjstva. s jedne strane. prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji. trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja. nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna. na moju pacijentkinju koja se zove Flora. objavljen san o botaničkoj monografiji. Odabrao sam I na strani 174. preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska. isto tako. započeta u onom razgovoru. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. kao što vidim. A kako se ovo sa­ žimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata. Ovo saznanje veoma je nepotpuno. koji sam s njim vodio prethodne večeri. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv. u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. kao što ćemo uskoro videti. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna. I Rađ sna — Rad na sažimanju 285 nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. i na damu o kojoj sam ispri­ čao priču sa zaboravljenim ovećem. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih studija. artičoke. koji sam nekad napisao. tačka po tačku. s druge strane.284 Tumačenje snova. Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija". čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­ nje. sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća. „botanička mo­ nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­ đu oba doživljaja dana. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene. tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta. u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­ nu monografiju o rodu „ciklama". San. i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove. „bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu. Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju. od kokaina ide mi­ saona veza. jedna je aktuelnost. praćenom svešću. čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor. ali indiferentne prirode. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao.om. s jedne strane. u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje. i jedna nova tema. iza „artičoke" krije se. sećanje na Italiju i. Na sličnost doktora K. mono­ grafija o ciklami. a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. na njegovu ženu u cvetu. sa kojom sam otvorio svoje odno- .

Die Faden ungesehen fliessen. analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem spiskova."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme. i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran. a jedan udarac stvara hiljadu veza. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. kao višestruko za­ stupljen u mislima sna. s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. i na jednu temu već zastupljenu u snu. kritiku mojih ko­ lega na moje radove.). prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna. to mogu sa sigurnošću tvrditi. Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti (Prim. dakle. lete onamo. 178) na jednu novu temu. u ko­ joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). čunci lete ovamo. dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. prev. niti teku nevidljivo. Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt. Die Schifflein heriiber. i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X. ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu. 2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire. nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. čas glumac. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru. u boji. hinuber schiessen. str. od jedne misli sna ka više elemenata sna. dakle. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt. svakako. Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­ ma sna. nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi. Onda izbije svađa. jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti. otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici. Ja. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju. osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. i „Sklonost". predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su.286 Tumačenje snova. Reč „botanička". a drugi u prostorije na prvom spratu. I Rad sna — Rad na sažimanju 287 se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti. U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava. Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­ zu. uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna. nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". on je čas publika. Stva­ ranje sna. dakle. vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna. na moje amaterske sklonosti. .

i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"). Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom. to je zapravo samo svratiste.iimmmst 288 Tumačenje snova. ali ukoliko se više penje. prev. na početku laku kao pero. utoliko je ona teža na njegovim rukama. 19 Frojđ. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. posle toga. U ulici X. rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom. Protiv pravila. mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo.. Zatim on ide sara preko jedne uzvišice. Ali.1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina. tako naporno da ne može da krene s mesta. karakteristična za san. mogle su se videti stepenice od više stepenika. i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost 1 na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti. i ide tako teško. ali naposletku sve više „propada". U tek­ stu stoji .in die Hoche kommen" (popeti se uvis). Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu. Napuštajući hotel. što sam ja izrazio sa „dospeva visoko". koju ulica X čini u pravcu prema gradu. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu. sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima. u romanu je služilo simbolici samo ako . on dole. 2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen. VI . koja je u po­ četku pristojna devojka. Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­ nje opravdana. I Rad sna — Rad na sažimanju 289 Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu. takođe jedna od njegovih fobija). a kasnije lako. što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim.. Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice. Uostalom. prev. (Prim. on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini.). Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama.). U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica. pa kasnije ulazi u polusvet. u snu je penjanje na početku bilo teško." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji. ide mnogo lakše. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio. Na kraju uzbr­ dice. A sada da tumačimo i dalje.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. i na plakatima kojima je taj komad najavljivan. već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. Njegov brat je gore. i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). Odabrana dela. na laj način „dospeva visoko". i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. izneto u odeljku o simbolici. mukotrpno penjanje uz teško disanje. i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­ kvog drugog prikazivanja. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java. jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao. Na to će kočijaš: . kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču.A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel. iz ekshibicionih snova.

Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. birajući ime Safo. a moj pacijent ga je stekao. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu. Video sam jednu jabuku. unet u scenu iz detinjstva po19* . gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. ko­ liko mi je poznato. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima. Staviše. i on je grore. izgubio svoj društveni položaj. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Und Von Dass Apfelchen begehrt ihr sehr. lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve. Ako je to bilo tačno. i ja sam se popeo gore. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa. onda se moralo odno­ siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. Veliko društvo. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Kao što je autor romana. Oči­ gledno na kraju sna. ich stieg hinan. Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine. imao na umu jednu lezbijsku naviku. koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. Dve lepe jabuke su sijale na njoj. U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov. u mislima sna radi se. nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). To bi bila jedna suviše jasna izjava. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. tako i delovi sna. ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. a sam pacijent dole. dakle. znači taj­ nu. obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka. u kojima su lica zaposlena gore i dole. kao što već znamo. a da je on sam postao „parterre".• jih suparnika kod žene. Da war ich jiingst zu Gaste. svratiste." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima). Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja.290 Tumačenje snova. auch mein Garten solche tragt. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. I Rad sna — Rad na sažimanju 291 „Bei einem Wirte wundermilđ. schon vom Paradiese her. Zwei schone Apfel glanzten dran. One su me izazivale. sie reizten mich. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san. jer je brat. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde. Freuden fiihl' ich mich bewegt. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore.

tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote. kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­ đenja). I Rod sna — Rad na sažimanju 293 moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­ je). pomenuto ra­ nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi. Analiza: Njen je muž otputovao. onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira. jedan odleti kroz otvoren prozor. Ali ona to nipošto nije bila. To se na Iju. Ona je rođena u . III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji. Isto to dete imalo je običaj. njeni snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja. gundelji su sa­ svim mlitavi. dok je prozor zatvarala. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću. Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo. pre toga sna. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. Ta protivrečnost je zanima. ali uobražena i sasvim glupa devojka.• dima ne može videti. danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala. Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom. izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. bila vrlo svirepa prema životinjama. . Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost. Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila. posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja. Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­ lja odnosi se. drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. maju1. ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma. udala se takođe u maju. pa zatim njihova tela gutao.). Uveče. da buhama i leptirima kida krila. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. Ona otvara kutiju. radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu. protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja. Njena ćerka je pre nekoliko godina. njena četrnaes­ togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. 1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna. i opisani su trzaji životinje. u još nežnijim godinama. koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. a pored nje jedna ružna ali plemenita. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu. kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju. kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. Aristokrat koji guščicu zavodi.292 Tumačenje snova. Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. ponovo na osobe ni­ žeg staleža koje se guraju u više društvo. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila. a dru­ gog prignječi prozorsko krilo. kraj je patio od navale gundelja. iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna. Jedna lepa. prev. ona je postala tako dobrodušna. Uostalom. a to je svakako izvor ovog sna.

4 Zaljubljen si mi kao buba. krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­ gubio zbog intoksikacije. više d a n a p r e sna. Ukoliko se kod I r m e vidi difterična skrama. 1 Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­ bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant) knjigu. pa dakle najpre predstavlja samu sebe. Na ovom primeru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­ žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­ nim sredstvom. odjednom sred njenih poslova trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erekcija. Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen. svakako. K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". očigledno. To je bila želja za ovom erekcijom." 8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir".4 Između ovog Tanhojzer: . 8 Na ljubav te ne mogu primorati. Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a . Doch geb'ich dir die Freiheit nicht. Taj prelaz. uzet je iz sećanja na jednu d r u g u osobu. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna. ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno. a iza nje se.294 Tumačenje snaoa. Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika. Opira- . koje u Nababu vraćaju mladalač­ ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora). p r i čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku.. ona je predstavljala ovo moje dete. U daljem toku sna menja se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja njen lik viđen u snu). ali slobodu ti ne dajem. povezana istovetnošću imena s njim. isplatiće se. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali. da bi više palo u oči. S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­ ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana. U tu s v r h u sam odabrao san o Irminoj injekciji. 1 Rad sna — Rad na sažimanju 295 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao. a njen muž aerofobski. posre­ dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. koja se u ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo To je zapravo izazivač sna. a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. Na ovaj smi­ sao cilja glavni sastavni deo sna. Ona sama spa­ va aerofilno. kao što misli moga sna pokazuju. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju". Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. kantaride. ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice. da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak. Ali po­ ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­ daju. pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. 2 1 vratila iz potisnutosti.Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju. da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa. Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem. Ali pošto ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­ ju. p r i p r e m a gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem.

a one koje se ne slažu. preko posredničke pred­ stave o seđenju. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan. Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica. a čija se histerija ne prepoznaje. koji bi mi priznao da sam u pravu. s druge strane. pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe. onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji". Na ovaj način je nastao doktor M. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san. ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene. Tako i jeste. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge.. jedna jedina crta. ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao. bledi izgled. ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba. s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom. tako. I Rod sna — Rad na sažimanju 297 njem pri otvaranju usta.. nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona. on nosi ime doktora M. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr R. dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen''. predestinirane za sadržinu sna. moga sna. plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije. nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete. one se kriju iza osobe iz sna „Irme". jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. povezana suprotnošću. Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano. U mislima sna nije bio sadržan „propilen". govori i radi kao on. Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. koji me razume. Bogata gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto".296 Tumačenje snova. prijatelja. Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­ no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­ lja svoj rad. pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. koji me ne razume. nego „amilen". i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio. takođe o herniji seksualnih procesa. nego i u Minhenu. kao i na drugom mestu kod analize snova. S jedne strane. pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču. žrtvovanih pri radu sažimanja. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. U snu o stricu ističe se. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika. i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima . kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­ len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­ žaju sna. ja nisam sjedinio sa crtama drugoga. samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok. amilen spada među ove izvrsne ele­ mente. grupa predstava vezana za mog berlinskog. koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši. i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije.. A propileji se ne nalaze samo u Atini. dvostruko je determinisan. u mom snu o stricu. Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde. Crte što su svojstvene jednome. mom najstarijem bratu. Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme". dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena. ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­ ku. njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi.

I Rad sna — Rad na sažimanju 299 već izazvanim u ovoj grupi. pre svega. mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe. Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz.298 Tumačenje snova. u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais). I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna. kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna. zbirna lica. poduprt sa mnogo strana. . i tako trimetilamin. pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). mannstoll = pomamna za muškarce. osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu. Zado­ voljimo se. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­ nje.mannstoll . dolazi u sadržinu sna. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. Pri tom. Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju. još i reci: Meissen (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu). ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. Analiza razlaže reč u Maistoll . konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. koja izaziva moje nedopadanje. a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena. Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. to pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­ slao svoj članak. izazivam. Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana. nekakva vrsta polente. Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. ali odakle to dolazi. U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. loš (u jevrejskom žargonu). U cilju stvaranja ovakve srednje veze. Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna. nije bilo sumnje da je neologizam stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal. a mies = rđav.). nije bilo lako reći. San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. Tesno asociran sa amilenom je „propilen". opisano suviše ushićenim izrazima. prev. Miss engleska reč za „gospođica". I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi. prijatelja protiv protivnika. Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. (Prim.01miitz. tačku po tačku. u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i. ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. iz kruga „Vilhelm" do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije. do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti. Iza reci Mais kriju se. pyramidal". Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje. kako se stvaraju nove jedi­ nice. za sada.

Ovo prebacivanje.300 Tumačenje snova. Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". on to postaje po nuždi. Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak . kao što se vidi. Hicing (Hietzing). Pošto je otišao. dakle „meine Freude" (== moja radost). U sabranim delima sveska VI. mies = odvratan. Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­ gog svetskog rata. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­ kao je). i srebro je „oslobođeno". što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača. I Rad sna — Rad na sažimanju 301 u Olmutz). prev. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje). da mu oprave sobni telegraf.. zvonilo je još uvek. a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­ rima. meae delieae.rein" (čist) pre­ uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein". To je tačno. Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­ stoću u sobi (da ne mokri i si. upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje. dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess. što je tesno povezano za kvašenje poda.* Kroz odnos krajnjeg sloga . Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing. što se dogodilo u knjizi. Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­ ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­ telj stvo. pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli.ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen". što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu. Indiferentni povod za san pokriva. loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu. zapoveđi se da ćute. staro ime Medelitz. koji je stanovao za­ jedno sa ocem. On je postao zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj. ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje. Kao dečak. 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. mada i sam po sebi rav­ nodušan. Medling (Modling). Lizing (Liesing). Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B.). „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole.. i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. ne kontinuirano. San postaje duhovit.. i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. svakako. . U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig). (Prim.. samo jedan njegov elemenat. Sluga dovede ponovo toga čoveka. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti. jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao. onda za to nije kriva moja ličnost. nego samo u po­ jedinim udarcima. involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. 3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje. od engleske reci hearsav (= po čuvenju). a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe 1 zastupljeno u snevačevoj porodici. 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom. objavljenoj 1905. i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta od reci.ing". sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). ako moji snovi izgledaju duhoviti.). A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na . mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna. nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje. godine. 1 I ovde jedna primedba prevodioca. kasno uveče. što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt".

J. što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. nedaleko od Breslaua. pisac je. i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja. da profesoru N. bilo još uvek premalo prerušeno. a u romanu se pojavljuje pod imenom Sandoz. Jedne večeri. kao što je poznato. Ona za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata. kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine)." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima. Aloz. (J. zato se slog Al. Moja fantazija kako profesoru N. 1 Ono „cherchez la femme". zamenio trećim slogom istog imena sand. koje ja lečim. ima međutim još jedan dalji smisao.302 Tumačenje snova. glasi otpri­ like kao izvrnuto Lasker. a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim. Obojica J e vreji. kao što je poznato. kojom se ovde ba­ vim. preu. sigurno. I Rad sna — Rad no sažimanju 303 i podseća na pacijente sa „crvenilom straha".). da­ nas Vroclav. I sad primećujem da Aleks. rođen u Jaročinu. u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću. moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsultovao zaista pati samo od jedne neuroze. dakle usled posleđica infekcije dobijene kod žene (lues). gde se udala jedna dama s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu. i da je ovaj faktor morao sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­ bilazni put preko Breslaua. rodom iz istog mesta kao i ja. Lassalle je. moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu. David). slično. prihvatio zabrinutost moje žene i s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa venčanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u snu.. a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj. Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku. nastalo i ono moje Autodidasker. pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način. naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru N. dam to zadovoljenje. kojim počinje ime Alek­ sandar. Tokom noći moj je tok misli išao dalje. Tako je. 5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva odvojena dela. Prvi deo je reč koje se živo sećam — „autodidasker". da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa. kao što sam sa­ znao. ona je razgovarala sa mnom o dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna istorija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela. poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor. autodidakt i Lasker. kako smo njegovo ime skraćivali. tačno onako kao što ste vi slutili. Ja sam svojoj ženi doneo više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj brat živi u prijateljstvu. rođen u Breslau (1825—1864). . To ime mu je. Eduard Las­ ker (1829—1884). na koga se priključuje Lassalle. ja u Breslavu pronađoh primer u slučajevima Lasker i Lassalle. Zola daje. Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta. Kratko vreme pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta1 Lasker je umro od progresivne paralize. i to ovim putem: u romanu o umetniku L'oeuvre.). prev. a koji je. koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna. Verovatno je prili­ kom zamene imena pošao ovim putem. prim. Igrarija sa imenima i slovima. prenosi me u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog brata koji se zove Aleksandar. u što se ove misli mogu sažeti. kada ga prvi put budem video. Za zabrinutost da pored žene propadne. Pod uticajem onoga što je baš pročitala. i tako se stvorilo Sandoz. a to je činilo jezgro mojih misli sna.

moje strahovanje da bi profesor N. i ako primam u san pri­ ču o neurozi. želeo bih da moja žena. uzdržao sam se da mu protivrečim. pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila. koji pokazuje još veću povezanost sa mislima sna. na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao. a upola štampanu. Ista fantazija neizmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative. profesor je svoje interesovanje skrenuo na lične stvari. Za mene je to bilo olak­ šanje. kojih se jedva mogu setiti. rekao mi da su opravdane. Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo.. čak. I baš to sada ja radim u snu. Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­ nja kroz ženu. pravilnije video. Profesor N. dečaci?" — „Tri i tri. zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. ali svoju nevericu nisam sakrio. I Rad sna — Rad na sažimanju 305 vila na cedilu." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. kazao je da se toliko stideo. ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius"." — ." Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze. U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­ niti. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru. i to bi načinilo kraj svima teškoćama. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu. re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). VI . i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze. možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini. to je moj ponos i moje bogatstvo. kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza. I na taj način. ne bude u pravu. respektive. Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom one pretpostavke. nezaveden obraćanjem pažnje na anamnezu. čim ga ponovo vidim. ali se nije mogla dokazati. doživ­ ljavanjem povezana zajedno. pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­ veka i dalje. To je bila neka teška organska bolest. On je saslušao moje sumnje. Odlučio sam se da mu.304 Tumačenje snova. da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. ali dečaci čoveku kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće. čija sam strahovanja u snu ' prisvojio. Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje. kažem da je on bio u pravu a ne ja.A sad pazite. biće da je to neuroza. sa devojčicama je stvar laka." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali sasvim pitomi. ja bih želeo da nisam u pravu sa svojim strahovanjima. poče da me moli za oproštaj što me je lagao. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­ nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom) mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije. Ova dva utiska su kontinuitetom. 6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju. Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam u pravu? Baš to je moja želja. očigledno mi ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati od neuroze. — „Devojčice. kolebao sam 20 FrojJt Odabrana đela. Tokom obilja fragmenata sna. „Koliko dece imate?" — „Šestoro. na moje najveće iznenađenje. zapravo. Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno). I tada on.

dass es zu gleicher Zeit vergiftend wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen osećajni život. Tekst govora je ili u celini sačuvan. na izuzetak od ovog pravila. Rečenica u prevodu. ali se plašim da bi to u isto vreme moglo delovati kao da je trujem). :o» 1 . dolazi da se uzme u razmatranje. pošto sam joj mnogo što-šta o tom problemu ispričao. koji saopštava V. zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada. Naprotiv. nemam ni­ kakvih dodirnih tačaka. onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. 1914. ili u izrazu malo pomeren. i ja sam joj stvarno dao Hesejevu (Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch" (= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno razvijeni osećajni život. Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse. ali koja obuhvata razna druga značenja. Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna. a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja. u kome se nalazi besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". možda.306 Tumačenje snova. govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora. I tad mi. prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao. taj materijal je vrlo čest. ne retko. ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. budući da sa ovom bolešću. čak. odjednom. postade jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov. ni lično niti pak profesionalno. pošto je sama lišena pravog značenja. Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat. I Rad sna — Rad na sažimanju 307 se neko vreme da li. nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene. Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. objavljen u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II. ili jedno zna­ čenje koje se razlikuje od originala. aber habe die Befurchtung. Zatim mi na pamet pade „erzehlerisch". naravno u od­ nosu prema seksualnom životu. ne bi pravilnije glasila „erzLfilisch". nedavno. počinjući sa analiziranjem još u polusnu. „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren" isto što i urinieren (= mokriti). ili čak izuzetno retko. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka. lupao sam glavu kako mi to može doći u san. 1913). Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara. ovde upotrebijenih. Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze. služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­ 1 jem je bila reč. dakle. Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli. Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska). tekst je pri tom ono što ostaje isto. i za san pred­ stavljaju ovde zajednički izvor. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera. sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren Empfindungsleben einwirken vvollen. Erzefilisch = erzah — (erzieh —) (erzefilisch). objašnjavajući ovo e. Govor u snu. i objašnjavajući u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin" (= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­ mu prostitucije. samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma mali broj primera zapazi i saopšti. I. Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam. Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i. i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. nove jezike i veštačka sklapanja reci. a i za psihoneuroze.

Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shvatanju o stvaranju sna. nego samo jedna njihova više ili manje mnogostrana determinacija. u sadržini sna ponovo pojavio. drukčije centriran. u snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno jeste elemenat „botanička". — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama. boravak gore i dole načinjeni su centrom. tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli sna ušao u sadržaj sna. tretirati tako kao da su manje vredni. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano. jer već unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. Ako kod jednog psihičkog procesa u normalnom životu nalazimo da je jedna predstava bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za svest stekla naročiti stepen živosti. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina. verovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. moglo bi se pomisliti. 1 . U potpunoj suprot - nosti sa ovim primerima. o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti ni pitanja. mada je taj ele­ menat u nepriličnoj meri proširen. Slično se i u snu o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti prema svireposti. U snu moga pacijenta o Safou penjanje i spuštanje. jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana. izvan svakog smisaonog odnosa prema mojim željama punim ambicija koje su. doduše. Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju najveću psihičku vrednost.308 Tumačenje snova. pošto će različite Psihički intenzitet. naš sud nam to neposredno kazuje. I Rad pomeranja 309 B RAD POMERANJA Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu. u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. ali u povezivanju druge vrste i ne pominjući seksualno. faktor svireposti. intenziteta predstavljenog. San je. Takvi snovi onda s punim pravom čine utisak „pomeranja". Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­ slima sna. razume se. pogodno je da najpre izazove naše čuđenje. ili ne dolazi u obzir. sa intenzivnim interesovanjem istak­ nuti elementi. Tako. tako reći. vrednovanje. to jest istrgnut iz celine i time preoblikovan na nešto strano. koja sačinjava nje­ gov centar. Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta. U snu o stricu pojavljuje se opet plava brada. To najpre čini utisak kao da psihički in­ tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir za izbor sna. u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna. ali san raspravlja o opasnostima sek­ sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­ ma. Ali sad otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima sna. Uzimanje na znanje ove nove. u mislima sna se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. na primer. njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna. isticanje interesova­ nja jedne predstave mora se. držati po strani od čulnog intenziteta. onda ovaj uspeh obično smatramo dokazom za to da predominantnoj predstavi pripada naročito visoka količina psihičke vrednosti (naročiti stepen interesovanja). kao što smo videli jezgro misli sna. a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi. ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se u njima najčešće javljaju. U toku stvaranja sna mogu se sad ovi bitni. san o Irminoj injekciji po­ kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna.

s jedne strane. da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom.310 Tumačenje snova. Is fecit. 1900. Beč. s druge strane. psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a. 1 1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima. san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada samo ova druga osobina. nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti. jer su i jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa- T-1 . da je lako prepoznati psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane. želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus). A izopačen je sna već nam je poznato. onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­ nja. odgovori onaj drugi. cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna. nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. Mislim. . Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora. To što se vreme i prostor često brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja. mi smo ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene za izvesnu svrhu. jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna." „Ali ako dobro razmislim". u kome nalazim još jednom izloženu glavnu karakteristiku moga učenja. „O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom da nikad ne sanja g l u p o s t . moralna jasnoća tvoje prirode čini mi razumljivim sve što je na tebi. i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i misli sna. Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada sna ispoljava jedna psihička sila koja. Ako je tako. na tvojoj dobroti. takođe. ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude! J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati u jednu celinu. tako reći. I Rad pomeranja 311 misli sna iz njih. tvom istinoljublju. Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san. izdanje. pošto je sam po sebi razumljiv. onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­ nih elemenata. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopačenja. tvojoj praved­ nosti. 2. dakle koji nije san groznice. čijoj delatnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio. Pri analizi se. Proces koji mi tako suponiramo. i da uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati. " „Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan počiva na tvojim vrlinama. zračiti kao iz jednog sre­ dišta. Pa ipak. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna. nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak. . „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja. polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju. i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju sna. naime. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu. jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne pomoći. putem predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna.

„To sigurno nije lak zadatak." pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­ vođenja tumačenja snova. sažimanja i predeterminisanja. to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. Već sa­ da. 1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­ čenju različite vrednosti. Ali u najdubljem smislu to nije tako. bilo da je budan ili da sanja. osim da ona mora biti potpuna da bi mogla ubediti. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr- 1 Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u „Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­ lize histerije." „Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­ tumačimo. der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­ mači). na tako smele i duhovite tvorevine fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno! J e r to nije moguće. i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez smisla. Sabrana dela. I Sredstvo predstavljanja u snovima 313 Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja. koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu sna. nešto nečedno sopstvene i više vrste. jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­ državala je svoju vrednost. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. kao što sam to pokazao u drugom odeljku pri tumačenju sna o Irminoj injekciji. to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj na izbor materijala što u san dopire. iako nas je samo malo uvela u tkivo sna. ali uz malo pažnje moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. pa da zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih rekonstruišem formiranje sna. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate. da je čak i besmisleno. — Kao najpotpunije t u ­ mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. jer je čovek uvek isti. Ranka „Ein Traum. koje će svako ko pošteno misli morati da odobri. C SREDSTVA PREDSTAVLJANJA U SNOVIMA Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna. Ta mi tako često nešto i u snu radimo. onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" — reče prijatelj. sv. Ne krijem od sebe da bih najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­ nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­ mačenje. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali. Y"'- . tako ne može uopšte ni biti. V). neka ta­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti. — Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno. ja bih držinu. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­ čivo pacijenti. neurotičan. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna. A od sada ćemo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu pri tumačenju snova. pomislimo samo na bajku. koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura.312 Tumačenje snova. međutim. ali ja ga ovde ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali. Ali u slučaju sinteze ne bih znao ništa. štaviše. koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor. dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. kao druge uslove koji moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti da su izbegli cenzuru otpora.

a i ovde razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. gotovo redovno. koji je u izvesnom smislu već završen. smisao sna sasvim je drugi. Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra. Za sada. na primer. premda. onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale.). saznaćemo da je sve ma­ terijal sna. . Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio. prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo neizmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada.314 Tumačenje snova. povezana s njim asoci­ jacijom kontrasta. Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je. Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami". među njima se mogu naći pomisli koje se nadovezuju na doživljaje posle sna. me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spojnih puteva. Za ovo ću navesti nekoliko primera. Ako zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku rada sna. Na starim slikama iz usta naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma. dokazivanja i pregovore. između momenata snevanja i tumačenja. nego snom. I Sredstva predstavljanja u snovima 315 đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna. ali nisu bez dodirnih tačaka. pri čemu se njeni elementi okreću. kao da. Postoje snovi u kojima se zbivaju najkomplikovanije operacije duha. Gde se u snu nalazi. otprilike kao sante leda na vodi. Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan u mislima sna. Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. na­ protiv. uslove. Oni tvore pročelje i pozadinu. Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna. u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. ostaje pri tome da logičkim re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu. a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima. kao i posredujuće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-. prev. bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti? Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Kako će u snu biti predstavljeni „ako. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u tumačenje takvih snova. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti. slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom. dakle. (Prim. ili — ili" i sve ostale prepozicije1. jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže. naravno. digresije i objašnjenja. Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega. u kojima se obrazla­ že i poriče. ima svoga udela u njegovom stvaranju. jer to nisu prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze). Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu. 1 Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. koja se može služiti govorom. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna. pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana. Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna. zato. Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad. a ne prikazivanje intelektualnog rada u snu. u najrazličitijim logičkim relacijama među sobom. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. mrve i guraju zajedno.

316 Tumačenje snova. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije. drugi opet pokušava da taj sklop. i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela itd. ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je. ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu. opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj osobi u usta. koji se u suštini svode na jedno. I Sredstva predstavljanja u snovima 317 kontradikcija.. prikazuje nam a kao poslednje slovo jedne reci. prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —. Ako sam pravilno protumačio. nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen. u snu o Irminoj injekciji). Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme- . ako je između njih slobodan prostor. Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove . a zatim glavnu rečenicu priključuje kao glavni san. iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka. koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini. u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. smrtno razboleo. kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih. Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna. tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san. dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala. može vremenski red biti i obrnut. uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti. pri tom postupa kao slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa. i to nagomilano jedno preko drugog. nežnost. najzad. preko neobično napravljenih ograda. Gomile grubog posuđa dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u istoj kući. zavijeno). on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. a i b. pretnju. i o opet kao prvo slovo neke druge reci. Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja. Ali kao što je slikarstvu. Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke. Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. san raspolaže sa dva postupka. na primer. i njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. Najpre. Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna. On logičku povezanost reprodukuje kao istovremenost. Prema tome.s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). potpuno odvojenih sastojaka materijala sna. Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće. što je mogućno razgovetnije. to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz sadržine jedne od misli sna. moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće ili do dvorišta. kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na veoma posredovan način. koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno. Pri tom vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo. Češći način prikazivanja. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog. nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti. Da bi prikazao kauzalne odnose. Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi sa visine. ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako.

menja u drugu. izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. bilo slika jedne osobe ili stvari. ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim. U njegovim latentnim mislima očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova. kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom. Umoljavate se da za­ tvorite jedno oko.i". krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e šenje. Koliko vidim. da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. u jednom slu­ čaju sekvencom snova. sanjam o jednoj štampanoj tabeli. Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo od mene krio.. ili villa. Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla. A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd. u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. Ja. podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela. nego .. uoči sahrane moga oca. sanjam. nego pada. I Sredstva predstavljanja u snovima 319 njenom obliku. u oba slučaja. Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav1 Umoljavate se da zatvorite oči. ein Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i. U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim: prva reč je nejasna: nešto kao via. Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu. i obratno. gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji. die Augen zuzudriicken ili Man bittet. tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa.. Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda jedno četvrto rešenje. vodi u naročitom pravcu. Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive treba zajednički među sobom povezati svezom . Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto.318 Tumačenje snova. došla druga slika. kauzalna relacija uopšte se ne pred­ stavlja. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica: Man bittet. on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna. naravno. ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske. u tumačenju snova. Noću. U najvećem broju sluča­ jeva. ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći. a svaki od članova predložene tri alter­ native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ ta misli. ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­ vikao da predstavim u ovom obliku: die Man bittet. jednostavno reda­ nje. pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji.ili-ili" san uopšte ne može izraziti. plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti". tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta. kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe. bio je tok moga života ovakav i onakav. na primer. umesto jedne.i". Auge(n) zuzudriicken. druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa). ne tamo gde samo primećujemo da je sad. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna.. Alternativu . .

star-mlad. I Sredstva predstavljanja u snovima 321 nije. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni. Ovo se prosto zanemaru­ je. mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. mislili su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. Isti san. i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele. Na kraju njenog puta. 1 zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama. 11 Frojd. Abela. na nekim mestima takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok. Odfttrana dela. tj. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna od druge odvajaju. Sabrana dela. kaže se dalje u snu. tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan. a onaj drugi. Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. Ista rascvetana grana (. te se čini kao da „ne" za san ne postoji. vidi moj referat u J a h r buch f. VI 1 . Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se Iz jednog rada K. kao što je poznato. relacija „kao što". Oni u početku imaju samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili detalnosti (snažan-mlad. cvetovi su već prilično opali. dublje dole.320 Tumačenje snova. čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"). Prilikom analize sna. ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­ voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima. kao nijedna druga. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori". za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. prev. 1910. vezati-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. ali čiji su slični. da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena na Hristovu Tajnu večeru. 1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko bude tumač snova. slaganja. Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. pred­ 2 staviti mnogostrukim sredstvima. a za vreme periode crvenu. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je. mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti. pun prebacivanja. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. Der Gegensinn der Urworte (= Suprotni smisao prareči. da budu popustljivi. 1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo. dodira.des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. (Prim. ili slučajevi onoga „kao da i". 1884. Među logičkim relacijama. koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život. Paralele koje po­ stoje u materijalu sna. Psychoanalyse II. daleko-blizu. mada suprotni ele­ menti..). od kojih utešni tok izgleda smešten na površini. snevačica silazi preko jedne ograde i pri tom drži rascvetalu granu u rukama. i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telovo1. Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću. prvi su temelji za stvaranje sna. uvek nosila belu kameliju. San uzima takođe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnošću želje. bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu. sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san. Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegipatskom jeziku. ova relacija može se u snu. U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati. i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome. dok su ulice ukrašene zelenim grančicama. To je re­ lacija sličnosti. ali onda dvosmisleni tekst za misli sna.

naime nepri­ jateljsko raspoloženje prema meni. slaganje. Lako se može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­ zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove. Na ovaj način če­ sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­ žaj sna. ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih crta koje. Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­ stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­ bom. a iz okolnosti što ona označava A kao i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna umetnem ono što je obema zajedničko. osoba sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­ bu —. ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­ mentom dolazi do predstavljanja. u stvari. postoje već u slici sna crte koje su oso­ bama svojstvene. i tako sam ja sam. Identifikacija se primenjuje kad se radi o licima. a druga — po pravilu važnija — na­ stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge funkcije. ja u snu stvaram jednu mešo­ vitu osobu od A i B. čije je prikaziu* . ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu. Lokaliteti se često tretiraju kao lica. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem. koja je isto tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo. ili zamišljam osobu A u nekoj drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju. koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka. to jest pro­ uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. tamo je to obično mig da se traži neki drugi. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­ rena na osobe. udovoljio zahtevima cenzure sna. u snu ulazi u sve relacije i situacije. ili se može nanovo stvoriti. dok druga. recima koje joj ostav­ ljamo da govori. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­ masama koje joj se pripisuju. 1 Sredstva predstavljanja u »novima 323 ne može dospeti u san. Sam proces kompozicije može da se ostvari na razne načine. Ova jedna po­ krivaj uća osoba. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski raspoložen. Onda se scena sna pripisu­ je jednoj osobi. Zajednički elemenat koji opravdava. koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ ba. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­ kvoj novoj vezi. mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije. U ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­ strukcije složene osobe počinje da se gubi. međutim. složeno lice. skriveni zajednički elemenat. Sličnost. a B takođe. Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba. ali samo prema jednom njegovom delu. ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe. tako da se sje­ dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica. Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­ zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ ljena u sadržaj sna. ali nisu zajedničke. Po pra­ vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­ menta. ja sad nalazim jednu drugu osobu. ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je takođe bila tu (Stekel). Ali se može takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite osobe ne pođe za rukom. pripadaju jednim delom jednoj a jednim delom drugoj osobi. koristeći saži­ manje sna. S jedne strane.322 Tumačenje snova. a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju). dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj osobi. posedovanje zajedničkih atri­ buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna. ili situacijom u koju se stavlja.

za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat. to. identifikaciju. kad se u snu pojavljuje moje ja. ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim. napomenu na strani 274. služi u snu različitim svrhama. Ja smem da dopunim svoje ja. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tačka sna: ja se identifikujem s ministrom. ono krije moje ja. Ovo je ispunjenje želje. uz koju mi smesta pada na pamet Prag. a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak. prenesem na sebe. zajednički obema osobama. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. I Sredstva predstavljanja u snovima 329 vanje cenzura onemogućila. tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on. ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­ vajući osetim. to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element. vezan za tu drugu osobu. omogućilo njegovo prika­ zivanje. u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom. da ona druga bude moja pacijentkinja kao što je Irma. da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. pokazuje mi situaciju u kojoj se ono nalazi. sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. onde mogu mirno da pretpostavim da je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. . a treće. Snovi su apsolutno egoistički. Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto.324 Tumačenje snova. ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba da zaključimo da se pronađe neki drugi. Vidi uz. u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj svesnoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama. prema tome. na primer u rečenici: Ako ja na to mislim. Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim. U vreme kad sam ovaj san sanjao. prvo da pred­ stavi jedan elemenat. za taj sa­ stanak zamenio bih Prag sa Rimom. jedanput direktno. 1 Sto se snevačevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje. da se iza ja krije neka druga osoba kroz. tako reći.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja. tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. U snu o Irminoj injekciji. Psihički proces konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti. Postoje takođe snovi u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba* 1 I I koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­ ju kao moje ja. Drugi put. ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje. . dakle. ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. nego samo jedna stra­ na osoba. ili nastupa u raznim oblicima. ali nipošto indiferentan zajednički elemenat. san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma. Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled. Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi. kakvo sam zdravo dete ja bio. Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razmenom.

sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina. i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. uvijeno). sad ću ih dodati još nekoliko. Najnaivnije od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta. u kojima se obavlja „kura". uzeti svaki za sebe. Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isuviše disparatni. ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da nije uspeo. njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost u dovoljnoj meri zadovolji. Zajednički faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti. Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom . Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čovekovoj nagosti i obnaživanju. I Sredstva predstavljanja u snovima 327 kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. U ranije pomenutom snu. i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali. ona u snu nosi u ruci rascvetalu granu. Zajednički elemenat u ova tri dela pokazao se iz analize. Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone. su cvetovi kame­ lije. o tom bratu. ili čak kao fantastično uspela. kao što smo videli. kao i inače u snovima. U jednom snu. od moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. cvetovi. koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama. Jedan snevač stvara jedan složeni loka­ litet od dva mesta. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje. iz kombinacije sa trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgolićavanja. onim što je zajedničko u mislima sna. pošto joj je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom. Egzotično je alu­ zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao. već prema tome kako to materijal i duhovitost pri sastavljanju omogućuju.326 Tumačenje snova. kojima su je pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže popustljivom. Jedna druga pacijentkinja u snu stvara nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­ skom kupalištu. Jedna devojka sanja. u kasnijim godinama kamelije. koji je saopštio Ferenczi. Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. razume se. dok je mešovita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja. pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke. seoskih nužničkih kućica i potkrovnih soba u našim gradskim stambenim kućama. koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa cvećem. da bi rekao „ne". U sva tri slučaja radilo se o objektima njene polne radoznalosti. onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna. ili „verbliimt" (= zavijeno. Tako su joj u detinjstvu davane tre­ šnje. Kao dete. Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva. suprotnosti. U snovima. Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima. pojavila se neka složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga lekara i jednoga konja. Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine. koja. Elementi „zaraze" {— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na ospe (= Ausschlag) u detinjstvu. koji životni tok jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume". mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu. da su mu noge pre­ krivene crnim zrncima kavijara.

Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u sadržaju sna samo. često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri- vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje. jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka. dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan. dakle. koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. u stvarnosti. u stvari. U lepom snu o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna. između dva dela materijala u mislima sna. računanje je pošlo od dana rođe­ nja paralitičara. Za to smo već više puta navodili primere. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju. posle toga ona trči u drugu 1 . (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). na primer. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa Geteom treba postupati kao da je luđak. moga prijatelja. U snu je Gete napao jednog mladog čoveka. I j Sredstva predstavljanja u snovima 329 tvrđenju prvi put suprotstavim.). u jednom napadu imala da predstavi jedan mali roman. taj stoji bes­ 1 pomoćan pred zadatkom tumačenja sna. a kasnije sve teže. Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih homoseksualnih impulsa. prim. Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna. kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu. U snu ja računam od datuma Geteove smrti. privučen lepotom njene noge. Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto. drugu stranu medalje. oslovljava dok ona čita. i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja. a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost".328 Tumačenje snova. Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. uostalom. Misao. jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­ ba predstaviti. naprotiv". urkštanje r u k u za zagrljaj). Jedna vrsta slučaja. predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao što smo videli. uvek vredi pokušati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje. Ko god nije pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna. onako kao što je sadržavaju misli sna. dok je u Dodeovoj sceni penjanje na početku lako. na duhovit i šaljiv način. na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje na početku ide teško. Kako je dotični. Jed­ na histerična devojka je. To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije. Obrnuto. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna. pretvaranje jedne stvari u suprotnost. to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­ trastom. prev. Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. ako knjigu ne razumeš. jedno je od najomiljenijih sredstava pred­ stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu. Obrtanje. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo upravo „obrnuto". posle čega čitava situacija često odmah postaje jasna. koje je moralo da se ispravi pre nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. I moj san o Geteovom napadu na go­ spodina M. obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. Kad bi samo bilo obrnuto! Istina. a kasnije lako. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure. veli san. nego svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. Ako. a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi koji su doveli do zbivanja. san uporno odbija da otkrije svoj smisao. gotovo da kažemo. onda si ti maloumnik a ne pisac. gospodina M.

brz). . da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo. seda na stolicu. spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. zatim. verovatno ćemo pretpostaviti da se one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna ističu naročitim intenzitetom. pre svega." Ali smisao psiho­ analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i. oni stvaraju središte misli sna. moći svesti na takve realne senzacije. Direktni derivativ onoga što je prekomerno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna. Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan. " govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane za duže vreme. naime.330 Tumačenje snova. . Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije. koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji). ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz sećanja. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­ vode. Snevač je. mogu stvoriti viši stepen intenziteta. dok o razsobu. a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu: „Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka ka kraju. podiže haljinu đa bi pokazala nogu. na primer. a drugi put od kraja ka p o č e t k u . onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta slika u snu. znamo da su to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao „fliichtig" (= nepostojan. I Sredstva predstavljanja u snovima 331 U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje. ili obratno. što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. koji ih u snu zastupaju. prema raznim relacijama. pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove. Uz ove formalne karakteristike. koje nam u snu moraju padati u oči. suviše brzo) dolazi kući. Nije tačno da se elementi sna. za vreme spa­ vanja. što je opet identično sa že­ ljom za očevom smrću. Mi sad. mada bez ikakve garanti je. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi. čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na moja pitanja). između materijala sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­ zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u mislima sna. u snu jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac ga grdi što tako kasno dolazi kući. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike u živahnosti pojedinih delova sadržine sna. nestalan. moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. Tako se. koji je potpu­ no pokriven snažnijim slikama. Ovde se. i to preko dva međusobno nezavisna mmmmm . U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji. da stavimo iznad realnosti. doduše. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni. pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. Snevač bi više voleo da mu otac uopšte nije došao kući. kao mali dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!" Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze sa elementima intenziteta onde.

ako ovu poslednju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­ izdašniji rad na sažimanju. dok ga zapravo ipak oda­ ju. * Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­ liko neraspoloženje. dakle. i to bitni deo sadržaja sna. Glose o snu. moći izraziti i jednom jedinom formulom. pa sad čuje sumnje o tome: . da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stičemo uopšte ništa ne znači za sklop sna. da su dakle najživlji ujedno i najbolje determinisani. koji nam se čini jasnim. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja jeI danas ne znam da li sam to s pravom učinio. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna. 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti. Ono. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog. Onda možemo očekivati da će se ovaj uslov. bez praz­ nina i jasan. tako reći. njen muž i njen otac. o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­ ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­ žine. a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja). posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna. Detalj­ nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi.ko je zapravo otac (deteta)". čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo. koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo. a ovde — zbrkanost. Jedan deo sna. nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. Tako. na svoje iznenađenje. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj istoriji jedne služavke koja je morala priznati da oče­ kuje dete. A zatim nas analiza uči da iz najživljih elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­ va. naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno. Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća. nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". i ispunjavajuća snaga sna bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan. 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je. često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način.. naprotiv. glavne bolesti te bolesnice. ona sama. Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom. obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente. prividno bezazlene primedbe o nje­ mu. 1 . i analiza daje infantilnu reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle defekcije čisti. dakle. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja. iz­ javila je da se u snu pojavilo više lica. Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —. mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna. U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. ovde deo materijala koji je san izazvao. nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Nije to nikakva izmena smisla. Rad sna ovde je. stoga sam napustio kategoriju o fantazijama u snu. i kao da nije znala da li je njen muž njen otac. I Sredstva predstavljanja u snovima 333 faktora. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen. U pojedinim slu­ čajevima primećujemo.332 Tumačenje snova.

.. ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj polnosti. kao što sam tvrdi. iz dečačke radoznalosti. Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto". Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova. koja mu je bila sasvim ravnodušna. San među ovim homolognim slovima koji je vremen­ ski raniji često je izopačeniji. što znači: Narodni (nacionalni) park. . U pomenutom restoranu bio je samo jedanput. Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno sećanje na nepristojno delo naznačeno u snu. „Praznine" su genitalni otvori žena koje se spremaju da legnu. ali sv^ tri su pripadale redu sestara. i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta. na Ringu (Prim. Javnu kuću je samo retko kada posećivao.da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se- . onda se nalazim u salonu jedne javne kuće. za drugim znače isto. „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. u pratnji sestre svoga zeta. prema svima trima bio je ravnoVolksgarten. On se uzalud trudi da bi se setio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira. On sanja: Idem sa gospođicom K. tu nešto nedostaje. Knjiga II. jedne devojke. uznemiren. da bi legle u krevet. 1 dušan u najvećoj meri. u restoran u Folksgartenu1. i najzad je u sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti. ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji slede jedan. na svaki način samo retko. uz jednu od ovih priča o snu. U Jozefa (Jevrejske starine. Analiza: Gospođica K. ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost. glave 5. je ćerka njegovog bivšeg šefa. dok je sledeći san drskiji i razgovetniji.ači. U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. Pošto je kralj ispričao prvi san. rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se.. da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu. je­ dan divan park u Beču. njegova snaha i već pomenuta sestra zeta. prev. o kralju. Josif reče: „Tvoj san. On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu. i sa kojim sam se morao boriti." Jung. koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­ ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga u izmenama. bio je san te vrste. zatim dolazi jedno tamno mesto. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu. Da­ me su bile njegova sestra. bojažljiv.). u kome vidim dve ili tri osobe. njihovo grupisanje i broj. možda samo dva ili tri puta u životu. te napominje.334 Tumačenje snova. sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. i bio je još sklon da se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­ suje da ima muški organ. po svom izgledu svakako je dvo­ struki san. kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac. ili uopšte takvih koji pripadaju istoj noći. zabuni se u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se svlače jedna starija dama i njene dve kćeri. a ti si žena". posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan ženski polni organ. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara.. ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje. Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj celini. i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn. . jedan prekid . koji je tumačio Josif. jednu u košulji i gaćicama. „na prekid" u snu. jedna zamena za njegovu sestru. I Sredstva predstavljanja u snovima 335 dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu. Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­ ma. . njihovo razdvajanje u više delova." Pošto je saslušao priču o snu. Ali najzad mu se skreće pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu.

Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova senzacija. . Ovaj polucioni san dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz obimno odricanje na doprinose snevačice. U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji se opisuju sledećim recima: . U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna. i kad). po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima.A onda kao da je u isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do- godilo to ili ono. jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­ svojio ono što se izgubilo. odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju. pripomogao da se potpuno objasni prvi. Šta znači senzacija inhibiranog pokreta. mada se u svako doba za vreme spavanja može izazvati. nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna. a ona otkaže poslušnost itd. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. tako da je ovaj drugi. Mesto do­ gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatorijuma i više drugih lokala.. služi da olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen. to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao.336 Tumačenje snova. Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u snu uvek kao senzacija. Saopštiću. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­ cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar. Zgodno. ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova. 166). kad se slikarski izliv iscrpeo. ali ne­ dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti. od kojih se dru­ gi deo završio polucijom. obeležavajući sam svoj stvarni organski povod. . a bogatstvo odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi. 87). VI . podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede. Polazeći od ovoga primera. 1910. pomeranja. I Sredstva predstavljanja u snovima 337 rije pokušala da prikaže. Pojavljuje se jedan sluga. a na kraju. u skraćenom obliku. I. ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti. polucioni san. str. da me pozove na istragu.. pokazujući na mene: Ovoga ste doveli. želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke. Analiza pokazuje da istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i lekarski pregled. San jedne devojke. U snu znam da nešto nedo­ staje. " Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom radu Ein Traum. . ja spokoj­ no krenem sa slugom. od čijeg delovanja ova skala kvaliteta bitno zavisi. fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama. Rank s pravom raspravlja o zna­ čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte. koji on u tom delu iznosi. Na jednim vratima dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže. sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna jedne noći. a ne miče se s mesta. Odabrana đela. der sich selbst deutet (= San koji sam sebe tumači).A naposletku. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenošću: (ako je postala. Šerneru su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. dostiže kraj . koja se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide. pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse. čime san. Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići. pa to je jedan pristojan čovek! Ja 22 Frajd. Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja.

na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san. dakle. prenet na motorne puteve. crnac može ići. i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje da san ne može izraziti jedno „ne. Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene. 1 za vreme snevanja. dakle.338 Tumačenje snova. što se izražava time ako se izvesna sadržina u samom snu označava kao „snevana". u snu senza­ cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da se radi o jednom aktu volje. koji sam kratko vreme pre toga imao. i ipak ne mogu da odem. I Sredstva predstavljanja u snovima 339 zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u kojoj stoje mašine. koji je u isto vreme u stanju da razvije libido. mora da se radi o jednom seksualnom impulsu. To što mogu otići. jed­ no „ne". sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls. dok san koji se nastavlja. Može se. inhibiran za vre­ me spavanja. Strah je libidinozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog. pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost. dakle. onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. ali on ne vodi računa o meni. Što ne mogu naći šešir. izjednačiti sa željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. Sto ne mogu da nađem šešir. Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora. ono mora da bude lišeno real­ nosti. Impuls. dakle. onda to znači najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice. — I odbijanje tužnih misli na smrt krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju dužnost. postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubedljivih primera. Po mom obja­ šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto je tako često s njim u snu povezana. čitav ovaj proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. naprotiv. znak je da mi se oprašta. onda može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose doneo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem). 12* . dakle. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. 1 Gde je. kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. pravo sećanje. jeste jedan dnevni doživljaj upotrebljen u više smisla. ako se. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana. i ona me pođseća na pakao sa svim svojim paklenim oruđem kazivanja. „Snevanom" u snu treba ponovo da se oduzme vrednost. Zatim mi se kaže da sada mogu ići. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je snevano. Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to je samo san". i kojoj psihičkoj sili on treba da se pripiše. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir. najsnaž1 Ovo više ne odgovara novim saznanjima. Uključivanje izvesne sadržine u je­ dan „san u snu" treba. ja još ne smem otići. znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja. predstavlja samo ono što snevač želi. — Rođenje i smrt kao u snu o Geteu i paralitičaru. jedan konflikt volje. zagonetka „sna u snu". dakle."1 II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­ jom inhibicije kretanja. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim. to jest. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju. osetiti kao ometen.

Jed­ na misao. koji pokušava da rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu. tako što pronalazi jedan rečenični sklop. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što su pojmovni. izabrale govorni izraz koji će uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu. pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući. Prednost. Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom. Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora. Reč. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena. među­ sobnim induciranjem.340 Tumačenje snova. i to možda već u samom početku. obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. dobrim delom lišen svojih relacija. nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli sna. D OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna. čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga. U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način. dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom. a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. on mora da izrazi odgovarajući smisao. Ali ne samo predstavi] ivost. slik). Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog lanca. i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. lakše nego ranije. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama. koja joj je na neki način bliska. Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. dok u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vrednosti toga materijala. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje namera da se nađe slik. i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude zamenjen drugim. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 341 nije njeno potvrdenje. uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna. Mi sad znamo da materijal sna. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje da je san ispunjenje želje. koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma. dodiri i identiteti. nego gde su obe misli već unapred. ali smo više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. sasvim je očevidna. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. pa prema tome i svrha zamene. Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna. Celokupna oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. kao čvorna tačka mnogobroj- . onda je drugi slikovani red vezan za dva uslova. ali se isti proces može dogoditi u raznim psihičkim sferama. slično kao kod pesnikovog rada. podleže jednom procesu kompresije. ali čim je pretvorena u slikovit jezik.

Na sredini parketa se nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu.Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu.. Odlučio sam se. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena bila prekinuta jednom duševnom bolešću. sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove delove. Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u jednoj loži. Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­ lom. O njemu se priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­ nog puta. i neuroze (prinudne predstave. tako reći. Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek se ne može oštro odrediti. okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom. Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi. To je predstava Vagnerove opere. da kulu u parketu uzmem doslovno. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa sna sumnjivo da li: a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu (relacija suprotnosti). b) da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija). sa koje dirigent upravlja orkestrom. i mora da se sada svakako dobro smrza­ va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale biti ložene). na mestu Hansa Rihtera. Ovu kulu tre- . San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 343 nih predstava. a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene. pored njih sedi jedan aristokrat. on ne­ prestano trči okolo iza svoje ograde. iznad ostalih čla­ nova orkestra uzdiže visoko kao kula. koja je trajala do četvrt do osam ujutru. Visoko tamo gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera. jeste. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi. i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza. sasvim otvoreno. ili d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta. Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu. itd. 1905. za kojima se jede i pije. Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće. Njena mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako dugo trajati. predestinirana dvo­ smislenost. 1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist. Sabrana dela sveska VI). kao što čovek vraća še­ šir sa svadbenog puta. fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna. c) da li treba da se protumači simbolički. naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu. nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa zadaju svojim čitaocima. onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača. 1 vanje. . znoji se strašno i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole oko osnovice kule. Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji. U parketu i parteru nalaze se stolovi.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­ ptoma. kod simboličkog tumačenja sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizoDer Witz und seine Beziehung zum Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom".342 Tumačenje snova. dakle. u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme. i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem. Kula na sredini par­ keta.

samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli. dakle većim delom u vizuelnim slikama. u cilju da se s pravom sretne na pola puta. i jedan „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara koji polaže pravo na velike nade. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 345 ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom. mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa „predstava". Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom". „Kula luđaka". 1909. Mislim na to da sam odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto. koji inače ne bi postojali. zatim. Snom ovlađuju suprotnosti između tajne i javne ljubavi. treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na moHugo Wolf (= vuk). pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj ženi pripisuje. Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. . Šta će trajati tako dugo. na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena. A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada. svo­ jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka. onu sa ugljenom. predstavlja njegovu kasniju sudbinu. to u snu nije re­ čeno. koji joj sestra dodaje. kann brennen so heiss als wie heimliche Liebe. A ova druga misao mogla je možda i sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja. 2 1 gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­ rijalu. Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako goreti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna. proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". između njene vatre i hladnoće mlade žene. Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor. Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan. Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drveta da bi postao gladak. „Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš nameravam da se bavim. tako mislim. Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj koja dopušta vizuelno prikazivanje. mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost. Kein Feuer. uostalom. a sa ogradom gore. onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­ pozna zamenu za misao. istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli. Ovo presipavanje sadržine jedne misli u jedan drugi oblik može se. u snu možemo rečenicu posmatrati za sebe. međutim. Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna. „Primer broj 1. da se čovek u traženju razloga egzistencije 1 Jahrbuch von Bleuler-Freud I. Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je. keine Kohle. mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­ daje joj ugalj. „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". Ova se svrha sastoji u tome. I tamo i ovde. i rad sna ne beži od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije najpre eventualno u neki drugi jezički oblik. kojim se san služi. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na ljubav". otprilike.! Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći.344 Tumačenje snova. iza koje on trči kao zarobljenik ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 . čak i u manje uobičajen. von der niemand was weiss. bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti. resimo pomoću istoga ključa.

i Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­ ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. u snu znače kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem? To je suprotnost želje „zbrka. potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti jedan komad. ako tačnije pogledamo. ili ipak i genitalije sopstvenog pola. čiji su poslednji redovi ispali. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu. Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo jedan jedini put javljeno. A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu. svakako. ali moram da uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala.lUUtit 346 Tumačenje snova. posao koji obav­ ljam jednim dugim. dakle „nered". obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji. njih svaki otvor podseća na jedan od otvora u telu („rupa"). (a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­ koj pesmi"). čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu. Langen Miinchen). Sta. Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta. citati. Simbol: Komad pismenog sloga. nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). svaki vodovod na mokraćni aparat. u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure. čiji predmet postaju genitalije drugoga. Poznajem pacijente koji su. moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno. ili za njega karakteristično. Ali još više simbolike ima u slici. i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara. tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 34"! probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­ stencije. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama. 1 . rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju. S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi. Privatdrucke bei A. mitovima i narodnim običajima. Trudim se da je ponovo pronađem. i tako dalje. „vrt". Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je r e č . Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za Šernerovo tumačenje snova. daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni. . Objašnjenje pozadine sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu. devojke u „Visokoj pesmi"). 1 Štaviše. ta­ log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena. . „seme". savitljivim nožem. Naročito je često sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte. pesme i poslovice. pa prema tome znači „nered". Ali isto tako rado se krug pred­ stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skrivalište seksualnih slika.1 u prvom slučaju je govor. kuća nije jedini krug predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti — u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze. „Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim nit. na primer. U privid­ no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu. 1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost. dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve (slojevi svesti i mišljenja). Jer da bi postigao svoj cilj. zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije. Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam naišao. na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena reci. što zahteva izvesnu pažnju. darmar" (doslovno: kupus i repa).

ako strah od zmije. Drugi radnici su ovakve grane iz jedne bašte odsekli i bacili na ulicu. tj. ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju. ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime. a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­ tove. Za vreme silaženja ima najpre jednu. naravno. 317). kao da ima nameru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu. i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti. što u Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti „kauzalno" (vidi str. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem. da je to dozvo­ ljeno. 326: nevinost perioda. na bračne opreznosti. 8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. A ona pita da li je to u redu. On kaže da to nije nikakva nepravda. i dvorište jednog nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio. (Prim.1 Pri tom. dama s kamelijama.5 U bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je poznata. moglo bi se kazati — češlja. na kome se igrala sa svojim bratom. 3 Visoko poreklo. to jest jednim drvetom čupa debele pramene kose. 1 .1 b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­ nih ograda ili plotova. suprotnost želje prema prethod­ nom snu. kao i sledeće.3 Pri tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje. uostalom. haljina nigde nije zapela. Sich einen herunterreissen = izdrkati. mnogo grubog posuda nagomilanog u hrpama.* Kad je sti­ gla dole. prev. pri tom. u ruci nosi veli­ ku granu-. i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire do kuće ili na dvorište. 8 Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan. 4 Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta. preklopljenog da bi se ocedilo. ona se uvek brine da li će naći mesto gde da stavi nogu. predmeta njenih kasnijih fantazija. da li može i ona da uzme jednu. i raduje se što joj. Taj lepi san.348 Tumačenje snova. takozvani tavan domaće kuće. snevačici se nikako više nije dopadao. koji sam već najavio. i pri tome vidi mnogo posuda. jedan stranac). kome prilazi da bi ga pitala kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sopstveni vrt.). ali oni iz­ gledaju i kao punjene kamelije. razgranata i raširena. 6 Grana je odavna već primila značenje muškog genitala. našto se ona odupire i pita ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli. kasnije opet jednu. gde leže razbacane tako da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. zatim odjednom dve. ona ide putevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima. • Da li srne da „izdrka". I Osvrt na mogućnost predstavljanja 349 simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­ tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao u najboljem skrovištu. Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cveću. koji kao mahovina vise s njega. donji cvetovi su već prilično otpali. koji je kod čoveka prirodan. Čini se kao da će on za svoju spremnost nešto tražiti od nje. 1 hodu ostaje tako pristojna. masturbira. koje. i kaže joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna •metra) ili tri hvata zemlje.* Ono zapravo nije podešeno za penjanje. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu. koja je gusto posejana crvenim cvetovima. u neuroticara bude neverovatno preteran. Stigavši dole. zapravo kao neko drvo. mada ispod najtanjeg vela.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u drugu baštu. • Njen tok života.6 On je zagrli. praznoverje i običaji. ne rastu na drveću. koji su sjedinjeni u velike kva­ drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata. pošto je protumačen. ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo drvo. da bi joj pokazao kako se sadi. 7 Odnosi Š%. putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba. 4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­ taziji.

„San koji se sam tumači". Zašto se san zaboravlja posle buđenja E. jedan drugi san. a većim delom i zato što po pravilu u m a k n u cenzuri. r a z u m e se. Psihološke osobenosti sna F. u Štekela.350 Tumačenje snova. . Sredstva predstavljanja u snovima D. Etička osećanja u snu G. imati od toga koristi. a da ona pri tom nema nikakvu štetu. San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom. da kod r a d a sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a naročita simbolizujuća aktivnost duše. nego da se san koristi ovakvim simbolizovanjima. nave­ den među primerima za simboliku sna. ona ne zna. v. Nadražaji sna i izvori sna D. I NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA A. Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi. Gradivo sna — Sećanje u snu C. Rad pomeranja C. Osvrt na mogućnost predstavljanja SADRŽAJ 5 10 14 25 47 52 70 80 93 101 127 139 168 169 193 223 243 280 281 308 312 340 * Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari. koji treba čitati „izvrnuto". zatim onaj san što ga je Rank opširno izneo. 1 Upravo ovakvog materijala. Tipični snovi VI RAD SNA A. Infantilno kao izvor sna C. I koji zakon prevariti. Da li joj posle toga stvarno nešto pokazuje. Teorije o snu i funkcija sna H. ali m o ­ žda samo r e t k o kada izvan nje. str. Sve se svodi na isti zaključak: naime. ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­ ma. koja su već sadr­ žana u nesvesnom mišljenju. Somatski izvori sna D. Rad na sažimanju B. i m a m u izobilju. Odnosi između sna i duševnih bolesti II METOD TUMAČENJA SNA III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE IV IZOPACENJE SNA V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA A. stoga što ona bolje od­ govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove mogućnosti predstavljanja. Odnos sna prema budnom stanju B. 486. Recentno i indiferentno u snu B.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful