ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga šesta

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA, I

TUMAČENJE SNOVA
i
Preveo S/iiemačkog Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r

HUGO

KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Naslov originala Die Traumdeutung

I

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala. Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razumevanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­ ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

G

Tumačenje snova, I

Naučna literatura o problemima sna

7

što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova« koji nam lebdi pred očima. Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­ rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju mantici. U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natSledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksenšica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.
1

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava. Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primećeni. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast. ^ U svome delu: Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­ kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: „Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stišavanje, i , koja datu predstavu fantastično proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
1

O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli. u Diepgen-a. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata./ 0 . F. stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce. bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —. nailazimo ipak i na oštroumne ljude. L6winger. i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju. kao nešto što. u samom početku. Bilo bi. po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica. 1 Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. 1 hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neobjašnjivosti pojava u snu (Hajfner). jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano. sa japanskim Miura i Iwaya. na primer šelingijanovaca. uostalom. / Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". a u n a j ­ novije doba. Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti. sa kineskim Secker. time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. Osim toga. na kome bi sledeći istraživač gradio dalje. nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek. koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih duO daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka v. taj pogled na svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru. i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi. Kao naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa. predstavlja jasno sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no. dopire iz nekog drugog sveta. a i u specijalnim istraživanjima M. moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili. somnium). kojar predskazuje budućnost. ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. sa indijskim Negelein. ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno. tako reći. nije još završeno. vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu. Lauer. vizije itd. Nasuprot tome. Gotharda (Gotthard) i drugih.). i po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno. nenaklonjene svemu što je pustolovno. tako reći. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl. i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije. Schwarz i misionar Tfinkdji. Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja. jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal. Ferstera (Forster). pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje odbaci. morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna. ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna. Ova teorija se održala kroz mnoge vekove. Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti. pojavljuje se u najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao . Tumačenje snova. Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato što se u ovom saznanju. Kad bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio. Amram. 1 j / Naučna literatura o problemima sna 9 kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-. Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola. i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine.

. rekli. nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima svojim naporima i uživanjima. Pre­ ma tome.10 Tumačenje snova. međutim. . jer je to u suštini psihološki problem. Tako Hafner (str. I Odnos sna prema budnom stanju \\ predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. naizgled u pretežnom broju snova. . 541) u istom smislu govori o sno­ vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode duše koja se sama leci. E. Mas (Maass) — (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­ vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti. kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje uvek određuju individualna ličnost. već naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. . posmatrati da nas oni vode baš natrag u običan život umesto da nas od njega oslobode". ili pak samo ulazi u skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost. želeli ili uradili). (str. pol. — Na sličan način izražava se još i L. Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji. izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474): „ . objavljenoj 1855. . Le sommeil et les reves. dit. Ja bih u toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. 19): „Povučenost duše u snu. . 19): „San pre svega nastavlja budno stanje. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja. " Pretežna većina pisaca. „jer se često može. str. Stari fizio­ log Burdah (Burdach). stepen obrazovanja. G. uobičajeni način živo­ ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­ šnjeg života. godine (str. 530). zastupala je su­ protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju. Mori (Maury." Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I. desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što smo videli. 6) se direktno protivi gore navedenom tvrđenju Burddhovom. Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: A ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta — spavača ipak odneo u neki drugi svet. ovde je izostavljena i literatura o spavanju. i to specijalno psihološke prirode. godine starosti. koja je gotovo bez sećanja. str. Štrimpel (Strumpell) u svo­ joj studiji o prirodi i postanku snova (str.. Slavoljubiv čovek sanja o ste­ čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama i o onima koje još treba da stekne.U snu se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . Čak i ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­ metom." Vajgani (Weygandt. Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na stvaranje naših snova. ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­ ševnu snagu. H. ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija. . Naši se snovi priključuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost. I. " (str. Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu. Fihte (Fichte. mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. . od redovne sadržine i toka budnog života . san nam daje ili nešto sasvim strano. radostima i bolom. 17): . kome dugujemo brižljivo i du­ hovito opisivanje fenomena sna." J. Tačno posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se san povezao za doživljaje prethodnog dana. 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons vu. stalež. 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . dok se zaljubljeni .

1 Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­ življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razrešiva. Hir. Ja mislim da . " Hildebrant za­ tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza nekog nevidljivog poklopca". itd. in somnis eadem plerumque videmur obire. A sad upoređujemo situaciju u snu sa stvarnošću. Hildebranta (Hildebrandt. Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine sna od života. (Citat u Frojda je pogrešan. . aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens. briše u nama nor­ malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim životom . Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­ nog takvog putovanja. ako budu podstaknute bilo ka­ kvim razlogom. te je u tom poslu duh bio mnogo više zategnut.. I Odnos sna •prema budnom stanju 13 u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja . stih 959): Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret. Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­ demo.Maximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur. „Pa ipak". i s druge strane neprestano zadira­ nje jednoga u drugo."* Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao. causidici causas agere et componere leges. Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano. Ja citiram po Radenštoku (Radenstock. nastavlja Hildebrant. doduše. Prim. A pored svega toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu. Ekskajzer nas do­ čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­ budio i tako omeo interesantnu iluziju. prev. ponu­ dio kakvo izvrsno mozelsko vino. induperatores pugnare ac proelia obire. Prema Napoleonu. . 8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog života. ." (Saopštio Vinterštajn /V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psychounalyse). Zato će biti na mestu da se setimo opisa F. San nas oslobađa stvarnosti. . Sve čulne želje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati.. kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: . Čovek tada možda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu. moglo bi se reći neko samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje. . ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­ varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju. ili u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali. nego naprotiv strašnu patriotsku mržnju. U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura (™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV. stih 961—966.) * I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima smo budni razmišljali ili se njima bavili. neprekidna zavisnost jednog od drugoga. osim toga. W.. vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd. mesto je uzeto iz četvrte knjige LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari". — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­ sti doživljene u budnom stanju. „isto tako isti­ nita i pravilna je prividna suprotnost. koji tamo živi u zarobljeništvu. rekao mu je već stari racionalni persijski tumač snova Artaban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što čovek već u budnom stanju misli. dok su ga snovi neprestano na to podsticali. 1875) koji misli da se osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­ protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str. od stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­ lijom. izgleda da se često u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona.12 Tumačenje snova. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­ tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke. ne osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost. bilo je izvan svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­ mu. itd.1 Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De divmstione II. de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus. da iz predstave povezanih i udruže­ nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umešaju u jedan već postojeći san.

Mi bismo mogli upravo reći: Sto god nam san pruža." B GRADIVO SNA — SECANJE U SNU Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog. 1 Gradivo sna — Sećanje u snu 15 MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­ nos idu ruku pod ruku. Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog. pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati. doduše. še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu. kao što mu je bilo poznato. Na svoje veliko iznenađe­ nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom. Ma kako neobično time postupao. i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. naprotiv. od onog što smo spolja ili iznutra već doživeli. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega. ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje imena Asplenium. da se dakle u snu reprodukuje. iako su opšte primećene. filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što 1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je budan. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti. i naposletku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd. Sećamo se. 1 Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. da smo o tome sanjali. Šesnaest godina ka­ snije. na njegovo zaprepašćenje. spominje. Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. Onda osta­ jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san stvarao. vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u. to bar treba da nam važi kao neosporno saznanje. godine. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. — San se zatim na­ stavljao. materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­ nosti odvija . Ova poveza­ nost.14 Tumačenje snova. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. . San se dogodio 1862. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje. . zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. jako voleli. Isplatiće se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­ bavimo. on zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta. . I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. prilikom posete svome prijatelju. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni. kao prijatelj životinja on ih je podigao. i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu. ili pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem budnom toku mišljenja. drugim recima. dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen. i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma. U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka. te se time otkriva izvor sna.

saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove. ali više ništa. mislio sam čak da sam je već više puta video. Tada se u njemu pojavi sećanje. i san Skaligera (Scaliger) (He- nings. i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo povezano. na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima. prema Vašidu. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna. str. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. dođe mu slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog časopisa.16 Tumačenje snova. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom. odgovori dama. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da. Ja mislim da će svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe2 Frojd. U snu mi je izgledala veoma poznata. Ona je tada so­ bom ponela album. njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus. on otvara herbarij. ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. On je znao da je to naziv neke francuske varoši. I Gradivo sna — Sećanje u snu 17 se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­ ma kao uspomena. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog dana njegovog izlaženja. 300). I sad se mogla us­ postaviti veza. koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research)." Isti pisac (kod Vašida. nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. i Delbef se po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime. ali izgubljeni iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen. naime. Denis. namenjen bratu. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi. a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus. koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone. O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se. Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno. Sveska je bila iz godine 1861. i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. 233) priča: Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­ nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­ no nova. u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih komada. on je ipak načinio stihove njemu u počast. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana. To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih. Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo. godine. ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). str. „Sigurno". Odabrana dela. VI . Jesen (str. između ostalog. Ma jer s (Myers) je na nekom mestu. Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. želeo da još više pojačam pažnju za njih. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". ali ga uopšte nisam mogao prepoznati. Smesta se ponovo probu­ dili. Jednoga dana godine 1877. za koju se još uvek ne seća da ju je ikad ranije imao u rukama. na navedenom mestu str. Kad se probudio. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom.

slučajno stigoh u Pa­ dovu. slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. jeste život u detinjstvu. godine. pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim. iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se povezali sa snažnim psihičkim vrednostima. ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači. sa figurama od peščara na njemu. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Kasnijih godina. koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. i to sa potpunom sigurnošću. lica sasvim neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači na dan. svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokažem da oni zapravo dobro poznaju citate.kontusz6wku". te se ka­ snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­ jima probuđena svest uživa. kad sam se već inten­ zivno bavio proučavanjem snova. verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895. lokalitete i do­ življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2" . ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peščara. delimično takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan. str. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima." Strimpel (Striimpell. po­ što je to ispričao. s leve strane u pravcu ulice. U izvesnom prostornom od­ nosu prema mojoj ličnosti. Jedan pacijent je sanjao. I na ulici koja vodi ka crkvici. Reichenhall). dvanaest go­ dina kasnije. 40): „Stvar se još više pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje mladosti slike pojedinih mesta. Pacijent u početku nije uopšte hteo da mi poveruje. Jedan zračak sećanja. kome nisam baš hteo poverovati. jer to ime još nikad nije čuo. Navešću samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli. mislio sam da taj propust nadoknadim. Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. da je u nekoj kafani poručio jednu . Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti. pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. stvari. pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. Prilikom svoje druge posete. o kojima ću pri­ čati kasnije. Godine 1907. Onda sam ga odjednom pre­ poznao. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga restorana. stvari. a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. opscene reci i slično i da se njima služe u snu. pitao je šta je to. niti odakle dolazi. na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg. J Gradivo sna — Sečanje u snu 19 nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. u jednom dužem snu. Jedan od izvora. To je bilo u drugoj polovini devede­ setih godina. mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu. 23): „Već je izričito priznato da san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reprodukovanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta dnevno. Nekoliko dana kasnije. Dubina pamćenja sna obuhvata i takve slike ličnosti. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu. primetio je to ime na jednom plakatu. Hildebrant (str.18 Tumačenje snova.. godine okrenuo. kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu.

od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera. Robert (str. Mori. Mi ćemo. pri­ jatelj njegovog oca. koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja. „Si­ gurno". i ovaj mu reče da je gospodin T. koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja. našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. koliko znam. Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­ nim odnosom. Mori (Le sommeil. Lice te osobe nije bilo jasno. Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice koje od toga vremena više nije video. Snevač je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom." O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F .20 Tumačenje snova. . 119): „Naročito je značaj­ no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. ili utisci trećeg prethodnog dana. strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto Trilpor (Trilport). U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom mestu. i ličnost se pomešala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison)." Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva. dabome. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­ ni — udaljeni. Jedan ame­ rički pisac. u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega. ili su jedno i drugo već odavno izgubile. . iz svoga sna. on se predstavlja da se zove C . Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem ." Folkelt (Volkelt. upita jednu staru slu­ žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva. „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš otac gradio. glasi odgovor. Ali činjenica koju Robert izražava s pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim. nepozna­ tog iz viđenja. gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana. Ono na što već odavno ne mislimo. a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost lekara. pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo. Kad je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon. Noću pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka. . saznao sam da je imao samo jedno oko. I Gradivo sna — Sećanje u snu 21 neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost. Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu. da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. . Mori ga pita kako se zove.. 46) čak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­ šlih dana. ali se u budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća. Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala. Pošto se probudio. . str. Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio u mojim prvim godinama detinjstva. Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­ kara nisam video i. i da je ču­ var mosta. daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestičkih snova. saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energično zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­ đih utisaka. na osnovu svojih sopstvenih istraživanja. Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti.

jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja. . 1 Bine (Binz. str. uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je on sam podupirao: . I Gradivo sna — Sećanje u snu 23 palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­ vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. kada analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delove. . Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins). najznačajnija i najnerazumljivija osobenost sećanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala. Međutim. the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv. dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega. 39): „ . doduše. . onde gde u sebi nose najrazdražljivije beleške proživljenog. slučajni. 11): „ . Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­ gom pokojniku u prvo vreme. Naprotiv. Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost. i ono što je najravnodušnije i najbeznačajnije. Da vidimo šta o tome kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili. sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž. pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja. ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­ kom pojedinačnom slučaju. većinom beznačajni. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana. . pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog 1 Duboke emocije budnog života. zatim. mostlv the trifling. pod čijim utiskom kasnije zaspimo. . briše se iz našeg sećanja. ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka. nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­ leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja. jedna od poslednjih posmatračica. prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga). bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili pošto smo prošli pored njega. naprotiv. „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu baš one koje najdublje spavaju. zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla. pošto se ne smatra da je vredno pamćenja. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli. It is so far as the immediate past is conserned. Treća. are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. dolaze iz doživljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana. . Hildebrant (str. ." Havelok Elis (Havelock Ellis. ovakvi slučajevi. the „forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams. the incidental. dok su moždane ćelije.I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. U n a ­ šem snu pojavljuju se. nego iz sasvim sporednih dodataka. tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti. 45) baš ove osobenosti sećanja u snu. Potresan smrtni slučaj u našoj porodici. ta bradavica igra ulogu u našem snu . osim ako ih je akutno osveženje za vreme budnosti malo pre toga nadražilo?" Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim. Delage). o kojima govorimo.22 Tumačenje snova.. strana 727): „The profound emotions of waking life. u većini neme i nepokretne. kao u budnom stanju. niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana. " Strimpel (str. pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično. ukoliko se to tiče neposredne prošlosti. morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se. The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv. samo ono što je naj­ značajnije nego. ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni.

patološke pojave duševnog života. kao što kaže Delbef . i koja je sama sebi cilj. Ali ovakvo shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­ čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a da se seća. Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja." 1 . kao što su Pilcova (Pilcz).. str. taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumačenja snova. San nekako počinje s tim. Ili. „ J e r uglavnom bi se sve većim delom svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­ no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatrpanosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo. On nas uči da „ništa. on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­ zahvalnim". događaju se izuzeci. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­ življaja od prethodnog dana. indefiniment susceptible de reparaitre au jour". a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je preko dana poznato. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu. ne može u pot­ punosti da se izgubi" (Šolc. Scholz. spremanje jela u kuhinji i slično. Treba da imamo p r e d očima samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­ staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e nuti. I Nadražaji sna i izvori sna 25 broja." Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pakovanje kofera. 1 čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz najstarijih vremena. što smo jednom posedovali. odgovarala bi tome. može se objasniti poziva­ njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka. Saopštenja. Delbef priča o n e ­ kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­ tovanje kolima. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja. laisse une trače inalterable.24 Tumačenje snova. p r e m a kojima se može dokazati postojanje Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju. ali sledeći član je izostavljen. Međutim. 1 C NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a jima sna i izvorima sna. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doživljaji. naravno. a ja lično imaću kasnije priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu. nego karakter „stvarnosti". Hildebrant je svakako u p r a v u kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. „To sve sam stvarno danju uradio. San donosi samo odlomke reprodukcija.que toute impression meme la plus insignifiante. Taj posao. u kojima san j e d a n doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to naše sećanje čini u b u d n o m stanju." Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­ sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­ gledno počinje.1 zaključak. u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­ ma životu preko dana. na kome je kao nekim čudom izbegao udes. Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­ sti za svaku teoriju o sećanju uopšte. on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani član. da u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delatnosti koja i noću ne miruje. a u j u t r u svezi utisci. 34). opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­ stima. na koji nas isto tako gone m n o g e druge.

počev od neizbežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti. 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­ valama. grmlja­ vina nas premešta u centar bitke. ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa.26 Tumačenje snova. saopštio je. posmatranje jed­ nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale. mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­ dražaj. Kad bi se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­ ložiti osećanju rashlađivanja. Ova shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna. Ad 1) Spoljni čulni nadražaji Mlađi Strimpel. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo. on bi zaspao. i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova). ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. str. te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) čulni nadražaj. a san je reakcija na ovu smetnju. kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha. mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. Činjenica što nas jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna. i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake promene nadražaja koji na njih deluju. oči. Za nauku se uskoro postavilo pitanje. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. Mo­ že da nas ubode mušica. kao što je poznato. Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. Takvih nadražaja ima čitav niz. Kad želimo da zaspimo. I Nadražaji sna i izvori sna 27 Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­ dim ovde prema Jesenu. sin filozofa. • . Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­ nulo bilo šta što mu smeta. pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. 527: Svaki nejasno za­ paženi šum budi u snu odgovarajuće slike. 4) Cisto psihički izvori nadražaja. Može da prodre u oči jača svetlost. Zatim zaspimo. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. Pažljivi posmatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­ gao prepoznati kao izvor sna. a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­ giji. da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk. san je potekao iz božanske ili demonske sile. da se čuje šum. ili je neka noćna nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom. za san nisu morali da traže izvor nadražaja. čije nam je delo o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna. mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. dakle izvori sna. Gde je nabrajanje izvora sna potpuno.

razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja. „On je ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta. On sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što su im noge stavili u mangal. bio je običaj da glava uvek bude pokrivena. str. Halle 1758. naime. Onda se pojavljuje vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar. 1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. 9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir.. — On sanja o vremenu. Von den Traumen und Nachtwandlern. koji je spavao u vlažnoj košulji. Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. Majer je sanjao da ga vešaju. Pri tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade.28 Tumačenje snova. 33) jednom je sa­ njao da su ga napala neka lica koja su ga položila po dužini leđima na zemlju. Neki bolesnik. Weimar 1784. — On sanja o strašnom mučenju. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova. godine. Majer (Meier. — On čuje kako zvone zvona. jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. str. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. ili da smo se sur­ vali sa neke strme visine. Dok je on to u snu doživljavao. izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta." Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni do kakvog rezultata). Na selu. 8) Na čelo mu sipaju kap vode. Argument koji se zasniva na sličnosti između nadražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­ nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. a između palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. — On se nalazi u Italiji. ovakve opite vršio je već Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). Kako priča Henings (Hennings. 4) Uštinu ga lagano za potiljak. Ako u krevetu ležimo popreko. onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. zatim je žderu sa lica tako da mu skidaju kožu. . pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira. možda ćemo sanjati da stojimo na ivici neke strašne provalije. gde je živeo. „Ložači" — to su chauffeurs. . Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk.. na lice mu stav­ ljaju masku od smole. neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose. I Nadražaji sna i izvori sna 29 Ako noću izgubimo pokrivač. probudio se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica. mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš. onda nad nama visi velika stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta. 258). lokalni bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima. jednom drugom prilikom. zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. dru­ gi opet. Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da reprodukuje. kad je u snu dobio napad podagre. Macnish)". Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove. Kako priča Mekniš. mislio je da ga vuku kroz reku. 5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. 3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. 2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. 1 . i misli na lekara koji ga je u detinjstvu lečio. Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova. Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o .

Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake onog strašnog vremena. A odnos. 72)1. Da čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom. nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim. pored njega je sedela njegova majka. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici. 1 I . 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca. Folkelt (Folkelt. Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani san. koji povezuje nadražaj sna i rezultat sna. Weygandt) i drugih. da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu i uvedenu katastrofu". služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično namešten na satu. sečivo giljotine pade. Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome. i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. I Nadražaji sna i izvori sna 31 o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom preziveo na Kanalu Lamanšu. dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!". ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da nadražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu ne nastupa u svom pravom obliku. Tamo je video Robespjera. polagao im račun. Ljut zbog toga. priča ovaj pisac. 161). pred­ stavlja une affinite quelconque. 68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni.30 Tumačenje snova." Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj drugoj nameri. ona se prevrne. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da. slično sečivu giljotine. Traite des facultes de Fame. Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. svoj krajnji prirodni cilj. Posle toga: Eurjo. str. Garnije (Garnier. Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu La Revue philosophique započeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to mogućno da snevač. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku. Maraa. on ga prekori zbog te vike. bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen. Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi. onda Bilo kakav afinitet. zbije naočigled tako bogatu količinu sadržine sna. u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između trenutka kad se nadražaj buđenja oseti i samog buđenja. i on oseti kako mu se glava odvaja od tela. da. On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku. ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan. Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil. str. Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna. pogodio njegove vratne pršljenove. Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku i sam pozvat pred sud. „U mlađim godinama". kao da je či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu. Veiganta (D'Hervey. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije. probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio i. koji inače ne poznaje literaturu o snovima. mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies. Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja. po recima Morijevim. str. (Hildebrant). on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja. postavimo pitanje kako snovi nastaju. „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat.

rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. kako u velikom broju odlaze u crkvu. „čitav te-. I Nadražaji sna i izvori sna 33 ćemo morati sebi postaviti pitanje. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu. kao što čovek budeći se uviđa. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet. Reših da uzmem učešća u tom bogosluženju." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd. Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. I dok tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise. i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu. Čulni utisak mi prepoznajemo. kao što sam uskoro primetio." „Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji. može se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara. vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu. čujem zvonara kako se penje na toranj. A gla­ sovi zvona dolaze od budilnika. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama. i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide." Kad se bolje pogleda. ako je uti­ sak jak.. na samom pragu ona se spotiče — lomljivo posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama. Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — namešta se krzno. i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. I tačno." „Druga kombinacija. Vedar je zimski dan. Ali — zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo. ulice su prekrivene dubokim snegom. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada. zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom spavanju. tj. sa pesmaricom pod rukom. i zašto baš ove rezul­ tate sna: (Str. pošto sam malo zagrejan. onda stvaramo iluziju. „Pazi". budilnik je samo izvršio svoju dužnost. dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim. I opet samo oštri zvuk budilnika. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike budu izazvane. Ali još se odugovlači s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. VI mm . na osnovu njega. Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo3 Frotfd. — a tim zvo­ njenjem. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni. mi. to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj odluci duševnog života. tako što se utiskom izazove veći ili manji broj slika sećanja. ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno. opominjem je ja. jasan." Na pitanje.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela. odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. pomoću kojih utisak dobija svoju psihičku vrednost. ali da se pre toga.32 Tumačenje snova. Odabrana dela. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u snu preko spoljnih nadražaja. Sad konji povukoše. zašto je isti nadražaj izazvao tako različite. ret pašće na zemlju. tamo vidim seljake u svečanim odelima. može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem. zašto duša u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja. i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­ ku. pravilno tuma­ čimo. ona na osnovu tih nadra­ žaja stvara iluzije. zveket razbijenog po­ suđa nego pravo pravcato zvonjenje.

I zaista.) — Uostalom. onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna. ribe. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­ va uloga kao izazivača sna teško. leptire. čovek poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje. 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje. na primer. — U tome.." Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja. kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha. ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice. ovaploćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna. ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima. prev. Vunt (str. tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­ nje ne treba da bude. koji deluju analogno. kao zvonjenje i zujanje u ušima itd. Tako. ili uopšte ne može potvrditi. 2 Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju scena iz snevačevog detinjstva.34 Tumačenje snova. i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove. šarene perle. među njima naročito subjektivna nadraženja mrežnjače. pak. koje sam baš u toj nameri tako opširno naveo. i da drugi momenti determinišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­ zovu. M. Tumač sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevača. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike. nalazimo se u iskušenju da ka­ žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu. Simon priča o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. 1 ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna. svaka­ ko. Ona tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god su mu potrebna. kao što ja mislim. Tako se objašnjava značajna sklonost sna da u velikom broju dočarava pred oči slične predmete ili predmete koji se u potpunosti slažu. čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. iz kojih se ona sastoji. čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svetlosnih slika. a mnogo­ brojne svetle tačke. možemo naslutiti da objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna. Staviše. na boravak kod džinova u Brobingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca — zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ 2 gim motivima? U originalu autora Guliverovih avantura to su Houyhnhn-i (Prim. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guliverova putovanja. Ili. su­ više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden. B. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u čulnim organima. cveće i slično. I Nadraiaji sna i izvori sna 35 rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim uslovima. Kad se probudio. kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a S^I . ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova.

i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju. Mori kaže da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost. Jednom snu. shemu za psihički zapažene likove u snu. video hipnagogičku halucinaciju.3G Tumačenje snova. koji je ovim slikama u velikoj meri bio podložan. dok za snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči. i za koje se posle buđenja sećao da je o njima sanjao. na primer. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. I Nadražaji sna i izvori sna 37 žajima posmatranjem i eksperimentom. te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci. slično kao što uvertiru najav­ ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje. ako je inače za to disponiran. Glavni dokaz za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipnagogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­ ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u činiji. dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku završava usnućem. u kome je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao. Drugi put. štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je. odgovarao je poredak svetlosnih tačaka na mrežnjači u paralelnim linijama. štampana veoma sitnim slovima. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripišemo neko značenje. 59. To naročito važi za snove ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi. To se Moriju dogodilo jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspavljivanja. da bi mogao nešto jasno da izdvoji. sećao se sna u kome se pojavlji- vala jedna otvorena knjiga. do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi. po­ puštanje zategnute pažnje (str. onda mu — prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što je zaspao (strana 134). posle koje se možda ponovo budi. posle ne suviše dugog vremena. Ako se čovek zatim. Da ka­ žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­ ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­ mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­ više velikog rastojanja. tvrdio i Johanes Miler). ne potcenjujući uo­ stalom centralno učešće fenomena. pa se zatim u snu ponoviti. Ladd misli. koji je sposoban da se beskrajno menja. koje se obično pojav­ ljuju u periodu usnuća. imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­ noga sata probudili. tačno odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. Miler i Mori kreće se jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija. imena itd. Drugi put. G. Mori. nećemo moći potceniti izda­ šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za . kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno. kad je upravo patio od osećaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­ jetu. i sledeća). kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle. i on ju je sa naporom morao čitati. da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja nadraženosti mrežnjače. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti iza sna. Trumbull Ladd. posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza. Ali. probudi. To su često veo­ ma žive slike pune promena. ne otvarajući pri tom oči.. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture. uostalom. Istim putevima kao Joh.

Spitta.38 Tumačenje snova. Kod probavnih smetnji san sadrži predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja.1 1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja u starom veku. doveden do egzaltacije. dok su nam zdravi. gde se podvrgavao različitim ceremonijama. Opšte se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća. M. prema Artigu (Artigues. ad 3) Unutrašnji. 16. uostalom. London 1877. Ta­ ko. za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. Gottesdienstliche Altertumer der Griechen § 41. na primer. koju tako nazivamo. da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­ ljenje. Betinger (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Medizin II str. štaviše. str. Privataltertimer. pre nego što se u budnom stanju ma šta može primetiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­ je). Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa. Bouche—Leclerq. V. Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo). Magnetism and Mesmerism in antiquity. Strimpelu (str. Vrlo stara iskustva dala su npr. gužvi. ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock. Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat. Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. § 38. i mnoge druge pisce). organski telesni nadražaj Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku. Simon Tissiz). ili u bo­ lestima. str. onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju. oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije ništa znala. 163 ss. uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju podršku. i kad je na ovaj način. bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je. gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. I Na dražaji sna i izvori sna 39 san. Izgleda. priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha. 31. u stanju nadraženosti. budući da. Maury. Lojd (W. Tisije (Tissier). M. prilikom lekarskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je uskoro umrla. Lloyd). Delinger (Dollinger. stavili bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. Naposletku. osim za oblasti sluha. trljali. Essai sur la valeur semeiologique des reves). ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku. Berner (Borner) mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. nego baš u njemu. postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti. Simon. Ako obradimo literaturu o snu. kupali su ga. Vajgand) uticaj Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann. Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju.. i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. Hermann. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. kao što je poznato. • . I 74). jedva daju znak o tome da postoje. priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije protumačili. okadili. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu. 130. neznatniji je i nekonstantan.

pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da ni u jednom slučaju neće presušiti. pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja. dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu. Mrak. a posle njega i Folkelt. može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela. kako ga Tisije naziva. danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. kad počne snažno da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima može svesti na više od jednog nezavršenog izvora. 2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma. mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žuborenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. i tama kojom je obavijen po­ stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. dakle. Serner (Scherner). Međutim. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih. Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena. prostora i kauzaliteta. Ostalo bi samo još da se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu. i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose. Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo. Po njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. kojom je obavijeno jezgro našeg bića. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču. i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. Organski uslovljena senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja). organski uslovljene senzacije. od simpatičnog nervnog sistema. nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. i ako priznamo da duša u stanju spavanja. razvio filozof Šoperihauer (Schopenhauer). od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije mišića. to „moi splanchnique". Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma. kao što bismo mogli pomisliti. to osećanje bi noću. okrenuta od spoljnjeg sveta. ipak priraštaj izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. možda i svake noći —. A kako drukčije da intelekt reaguje na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će. nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične snove normalnih ljudi. Mada su. ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene. Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­ staje izvor nadražaja za snove. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem sna ima. pored toga. Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito konzekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa. onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole. c) gastritičke. I Nadražaji sna i izvori sna 41 njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna. za lekara i jednu drugu privlač­ nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme- ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu. Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. . ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna. b) disajne pneumatske. Međutim.40 Tumačenje snova.

osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan. Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu. nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama. o ispadanju zuba. i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. San o letenju je. Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi. čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila. onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene afektu. Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju. naći ćemo se često pred neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna. Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. prema Strimpelu. ili ući u nju. ili kad se jedna ruka spusti niz telo. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik predstave o lebdenju. Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač. ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži. Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg može odstraniti iz duševne percepcije. On kaže (str. 11. M. što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. str. Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadržina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju. pa sad ležimo razgolićeni. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta. Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome što. 33 drugog odeljka).) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba". prema kojoj se. kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu. 118). uzbuđenja ili smetnje. . onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija koje taj aparat obavlja. i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je pronašao Šerner. 24).42 Tumačenje snova. često nejasnim objašnjenjima. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine. 2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda. On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao. I Nadražafi sna i izvori sna 43 d) seksualne i e) periferne senzacije (str. onda je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu. sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna. međutim. a na pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito. Uostalom. Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak. čovek sanja o statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju. adekvatna slika koju duša upotrebljava. bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara. tj. Kao rezultat iznosi sledeće postavke. o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti. ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. svest drugojačije odnosi nego normalno. Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte. a prelaz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju (Strimpel. i si. Jedno drugo pravilo glasi (str. 1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti.

5) U odgovarajućem položaju. Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da. „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost izuzetaka. ako se bavimo prstima. tek onda sanjamo o stva­ rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su za budan život već izgubile čar aktuelnosti. „po pravilu". 6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu. koji su pamet i razum već ionako ostavili. Ovde slo­ bodna grupacija prodire u samo središte sna. Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje etiologije snova. san čoveka kad spava odvraća od dnevnog interesovanja i da mi. 365).. pri čemu se stva­ ra izvesna analogija između jednog i drugog. takođe. tako. U stvari. videti docnije. Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. 1 kao „često". ovo potpuno razrešenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo. nego pruža i jedan iz­ vor za snove. sanjati da je odnosni pokret bio ometen. Život u predstavama. zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt. i ostavljaju ga tako nje­ govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i . što je više mo­ gućno. U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je sklonost da. I tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila. na­ ime. str. 1 ad 4) Psihički izvori nadraženja Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o poreklu materijala snova. mi sanjamo o brojevima. Oni. većinom. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za san najkarakterističniji materijal. zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati. str. sva­ ko svoj dnevni posao nastavlja u snu. koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja — bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna. na primer. kao glavnu podelu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san. doduše. koji su otada objavljeni u dve sveske. Na osnovu ovih rezultata. ovde više ne odražavaju ni značajnija telesna i duševna nadraženja. i svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su — i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. 4) Može se. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom. a da recima Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika. saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. morali bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna. naime.44 Tumačenje snova. umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište.U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. 127). Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da. od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo u reprodukciji (Vunt. I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: . I Nadražaji sna i izvori sna 45 3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti i nekom stranom licu.

doduše. somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji. većinu predstava o snu predstavljaju. 359). u stvari. događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­ nost u sećanju. Verovatno. ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju. i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­ manje trideset i sedam godina. Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. i na nekom drugom mestu (str. 17). zatim. 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas". Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str. S druge stra­ ne. Misli naših snova dolaze nam spol ja..su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok... str. Mi se. a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. D ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUĐENJA? Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe". Vunt. veo­ ma energično. Nepoverenje psihijatrovo stavilo 1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje . mi možemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru bilo još sveže.. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. On za sve predstave u snu tvrdi da . A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo postojanje.. pa čak i eksperimentima potvrditi. ali ne zna­ mo šta smo sanjali. dok je u noći postojalo više od nje­ ga. iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. 6): „Les pensees de nos reves nous viennent du dehors . navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma. . Jer za san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­ đenja. Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga. poznati kao dnevno interesovanje. zau­ zimaju neki srednji stav. pa ipak nije izgubio . naravno. Covek je."! Oni naučnici koji. ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati. Ne samo što se ovi sami lako mogu naći. zasad. njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt. Vlada mozga nad organizmom ističe se. kao uticajni filozof Vunt. i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­ jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­ držim sna niti o činjenici da je sanjao.. nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duševnog života. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. 118). sposobnost. Kod svojih pacijenata ja sam anali­ zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i više godina. je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu. pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova. sposoban da se sna seća.46 Tumačenje snova. 1 Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47 pokretima. danas psihijatra tako plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­ kog duševnog bića. često znamo da smo sanjali. ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­ potpuno sećamo. ne propuštaju priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna.

48

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

49

ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma značajno i na prvi pogled neshvatljivo. O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­ pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na čitav niz razloga. Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­ žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi, jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­ lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­ lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­ jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja, potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen, biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­ vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­ va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog seSnovi koji se periodički vraćaju često su primećeni. Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
1

ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­ ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije snove najbolje pamtimo. Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­ kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­ gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­ jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a kojih se u budnom stanju sećaju. Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena. Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­ čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­ đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­ vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca. Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih snova lakše i češće setiti. Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­ držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­ jala predstava u snu tako reći san čini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI

50

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

51

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­ prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­ vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­ novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna (Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo. Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna, čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san nije ni sadržavao." Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­ ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­ zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­ šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­ nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­ lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­ nosti." Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­ pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur en pareille matiere est de confter au papier sans le moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel; l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par imagination les fragments incoherents et disjoints journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente comme un fait authentique, dument itabli selon les bonnes mćthodcs .. ."' Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­ povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­ goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu nedostaje. Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­ lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još preostaje za naše sećanje sna?
1 Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan; totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­ rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...; čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­ ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­ pisno utvrđenu prema dobrim metodima...

4*

52

Tumačenje snova, I

Psihološke osobenosti sna

53

E

P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA

U naučnom posmatranju sna mi polazimo od pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­ ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam". Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­ žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna. Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­ nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica snova druga nego što je pozornica budnog života u predstavama. „Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­ zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije." Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti; niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-

ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­ na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih jedna za drugom. Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja. S pravom je primećeno da se jedna od glavnih osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­ men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru (Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­ noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli u slikama i može se smatrati da se približava­ njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­ kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao namerno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­ ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­ loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­ ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­ cije — saznali smo da su samo po sadržini identične 1 sa slikama u snu. San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­ nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re1 H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­ titi u vezi s nečim drugim.

b) san je ukidanje samovoljnosti. jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. I Psihološke osobenosti sna 55 cima). onako kako se oni javljaju u budnom stanju posredovanjem čula (str. sasvim kao i inače u budnom stanju. da misli zamenjuje halucinacijama. Promena predstave u halucinaciju ne predstav­ lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­ juće misli u budnom stanju. osećanja i slike pomeraju u neki spoljni prostor (str.. Ali značajnost ove strane snoviđenja postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­ nju — po pravilu. Ele­ menti sna nipošto nisu samo predstave. Iz ovih slika san stvara jednu situaciju. Moramo dakle priznati da se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str. Ali mi u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­ mo probe.. Ukratko rečeno.. 43). tj. Duša u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i govoru. Delbef dolazi do istog zaključka. nego istinski i stvarni doživljaji duše. 145). Prelaženjem preko svih diskusija. Ona osim toga zanema­ ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih gde ova samovolja otpada. dakle primamo halucinacije potpuno im verujući. koji su sličniji per­ cepcijama nego li predstavama sećanja. dobro poznatih psihijatru. a izuzeci traže posebno objašnje­ nje. Ona svoje slike ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati njihovu objektivnu realnost.. Slike u snu uslovljene su po­ puštanjem samovoljnosti. Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši). pa ipak mi pri tom samo sanjamo.U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­ tivnost naše duše izgleda kao objektivna. Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­ nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str. da ništa nismo doživeli nego da smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali — javlja se tek sa buđenjem. 34). a kad se čovek osvesti. Ali su karakteristični za san ipak samo oni elementi sadržine koji se ponašaju kao slike. kao u budnom stanju. 36). kao što to kaže Spits (str. naime.54 Tumačenje snova. ponovo načini mesta laganijoj i kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja." Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­ nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­ nosti.. Osim toga se u snu po­ red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se. San nas može svima ovim probama zava­ ravati. primećeno je da se sećanje na jedan niz tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­ tvara u halucinacije iste melodije. Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­ rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. da bi čovek zaspao. on dramatizuje neku ideju. tako što sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao da su to čulne impresije. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­ nost. 476): . o su­ štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira. Sve ono što je doživljeno između uspavljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri- . a to može više puta alternirati sa procesom usnuća halucinacija. Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­ što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upoređenje. Ova karakteristika od­ vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću. — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­ vamo. 58). Prema tome. a u snu stvara predstave i misli u stvarnim senzornim slikama (str. potrebna je izvesna pasivnost. to do­ lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­ rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­ cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u subjektivni svet snova. U tom pogledu ne postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih predstava. Posle psiholoških razvijanja koja se delimično razlikuju od ovih. on predstavlja nešto što se stvarno zbiva. Kritika. 35). može nam eventualno pokazati da smo ružu koju smo videli i dodirnuli. osim — a to samo praktički uopšteno — činje­ nice buđenja. Ona greši zato što zakon kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna (str.

a vodeničar kad njegov mlin prestane da klopara. duša. onda će se isplatiti da navedemo neke oštroumne napomene staroga Burdaha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­ ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. i nedostatak kritičke r e ­ fleksije. duša nije podstaknuta čulnim nadražajima. dok s dru­ ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkonzekventnije zaključke. Za vreme sna slike sna sam smatrao istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­ vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg sveta. čak i za vreme spavanja. s druge strane. I mi stvarno ne postupamo drukčije Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezainteresovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­ zam uspavljivanja. Ali čovekov duh je u primeni zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put zamenjivanjem jedne predstave drugom." (str. „San se ostvaruje samo pod uslovom". . s jedne stra­ ne. Zato možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni nadražaj. . t j . 1 mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi stišavanju duše. 457). kome suprotstavljam svoje Ja. p r e ­ uzeo je Hafner (Haffner). Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­ govore koji nisu za potcenjivanje. tako se čovek budi od gašenja kandila. zadovoljavajuća dušu nije poremetila" (str. Prema njemu je prvi znak sna besprostornost i bezvremenost. i da na taj način resimo zadatak tumačenja sna. ali uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih nadražaja. nje­ govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. a ovo pretpostavlja da je ona bila percipirana. Mi smo po aktivnosti isto tako oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa kojim se naša fantazija kreće u snu. kao i naših nada i želja u snu. On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao dobro (. emancipacija predstave o mestu koje po­ jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu. on će se probuditi. da aktivnost sna objasni izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata. kao što i mlinar samo onda spava kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. „Pošto se sve više duševne sposobnosti. dakle prestankom čulne aktivnosti. za vreme spavanja razlikuje između senzacija . S ovim znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna. pove­ zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju osnovu. sud i zaključivanje.sub ratione boni"). kažemo. to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti predstava u snu. nego tek posle buđenja. .56 Tumačenje snova. možemo donositi na j čestiti je i najsve­ tije odluke. Još više se trajanje ove senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen uvek samo čulnom snagom utiska. One uzimaju učešća. naročito stvaranje pojmova. „da 1 Sličan pokušaj kao Delbef. si­ tuacije sna u misli. Covek se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve. nego i njegovim psihičkim odnosom. kao i naša snaga volje. on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­ protno. . nego više nedostatak interesovanja za to. . imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapažanjima. . . 84). Tako se dešava da mi u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti. neka ravnodušna reč neće pro­ buditi spavača. i njeno slobodno samoodlučivanje. I Psihološke osobenosti sna 57 likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­ žim go (str. 1 . tj. „Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i povlači se sa periferije . Ali veza nije u potpunosti prekinuta. kaže Burddh. 18). moramo ipak pri­ znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta. ali da kao ravnodušna.). kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova. 1 Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­ vijih karakteristika snevanja. ne bi čuo i osećao. ne bismo ga uopšte mogli probuditi.. prema tome. ako se on odnosi na neku stvar koja je važna za predstavu. J e r u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave. . ali je ovaj uslov opisao nešto druk­ čijim recima. zamenjivanje halucinacija. . jer sama po sebi naša moć suđenja. 460 i ss. ni u snu nisu izmenjeni bilo na koji način. ili bolje rečeno. . ali ako ga pozovemo njegovim ime­ nom. kad čovek.

Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju pretpostavku da su se u snu dogodile i druge. Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti. 17): „Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju korena njena osećanja. on kaže (Le sommeil. to je psihička anarhija. Pojavljuje se gledište da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem psihičke efikasnosti u stanju spavanja. i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­ rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika. 163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles et qui ne contiennent quelque incoherence. i bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­ sti. I tako nam se nameće već inače bliska pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti i na duševne sposobnosti.. da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­ no dalje da rade. c'est le jeu des fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans but. 2 San. on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije. Po Lemoenu (Lemoine). pokazuje nas i etički i moralno tupim. ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­ zana za slike sećanja. zbog čega se njihova veza sa slikama prekida. Jedna ili druga od ovih sposobnosti eventualno se sasvim ukida. lokaliteta. a to gledište nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno suđenje. naime gu­ bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja predstava. I ona duševna stanja. podležu . dopušta nemogućnosti. do­ gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­ načno u veoma velikom broju.58 Tumačenje snova. kakav anahronizam. osećanja.. Mislim da to govori činjenično stanje. affective et mentole. Jednu od ovakvih promena pokušava da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie psychique. I već je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­ kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­ hološkim osobinama sna. dans le reve l'esprit est un automate spirituel. da li one pod ovakvim uslovima mogu obavljati normalan rad. ako o psihič­ koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­ lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene. . duh je u snu duševni automat. ali nijedno od njih ne donosi sobom i svoju psihičku vrednost. quelque 1 anachronisme. jednom pritisku zatamnjivanja. interesovanja. Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­ učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­ noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja." Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­ staje svaka objektivna i razumna povezanost. ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno. ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­ stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. sad dolazi u pitanje. I Psihološke osobenosti sna 59 kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju. Ko bi se u budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim. lica. Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u duši onako po svojoj volji. interesovanja i rad­ nje. str. San je nepovezan. . Mori se s tim slaže. quelque absurdite. kakvu apsurdnost. to je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju bez kontrole i bez cilja. inkoherencija slike sno­ va jedini je bitni karakter sna. njene želje. afektivna i mentalna." Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­ nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom se san u našem sećanju suprotstavlja životu. 1 . perceptualne slike stvari. još zna­ čajnije i dublje promene sa materijalom predstava budnog stanja."2 Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne bi sadržavali neku inkoherenciju.

i tako se nastavlja ova promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava. oslobađanje i brkanje predstava ko­ je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno" priznaje čak i Folkelt (str. što mrtvac na svo­ jim nogama ide ka svom grobu. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar postala.2 Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­ ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim duševnim aktivnostima. mi sasvim ozbiljno po nekom višem nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te zemlje. tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati. odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­ tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati kod horeje i kod paralitičkih bolesti. uostalom. quod non possimus somniare. 1 ."1 Fehner (str.. po mogućstvu još besmislenija i luđa nego što je već i ranije bila. U njima mi povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­ bom nemaju ni najmanje veze. ." Hildebrant (str. dok se ne uhvatimo za glavu i ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­ šću razumnog predstavljanja i mišljenja. tri put tri je dvadeset. Jodl (str. uopšte nas ništa ne čudi što jedno pseto recituje neki stih. kako se to kaže.60 Tumačenje snova. za njega: „toute une serie de degradations de la faculte pensante et raisonnante" (str. str. vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de ces images que čhez l'homme eveille fait le plus souvent naltre la volonte. correspond. 45): „Kakve neobične skokove dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na glavu." 1 Ništa se ne može zamisliti tako naopako. 14). pour l'intelligence." Radeštok (str. 145): „Stvarno izgleda nemoguće da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti zakoni. tam incondite. sve dok se ne probudimo. 123) misli da u snu nema kritike ni korek­ ture niza percepcija od strane sadržine celokupne Stvaranje ovih slika. Radeštok i drugi ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu. 2 Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezonovanja. tako nesre­ đeno. ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao. 26). Po mišljenju naučnika •Spite (str. kao u kakvom kaleidoskopu. 27) ." 1 San je. po čijem učenju du­ ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­ da besciljna. što kamena stena pliva na vodi." Mori (Le sommeil. takva da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. tam monstruose cogitari potest. ukazujući na teoriju o snu koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu. Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­ lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na odnosima i vezama (str. I Psihološke osobenosti sna 61 „Popuštanje. i kad preterivanje u besmislici do­ vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­ žimo. Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­ vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona (De divinatione II): „Nihil tam praepostere. izgleda da su predstave u snu sasvim uklonjene iz zaklona kauzalnosti. Bine (Binz. Već u sledećem tre­ nutku. 522) veli: „Izgleda kao da se psi­ hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čoveka preselila u mozak jednog luđaka. 50) nalazi za odnos slika snova prema mislima u budnom stanju jedno poređenje. koje kod budnog čoveka najčešće izaziva volja. 148). Uklanjajući se ispred stroge policije razumne volje koja vodi tok predstava u budnom stanju. 33). str. dobro­ voljce. a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous offrent la ehoree et les affections paralytiques . san u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­ gim. grupacija je po­ stala drukčija.

Zakoni o asocijaciji. pisci koji uglavnom ovako nepovoljno sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti. Sada se prilično uopšteno pri­ znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja. Čitav ovaj materijal obrađen je za­ tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti koje sređuju i misle. 1 .U snu se javljaju sve vrste svesne aktivnosti. 37) vidi jednu od duševnih aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegorizirajućoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna.. ili da su se logički odnosi između predstava izgubili (str. On priznaje dve glavne karakte­ rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme automatique de l'esprit. da ona može pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­ cijom budnog stanja. ali nepotpuno. Štrim- pel (str. Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­ kovanje. Zibek (Siebeck. 70) veli: „San teče ili isključivo.. onoliko koliko se može (uporedi. 11) u snovima vidi sposobnost duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad svim senzacijama i percepcijama. funkcije svesti. Sve snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­ cijacije. Međutim. za tako mnogo­ brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje. važe i za slike sna. Ove se među sobom povezuju prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz predstava (slika). Vunt. izolovano jedna od druge. str. Pošto jedino preko svesti nešto znamo o snu.62 Tumačenje snova." Naučnici čije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju: suma senzacijskih nadražaja iz različitih. 1 PsiholoSke osobenosti sna 63 svesti. Spita misli da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest. ipak. čija su učenja postala merodavna. Sole (Scholz. 15): . Nisu samo još uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom ili onom zakonu o asocijaciji." Protivrečnosti u koje pada san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene. to znači tako da reflek­ sija i razum." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­ rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­ ševnim smetnjama. sasvim posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su aktivne u budnom mišljenju. Od Mo­ rija potiču i dva izvrsna primera sna. estetski ukus i moralni sud pri tome ni­ šta ne mogu.. prema kojima se predstave povezuju. 2) une association vicieuse et irreguliere des idees1 (Le sommeil.U snu se predstave jure i love prema slučajnim sličnostima i jedva primetnim povezanostima. u kojima jednozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­ stava u snu. bude u duši najpre izvestan broj predstava koje se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja). mada jedan deo apsurdnosti sna treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. u snu najmanje trpela. kako izgle­ da. štaviše. Isti naučnik izjavljuje: . Pre­ ma Spiti. sputano. po zakonima golih predstava ili organskih nadražaja sa takvim predstavama. Kao „Gemut" (osećaj). 126). na primer Vunta i Vajganta). Tako kaže Folkelt (str. ne može postojati nikakva sumnja o tome da je ova u njemu sačuvana. itd. on označava „konstantno prikuplja­ nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića". sećanje. na drugom mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­ nja. jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava. Naročita poteškoća za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne funkcije. str. str. On je jednom sanjao da preduzima hoJedna spontana i tako reći automatska akcija duha. njihova domi­ nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza. Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije. 98) itd. štaviše. deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom. koje među sobom povezuju predstave u snu. Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti koji se javlja u snu.

zatim se stvorio kod jednog prodavca za­ čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija. 2 U snu. zatim mu trgovac začinima reče: . Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji ide još dalje i prodire još dublje. hormis le perception. dželate i žrtve."* Mislilac kao što je Delbef tvrdi — ne navodeći. pamćenje.M. o či­ joj je smrti malo pre toga bio čitao. posle toga generala Lopeza. toute sa liberte d'action et d'attention et il ne semble faire consister le sommeil que dans l'oclusion des sens. de Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­ sivnih ličnosti. možda samo pretva­ ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta. en sorte que l'homme qui dort ne se distingue guere. 5 Frojđ. When asleep we go back to the old ways of looking at things and of feeling about them. Snevač je glumac koji po volji igra i luđake i mudrace. dans leur fermeture au Monde exterieur.le reve n'est pas derasion ni meme irraison pure"2.. Sili (J. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­ ma izgledu. Ali iz­ gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna može biti ipak nije bez metoda. kepece i džinove. VT 1 . demone i anđele.1 Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­ govora sa druge strane. 118) da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­ nju upravljaju i snom. moralnost ostaju u svo­ joj suštini nedirnute. 2 San nije ni nerazumnost. volonte. 3 Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli. imaginacija. Takođe neće mnogo značiti ako jedan od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita. i od nje je u toku sna koji se nastavio postao velik borbeni mač (str. osim percepcije. mi se vraćamo starim načinima posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima. seulement. imagination. toutes les facultes de l'esprit. I Psihološke osobenosti sna 65 dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku."2 (Str. str. ili ako neko drugi (Diga) iz­ javljuje: .Vi niste u Parizu nego na ostrvu Gilolo. Le songeur est un acteur qui joue a volonte les fous et les sages.3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­ nim početnim slogom. to impulses and activities which long ago dominated us. les bourreaux et les victimes. les nains et les geants. volja. dokaz protiv kontradiktornog materijala. najzad se pro­ budio igrajući partiju lota.. doduše. pa stoga zapravo nije u pravu: „Dans le sommeil. 222).. Njegove izreke za­ služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni smisao sna. Mori kaže za njega (Le sommeil. samo se one vezuju za imaginarne i nestalne objekte. ili je možda izgled koji im je san pružao bio drukčiji. napom. memoire. sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu. moralitć. 1 upoznamo stepene razvoja psihičkog života. zatim •e posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelles tiea (Pelletier).an archaic world oj vast emotions and imperfect thoughts". elles s'appliquent d des objets imaginaires et mobiles. str. .. Kontradikcija. les demons et les anges. vraćamo se im­ pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­ nirali. 137). Drugi put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao kilometre. kao . pa čak ni čista besmislica. selon se maniere de voir. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence durant le sommeil.) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­ riti sud. Kad spavamo." Onda dođe više slika u kojima je video cvet Lobelis.Now our dreams are a means of conserving these successive personalities. 19): . restent intactes dans leur essence.. ovde izgleda teška. Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san. Izgleda da je nipodaštavanje psi­ hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz d'Erve (Marquis d'Hervev). ovaj mu posle razgovora da jednu lopaticu (pelle) od cinka. ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti. intelligence. prev. J.(34 Tumačenje snova. sve sposobnosti duše: inteli­ gencija. Odabrana dela. protiv koga Mori žestoko polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam mogao da nabavim. razume se.

od čoveka koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula. le souvenir revet l'apparence du jait present. tako da se čovek koji spava uopšte ne razlikuje. la vision n'est qu'accessoire. i najfantastičnije koncepcije postaju proste i potpuno logične činjenice. il faut savoir suivre la marche des idees." „Sto se tiče prvoga.. jednog potenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i.66 Tumačenje snova. 8 „Slika sna je kopija predstave." 5* . toute la difference qui separe alors la pensee ordinaire de celle du dormeur c'est que. jasnoća shvatanja. ko ne bi iz sopstvenog isku­ stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše. godine neki stari autor koji mi je bio ne­ poznat. u njihovom za­ tvaranju od spoljnjeg sveta. Wolf Datridson. takva nežnost osećanja. treba znati pra­ titi tok predstava. nalazimo da se ovaj pisac ovako izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image du reve est la copie de l'idee.qu'il y a une difference de plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre qu'elles gardent chez l'homme eveille. od najdubljeg omalo­ važavanja. i takva briljantnost vica. a po­ nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio. objective et ressemble." (str." Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda zauzima u literaturi velik obim.'JG): „Neobični skokovi naših predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­ cija. d s'y meprendre. jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­ ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa svega što je ljudsko. s druge strane." 1 Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je već 1799. I Psihološke osobenosti sna 67 l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant les sens. H kojim smo se upoznali. prema njegovom načinu gledanja. ono što nam je iz iskustva poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem obliku. obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna kraja ovog niza vrednosti (str. takva tananost posmatranja."s „Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula.skok predstave koji uopšte to nije. Le principal est l'idee. tako da često mislimo da posmatramo . psihološku karakteristiku snova izrazio u tri antinomije. kao što znamo. I na strani 147: „Les reves les plus bizarres trouvent meme une explications des plus logiques quand on sait les analyser."2 Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje d'Ervejeve knjige. inkoherencija tada postaje shvatljiva. uzvišeno prikazuje u najuzvišenijem veličanstvu. Hildebrant koji je. 146). smešno u neopisivo drastičnoj komici. 19): „Ona se nalazi između intenzifikacije duševnog života. objektivnu formu i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­ java često u najdubljem razume van ju suštine koja u tim pojavama leži."1 Ali Mori dodaje: . što bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­ nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju. a la sensation determinee par les objets eocterieurs. vizija je samo dodatna. sećanje prima izgled sadašnje činjenice. chez celui-ci. Pošto je to utvrđeno. preko naslućivanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve do precenjivanja. On nam zemaljsku lepotu pred­ stavlja u nebeskom sjaju. l'incoherence devient alors comprehensible. samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad dešava veoma nejasno u duši."' — „Cak i najbi­ zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo analizirati. neuporedivi humor. sva r a ­ zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste ta što kod ovoga predstava prima vidljivu. Čeci etabli. l'idee prend une forme visible. les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques." 8 „Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one održavaju u budna čoveka". Glavno je predstava. treba znati analizirati tkivo snova. izvanrednu alegoriju. koje san stavlja daleko iznad funk­ cija u budnom stanju. il faut savoir analyser le tissu des reves. dražesnu ironiju. l. branio slično objašnjenje inkoherencije u snu (str.

da su snovi suvereno superiorni iznad vre­ menskih i prostornih rastojanja. dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­ padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­ prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti. snovi koji zaslužuju ovakvu i drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna. naravno. Ova prednost. dok je duhovima vladala filozofija. uko­ liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik. kao što se može shvatiti. Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. i slični sudovi mladog Fihteja 1 (Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao „polet duševnog života ka jednom višem stepenu". da je san oslo­ bođenje duha od sile spoljne prirode. nam mora pomoći da prebrodimo one protivrečnosti. I Psihološke osobenosti sna 69 Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­ pe. od pojava rasprava Le Lorena (Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije 1 postigla definitivno objašnjenje. nisu vladale egzaktne prirodne nauke. kaže da nije budno stanje. 2 1 mevajući bolje naslućivanje naroda. Hafner i Spiu. taj u etiologiji sna. upravo je iluzorna prednost. Ove reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj2 ci. daje pred­ nost somatskim nadražajnim izvorima. Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900. 1 . kao na primer Subertova (Schubert). kao što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom usmrćivanju giljotinom. 59). Upravo pisci-lekari najpre su skloni da psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez vrednosti. Onaj ko je sklon nipodaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu. sne­ vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­ čije nego što je budno mišljenje. razuUpor. Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­ nom periodu koji je sada iza nas. a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se desi i jedno i drugo. Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost sećunja. Drugu prednost snova često isticana od strane starih pisaću. ono ima jednu činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­ stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim bitnim crtama ima opštu važnost i koja. o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­ govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno. većinom pridr­ žavali psihičke vrednosti snova. oslobođenje du­ še od okova čulnosti. izgleda da dokazuju da je san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­ držine. Snovi. može se sa lakoćom prepoznati kao iluzija. nego san vrata što vode u metafiziku. da je i u drugom smislu nezavisan od vremena. svaki motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za snevanje. zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve. Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel). Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave.68 Tumačenje snova. od najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­ govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma koliko jednostavno bilo ovo rešenje. i to baš zato što je jedan oblik mišljenja. San bi trebalo da u odnosu na vremenost ima još jedno drugo preimućstvo. kao što Hildebrant primećuje. str. jedan od malo­ brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­ vrsnim argumentima. za onoga koji je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­ sti koje ima u budnom stanju otpada.

146): „Treba uzeti u obzir da se asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave. estetski ukus ili moralni sud. da kod pesnika i kompozitora može biti izvor novih nadahnuća. on će se odupirati iskušenjima. I x Etička osećanja u snu 71 činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji danju nije bio postignut. kao Sto svako zna. Hafner (str. 1 Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima. sud je krajnje slab i preovlađuje etička ravnodušnost. da naime u snu svako postu­ pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­ rom. 1 Upor." Sole (str. 268. kritiku kod H. biće krepostan čovek i u snu pun vrline. Izbegava se — i to svakako s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog prirodnog psihološkog rešenja.. a da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum. Erlangen 1850 (Prema Spiti). gnevu i svim porocima." Radeštak (str. pa čak i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih dovede u vezu s njima.." Folkelt (str. . . ubistvo i liša­ vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez naknadnog kajanja. krađu. po pravilu. 4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u snu. za­ visti. onda ipak njeno shvatanje podleže mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. R. 36): . World of dreams. da se moralne osobenosti ljudi odra­ žavaju u njihovim snovima. str. 25): „Ako ne računamo retke izu­ zetke . F ETIČKA OSECANJA U SNU Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­ blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i osećanja budnoga stanja prostiru i na snove.. . kao što su Sopenhauerove. Rimski car koji je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije Grundziige des Systems der Anthropologie. su postupci u seksualnom pogledu. Jedan čestit čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin. tako i sve ostale ljude. a čovek greha naći će. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i svaki moralni sud. Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­ ke sumnje. Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna osećanja i težnje." Ovim pogledima se najoštrije protive izjave. Ali ako je već sama ta či­ njenica van spora. pošto ne osećamo n\ sa­ žaljenje i pošto i najteže zločine.70 Tumačenje snova. onda se toga užasava kao nečega što je strano njegovoj prirodi. ili ako se to ipak dogodi.U snu je istina. F. opiraće se mržnji. Jedni isto tako od­ lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zahtevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čovekova ostaje sačuvana i za san. Jesen kaže (str. da može rešavati sumnje i probleme. svoju sopstvenu ličnost mi prepoznajemo. Jer nas ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­ ševne radnje iznenađuje i ovde. Elisa. uprkos svakom maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko. i u snu slike koje je imao pred sobom u budnom stanju. 1 izgleda da savest u snu ćuti. ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­ movolji snova. 553): „Covek za vreme spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline. naprotiv.

Hafner kaže (na strani 23): „Mi nismo odgovorni za snove. ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili postanu ma i samo sumnjivi. Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali dok nas ni jedna. pošto je našem mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­ vot jedino poseduje istinu i stvarnost. ipak se nikad ne gubi razlika između dobra i zla. Oni bi pokušaj da snevača načine odgovornim za njegove snove. za sve one koji smatraju da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi privedeno kraju. utoliko je i san nečistiji. ukoliko je život nečistiji. sećanje i druge sposobnosti isto­ ga ranga. mo­ rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez ikakvog ograničenja. ma koliko opipljiva računska gre­ ška." (str.. str. da niko sam za sebe ne zna baš tako sigurno koliko je dobar a koliko zao. za koje se „kategorički imperativ" prostire i u san. / Etička osećanja u snu 73 U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­ pe autora. I mi za nešto što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­ mo: .ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­ lektualnih sposobnosti u budnom stanju. pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­ trašnjosti.. Pjaf1 (Pfaff). Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu odgovornost za svoje snove. nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni vrlina rfi greh. upravo problem mo­ ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa. uto­ liko je čistiji i san. Prema tome. i da niko ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­ ralne snove. prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­ vima. najsavršeniji po obliku i misli­ ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna na koji sam u literaturi naišao. Tako prinudna logika stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova. ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke. Kako se mnoge stvari." Mali spis Hildebrantov." Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi rade budni. iz kojeg sam već uzeo mnogobrojne citate. kod pisaca obeju grupa pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­ nih snova. 45 i dalje). suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podležu fantazija. menjajući jednu poznatu poslovi­ cu. 192). Strogo uzevši.. razum.72 Tumačenje snova." Ali je čovek odgovoran za grešan san ukoliko ga indirektno izazove. i tako se razvija jedna nova razlika u mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži u funkcijama duševnog života ili u njegovim somatski uslovljenim smetnjama. 1 Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite. Za njega nastaje . Ali se (ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je moralno biće. I za Hildebranta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji. koje su danju s nama. da zbog pokvarenosti njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter u njegovoj prirodi. povla­ če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­ rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac da ga se ni u snu ne možemo osloboditi. Jer bez obzira na one suprotnosti u procenjivanju nemoralnosti sna.To mi ni u snu ne pada na pamet!'.. izgleda. mogli isto tako mirno otkloniti kao i prividno ist. između vrline i poroka. I ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­ dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u budnom stanju da ima slične misli. moglo bi im se samo poželeti da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­ žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže. A sada. Ostali.

pobožne i svete ljude svih vremena terale na to da se žale da su teški grešnici. ipak materijal od ko­ jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti sa smešne strane. i brkanje elemenata predstava u snu. naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­ šljenje. želimo veoma odlučno da odbijemo. S. požuda ili impuls kroz dušu budnoga čoveka. Urban. Pošto je izneo da se moraju uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna. zamisliti nijedna akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način pre toga prošao kao želja. Svajcarska). on je na scenu doveo apostolovu reč: . dakle. „Ukratko ako u ovom smislu koji se teško može pobijati. u njihovom najsvetijem i naj­ ozbiljnijem misaonom radu.Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli' — onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan minimum krivice. i to u dramatskom obliku. To su iste misli i ista ocena koje su. svakako. koje j e narrisao Tomas Karena (Thomas Carena. I ja mislim da mi ovde. I / Etička osećanja u snu 75 dužnost. ne za celokupni zbir njihov ali sva­ kako za izvestan procenat od njih. go­ vorimo jezikom istine. 1 Svakako. a i smanjivanje vrednosti. Celera (Zeller) u članku Irre" u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era (Ersch. i najveći mislioci morali su se žaliti na množinu loših predstava sličnih snu. naime. u delu Tractatus de Officio sanctissimae Inquisitionis". 144): „Duh je retko kada tako srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­ vama." O tom prvom impulsu bi se moglo reći: San te nije pronašao. Osuda ovakvih predstava bila je po­ nekad manje ozbiljna. Kod Spite nalazimo navede­ nu sledeću izjavu A. iako nesvesno. 52): „Ne može se. naširoko razra­ đenu tvorevinu poročnog sna možemo. 49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu. u kojoj bismo bili od­ govorni za svoje misli.74 Tumačenje snova. jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko dana zanimao. — on se samo na to ugle­ dao i ispleo ga. u klicama i nagoveštajima lo­ ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­ laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­ va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti. zadirkivajućih i mučnih. onda se svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije palo na pamet. zbi­ janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­ manji delić vremena. raz'umemo Hristovu reč: . jer su naše misli u toj oblasti tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­ ćem da se jedva još mogu smatrati našima. izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način života. str. (Str. po­ što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­ ričito poričemo postojanje takvih misli. Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­ govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. mi time ipak u isto vreme indirektno priznajemo da naše samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo. kao što nam je poz­ nato. s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za nešto što je najdalje i poslednje za nas." Hildebrant. taj je ubica'. ali i na nekom drugom i ne samo etičkom polju. da pre odlaska na . izložiti smehu. Gruber. kao i u budnom stanju. .spavanje moralno očisti svoju dušu. svesni svoje moralne snage. Čovek se oseća odgovornim za snevačeve zablude. ali. on je obradio samo jednu neznatnu količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre toga bio našao.Ko mrzi svoga brata. koju i on sam priznaje. štaviše. pošto im smetaju u njihovom naj­ dubljem razmišljanju. ne postoji sumnja o tome da se ovakve predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju kod većine ljudi. Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­ umljenje o tome da li treba jednostavno poricati svaku odgovornost za grehe i krivice u snu. Time." Dr Eniger (Ehniger. I dok posle buđenja čitavu." 1 Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela sveta inkvizicija prema našem problemu." (Str.

Radeštok (str. ili pak u njemu igra samo ne­ znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva. delujući danju kao neka inhibicija. San. I Etičko osećanja u snu 77 Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­ snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih misli. pred nas izlaze stvari i osobe na koje nikada ne mislimo. Hildebrant može snu dodeliti ulogu upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­ ralne štete naše duše. inhibirana da prodre do akcije. cose e persone acui non pensiamo mai. prema priznanju lekara. passioni vecchie a sepolte rivivono.. Samo tako." I nešto slično misli i J. H. i da ga stoga s pravom nazivamo lažljivcem i varalicom. Po ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta- . i Folkeltova: . i da u spavanju ne­ što ispada iz akcije što nas je. 84) kaže da nam san često samo otkriva ono što sami sebi nećemo da priznamo. 149). ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što je u njegovoj moći. to sam u snu na svoje veliko iznena­ đenje već nekoliko puta saznao. ne do­ zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. Ni Spitu nije moglo ruko­ voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore nadraživanja. 55). čija pojava i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše čuđenje. stare i sahranjene strasti ponovo oživljavaju. si ridestano. dok nam one druge ostaju samo neobične. jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­ nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­ nom stanju nedostaje. J. naprotiv. ako je u budnom stanju uvek vodio život strog i pun vrlina. i spadao je među sredstva da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­ nom našem poznavanju. E. „Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate e spente da un pezzo. ono što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja prema njemu. koji. Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u budnom stanju svojstvena neka moć koja je.I one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­ zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu svoje prisustvo u duši" (str. Jedna važna razlika postoji samo u tome: neželjene predstave na moralnom polju pokazuju suprotnost sa našim običnim osećanjem. 105). „Karakter naših snova ostaje daleko vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego što možemo saznati o tome samo posmatranjem u budnom stanju. Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih predstava u snu. on kaže da nam san ponekad dozvoljava da zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. Dosad nije načinjen ni­ jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim saznanjem ovu različitost odstranimo. kakvi se zaključci za psihologiju budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca i njihovu novu različitu grupaciju. ponekad može da svesti objavi i neke dotad neprimećene telesne bolesti.76 Tumačenje snova." Nama se skreće pažnja da iskrsavanje ovih pobuda. je tako pokazao stvarnu. polazeći od ovih pretpostavki. ovde je mesto da se setimo da je prema mišljenju SopenIzvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­ šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo. Fihte. ako se trudio da suz­ bija grešne misli kad god bi se one pojavile. kao što. Erdman (Erdmann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo mišljenje treba imati o nekom čoveku. Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­ krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da smo imali drukčije vaspitanje. Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­ titi celokupan ovaj predstavni materijal. 1 hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom neželjenih predstava (slika). doduše. premda ne čitavu prirodu čovekovu. ci vengono dinanzi"1 (str. na primer za vreme puberteta. sprečilo da primetimo postojanje tog impulsa. Najzad. stvarnih našoj moralnoj svesti.

78 Tumačenje snova. L'homme revient pour ainsi dire a l'etat de nature quand U reve.. radim po njihovom impulsu. je tdche de lutter contre eux. 113). utoliko više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj uticaj nad njim. dakle. . Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­ nu stvarno postojeću. predstavljaju „ka­ r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. l'etat de veille. Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­ jućoj sadržini predstave. bien que parjois elle nous avertisse. u grozničkim i drugim delirijima. predstave (vizije) 1 ."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­ vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­ sima najžešće borio. čovek u potpunosti otkriva samom sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. I Etička osečanja u snu 79 ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­ hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­ nomen. 462): „Dans le reve." (Le 1 sommeil. plus les pen­ chants en desaceord avec elles conservent eneore sur lui l'influence dans le reve. Morija. ne bismo imali nikakvo pravo na ovakav zaključak. ali uko­ liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh. 360). a. bez straha i bez grize savesti . Cim obustavlja vrše­ nje svoje volje. . tako reći. mais moins les idees acquises ont pinštrć dans son esprit. ili bolje rečeno. mada nam ponekad skreće pa­ žnju. devant ma pensee et qui constituent les reves. Ali u snovima uvek im podležem. koji po njegovom shvatanju vlada snovima. mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­ nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez plana. . onda ovo mišljenje ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima Morijevim (str..En reve l'homme se revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite. on postaje igračkom svih strasti protiv kojih nas u stanju budnosti brane svest. 8 U snu se. 115): . koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­ na volja ne pokušava da odbije. Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-« njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­ vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za „automatisme psychologique" (psihološki automati­ zam).. Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti. pre svega. le sentiment d'honneur. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o granicama moralnosti kaže: . la crainte nous dejendent. U devient le jouet des toutes les passions contre lesquelles. c'est surtout l'homme instinetif qui se revele . * U snu se. u budnom stanju. a l'itat de veille la conscience. Des qu'il suspend l'exercise de sa volonte. P r e m a n e k i m drugim autorima.. svakako da to nije dokaz za duševni impuls snevačev. et sa misere natives. . i dosta često mi se događa da im ne podlegnem. Evidemment les visions qui se deroulenr. Kod jednog drugog pisca. sans que la conscience nous retienne. str. J'ai mes defauts et mes penchants vicieux. čovek se. et U m'arrive assez souvent de n'y pas succomber. ali potisnutu ili skrivenu n e ­ m o r a l n u dispoziciju snevačevu.Ce sont nos penchants qui parlent et qui nous font agir. Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost psihičkoj delatnosti. Kad sanja. . vraća u prirodno stanje. me sont suggeres par les incitations que je ressens et que ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler. trudim se da se borim protiv njih. osećanje časti i strah."2 Na j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str. Mais dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion. otkriva instinktivni čovek . sans crainte et sans remords . Očigledno. Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da nas naša svest ne sprečava. Za Jesena n e ­ željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu. .

mogli bismo pokušati. labavljenje međusob­ nih veza. ako se čovek u snu. naprotiv. Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom smislu. Ovde duša ne spava. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu. ako se pojave nadražaji koji smetaju. koje je po navici upravljeno teleologiji.80 Tumačenje snova. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­ punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu što o snu vredi znati. možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom o snu. ono štaviše prodire u njen mehanizam i čini ga privremeno neupotrebljivim. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova 6 Frojd. to jest. 2) Teorije koje. uvek prema osnovnom shvatanju o meri i vrsti psihičke aktivnosti u snu: 1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­ hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu. kao što je teorija Delbefa. preneta u stanje spavanja koje se razlikuje od uslova budnoga stanja. šta srne da polaže pravo na to da bude uvršćeno među psihičke procese budnog stanja? G TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema jednoj opširnijoj oblasti fenomena. Ako odustanemo od potpunog nabrajanja. probuditi se. imaginarni. Spavati bez snova. Pojedine teorije o snu razlikovaće se među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­ stiku sna određuju kao bitnu. ali naše očekiva­ nje. što ga uzimaju za po­ laznu tačku za objašnjenja i odnose. moći ćemo nazvati teorijom o snu. snevanja. ali među njima ima i ponekih veoma ne­ potpunih. Odabrana dela. ono se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spoljnjeg sveta. sa sledećom grupacijom teo­ rije o snu. Jedna funkcija. rekao bih da prve teorije konstruišu san kao paranoju. VI . to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati neophodno da se izvode iz teorije. doduše. Otkako je san postao predme­ tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj teorija sna. ili. Kod ovih teorija postav­ lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­ gući pristup ka jednoj funkciji sna. a teorije pomenute na drugom mestu čine ga uzorom za maloumnost ili amenciju. osiromašenje u pristupačnom materijalu. na primer. ona mora pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate od onih u budnom stanju." Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­ njamo ostaloj sadržini sna. ipak će izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa uvidom u jednu funkciju sna. to bi bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto treće. Ako smem da upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­ rijalom. ali. ne uviđa se za­ što se sanja. ali je strah realan. za san pretpostavljaju smanjenje psihičke aktivnosti. Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao Delbef. boji razbojnika. Ukoliko se može pretposta­ viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova. i kad bude stavljen u odnose za koje nije proračunat. ti raz­ bojnici su. I Teorije o snu i funkcija sna 81 Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi: „San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana. njen apa­ rat ostaje intaktan. i pred nas se postavlja problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti realno. zašto komplikovani mehanizam duševnog aparata i dalje radi. Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i u naučnom svetu uopšte. možda.

sa svih strana dolaze spavaču nadražaji. . parcijalno i ujedno i veoma anomalično bdenje". posle toga drugi. najpre se jedan deo duše probudi. s* . To shvatanje najopširnije je izneo Mori. da se podsticanje na san. Time se snu želi poreći dostojanstvo jednog psihičkog procesa. " Primenjivanje izraza „telesni" na san. Naprotiv. Kod svakog shvatanja sna ne može se. što je au­ tor Bine sam istakao. ako je ikako mogućno. I tako je spa­ vanje ometano. Bine svojom izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i značenju sna (str. auto­ ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­ hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. ima pored toga i drugi smisao. Ovde bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o parcijalnoj budnoći potvrdila. Ono vrlo sta­ ro poređenje. I Teorije o snu i funkcija sna 83 teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­ kom objašnjavanju sna. do potpune budnosti. ili koji naučnije misli. On se. spol ja. kao somatski proces. izvodi isključivo sa somatske strane. zatim kratko vreme funkcioniše sa svojim probuđenim delom. koje većinom odgo­ varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti. koji se brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­ bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­ no zastupnici egzaktne nauke. pri čemu. u mnogim slučajevima upravo bolestan proces . pojaviti nijedna funkcija sna. nema ni­ kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­ tra kad bi se proces laganog buđenja preko novodolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna koji se odaje apsurdnošću. Sad pred našu zamagljenu svest na­ stupa izolovani rad pojedinih grupa. iznutra. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­ vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog anatomskog regiona na drugi. Obeležiti san. koji pored svega još ostaje funk­ cija jednog duševnog organa. kaže za san Herbartova psihologija). sasvim izlišna reakcija. svakako. ukazuje svakako na više od jed­ nog pravca. a nedostaje još kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­ jacijama. reda­ ju divlje i bez reda jedna za drugom." Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno. odnosi na etiologiju sna. San je reakcija na smetanje spavanja. radosna što ponovo može zaspati. naći će ovu teoriju izraženu u opisu Binca (str. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je. naime. i sve više njih se rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­ nosi. naime razbijanje o jednu od protivrečnosti sadržane u snu. Predstavljeno u naj­ ekstremnijem obliku. 357): „Kao što vidimo. dok sve naokolo još uvek ukočeno miruju. koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­ perimentalno izazivanje snova studirao davanjem otrova. u svima slučajevima beskoristan. San je za nju rezultat parcijalne budnosti („lagano. Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­ ophodan. sve činje­ nice upravljene su tome da san označe kao jedan telesni. pre svega. glasilo je ovako: Pošto smo se.82 Tumačenje snova. Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile ćelija koje su se probudile. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja ne polazi za rukom. naravno. čak i od svih telesnih oblasti za koje se čovek kao budan nikada nije brinuo. isključivši sve nadražaje. Stoga se stvorene slike. predali spavanju. trebalo bi još vrlo mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju. poznato u primeni na san — o „deset prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici. kao što se Mefisto žali na životne klice. približava se postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima. koje je nadražaj izazvao. pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada. međutim. . zato se ona može koristiti nizom stanja. 43): „Ovo stanje (ukočenosti). i nerazumnost sna sve neznatnija. Sve ne­ znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­ milanih u moždanoj belančevini. od postepeno sve većeg i većeg buđenja. parci­ jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­ govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih filozofa i fiziologa. Broj možda­ nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći. San po ovom shvatanju postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti. uostalom.

time se ne kaže ništa drugo nego da u snu neke duševne sile deluju. jedan koristan uspeh. u njenoj preopterećenosti koja zahteva rasterećenja. oslanjala se jedno vreme za­ nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­ dine 1836. uzeto iz budne svesti. jedan drugi naučnik. I Teorije o snu i funkcija sna 85 jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog svirača mogli proizvesti jedan muzički komad? Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv teorije parcijalnog bdenja. postaviti Robertu pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­ rećenja duše. dok ostale miruju. Kao osnovu za svoju teoriju.84 Tumačenje snova. ne objašnjava ni bdenje ni spavanje. pod čijom bi težinom moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina moralo priasimilirati pamćenju. San za preopterećeni mozak vrši posao ventila sigurnosti. očigledno. Iv Delaž (Yves Delage) ba- . koja rasterećuje" (str." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog. Robert uzima dve činjenice posmatranja. Robert pot­ puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna. time se. izvodi zaključak iz obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­ vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo na koji način — vrši kao somatski proces. mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje. prema Robertovoj teoriji na­ lazi se podstrek za snevanje samo u duši. nije nikakav psihički proces. Autor. ili što je utisak bio suviše beznačajan. naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­ ka interesovanja preko dana. koja u snu vidi je­ dan „somatski" proces. . Robert kao isključivo tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­ mislili nikada ne postaju izazivači sna. Bilo bi pogrešno. ili. Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­ ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju prirode izvora snova. Ali. na kojima smo se već za­ držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­ va. nije potpuno zavisan od somatskog. on. pošto bi se u njegovom mozgu skupila ogromna masa nedovršenih. već to posta­ ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­ lazu. „Snovi su izlučivanja misli koje su u samoj klici ugušene. 48). . nego samo vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. morao bi u datom roku postati poremećen umom. prvo. Na istim oso­ binama sna. a drugo. Ona je naročito privlačna pošto za snevanje ume da navede jednu funkciju. razumljivo. 32). „Snovi imaju snagu koja leci. Uostalom. Dok se tamo uopšte ne bi sanja­ lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu uvek iznova ne bude. te uopšte nije imao pra­ vo na takvu obradu. san javlja kao „somatski" pro­ ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj reakciji na njega. i da snevanje nije nikakav naročiti psihički proces. dakle. nema mesta među psihičkim procesima bdenja." Čovek kome bismo oduzeli mogućnost da sanja. Ali ta­ kva nejednakost dešava se u toku čitavog života . 23). on je svakonoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­ sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od prenapetosti. " Na vladajuću teoriju o snu. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­ dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­ vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­ ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str. I tako san. doduše. do kraja nedomišljenih misli i plitkih utisaka. prema Robertu. to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši događa. kako se otkrivaju u izboru materijala sna. ako nam je dozvoljeno upotrebiti upoređenje: da dušu očisti od đubreta. Treba priznati samo to da slike fanta­ zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. Burdah je godine 1830. Robertu se." Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što je proces obrade ovog utiska bio prekinut.

Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France) u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit. I trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti Ako su bili jako zaljubljeni. U snu se pojavljuje psihički potisnut materijal. Iz delovanja ovih sposobnosti pro­ izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna."3 U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna. prema tome kako je aktiv­ nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna. et s'ils ont reve d'amour c'est pour etre infideles avec quelque personne indifferente ou odieuse.86 Tumačenje snova. tantot plus fort et plus serre. Le reve est souvent la revanche des choses qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što noću vidimo. 1 dovršeni. nago­ milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću. on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu može dopustiti samo najmanju ulogu. etablissant entre eux un lien tantćt jaible et indecis. ili sa kojih je pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta. ako se pokazala kao opšte pra­ vilna. bez cilja i bez pravca. le reve est le produit de la pensee errante. „autant de ressorts tendus"1. Sve što se u našim snovi­ ma javlja. po svojoj prirodi kao novi utisci. čas opet jaču i tešnju. san je proizvod lutajuće misli. a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom. i tako se svo­ jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj teoriji o parcijalnom spavanju mozga: . l Teorije o snu i funkcija sna 87 žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog značaja. 3 Ukratko. qui ont garde assez. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­ vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­ žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­ di ili pak bio svesno potisnut. Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­ žniji.En somme. U suštini. uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­ određenu. nego to zato čine što su nedovršeni. Delaž je na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga je preko dana obilno zanimalo. ali Delaž ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi utisci. sporedni i neizvršeni. Jednu lepu napomenu te vrste. Ali ovaj materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­ rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu verovatno jače pogodili nego naš duh. selon que l'activite actuelle du cerveaux est plus ou moins abolie par le sommeil. San je često osveta stvari koje zanemaru­ jemo ili prebacivanje napuštenih bića). kako ih ističe Robert. koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo na nepotpun način. Delažev tok misli na ovom mestu se prekida. Vintensite pour se placer sur sa route et l'areter sa passage."1 A o čemu se sanja? Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih dana i iz ranijih vremena. 2 Na žalost. sans but et sans direction. se fixant successivement sur les souvenirs. pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­ vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov prolaz. pošto su ravnodušni. Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel. postaje opruga-pokretač sna. 2 1 .. ili tek onda kad je počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana. Fizička energija. ne postaju sposobni da izazovu san. i što bismo najpre mogli biti skloni da shvatimo kao tvorevinu snova. Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. pokazuje se prilikom tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao „souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć dans la veille. Pošto je smrću izgubio jedno drago lice. to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne večeri zanemarili. oni pre braka ili za vreme medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­ me. utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­ gra neku ulogu. Ocene koje Tako mnoge zategnute opruge. postoje dve iste kategorije utisaka. oni će se takođe za vreme spavanja opustiti.

doduše. i kako preostacim ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra duhovni karakter. nego želi da ih razreši. Ali zato se u snu aktivnost duše. Ona. Ona tugu leci radošću. očigledno. ipak jednim dragocenim zadatkom. prema kojoj je san „prirodna aktivnost duše. bez snova. zamišljaju kao sta­ nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage za svoj dnevni rad. 456): „Ove bi funkcije naročito obavljali produktivni snovi." Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uverljivije opisuje Purkinje (str." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­ činstvo za duševni život. iako ne darom datim neposredno odozgo.. nošen gotovo pijanim oduševljenjem za predmet. iz sjajnog i bleštavog lju ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo smisla. htenje predstavljanje postaju izmenjeni. ona se u sn ne pokazuje samo kao reproduktivna. ali putevi filozofa time ne postaju jasni Sernerov prikaz. može ispreturati. naila na ovakvu ocenu. pre svega. napisana teškim i suvoparnim stilom. nego samo još priroda jednog me hanizma. ali ona o te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud noga života razlikuju kao nebo i zemlja.Iz mističkih konglomerata. preteran monstruozno. budući da je oslobođena. To su lake igre imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­ ju nikakve veze. spontana energija Ja postaju rastrojeni. odnese so bom u snevanje. I Teorije o snu i funkcija sna 8 \l su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u ovaj red. stavlja pred analizu takve teškoće d spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj . uzima po slednju građu iz sećanja budnog stanja. strah hrabrošću i pouzdanjem. Ali ujedno. koju treb nazvati fantazijom. nije ometana samosvešću. Njene osobenosti snovima daju njihov posebne karakterističnosti. On sam izvodi kako u snu centra nost. Serner ne spada među autore koji duši dozvo ljavaju da svoje sposobnosti. uza­ ludno iščekivanje ispunjavanjem. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto njih navesti jednu izjavu Burdaha. nego i ka produktivna. on oslobađa fantaziju okova tako da sve slike svakodnevnog života. I tako san možemo sma­ trati. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena koje leci bol. 486).88 Tumačenje snova. on od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već savitijivost. brige na­ dama i vedrim razonođavajućim slikama. kak zbog te decentralizacije saznanje. sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom. koje mor delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu če za sobom. ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn nadražaje raspoloženja srca. i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on prekida radosnom detinjom igrom. Burdah stoga navodi i prihvata ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i sivila života. nekako slično godišnjem odmoru i raspustu o ferijama. osećanje. koja nije ograničena snagom individualnosti. Ona pokazuje naročit ljubav prema svemu što je neumereno. Sernerov knjiga. pa prema tome slobodna od strogih mera. Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on što ga je godine 1861. čak i kod njegovog pristalice. nije upravljana samoodređivanjem. nesmanjene. mržnju lju­ bavlju i ljubaznošću. oslobođena svake vladavine razu ma. i tamno naslućivan je narod­ ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred- rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj ma spavanje deli svoja dobročinstva. stvara stanja suprotna stanjima budnosti. nego je to vital­ nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­ bodnoj igri" (str. da se od njih odmori. preduzeo Šerner. vin do neograničene vladavine. Duša ne želi da nastavlja zategnutosti budnog života. Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih snaga Burdah i ostali. Mnoga ranjena mesta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­ vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­ đenja. Ona. veću okretnost i veću volju za način izr žavanja. na buntovničke afekt . mi bi­ smo sigurno rano ostareli. jedne preko druge. ljubaznim pratiocem na pokloničkom putovanju ka grobu.

Od osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog sna. ili isti deo lule za puše­ nje. i možda suviše prete­ rano teorija Vunta i drugih fiziologa. To je simbolizi­ ra juća delatnost fantazije . Njene slike zato izgledaju kao da su genijalno nabačene. Time njen jezik. str. S druge strane. naime kao kuću. i u ovom stadijumu izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen. I Teorije o snu i funkcija sna 91 ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju plastičnu očiglednost. („Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj peći. Za Sernera formiranje snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali autori smatraju završetkom. nego je iznu­ tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. i ovako nejasne samo na najslo­ bodniji način. trom. ukoliko je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­ kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. na primer. komad krzna. koje odgovaraju nadražajima. te predstave izazivaju dru­ ge predstave putem asocijacije. mokraćna bešika u okruglim predmetima sličnim kesama. zlat­ nike na ulici: snevač ih skuplja. tako na primer u snu izazvanom glavoboljom tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim paucima nalik na krastače) predstavlja glavu. ili uopšte samo izdubljenim predmetima. koji su inače među sobom antipodi. poteklog od somatskog nadražaja. somatski nadražaji prema Serneru pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti za svoje fantastične ciljeve. Tako se ovde u potpunosti slažu i Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­ kama izvora sna i izazivač sna. i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće. dok vagina može biti simbolizovana me­ kom.90 Tumačenje snova. . i organski izvor iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. . slika. Tako se „san . — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu. srce u šupljim sanducima i korpama. Klarinet i lula ovde pred­ stavljaju približni oblik muškoga organa. Ali izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­ dini način predstavljanja. ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti. Serner čak misli. San izazvan vizuelnim nadražajem. Veoma važno je. na primer veoma duge redove ulica sa kućama za predstavljanje nadražaja iz utrobe. Fantaziji sna nedostaje jezik pojmova." — Folkelt. U slučaju sek­ sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­ nim kućama. Materijal. nego samo nejasno. naprotiv. sa plamenom koji bukti slično vazduhu. upo­ trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­ vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san. nespretan. Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće. Razgovetnost njenog jezika naročito je otežana time što ima odvratnost prema tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i što radije bira neku tuđu sliku. na kome fantazija sna obavlja svoju umetničku delatnost. 39). ili. ma kako bio razgovetan. fantazija sna tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­ že izazivajući organ ili njegovu funkciju. raduje se i odnosi kući. Drugi put poje­ dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delove tela. Ali fantazija sna ne ostaje samo kod prostog predstavljanja predmeta. ono što želi da kaže mora da kaže očigledno u slikama. Ona se sa njima igra i zadeva. postaje za­ metan. Ali prema fiziološkoj teoriji. a krzno predstavlja dlake oko polnih organa. ona. — da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­ ganizam predstavlja kao celinu. duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava. San izazvan nadražajem iz muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici nalazi gornji deo klarineta. Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­ žajima. ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­ ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­ kom gospodinu odriela pismo. opet. jeste prema Serneru pretežno materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko dana tako nejasni. dalje. to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno. može kori­ stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini organ.

Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­ zije. analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost. predstavljeni su simbolički. Ostavljajući po strani sve bo­ gatstvo sredstava kojima se služi. svakako. ob­ jekt koji želi. To učenje. i da bi psihičkoj delatnosti. bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­ nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. Neka korisna funkcija u snovima nije povezana sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da je progoni nag čovek. H ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH BOLESTI Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­ ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i kliničke odnose. razume se.92 Tumačenje snova. Za sada nam Sernerova teo­ rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­ jom možda može pokazati između kojih se krajnosti objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba. Nje­ gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­ kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ žnju. mesto koje je citirao jedan trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­ suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­ vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­ šaja objašnjenja. uvodi ga ili posle njega preostaje. nije doprinela nešto više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i značenje. i koji je lično izgledao veoma sklon tome da traga za tamnim duševnim stvarima. 3) unutrašnje odnose između sna i psihoza. raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go- dina kroz milenije izgledao zagonetan. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­ jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom. upoznatoj na ovaj način. priznaćemo pošteno sami sebi da nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova ne možemo lako pobeći od fantastike. 1 Odnosi između sna i duševnih bolesti 93 o nadražaju zuba" obično završava time što snevač vadi zub iz usta. Ovde bi. Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo napisanoj knjizi. Ja se nadam da mogu pokazati da se iza ovih pokušaja krije nešto realno. pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija sna može polagati pravo. Najzad. ili divljim bikovima. ali ujedno i pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­ uka. Postoji i fanta­ stika ganglijskih ćelija. na primer. ali ova knjiga je. dalje. što se. kao kad se na primer kod bolnih nadražaja očajno borimo sa besnim psima. kao što to i sama priznaje. Čovek bi mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno igra s njim. a san sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. nego može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­ ciju koja u njemu nastaje. teško ra­ zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­ njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­ zofskih pojmovnih shema. Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a . ako jedan san otprilike zastupa me­ sto jednog psihotičkog stanja. Ili nadražaj kao -takav. Tako. san sa nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice. ili Ja-sna stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja. pošto njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraživanja. Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­ će isključivo na oblik organa koji nadražuje. vrsta njegove nadraženosti. simbolizujuća delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna. na žalost. Duša se u snu igra nadražajima koji na nju deluju. 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne bolesti pretrpi. odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­ skih misli.

ili pak psi­ hoza ostaje ograničena na snove. Regis (Režiš). mada isto tako vodimo računa o stanju stvari ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispoljio u snu. Radeštoka.94 Tumačenje snova. 1 Za cilj našeg izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet samo dodirnemo. Makario (Macario) nam (na­ vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doživeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­ rakteristične za njegovu bolest. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom. O promenama koje život sna pretrpi kod hroničnih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­ nja. U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­ nja kao paradigme. Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest (nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra1 Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu: sFere.2 Psihoza se od­ jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna. Tako Toma jer (Thomayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha) koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­ pada. Gregori (Gregorv) je. Honbaum (Hohnbaum) saopštava (kod Krausa. napade besnila i slično. prvi skrenuo pažnju na ovu pojavu (prema Krausu). prisilni impulsi) izvode iz snova. Naprotiv. da se prvo izbijanje ludila če­ sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu. U jednom De Sanktis-ovom slu­ čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi. Odeljak u kome o tom srodstvu govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje dovode san i ludilo u analogiju. dok noću redovno dobijaju halucinacije. Upoređivanje je sigurno još starije. Tisije navodi iz novijeg vremena velik broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­ raktera (iz sumanutih pretpostavki. Kazodovski (Kazodowsky)." Sopenhauer naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­ nim snom. i da je dominantna predstava u vezi s ovim snom. Krauss). Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. kažu. kao što nam pokazuje literatura o tom pred­ metu prikupljena kod Spite. Gisler (Giessler). Ideler. Moreau) a naročito filozof Men de Biran (Maine de Biran). Ovde nam se san prikazuje kao etiologija duševne poremećenosti. Kant veli na jednom mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis) ovom predmetu posvetio svoju pažnju. Pišon (Pichon). Z. Vespa. najpre probio tek u snu. ili se može polagano razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se bore protiv sumnje. Prema Moriju. glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo kod Tisijea). koji sa­ država sumanuto objašnjenje. Slična zapažanja nalazimo kod de Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­ holičara. ' Pravi determinantni uzrok ludila. prvi je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom delu Rapports du physique et du moral. Morija i Ti­ si jea. a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje. Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­ nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije danju život sna može još uvek pripadati psihozi. posle njega su bili to Leli (Lelut). U drugim primerima su sadržani u snu bolesni simptomi. Sante de Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san „vraie cause determinante de la folie". Vunt u svom delu Psysiologische Psychologie kaže: . Moro (J." I Kraus: „Ludilo je san u budnom stanju čula. Hagen označava delirijum kao snevanje koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­ nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­ logija sna.. vi. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 95 u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-lekara. Pašantoni (Pa chantoni) i drugi. Lasegue.I zaista mi u . rano je poklonjena pažnja unutrašnjem srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod sna i kod umne poremećenosti.

organski uslovIjena senzacija." (Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­ vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­ stiku koja je zajednička i snu i psihozi. analogije u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­ cija i iluzija. — Bolesniku u groznici javljaju se. oni nam čak saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno osećanje vremena. Moja lična istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama). tako se i kod duševnog bolesnika pojav­ ljuju svetle slike sreće. ono što je izgledalo da je budan i zdrav čovek zaboravio. Čak i za konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­ loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve obsedant). kao i snevaču u delirijumima." Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­ jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom. dakle automatsko stvaranje redova. onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi Peise kod Morija). odatle neproporcionalnost odnosa između predstava (preterivanja. Cepanje ličnosti u snu. koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu i ludilu. kao i kod sna. čije su odbijanje ili uništavanje dali baš jedan psihički razlog za ludilo. Žena koja je izgubila svo­ je drago dete delirira u materinskim radostima. — Posle ozdravljenja od delirijuma. veličine. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­ njavanje želja. sećanja iz daleke prošlosti. a onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­ redno bogatim. od kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu. Najmanje elemenata pružaju nam. zbog čega nastaje nepo­ znavanje o stanju kao takvom. a iz svega toga rezultira: 4) izmena. Osnovni ele­ ment. i to u snu smanjena. Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da „ludilo. toga se sećaju čovek dok spava i bolesnik. ima potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti kod halucinatorične paranoje. koja trezvenom sudu izgledaju besmislena. u ludilu uglavnom veoma pojačana. kao što smo čuli. dakle nemogućnost ču­ đenja. Kraus je možda hteo da. koje na primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica. potpu­ no onako kao što se to često dešava u običnom snu za vreme spavanja. često sačinjavaju gfavnu sadržinu delirijuma. bole­ snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti izgledalo kao jedan često ugodan san. abnormalnu bolesnu pojavu." — Analogija između sna i psi­ hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica. VI ." Precenjivanje sopstvenih duševnih postignuća. treba smatrati intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se periodično vraća". l Odnosi između sna i duševnih bolesti 97 snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na koje nailazimo u ludnicama.96 Tumačenje snova. veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili bar retardacija samosvesti. „Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono što uglavnom karakterišu san i ludilo. fantazme). utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji (bolje rečeno: u nadražajnim izvorima). još prisnije nego što je to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­ ljuju. predstavlja. prevarena devojka oseća se nežno vo­ ljenom. 2) modifikovana percepcija organa čula." Radeštok ovome dodaje još neke crte. „Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­ lje i sreću. odnosno preokret ličnosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti). nedostatak moralne svesti. nalazi se i ovde kao i tamo. i snevač čuje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi. rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja u psihozi. 1 Frajd. 3) međusobno poveziva­ nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije i reprodukcije. senzacija somatskog nadražaja. uzvišenosti i bogat­ stva. čulo mirisa i čulo ukusa. Odabrana dela.

ako se trudimo da rasvetlimo tajnu sna. ja sam njihove rezultate uneo u tekst svoga izlaganja. bogata sadržinom. Ali mi nećemo moći da očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­ biti iz duševnih smetnji. koji su se po­ javili u naučnim časopisima. i drugih. koja vodi poreklo od Vilhelma Flisa (Wilhelm Fliess). tako siromašno da se po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti problema o kojima je raspravljano u mome delu. objavljeni su mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim uputstvima. 1 . I Odnosi između sna i duševnih bolesti 99 Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih pojedinosti. i tako možemo reći da radimo na objašnjenju psihoza. Ja sam onda na žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo krajnje siromašno u idejama. vremenski se ukrstila s mojom knji­ gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac nije mogao da se obazre na mene. po kojoj se san predstavlja kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­ njene duševne delatnosti. Zna­ čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun. Knjiga o snovima Santa de Sariktisa. veli podrugljivac Anatol Frans (France). na­ ime da nešto novo nauči. Dodatak 1909: Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­ blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­ vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­ nja. pošto je opšte poznata stvar u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš uvid u sam tok duševnih smetnji. Swoboda) koji je preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­ ma od 23 do 28 dana). Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­ vanja mojih pretpostavki. Treba da se podsetim samo na dve objavljene stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. tako su puni neshvatanja i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­ voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još jednom pročitaju. Swobođa. „Die Perioden des menschlichen Organismus". Malobrojni referati. njihov sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili po n-ti put završavaju. U radovima onih lekara što su se odlučili za primenu psihoanalitičkog lečenja. proširi na psihička zbivanja. na najmanju pažnju naišao je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku. kojoj je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod na nemački jezik. Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim uvodom iscrpeni. Je­ dan mlađi filzof. Ali je svakako verovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­ cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­ ševnih poremećenosti. 1 hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­ log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. Jer vremenski razmak od devet go­ dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak od gledišta za shvatanje sna. „Les savants ne sont pas curieux". nastavak ovog rada tražio bi od mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo koristi ili pouke. spada među najsnažnije oslonce medicin­ ske teorije o snevanju. U većini publikacija ob­ javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenut i nije uziman u obzir.98 Tumačenje snova. onda bih svakako bio u pravu da i sa svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle pojave ove knjige. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila. 1904. Jedno lično saopštenje pisca podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više H. Svoboda (H. Još jedan spisak litera­ ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­ ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. Ako u nauci postoji pra­ vo revanširanja. H. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi i ovako: da je uopšte pročitaju.

jer san za njih uopšte nije nikakav duševni akt. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori pozivaju. Ono što mi je od ove najnovije literature izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledećih izlaganja. Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se snovi mogu tumačiti. II METOD TUMAČENJA SNA Analiza jednog uzorka sna Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­ dim. kao što smo saznali. zameniti ga nečim. da je san određen kao zamena za neki drugi Upor. istovredan član. Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja. ja odmah ulazim u sukob sa vladajućom teorijom o snovima. što se u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­ puno važan.1 Dodatak 1914: Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje. na jednom drugom mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svobodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­ tat. I ne želi ozbiljno da zastupa to učenje. i mada priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan. više u lite­ raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju snova". nego somatski proces koji se signalizira pomoću znakova na duševnom aparatu. Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­ va nastavljanje predstojećeg izveštaja. Sa pretpostavkom da se snovi mogu tumačiti.100 Tumačenje snova. u njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu koje se u literaturi može dokazati. Vođeno tamnom slutnjom. Ono se služi svojim pravom da postupa neđosledno. štaviše sa svima teo­ rijama o snovima izuzev Sernerove. Ali. „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela. 1 . i doprinosi osvetljavanju proble­ ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­ tak pri rešavanju prvog zadatka. premda skriven. godine u drugom izdanju pod naslovom Phantasien eines Realisten. naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem tumačenja sna. Otada se stanje stvari svakako izmenilo. godine. ipak ne može da se odluči na to da snu ospori svako značenje. čini mi se da sam se u ovom zaključku prevario. Drukčije se ponašalo mišljenje laika u svima vremenima. jer „tumačiti san" znači dati njegov „smisao". laičko mišljenje izgleda da ipak prihvata to da san ima neki smisao. Tumačenje snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­ li. Knjiga u kojoj se nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je Lirikojs (Lvnkeus) 1900.

ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­ nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­ zana za naročiti talent.Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­ va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­ gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma. u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem. Da li će ono uspeti. u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde". rođen verovatno početkom dru­ gog veka naše ere. ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost". ali i o jednoj sahrani i slično. ne može dati neko U jednoj noveli pesnika V.102 Tumačenje snova. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumače­ nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. ono propada.Gradiva'". Se­ dam debelih krava. 1 uputstvo. I Metod tumačenja sna 103 proces mišljenja. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju1 . već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi. razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. koje ja izdajem. desiće se". jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­ kama naših snova poznatim iz iskustva. 2 Ovde se Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. to ostaje stvar jedne duhovite dosetke. Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz). 1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­ nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­ kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće. Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­ kom tumačenju? Za to se. Artemidor je polagao va­ žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­ kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­ ljivih veština. To je simboličko tumačenje sna. koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. sveska VII. a „sahranu" sa „veridbom". koju na sledećim stranama izlažem. koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. treće izda­ nje 1924. posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu. kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­ ko prenošenje. i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla. naravno. jer slike snova bi­ vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene. princip asoci­ jacije.. Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom. Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. Tehnika. pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa. to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu. nego i zbrkani. „Der Wahn und die Trfiume in W. Jedna inte­ resantna izmena ovog postupka šifriranja. 2 Artemidor iz Daldisa. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. Sakupljena dela. 1 Druga vrsta popularnih me­ toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­ čenje. Da se pra­ vilno shvati. Jensen) s na­ slovom . Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu. Jensens . razumljivom i u izvesnom smislu analognom. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­ gom. i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­ toda. 1907. i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic. Ja sam na primer sanjao o jednom pismu. Mogli bi­ smo je označiti kao „metodu šifriranja". razu­ me se. Jensena (W. Biichsenschutz). Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­ če".

postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada. to jest sanovnik. imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu. d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san. Jed­ nom rečju. Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler). . objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. Sigurno su to nepove­ zani i zbrkani snovi. u Njujorku. najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­ ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube. . 1 Metod tumačenja sna 105 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj. u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. — O ovom iz­ vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­ upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. a za to nedostaje svaka garantija. uprkos sve­ mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­ nje snova". od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja. Kod metoda šif rova­ nja. A. Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima. govornika ima drugo značenje nego za siromaha. sve bi zavisilo od toga da „ključ". Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­ datak. Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost. neoženjenog čove­ ka ili eventualno trgovca. . međutim. ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­ minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). tako da isti element sna za bogataša. 1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna. bezvoljan i tužan. oženjenog čoveka. Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­ novima porodice (roditeljima. čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­ ju naši sanovnici. Dr. Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro. Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi. nego ono što padne na pamet samom snevaču. nego na svaki deo sadržine sna za sebe. tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi. En un mot. . 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­ mačiti. Simbo­ lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. a posle njega i drugima. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena. Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe. uostalom. Brilu (Brill). Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome. 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici. A. . bude pouzdan. les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication . 1 ćim elementom sna. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­ mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. . i jedna knjiga kao što je ova. nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant. — San je. kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi. deci). slučajno se tada u bli­ zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar. ženi. kako ja mislim.104 Tumačenje snova. tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­ diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . . mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­ ta snova u našim popularnim „sanovnicima".. kao i tipična for­ mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li. = Tiros je tvoj). naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). tako da ga je osvojio" (<r& T0po<.

histeričnih fobija. druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile. ako mu to inače ne polazi za rukom. radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura. uprkos svima poteškoćama. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­ prema bolesnika. ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­ mu porađaju odbacuje. jer baš od kritike zavisi. onda se ona i raspala. Kod slabosti naših osta­ lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da. Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja. a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne. morati podneti op­ širan izveštaj. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­ mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet. 1922 (Sabrana dela sv. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­ pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. 1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika. kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor". nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. i analiza i rešenje predstavljaju isto. otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti. i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­ na. Beč 1895. dakle. Napro­ tiv.106 Tumačenje snova. Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­ je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­ tra. tvore­ vina. U oba slučaja mora postojati pri­ branost pažnje. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama. kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom. pošto ih je zapazio. Studije o histeriji (Studien uber Hysteric). da se pronađe traženo rešenje sna. (Uporedi primedbe Šlajer- . samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku. Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­ če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. 4. prinudnih predstava i drugih. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja. da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­ ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­ veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­ gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak. nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. Metod tumačenja sna 107 čenja snova. izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. 1 Kaže mu se. U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­ žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči. neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­ hvatljive. U toku tih psihoanalitičkih proučava­ nja naišao sam na tumačenje snova. izd. I). nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. kasnije. kao i struktura sna. Kao što vidimo. prinudne predstave i si. i bolesnik je od nje oslobođen. ako mu to pođe za rukom. 1 . Brojer i Frojd. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način.

koje možda izgledaju isto tako neukusne. i sa kojim možemo pove­ ćati intenzitet samoposmatranja. ideje ulaze u snu pele-mele. izgleda da mnogim osobama nije lako. „metodu šifrovanja". Zauzimanje stava. Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". za čije pronala­ ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank). prolaznih ekstravaganci­ ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­ njara. prema prividno „slobodnim" dosetkama. može biti veoma neznatna i veoma neobična. jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog. gospodo kritičari. ili kako se već nazivate. kao i ovaj. ispred kapije. Jedna ideja. ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I . kao konglomerat psihičkih tvorevina. Iznos psihičke energije. koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­ zliku od stanja pre nego što se zaspi). l Metod tumačenja sna 109 maherove.en masse". u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji. Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­ gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži. Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove. 1909. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­ va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­ no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju. suviše oštro ispituje. za koju uma­ njujemo kritičku delatnost. kako mi izgleda. „Neželjene misli" obič­ no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. koji ovde zahtevamo. i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli).108 1 Tumačenje snova. ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško. istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu.. kao i ovaj metod. ne . mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­ vati isti takav stav. U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­ snio sam svakako više od hiljadu snova.) Pa ipak. — Vi. Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva. tako reći još na samoj kapiji. sti­ dite se ili bojte se trenutnih. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine. i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. sa odricanjem kri­ tike koja se inače vrši prema ovim mislima. Otuda vaše žalbe na neplodnost. možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama. posmatrana izolovano. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­ ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r schungen I i II. koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­ rana. i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno. da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. Naprotiv. ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­ zuma". Na jednom mestu u njegovoj ko­ respondenciji sa Kernerom (Korner). kao što to naziva Siler. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller). su tumačenja „en detail". On. koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­ ga dela sna. i da mu škodi. ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju. de­ cembra 1788. ali ona možda po­ staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje.

teži u t o m pravcu da u rešavanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza. i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna. ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e u literaturi o snovima. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca."1 Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. naprotiv. Moja namera. veli Delbef. jer ovakvo p r e n o ­ šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. Uvod U leto 1895. . Ali čovek p r e k o toga m o r a da pređe. pogotovo za psihoterapeuta. stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­ obične. Lično interesovanje lekara je veće. meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze. Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom sopstvenom interesu. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života. da su to snovi n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­ rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­ no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­ diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­ nju snova. P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da b u d e isključena. Sigurno će mi k a o prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih . A ako se o d r e k n e m snova neurotičara. T e m a na koju su ovi snovi u p e r e n i jeste.samoanaliza".e povoljnije nego kod p o s m a t r a nja drugih. I u t a ­ kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje.110 Tumačenje snova. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­ vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno. primorava me jedan drugi r a ­ zlog na njihovo odbacivanje. Sasvim bez ob­ zira na to da bih se izložio prigovoru. Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­ n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­ znanika. a njegov a u t o r i t e t manji. — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega. j e d a n od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­ snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog boravka na selu. godine lečio sam psihoanalitički jed­ nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu.. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­ stvo sa bolesnikovim rođacima. „Tout psychologiste. ali ne i sve svoje somatičke simpto­ me. est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur. Razumljivo je da ova­ kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­ znovrsnih uzbuđenja. Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom. ja sam naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­ čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. A sad m o r a m da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u najsitnije pojedinosti moga života. svoga glavnog m a t e ­ rijala. pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah. Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza. a bez ove ne mogu naći smi­ sao sna. Lečenje se završilo delimičnim uspehom. onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik probirač. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­ sne povode svakodnevnog života. naravno. Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sadržinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu. I Metod tumačenja sna 111 tehniku i učenje o tumačenju snova. a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­ čenja stranih ljudi. Svaki t a ­ kav san zahteva jedan uvod.

. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku. stomaku i u telu.112 Tumačenje snova. uprkos haljini osećam) . M. vrlo je bled. Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. Uostalom. Prijatelj Oto dao joj je nedavno. Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­ mamo. . Verovatno i špric nije bio čist. Propilen . pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu. . kad se loše osećala. pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". . O tome daje obaveštenje uvodni tekst. Odabrana dela. Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo.124. to je infekcija. Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­ tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji. Vest o Irminom sta­ nju. moje lečenje nisu baš rado gledali. Kažem joj: Ako još imaš bolove. i na drugom mestu na neobičnim na­ branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. hramlje. ali ne sasvim dobro. pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti . Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje. . mogao slutiti šta san znači. . izgleda sasvim 1 drukčije nego obično. . kao on. kao što pretpostavljah. Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­ nim slovima) . koji izvrši po­ novni pregled i potvrdi . koji sam odmah posle buđenja zapisao. Da bih saznao značenje svega toga. Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton. Propionska kiselina . — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju. i san se takođe dogodio 8 Froid. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. . Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M. U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san. onda je to za­ ista samo tvoja krivica. Dr M. . kao da se pravdam doktoru M. . Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu. Ona izgleda bleda i podbula. Ni ja sam to ne znam. . injekciju sa jednim propilpreparatom. VI To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. . . istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć. gušim se. i otada je zadržala neobično viso­ ke prostorije slične dvorani. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. ili ton kojim su one bile izgovorene. moje nepri­ jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­ sam ni izrazio. pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. ali ne mari ništa.. koju sam primio od Otona. kaže: Nema sumnje. Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. moram se odlučiti na opširnu analizu. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­ nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo. ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao. — Brzo pozovem doktora M. nema dla­ ka na bradi . Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal. I Metod tumačenja sna 113 video i dobio sam odgovor: Bolje je. .1 San od 23. jula 1895. u jednoj usamlje­ noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. Toga leta smo stanovali na Belviju. . zapošljavali su moju dušev­ nu aktivnost i za vreme spavanja. — Ja se uplašim i pogledam je. Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno . Uprkos tome ne bi niko. . .

to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi. — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. telu i stomaku. i mnoge ljude. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene. ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. I Metod tumačenja sna 115 u Belviju. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe. lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. mi kao goste primamo u velikoj dvo­ rani kuće Belvi. ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da. bolovi u vratu. i zasad ne mogu to ni da shvatim. među njima i Irmu. Bolovi u vratu. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. Ovoj zabludi. svakako kompliment za nju. ali ja naslućujem i neko drugo značenje. ali se oni nisu suviše nametali. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja. onda opet nisam oba­ vezan da ih lečim. Ona se malo odupire. Ta moje lečenje otklanja samo hi­ sterične bolove. Irma mi je i sama to odala. Kao što će mi se rado poverovati. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare. sada sam zahva­ lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­ me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­ nju postižem uspehe u lečenju. Ona izgledajbleda i podbula. da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne. jer bi onda bilo od­ stranjeno i prebacivanje neuspeha. pre svega. a među njima i Irma. U ono vreme sam zastu­ pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­ grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­ lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­ ma. Da. zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­ spekciju usne duplje. i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. Ako je to lična krivica Irmina. od čega zavisi uspeh. Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­ ju i koje nijednom. pre svega. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­ mena obavio. dakle. i na­ viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun histerije koje ostali lekari lece kao organske. guši se. i njen lekar. za to više nisam odgovoran. zapravo. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma. kao da že­ lim da sam pogrešio u dijagnozi. koju sam srećom savladao. onda je to tvoja sopstvena krivica. Izgleda mi dakle. Kad sam je neke večeri posetio. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­ gansku afekciju. onda ne može biti moja krivica. — Irmi to nije ni potrebno: to je.114 Tumačenje snova. U snu sam. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii* . Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. ili sam joj rekao. To bih joj mogao reći i u bud­ nom stanju. Sad se sećam da sam se često poigra­ vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. Moja bolesnica je uvek bila rumena. ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. zatekoh je po­ red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice. kao što to rade žene sa veštačkim zubima. ali je prilikom otvaranja usta izvo­ dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. Ako su Irmini bolovi organski osnovani. ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote. S dru­ ge strane. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje. u telu. onaj isti dr M. stezanje u guši kod nje jedva da su igra­ li neku ulogu.

Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­ ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. U pitanju je. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. koji obnavlja pregled. koje je 1885. zub za zub. Bolesnica koja je pod­ legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­ starija kći. kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim. među nama zauzimao. dr M. ona se dosad zaista pokazivala do­ voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­ moći. Ja dosad nikad nisam mislio o tome. a osim toga i na Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu. Nepre­ stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal). Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava. bila je podbula. Dr M. Ona isto tako nije moja pacijentkinja. Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. oko za oko. Jedan od mojih dragih prijate­ lja. Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­ jem je nedokučljiv. poteklo od mene. na Irminu prijateljicu. Ona druga bi bila pametnija. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­ bacim nedostatak lekarske savesnosti. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. pre­ ma tome. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno . veštački zubi. ova Matilda za onu drugu. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu. 1 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena.116 Tumačenje snova. a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. Ona je obično bleda. i. Ona se protivi kao što to san pokazuje. donelo mi je teška prebacivanja. ona bi dakle pre popustila. naime. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­ voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. je bled. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. razume se. Ja. poslušne pacijentkinje. ona druga bi pričala više od Irme. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti. a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­ bine. Preporučivan je ko­ kaina. Tada sam često upotreb­ ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa. 1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. 2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. izazvao sam kod jed­ ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda. bez dlaka na bradi i hramlje. Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­ nom sporednom okolnošću. koji brije bradu. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. Pozovem brzo doktora M. I Metod tumačenja sna 117 rodi veoma uzdržljiva. podbula. ako se dobro sećam. Bela mrlja podseća na difteriju i. bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­ cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­ stranu nekrozu nosne sluzokože. Usta se zatim takođe dobro otvaraju. Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. koji je već 1895. ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­ teligenciji imam bolje mišljenje. moja sopstvena žena. godine umro. iz sna sasvim je ličio na njega. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj.

pa prema tome opet na tuberkulozu. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Dr M. Otonov rođak. ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme. tamo su se često događale. Meni je dakle potrebno osigura­ nje da će se sve lepo završiti. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. dakle. pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". Sudbina je od obojice. Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. Scene. Ono što dolazi dalje. Misli se. doduše. naravno. razume se. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda. Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. pregledali golu. One me pre podsećaju na pijemiju. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. — Potmuo ton levo sa donje strane stva­ ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­ pirao svojom temeljitošću.118 Tumačenje snova. kao što je scena reprodukovana u snu. Prijatelj Leo­ pold je takođe lekar. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. Ja. To mi na prvi pogled izgleda smešno. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. ona bi se odnosila na pluća. ali ne mari ništa. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . a drugi je bio spor. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen. Leopold je ponovo pregle­ dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­ luke. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­ lesnu decu. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­ teljice koja je smatrana pametnijom. mora pažljivo analizirati. onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. to je. Ali ja se ovde uzdižem iznad sna. Uostalom. . . Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja. Jedan se isticao svojom „okretnošću". ali se ipak. suprotno načinu na koji moramo pre­ gledati odrasle ženske osobe. razborit. Hoću li . Infiltrirani deo kože na levom ramenu. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja. Decu smo u bolnici. ali teme­ ljan. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. kao i sve ostalo. otvoreno rečeno. Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. kao on osećam. To iz­ gleda tako svirepo. Na „infiltraciju levo pozadi gore" smo navikli. nisam sklon da se ovde dublje upuštam. imitira tuberkulozu. ja. mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija. koliko mogu da vidim. a za to je potrebno objašnjenje. kaže: To je injekcija. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. naime. I Metod tumačenja sna 119 jedino. Ova dama. Obojica su odbila je­ dan moj predlog koji sam im nedavno dao. To je svakako samo umetanje. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. osećam na sopstvenom telu. Uprkos odelu. to mi je tamno. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. budući da obavljaju istu specijalnost. nači­ nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­ sobno. Ne mari ništa: to predstavlja utehu.

i taj niz je snu dao preparate propilena. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi. doduše. Sa propilpreparatom . ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­ stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­ nostavno: Dr M. nego je mirno od­ govorio: iVe mari to ništa. 1 . Ja sam. Ja sam video da se radi o histeriji. a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa.. Iz toga likera se širio takav mi­ ris na somu da sam odbio da ga probam. a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­ trebi kokain. koje izazivaju strah da postoji tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju. nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje.. Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. rugam dok­ toru M. otvo­ rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­ sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona. . pre nekoliko dana. Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove. onda je to tvoja krivica. I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. pri tom. On je. jer se sećam kako je on pre više godina jed­ nom. imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone. Propilen . dalje. gospodine kolega. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija. Irmine prijateljice. Miris some (Amil. Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija. Ja. „Ananas".. sanjao sam propil. zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje. Propionska kiselina. 1 Metođ tumačenja sna 121 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­ bičnih patoloških povezivanja doktora M. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­ dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­ kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­ bro.) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil. naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­ zvoljava da ga histerija vodi za nos. se sa mojim „rešenjem" kod Irme isto toliko ne slaže kao i sama Irma. Jeste. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­ bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. metil itd. srnejući se. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo.. Ali taj kolega se nije zbunio. pri­ govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. pa posle toga sanjao... Malopre. tekstom koji sadržava besmi­ slenu utehu koju mu ja stavljam u usta.120 Tumačenje snova. Dizenterija. mora biti tako da se sa utešnom progno­ zom: Pridružiće se još dizenterija itd. Pre neko­ liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom. naime. uostalom. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti. ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­ lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­ ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­ nim da onom drugom koji je izgledao pun nade. samo interno. Ja sam se. verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. I sad. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. svakako preduzeo jednu supstituciju. i doktoru M. u ovom snu osvetio već dvema ličnostima. dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­ glasio dizenterijom. po­ što sam omirisao amil. sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme. dakle.

Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin. takođe je mlada udovica. Ali i on sam bo­ luje od gnojenja nosa. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina. koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu. kako lako donosi svoj sud. i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­ nih školjki i ženskih seksualnih organa. Ja sam baš savestan. na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim. na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­ dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­ nja. Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­ maku eventualno nazalno poreklo. stalno brinem o tome da li je špric čist. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­ deset i dve godine. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima. kao što ja znam za njegove. Kao što sam rekao. Ona se trenutno nalazi na selu. ali on dolazi sa nekog drugog mesta. ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju. Verovatno i špric nije bio čist. i formula je štampana masnim slo­ vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­ sualnost. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­ među ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj. ali i za njenu suprotnost. što je razumljivo. i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja. upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­ terijama lakomisleno postupa. pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­ lju Otonu. i sva­ kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­ staze u snu lebdi pred očima. što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju. Kako je neobično. Treba li da se ovaj prijatelj. i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom. 1 Metod tumačenja sna 123 Trimetilamin. Ovde. koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme. očigledno. 1 . koje mu zadaje brige. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica.122 Tumačenje snova. U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve. sklopljen jedan takav san. uostalom. sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­ ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­ nja nosa i nosnih duplja. ja primećujem da po­ novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde. ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. ja prikupljam primere za svoju savesnost. Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. • •* Završio sam dakle sa tumačenjem sna. Ona druga dama. Još jedan prekor upućen Otonu. Pri preba­ civanju. naravno. U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti.

jer su oni organske prirode. on ga je vratio neoštećenog. dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu. san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega.124 Tumačenje snova. primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­ žu. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. Još nisam zadovoljan. čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog. ne ostavljam da prođe mirno. Prvo. nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­ legom. San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­ gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju). Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame. Ali ako sve to obu­ hvatim. da čak jedna druga isključuju. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton. Štaviše. San me oslobađa odgovor­ nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). Doduše. Irmini bolovi me se ništa ne tiču. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­ ljenju. briga za zdravlje moje žene. kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam. Irmini bolovi ne padaju meni na teret. sopstvenom i tuđem. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. i na­ lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. San ispunjava neke želje koje su događaji­ ma poslednje večeri (vest Otonova. nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­ blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. eventualno sa etiketom: briga o zdravlju. kao što sam se od. i od Otona Leopoldu. obolje­ nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu. on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. zamenite ih sa tri druga lica prema mom izboru. lekarska savesnost. doktora M. Toliko jasno pada u oči. moje sopstvene telesne nelagodnosti. Irmine patnje se na zado­ voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!).. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno . a njegov motiv je želja. briga o odsutnom pri­ jatelju koji pati od trulenja nosa. Sećam se nejasnog ne­ prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­ nom stanju. štetnost kokaina. pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje. i da je za to kriv Oton. te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­ čeno. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom."). čoveka moraju osloboditi. povezaće se to sve u jedan jedini krug misli. a treće. Irme obratio njenoj prijateljici. koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. Ni prigovor doktora M. Rezultat sna je na­ ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­ stoje. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­ tio kotao u oštećenom stanju. a kakvu ja nikada ne bih dao. Sklonite mi ova lica. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. moga brata. I Metod tumačenja sna 125 dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. a drugo. koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu).

koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­ jih rođaka. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­ punosti otkrio. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­ jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. Ako san. da j e njegovo tumačenje bez praznina. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­ nosti kao što to pisci žele. tako reći. nisi savestan. san se može prepoznati kao ispunjenje želje. ne održavaš ono što obećaš. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. nepristrasan. i to jedno ispunjenje želje. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna. ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­ mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan. nije apsurdan. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno. on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive. Ma­ terijal je.126 Tumačenje snova. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan. i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. predstavlja jednu ispu­ njenu želju. Znam. 1 osećanje. kako . ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. on nije besmislen. pogodio udarac neke sile spol ja. kao što tumačenje o njemu kaže. prijatelja i pacijenata. San je punovažan psihički fenomen. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. čak. umesto sviračeve ruke. Posle završenog posla na tumačenju. Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja.

I San je ispunjenje želje 129 na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. kao i inače u životu. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti. Ako uveče jedem sardele. nisam naviknut da me neka potreba budi. a on iznemogao i duša mu žedna . 1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju. Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima. a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim.8: „Biće kao kad gladan sni da jede. jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim. nego te ljude karakteriše kao gore spava­ če. ali dobra volja je ista. može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. opet. Odabrana dela. naime da pijem. ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (. Po­ vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. a da prethodno nisu sanjale." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj. masline ili inače neka jako slana jela.o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela. Postoji. ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna. Snevanje dolazi na mesto radnje. Halap­ ljivo srcem vodu. Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu. .. i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. potreba za vodom. morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. dakle. možda. To je dakle san udobnosti. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem. san može biti sasvim egoističan. pa kad se probudi a duša mu prazna. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­ nog suda. da bi se utolila žeđ. jedan drugi san će se. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­ znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. Postoje li. kao što mi. Da bih došao do vode. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. . osetim noću žeđ koja me probudi. To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje. ili kad sni žedan da pije. pokazati kao ispunje­ no strahovanje. uostalom. i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu. VI . jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost. četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi. ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­ zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja. taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio. pa kad se probudi. žao mi je što ovu posudu više nemam. još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. na primer. to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu. treći. ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu.128 Tumačenje snova. Na žalost. Vidi se kako san ume stvari ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­ njenje želje. Naš prvi san je bio ispunjenje želje. " 9 Frog'đ.. Ja sam dobar spavač. može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. tako reći eksperimentalno.

Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. — okrenuo bi se i nastavio da spava. Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika. to je bila posledica sna koji sam noću imala. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. ona je aparat ponovo bacila na pod." Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu. krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi. kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi. . Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici. dvadeset i dve godine. zato sam ga ba­ cila. . Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja. Prevo (M. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva. cand. ustanite. čiju sliku ne poznaje. A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od. Prevo. Jedan prijatelj. mo­ rate u bolnicu. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. I to je nagoveštaj gravidnosti.130 Tumačenje snova. Ja sam rekla da nemam tih bolova. ali više ne prve gravidnosti. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. onda je perioda izostala. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao. bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. I on bi govorio sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina. To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta. ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. čini se. Ti ćeš znati šta to znači. Gospodin Karl Majer. Jednog jutra je san bio naročito sladak. mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. Dođe (Daudet). vrlo česta pojava. Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim. To su većim delom kratki i jednostavni snovi. med. Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć. pa da mi ni aparat nije potreban. kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega. rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. Prevost) i drugi. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva. kome je ona svoje bolove pod­ metnula. M. u mo­ jim mlađim godinama. blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9* . Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje. Burze (Bourget). Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. ne moram baš da odem tamo. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi. posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. I San je ispunjenje želje 131 Takvi snovi komoditeta bili su kod mene. i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. . reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu.

Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Pre izleta. onako kao što je bio čuo. kao što mi je izgledalo. on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne. I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela. Za sve to obeštetio ga je san. pravog viteza koji je. koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala. bio je odgovor. Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­ mat — po njihovom iskustvu — prodaje. o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal). tada joj je bilo osam i po godina. sanjala sam da je Emil jedan od naših. „Penje se šest sati gore". on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom. dete se sasvim ućutalo. nasuprot snovima odraslih ljudi. ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. A onaj deo sna koji . Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze. očeki­ vati kod dece. da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. I San je ispunjenje želje 133 kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. sina naših suseda. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo. Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna. kad je vreme bilo lepo. Smatrao sam da se zamorio. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. odakle smo. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka. Deca su se veoma radovala tom danu. decu veoma oduševljavao. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom. one su bilo bedne. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. uopšte neinteresantni. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko primera takvih snova. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. ali ono sa komadima čokolade nije. i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. svakako. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo. to je samo jedno brdo pre njega. to je besmislica. nije mi poznato sa kakvim uspehom. Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein).132 Tumačenje snova. Za to mi je dala objašnjenje mama. stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda. Meni je baš ovo poslednje bilo nejasno. on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu. ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­ či ispunjenje želje.

Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. iz istih razloga. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva. svakako. — što je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda. U noći posle ovog dana gladovanja. i 6. izazvala lepota okoline zamka Ausze. naravno. kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji". Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao. . Pappa. Moj najstariji. i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja. ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala. u ono vreme osmogodišnji sin. sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak. 1905. noćas sam sanjala da si bio s nama no­ ćas u zaseoku. Hochbeer. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke. Eier(s)peis. Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. naravno. I San je ispunjenje želje 135 je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti. Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću. sveska 5). 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam. odricanja a ti­ me i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­ hov kočijaš.1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev. mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. jodnog je jutra povraćala. 2 Evo ovde još jed­ nog primera za to. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. Na mestu gde je čamac tre­ balo da pristane. oči­ gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. ali su ipak mo­ rala. sanja već o realizaciji svojih fantazija. Njeno nestrpljenje. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. On se. koja je tada imala tri godine i tri meseca. Moja najmlađa devojčica. dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­ bila na poklon. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­ cima: Tata. to se. tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci. nepovoljno za Anu. naravno. dakle. anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. za ovo dadiljino mišljenje. San se od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. ona sanja. pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo. vud. izdanje Sabranih dela. da je za oba glavna obeda „isprošena". ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje. Er(d)beer. što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet. ona joj se zatim u snu osvetila. Mala se tada prvi put vozila preko jezera. Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak.134 Tumačenje snova. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom.

izgleda da se kod odraslih naročito če­ sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz. 336): „Veoma karakteristič­ ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I. na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi. Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­ su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka. prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi. Jelo i piće predstavljali su. sveska 1910. pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I. učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji. ili o kojima sam slušao. Tauska. Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi. koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova. J. Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela". ne znam. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje. i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­ stu. a Džorž Bek (George Back). izdanje. a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. i da se. ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­ kama. Raalte. izdao Bernštajn. tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru. 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­ tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka). 1 Jedna mađarska poslovica. pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo." Navodim još pre­ ma Di Prelu (str. i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. s druge strane. u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno .neobične ži­ votne uslove. 1909." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja". kod Vigama (Wigam). str. Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth). Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi. ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d. Spilrajna (Spielrein). kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave. Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče. 33). Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik. kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti. S druge strane. naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni. Buzemana (Busemann). naročito. Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina. II. 8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. jedan drugi je sanjao o duvanu. jednom gardijskom ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. Iz zbirke primera Šernera. jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu. ako vidimo ono što želimo.ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o dugo čekalo.1 Čitava teo­ rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice. Dolje (Doglia) i. druge snove kod Bankjerija (Banchieri). priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I. 1904. Bernstein. Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas. drugi opet o O čemu sanjaju životinje. on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku". 231): „Mungo Park. 239). 2. Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice. uostalom. Jedna po­ slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac. str. i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika. centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali. koju navodi Ferenci. o čitavim brdima duvana. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r). a guska o kukuruzu".136 Tumačenje snova. tvrdi da zna. Putnam. sa­ njao je stalno i redovno o bogatim gozbama. a koji je (prema navodima Biksenšica. Ali on ume da se za to obešteti. strana 116). razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga. sanjao je neprekidno o doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. I San je ispunjenje želje 137 Izgleda da mu je to teško.

Jezička mudrost. ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. doduše. Ali. str. strana 344) kaže: „Sto se sna tiče. str. s druge strane. to nije ništa novo. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu. deo. uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja. a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. Simon. str. I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna. . onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok. II. str. 276). str.138 Tumačenje snova. ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —. da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. 1 raspoloženje". o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma". onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel. Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja. 111. i mesto kod Grizingera (Griesin1 ger. Kao što se vidi. 456. 138. Folkelt. M. 42. 70. to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi. da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja. to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog života prelaze i u stanje spavanja. uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost nadmašila njegova očekivanja. samo jedno Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja. U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten. 111). 110. da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja. Tisije. ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. str. IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna. stereotipno izdanje. Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. Purkinje. str. 137.

One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28. posle svega. o kome smo opširno raspravljali. Štaviše. Kao neko šifrovano pismo. then. u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. . tako Sole (Scholz. da u nekoliko izmenimo poređenje.It would seem.. mo­ žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja. like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication". str. 364). ovaj svoj smisao otvoreno ne po­ kazuju. to vary the figure silghtly. 33. Shakespeare and Milton. gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji. Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: . da je naime san ispunjenje želja. Folkelt str. onako kao što dva oraha otpri­ like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­ načno. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja. . Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna. Or. gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­ zumljive poruke. that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer. Ili. da se uz prvi uzme još jedan problem. str. Izgledalo bi tad. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. postoje i snovi straha. ali i ja sam to nisam znao. nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine. da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka. ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­ 1 nje želje. nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje. I Izopačenje sna 141 ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . ako se posmatra izbliza. 80) i drugi. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­ talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­ ljaju nezapaženo. koji se pokazuju kao ispunjenje želja. Like some letter in cipher. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste. " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva. ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove.140 Tumačenje snova. natpis u snu. after ali. pre nego što sam pristupio analizi. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. wemaysay that. the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message.6 procenata kao pozitivno prijatne. on nipošto nije tegobne pri­ rode. . onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Kod naučnog rada često je korisno. Sekspir i Milton. ako rešenje jednog problema stvara teškoće. Čitalac svakako neće steći taj utisak.

142 Tumačenje snova. Nemoj da te u tome spreči. Uvod: U proleće 1897. Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir. koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije. „Sada bar znam na čemu sam". Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. Ja. Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica. . ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim osvetljenjem problema. (izvanrednog profesora). tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­ đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike. Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora. žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta. Odlučio sam dakle da se tešim. ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. je moj stric. ponovo jedna mi­ sao i jedna slika. Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu. . Posle jedne takve posete on dođe k meni. pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. u toku prepodneva." I ja sam se prihvatio tumačenja. uostalom. mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja. prijatelj R. Nisam imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. extraord. Kao da je izduženo. i ma­ nje rezigniran nego ja. uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo. onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet. . preko kojih prelazim. jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. . na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. — Ja za njega osećam veliku nežnost. godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­ žila za imenovanje za Prof. i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. Zatim dolaze oba ostala dela. na svaki način. koliko znam. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. Odgovor je glasio: da. nisam slavoljubiv. ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. I . Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno. l Izopačenje sna 143 potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna. Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna. Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet. koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj ovo saopštenje sna treba da posluži. obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. I I . . Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj. za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo. Nije se.

ona najpre po­ staje crvenomrka. ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. Ja sam to odlučno otklonio. sa izduženim crtama i žutom bra­ dom. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje. Treba li da mislim na to? To bi znaZnačajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore.. Ako je. Kolegu N. znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. N-a zločincem. ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju. uhvatio sam zločin­ ca. jer je stric bio zločinac. jednog od njih sam voleo i poštovao. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­ dovoljavajući način. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu.R. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. strica Jozefa. govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek. i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne." A on će posle toga. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. jednoga kao slaboumnika. I Izopačenje sna 145 . R-a. za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R. a drugoga. prijatelj R. želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava. Ja sam poznavao pet stričeva. onda moja nada ostaje nepo­ mućena. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi. Taj odnos ipak nije suviše dubok. što primećujem sa nezadovoljstvom. okruženo lepom plavom bradom. sreo sam na ulici. koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti. a ja nisam ni jedno ni drugo. i tek onda defi­ nitivno seda. Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica. Tako postupa moj san. Moj prijatelj R." Eto. mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R. time hoću da kažem: R. VI . vi ste bez ikakve ljage. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R. slabo­ umnik — kao i moj stric Jozef. ja stvarno mislim da je prijatelj R. je besprekoran.1 S njim se dogodilo nešto žalosno. i N. moj stric Jo­ zef. i kazna ga je posle toga i zadesila. Protiv mene postoji nešto naročito. i moja brada već. stvara slaboumnikom. tako se izražavao. jednoga. 1 čilo upoređenje činiti smešnim. uostalom..144 Tumačenje snova. ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica. a moj prijatelj R. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena. onda i moje imenovanje dolazi u pitanje. ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­ lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ. i on je bio predložen za profesora. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu. i lice moga strica. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. tome ima više od trideset godina. dakle. a drugog kao zločinca. Ali u trenut­ ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna. ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. je moj stric". zatim žutomrka. A vi. upravo onoga. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. Njega je jednom. Odabrana dela. dugulja­ sto. „merodavni konfe­ sionalni obziri". nego slaboumnik. Moj stric je stvarno imao takvo lice. bio je intenzivno crn. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige. koji se u snu pominje. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­ lje. Nikakva sumnja dakle nije moguća. Moj otac. što mu je onaj visoki činovnik priznao. to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja. i to o istoj temi. verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati.

Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­ nja želja. ja saznajem čemu sam se opirao. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju. I Izopačenje sna 147 način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. prikriveno. Po­ što mi je palo na pamet da je R. i to izopačen u suprotno. nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste". Prijatelj R. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. ili. kao što takođe možemo reći. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku koju smo joj ponudili.. ipak ne smeš reći dečacima. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. Ipak mi. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje. i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. On nema nikakve vrednosti za saznanje. ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde. izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje. ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III). ili. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna. onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. Verovatno je baš to njen smisao. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života." 10' . postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu. moj stric. ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca. od kojih jedna raspolaže izvesnom moći. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana.146 Tumačenje snova. u misli koje se nalaze iza sna. slaboumnik. Ako se moji pacijenti po­ našaju onako kao moja mala. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti. to je bilo tvrđenje da je R. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­ nog stručnog profesora. primoran sam na takva izopača­ vanja. u san dospeva suprotnost. a prijatelj N. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno. on bi nesumnjivo bio zapanjen. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte. ona se pretvara. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom. ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima. nego samo vrednost jednog izra­ žavanja afekta.-a. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati. kao sredstvo pretvaranja. kao i tamo. drugim re­ cima. izopačenje se ovde pokazuje kao namerno. ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R. jer prija­ telj R. tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje. slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima. Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen. ali preterana u suprotnom smislu. a druga mora da zbog te moći povede računa. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. To isto važi i za moj san. koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­ šću moga strica. nežno osećanje za njega. ponav­ ljam. Posle izvršenog tumačenja sna. da ne bih tu pogrdu primetio. mi je već godinama mio i drag. ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom.

pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. . Prema jačini i osetljivosti te cenzure. U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. on. „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom . Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove. Pošto je ona jedna starija dama. ona se penje stepenicama bez kraja. . Ukoliko je cenzura oštrija. Pri tome joj na njeno veliko izne­ nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka. prema tome. Ako ih kaže neprikriveno. mračnu sobu. od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti. da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne . srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­ ljanjem. Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično. među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio. ali za nas je to dozlaboga istina. I Izopačenje sna 149 („Das Beste. i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. . a preventivno ako se objavi putem štampe. u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. . Uostalom. . Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". (Mrmljanje). Pisac treba da se boji cenzure. . naknadno. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem. jedan uslov bi se morao odr­ žati: vođenje računa o godinama starosti. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. svejedno. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­ like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova.1 1 Gospođa dr H. svako poštovanje. Darfst du den Buben doch ničht sagen"). da bi se stvar izvela na čistinu. j e d n i Veoma ugledna. (pominje neko njoj nepo- Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. treba da kažem da je snevačica. ona dolazi u jednu ve­ liku. običnim vojnicima i oficirima bez razli­ ke . pretpostavite da zaista dođe do toga . Prilikom penjanja. kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. Ona se izvuče iz njegovog za­ grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože. on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima. Mi možemo. veoma obrazovana dama. " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala. Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­ liko minuta. . Nekoliko oficira. ako se radi o usmenoj izjavi. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. was du ivissen kannst. stara pede­ set godina. Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. da li je neka mlada ili stara. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama. . na primer. utoliko će to prerušavanje ići dalje. Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost. Da bi se san razumeo. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­ ne i kaže joj: Milostiva gospođo. utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja. . Ona se svo­ jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­ sle nekoliko reci razume. Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima. U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva. ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen.148 Tumačenje snova. Ali umesto da dođe kod glavnog lekara.

ili ideje. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi. sistema). To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance. a druga in­ stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance. Jedna vrsta dvolič­ nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja. tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu. Pitanje je samo. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­ sao ovoga sna.150 Tumačenje snova. osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki. pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. sad. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem. u kome su neprijateljske pobude i smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da. koja vlada prilazom svesti. I Izopačenje sna 151 pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne. u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. Zamislimo život u državi. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna. Postavljalo se pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten. odlikuje moga prijate­ lja R. kako da se potpuno oslobodim od nje. . jednu za dru­ gom. dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. koji u tumačenju sna biva tako unižen. od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san. Dok sam se bavio obradom jednog n a ­ učnog problema uznemiravao me je više noći. 2 Ako se. mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno. pruža se za upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih. san izra­ žava želju ove druge instance. Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti. naprotiv. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­ janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere- sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika. onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi. jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­ vota ljudi. i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde na drugom mestu. po­ što smo objasnili izopačen je sna. jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­ cio. 1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda. ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu. gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. Tako moja druga instancija. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku.

Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i. ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. naprotiv. Rekao je da će ustajati rano. da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja". Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta. wie kann der Edle sitzen?) 1 . Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja. . Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju. Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?).. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza. Molila ga je. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. održavati strogu dijetu.A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima prethodnog dana. izjavio joj je dan ranije da se suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. zamolila da joj nikakav ka­ vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava. Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­ jom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru. počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. — O mužu nastavlja da priča. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­ njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­ liji nego čitavo njegovo lice. Pri tom. onda njegovi snovi redovno. dokazati analizom. — Sta to treba da znači? Ona. jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­ ranje u psihičke procese kod histerije.152 Tumačenje snova. ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. razume se. ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. da će se kre­ tati. za svaki slučaj. Ali ona ga je. postaju predmetom naših razgovora. Hoću da telefo­ niram nekolicini snabdevača." Ja. ali je pokvaren telefon." Analiza: Pacijentkinjin muž. I * Izopačenje sna 153 Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet. naime. moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma. kao što sam već spomenuo. kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat. Mislim na to da pođem u kupovinu. upitane za motive za to.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­ ko zadirkuje. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga. takođe. sasvim suprotno tome. da joj ne poklanja nikakav kavijar. već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom.A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina. smejući se. . one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio. Iza ova­ kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. Gete (Goethe): A ako nema zadnjice. nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje. Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­ lizu. I tako se moram odreći želje da priredim večeru. 1 Seđeti slikaru kao model. i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu.. a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere.

San sadržava jedno novo tumače­ nje. Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede. a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. uglavnom. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. (on odgovara jednom nesvesnom zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). Jeste. Jedna dobija napad danas. one se brinu jedna o drugoj. pozvati da se možeš kod mene najesti. ako se stavila namesto prijateljice. to je psihička zaraza. Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. Na sreću. tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice". Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). ako se je s njom identifikovala. Ja tragam i dalje. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji.154 Tumačenje snova." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. Posle jedne kratke pa­ uze. Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara. i pošto je lekarska vi­ zita prošla. Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje. i nikakvo čudo ne bi bilo •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih. Bo­ lesnice. on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. tako reći. Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma. kao što možemo reći. naime da postane deblja. I prijateljica je takođe izrazila jednu želju. nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih osoba. Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću. odgovara bolesnica." Sada je smisao sna jasan. ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu. ta prijateljica je vrlo suva i mršava. da po­ stane malo jača. ugojiti i mome mužu još više dopasti. tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. ne samo svo­ je. nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru. ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. To je. moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici. osvežavanje nekog . njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. naime. da. na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. kakva baš odgovara savlađivanju otpora. naravno. I v Izopačenje sna 155 Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. sposobnost hi­ steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak. ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava. Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija. naravno. ili. On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale.

naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo. potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje. sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. otišao kući. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti. odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­ ge želje. samo pomoću jednog naslućivanja. ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i. što bi želela da zauzme njeno 1 mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža. u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza. Dvoje koji se vole su „jed­ no".156 Tumačenje snova. znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje. Bez analize. 1 Izopačenje sna 157 ljubavnog bola i slično. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto. ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad. U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je. pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. ali sam u sebi mislio: ako . a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve. odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. Identifikacija dakle nije prosta imitacija. naime. zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima. koja se ispunila u temi boravka na selu. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. dakle. zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. Njena želja da ja ne budem u pravu. nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va. 1 Na jednostavniji način. Zelja da ja ne budem u pravu. sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —. U njih se budi saučešće. dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. i požalio mi se na to. koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje. Ja sam. onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade. istrgnuti iz celine. ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko što ostaje u nesvesnom. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. pošto i ja imam iste povode za to.

Pa ipak. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert. Rano osirotela. zapravo sam ga ja vaspitala. Oto je bio moj ljubimac. potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali. koji je spadao u stalež pisaca. sklopljenih ruku. kome je otada bila poklonila svoju nežnost. Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. Otona. Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova. 1 Izopačenje sna 159 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi. Recite mi sada. ponovilo bi se isto." Da bi prikrila svoj san. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava. sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji. ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. Pacijentkinja. On leži u jednom ma­ lom mrtvačkom sanduku. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe. počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina. Vi biste dan proveli kod svoje sestre. da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. osamostalila. i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. Karla. šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno. i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. starijeg sina. ona bi sigurno bila među slušaocima. tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno. ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra. ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju. uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka. devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. koju je san verno kopirao. a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću. To je bilo na dan koji je prethodio snu. dok je on menjao mesto negde na sredini razreda. čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi.158 Tumačenje snova. profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće. situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. Maloga takođe volim. Kad bi voljeni čovek. izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. sa svećama svuda unaokolo. jedna mlada devojka. ukratko rečeno. Vaš san je san ne­ strpljenja. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju . Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. bilo gde objavio neko predavanje. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro.

šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam. Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati. kao: kutija. prilazi mi jedan gospodin. Kad smo se ujutru probudili. Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri. U međuvremenu se baš mno­ go što-šta izmenilo. šamar itd. da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti. legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem. ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. Nijednom svom pacijentu. „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom. koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka. I Izopačenje sna 161 ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. ili što je gotovo isto." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad . I kad sam joj to u toj meri objasnio. VI . Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete. nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije. Onde me čekaju zatvorena kola. loža. u napadu besa. ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna. pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča." — „Ali meni je to potrebno. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci . Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju.160 Tumačenje snova. vi ste tobože ubili dete. ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre.svojim novorođen četom?" — „To je tačno. inače se moramo odreći tumačenja toga sna.. nikako. to moram priznati. i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova. „Sanjam". to bi nas moglo odati. treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova. — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne.box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ. dogodilo se između nas ponovo nešto." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. mislim zbog čedomorstva." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali. to je jedna tugaljiva stvar. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni. san­ duk. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači. 11 Frajd. Kao tako mnogo mladih žena. 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna." i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku. Sećate li se. Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim. tako priča moj svedok." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste"." — „Slušajte dakle. Odabrana đela. posle jedne žestoke svađe sa mužem.

Neki mladi lekar. oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece. koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo malo da prijavi. vodite kući. a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog. i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje. On. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu. umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje".1 Štaviše. Sa izvođenjem te namere ja ni­ sam imao nikakve veze. Vi je. Što se ispunjenje želje. u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus. ali sam dugo bio u razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti. za to mo­ žda ima više od jednog razloga. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora. Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi. i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi." — „Još jedan odjek vašeg sna. pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet. S ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje. On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima. onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa. pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva." — „Razumem. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. Uostalom. sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­ lazi kod mene. A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome. i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan.132 Tumačenje snova. kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna". I Izopačen je sna 163 ne izvrši. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju. Poslednji san te vrste. koje sačinjava jezgro sna. uostalom. koji želim da saopštim. Ovim neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina. krije u tako neprijatnom obliku. u* . podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca. pokazuje opet to isto. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio. ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. dakle. i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno. dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin. koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu.

želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo. pa ipak je to mazohistički san želja. 1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II. III. Kako ga njegov stariji brat „sekira". San. Takve ljude zove­ mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­ čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­ mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom". nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju. kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­ ma. ali jedan od njene braće. koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja.164 Tumačenje snova. ." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. udo1 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj. i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju. II. Izopačavanje sna stvarUkazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati. S druge strane. dakle. 1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­ nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati. čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. naravno. ako se ne plaši­ mo truda oko analize. namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena. ne mogu miati nikakvih obzira. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­ lja ne isključuje postojanje jedne želje. i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju. 1911/12. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje. ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga. bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću. Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima. i ja joj kažem: U pitanju novca. nikad nisam rekao nešto slično. pošto postoji odvrat­ nost. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. I Izopačenje sna 165 joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti. Ali. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­ vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­ ma. čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo. sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva.

mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje jedne (potisnute. On kaže „po pravilu i erotične snove". jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo. protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­ blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­ nih snaga (nasuprot „destruktivnim")? . Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne. na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi. o snovima draženja na žeđ. da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv. Ali. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog izvora. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju. Istina je. u Suddeutsche Monatschefte. Ali. nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte.166 Tumačenje snova. o čistim snovima komoditeta.1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom." E. ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu. Meine friihesten Erlebnisse. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna. u zavijenom i simbolički obučenom obliku. a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. Kraći u tekstu sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim. Oktobar 1913. I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu. Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj. bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­ ljan: da ona. da nadoknade pro­ pušteni obrok itd. neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna. po pravilu i erotične želje. 1895. I Izopačenje sna 167 no se pokazuje kao akt cenzure. Jedan živi veliki pesnik koji. primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah." („San koji sam sebe tumači"). te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna.). skrenutom sa svoga cilju. kao što mi je rečeno. sabrana dela sveska I). Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. naime. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena. koji nije dospeo do primene. ili vožnju jezerom. nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala. i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde. doduše. nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­ zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom. Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. ako one nisu dobre za nji­ hovu sklonost ka napadu. suzbijene) želje. tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa1 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Spiteler (Spitteler). Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. o draženju na ekskreciju.

ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. Strimpel. u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. Kad god uzimam neki san. možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna. ra­ zume se. 1. kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim. bilo svoj ili tuđ. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu. Poznavajući ovu činjenicu. odnos prema danu pada u oči u toj meri da Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem. koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna. 1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su. Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert.Recentno i indiferentno u snu 169 V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje. primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna. posmatrali na manifestnoj sadržini sna. 1 . koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna. 2. možemo otkriti latentnu sadržinu sna. obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna. san o mom stricu sa žutom bradom). Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno. 3. izgledale obezbeđene od napada. takođe Vid-Halam). pri tome. moramo osetiti po­ trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji. uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života. ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao. Hildebrant. Otkako smo u stanju da. i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju.

oktobra 1910. dakle. i odabrao sam za tu svrhu n a ­ ročito upadljive elemente materijala sna. i R. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka. i da je hteo da otputuje u 1 H. . dok itd. 5. u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met. 4. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu. mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno) vrsti biljaka. Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna. da se. I. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj . majku i ćerku. 2. Flis (W. u kome se nalazio u Spaniji. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati. Svoboda./2. On pripoveda o jednom snu. Snove saopštavam samo onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­ vora. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati. kao u kakvoj antikvarnici. uplaćujem pretplatu na jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati). Naprotiv. ali ja bih se odlučio za isključivo pra- vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). od ko­ jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna. kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta u kome me tretiraju kao člana. bio sam 4. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. i pri tom mi sedaju u krilo. u međuvremenu ostavljam jed­ nu ženu da me čeka. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru. čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. itd. Recentno i indiferentno u snu 171 mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu. negde u Italiji. San od 1. između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama.170 Tumačenje snova. I .' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". septembra u Firenci. is­ tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj. ne može polagati pravo na principi­ jelno značenje. verovatno. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti. Na ulici vidim dve žene. (Odlomak) . tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria. . Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik. 6. 3. i 5. 1. na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. sa oštrim crtama Savonarole. U knjižari S.

(Odlomak) . III. kao što sam u tekstu tvrdio. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene. Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten. Tada sam otišao L. I Recentno i indiferentno u snu 173 jedno mesto: Daraus. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. San od 2. . Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. . „muški" period prema Flisu. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj veličini. Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta. pošto sam u to vreme boravio u Holandiji. Dvorski savetnik L.172 Tumačenje snova. Dvorskog savetnika L. pa je san ostavio na miru. . Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi. kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao. 250 dana pre sna./3. (ostatak zabo­ ravljen). Kad se pro­ budio. povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­ sora koga sam visoko cenio. očiju istraživački uperenih u daljinu. a koji je umro nešto ranije (1. ili 25. avgusta. i dvadesetosmodnevni inter­ val gubi svoje značenje za izvođenje sna. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani. ali n a m r ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". jedna „ženska perioda" prema Flisu. gde su mi bečke n o ­ vine redovno slali. On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem. Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera. primljena na sam dan sna. A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­ jih snova neuporedivo češće nego regularni. pa sam u sebi po­ mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju. već dugo godina nisam video. ali se otada više ništa o njemu nije čulo. Ja. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio. Na žalost. mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. oštroumnog (oštrovidog) pogleda. . Varaus ili Zaraus. Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. pred sobom nosi lampu (ili lupu). On je obećao da će mi pomoći. neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument. . Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. oktobra 1910. on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana. oktobra 1910. mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana. septembra uveče. da bih mu se požalio na svoju ne­ volju. Nekoliko meseci medaljon. kad za­ ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa. te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta . nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom. zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. dakle. II. San od 10. kroz koju je prošao vozom. Povod za san bila je vest. ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom. avgusta. ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu./11. ili možda 40 dana. da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­ ro da se preseli na neko drugo mesto. Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17. koji je toga leta umro. San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. oktobra). veće ličnosti.

Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. U svojoj publikaciji. u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. naime članak o koka biljci. i hoće da ode da joj donese cveće. jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­ nijim doživljajima. ubrzo po­ sle Kolerova otkrića. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. baš prevrćem jednu umet­ nutu tabelu u boji. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao . i taj članak je skrenuo pažnju K. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. Muž joj prilazi. razbole se moj otac od glaukoma. očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein). Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama. Naime. ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. slično kao u kakvom herbarijumu.. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain. » * * • ^ ^ » 174 Tumačenje snova. Ali ona ostaje ne- utešna. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke. srela je moju ženu pre dva dana. ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću. operisao ga je moj prijatelj. čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. Kad bih ikad dobio glaukom. ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. I Recentno i indiferentno u snu 175 gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. Kolera (K. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci. A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje. otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. — očigledno monografija o toj biljci. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. — Ova gospođa L. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti. Knjiga leži preda mnom. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. Ciklama je omiljeni cvet moje žene. ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. ta sasvim sam zaboravio.

176

Tumačenje

snova,

I

Recentno i indiferentno u snu

177

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­ vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­ dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje 1 za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­ nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­ ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­ danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­ brana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI
1

178

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

179

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«

180

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

181

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this" 1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
1

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

za vreme rada u snu. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega. kao što smo videli. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji. tako reći za službu nameravanog pomeranja. doduše. da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo. kao proces više primarne prirode. mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni. dakle šta mi mislimo. a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka. i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred. san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­ nu celinu. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi za naš budni duševni život. da neženja postaje strastan skupljač. on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu. da vojnik jedan komad šarenog platna. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik. noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­ nog učestvovanja naših duševnih snaga. ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim.182 Tumačenje snova. brani svojom krvlju. neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno. Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. zastavu. u kome sam zatekao dva poznanika. ona postoji na nekom nesporazumu. Time mi činjenicu. psihički značajan izvor sna iz budnog života. to nam stvara utisak bolesnog. oni se stvaraju tek naknadno. Mora dakle po­ stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov . na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­ snije vršiti. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. koji se međutim među sobom nisu poznavali. I Recentno i indiferentno u snu 183 bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja. koji su dostojni da podstaknu san. na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu. mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje. da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna.

koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog. ali psihički indiferent­ n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno. san o prijatelju koji je moj stric. primetio je već veći broj autora. Ja s a m odgovorio: Baš zbog toga mu je i p o t r e b n a preporuka. koje je 1 san spojio u jednu celinu. dakle sećanje na jedan psihički v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. San o botaničkoj monografiji. i 2) da izazivač sna ostaje je­ dan psihički značajan proces. ili više njih. c) J e d a n recentan i značajan doživljaj.184 Tumačenje snova. Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja. nalazi u jednom elegant­ nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­ gate ljude. na primer Delaž (str. koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem. 2 1 . značajnih doživljaja. 41). sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim. drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla). 3 Kao što vidimo. sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka. koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog. I Recentno i indiferentno u snu 185 p r i s t u p u o t m e n e kuće. Delbef (strana 236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje). Odgovor koji iz mnogobroj­ nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize. Moj san je dakle opet pronašao veze izme­ đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u jedinstvenu situaciju. 1 b) Više recentnih. T r e b a da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i - San o posmrtnom govoru mladoga lekara. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije. Izvor sna može biti: a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. Izazivač sna može biti j e ­ dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o reći kroz misaoni r a d p r e k o dana. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­ buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj. Ovaj u d e o određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska. za koga sam tražio protekciju. 2 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju. videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan elemenat (tok misli. tok misli). ali indiferentnog utiska. i mi primećujemo ovde da n a m ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e između raznih snova isto tako lako kao što medicin­ ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim odnosima). Ovo je svakako pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­ te uslove kojima su izvori sna podložni. ali indiferentnog doživljaja. Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­ staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­ ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u u jednu jedinicu. za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. 2 d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje. ili da li j e d a n unutrašnji doživljaj. Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je t a d a bila teško bolesna. San o Irminoj injekciji. U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj. U jednom jedinom slu­ čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom.

piše na str. Rešenje. koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­ rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­ žaju sna. zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja. ili bolje rečeno.1 Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja. naime. „Eksperimentalno izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju". kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna. ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna". Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­ držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda. Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­ rentni izazivači sna. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna. upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­ nost psihički značajnog materijala. ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. XXXVII. Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H. ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji. bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. I Recentno i indiferentno u snu 187 sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni. San se nikad ne bavi sitnicama. I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­ zila. To je strogo i isključivo moje mišljenje. . Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati. daje O. dakle i nikakvi bezazleni snovi. 1917). 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja. Ako indiferentni utisci mogu doJedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­ nog za stvaranje sna. Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo. Elis. koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie".186 Tumačenje snova. Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima. Sto se inače sanja može se ili oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. ili je pak izo­ pačeno. „autokratski" način. odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna. Oni." Ali H. 1 speti u sadržaj sna samo dok su recentni. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan. glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. prvobitno indiferentni elementi. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni". Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava.

spašavaj se! izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili. dakle što se kaže ili čuje. raskomadanih. izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. i pri tom crna. po­ što je nešto zatražila: Toga više nema. to neću uzeti. koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen. tumačenju može se poći od takvih govora. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu. to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. povezanu u vezice.). Kome ovo tumačenje 2 1 . ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. prev. 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. ali crne boje. nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila. seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. i to Delbef (str. Ali stani. kao što ona naknadno dodaje). nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. Iz­ gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu. a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu. malo izmenjenih. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti. igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­ zija nepristojnog. među „tihe vode". Ja sam dakle kasapin. toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto 8 nije bezazlen. Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje. Sigurno jedan bezazlen san. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. Ona kaže: Ovo ne poznajem. Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. a potisnuta re­ čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. ali pre svega istrgnutih iz celine. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je. 2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. ali i 2 ostala zelen — kao uzvik: Crni. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. rett dich! Dakle. i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro.188 Tumačenje snova. I Neka inteligentna i fina mlada dama. obrađenih naravno kao sirov materijal. i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora. Crna rotkva = Schwarzer Rettig. može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i 1 crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­ jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju. od obe re­ čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­ uzela je u san beznačajnu rečenicu. Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem. Ona odbija i ide piljarici. I Recentno i indiferentno u snu 189 čiti. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima). Mesar joj kaže. Schwarzer. Kasapnica je bila već zatvo­ rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. možda ih je izbegla. „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala. ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti. Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu".

190 Tumačenje II snova. Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje. ne isplati se. podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san. nego je postala neprikriveno svesna i suluda. Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima. I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. 1 i tako dalje. jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Jedan finiji sud će. pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu. a tako zovemo i laki kaput. ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto velikih. Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­ hodnog dana. koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima. U prevodu se to ne može tačno izraziti. Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. moram odmah da idem. ali sveca je slom­ ljena tako da ne stoji dobro. Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo. Kondom je s pravom „kaput". prev. i otada sam kod dru­ gih osoba nailazio na isto držanje. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se. a ona je tako slično odgovorila. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona. Devojke u školi kažu da je nespretna. stvar koju je njen muž već pre braka imao. I Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. Smisao se vidi. . IV Ona stavlja svecu u svećnjak. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. — u aluziji i u snu. izgleda nečuveno. Izgleda. što je stra­ šno. Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­ umu od koje je potekla njena neuroza. — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje.). kao da je htela reći: Molim vas. Tamo su je pozvali da skine jaknu. me­ đutim. moram ga već inače prevući kožom. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski kaput. primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­ raju dobro jedan drugome. tako da ne stoji dobro. doduše. priča o klaviru da je to odvratan san­ duk koji daje loš ton. 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). Njen je muž tako pitao. nemojte gledati tamo. jer se navlači preko. a gospođica da to nije njena krivica. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". dakle. Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. I ovde jedan realan povod. a debeo loš. ali ona nije bila slomljena. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom je opasan. Sve­ ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. a ona se branila recima: Hvala. onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. ako je slomljena. ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak. ne isplati se.

. Sanjala sam nešto. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava. pored zatvorenih prozorskih kapa­ ka sa apolo svećama . prev. „Apolon" u latentnoj sadr­ žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi. iako su stvorili mesto u budnom mišljenju. što sam danju zaista uradila. i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­ skih kapaka. pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati odakle vode poreklo. Kaže nam se. Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. . Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem. 1 Sve ovo za­ ista nije bezazleno. dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. priča ona. U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ ment. a i nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. Obožavana je kao đevica (Prim. po mitologiji rođena iz Zevsove glave. jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. " Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. 1 potvrditi. Ovog puta bar ništa loše. Kao naročito ubedljivu navodi A. Svakako jedan 13 Frojd. Poslednju reč nije čula ili je ne razume. Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik.). Reč koja je ovde izostav­ ljena treba da glasi „onaniše". kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže. a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. Povezivanje teme onanije sa impoten­ cijom dovoljno je jasna. dakle. Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju. naime. Svi ovakvi sudovi o snu. Odabrana dela. I Infantilno kao izvor sna 193 menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. . Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. VI I . Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica. da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­ jim je razgovarao. spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja. napomene uz san. . " Wenn die Konigin von Schweden. V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki.192 Tumačenje snova. bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota. mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila. Vrativši se u svoj zavičaj. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje.

vodi poreklo iz de* . kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično.in na­ tura" kao davno nestali predmet od porculana. snevan najpre u de­ tinjstvu. Ljubavni par bi njega. sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi. nisu sma­ trali preprekom. čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. o kome je u stanju da da najtačnije podatke. i čoveka i mesto. bez pomoći tumačenja sna. Posle či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji. On je očigledno reč Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je. a za čije se ispunjenje san predstavlja. da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se. slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima. opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne. iako se sam više ne može da seti toga. naravno. uostalom. čije su omiljeno jelo knji­ ge). koji se. otkriti bez analize. možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice. Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala. I Infantilno kao izvor sna 195 snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo. Kad je bio dete od tri ili četiri godine. mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao. San. list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju). Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana . tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja. Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka. video u svom detinjstvu. raskidati kao artičoku. Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva. da san sa­ država elemente iz detinjstva.. kad je naime tako­ zvani perenirajući san. Mlađeg dečaka. — herbarijum — knjiški moljac. potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­ jem odnosu sa sadržinom dečje scene. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna. Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti. pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san. jer mu je tada bilo šest godina.194 Tumačenje snova. smejući se. starijeg sina. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. Veoma zainteresovan. kome je tada bilo tri godine. kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka. kao i san one de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert.

ZJngera. Mi­ slim na san: prijatelj R. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­ ljani. i nežnost u snu za prijatelja R. Među njima je bilo čak i Jevreja. mislim. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv. San je bio moj lični. mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske . kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci.196 Tumačenje snova. u svojoj škol­ skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. U ovom materijalu. tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. Niti je to pak proročici škodilo. Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo. onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). iz kojeg je izatkan san. sna­ ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. pro­ ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. u budnom stanju glasio sasvim drukčije. i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva. prema tome. onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi. sudili u ovoj stvari o meni. Bilo je to vreme građanskog ministar­ stva. Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka. i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. Ja ne znam kako bi drugi ljudi. pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. daleko od mene. je moj stric. onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. Giskre. u snu oni rastu na li­ vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu. Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­ diram pravo. i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­ ke građanskih doktora llerbsta. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak. punog nade. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. ali ako sam bio. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­ jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru. srećnoj zbog svoga prvorođenog sina. koji misle da me znaju. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­ nim izaslaniku koji je došao po njega. I Infantilno kao izvor sna 197 tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. dakle. ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena. ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao. svaki marljivi jevrejski dečačić. Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja za profesora konkretno pojavio pred nama. čija je moć na zemlji prošla. i koja je. živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada. Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati. Tam­ na stena. tako blizu vode. načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­ gućno da ću ja jednom postati „ministar". kamo su roditelji obično sobom vo­ dili svoga jedanaesto. Bergera i drugih.ili dvanaestogodišnjeg sina. zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. Odakle.

I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje. odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži. i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). dijabetisom. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. nije bilo suđeno da vidimo Rim. lik semitskog vojskovođe porastao je još više u moPisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu". Ta ja sam se kretao tragom Hanibala.. i on je krenuo u Kampaniju. prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim. San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu. jer u Rim. zatim ga uhvate. svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. prolazeći pored Rima. i osećanje bla­ ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­ čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. I Infantilno kao izvor sna 199 anegdote koje kriju tako mnoge i duboke. bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina. prev. kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi. vode svi putevi. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života. 1 . Jedna od njih jeste priča o „konstituciji". pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj. kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću. čije je stanovništvo bilo slovensko. tako če­ sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ ma tako rado navodimo.198 Tumačenje snova. prethodnik romantizma — Prim. na pitanje kuda ide.). i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav. Uostalom. Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825). Hanibal. pošto je od­ lučio da ide u Rim. 1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim. prev. a on posle toga jednom svom poznaniku. pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim. Uostalom. kao i toliki mnogi mladići u tim godinama. koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera. mada nemam ni pojma o tome šta on znači. kao što je poznato. mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki. i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker". sa kojim sam bio postigao ovu sličnost. Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase. ni meni kao ni njemu. o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju. a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad. da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače. pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima. pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­ sti. Diabetes = šećer­ na bolest (Prim.). Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj. — u Karls­ bad. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati. i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad. Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam. konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal. kao da proročki predviđam." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča. koji ga je sreo na njegovom putu stradanja. pronašao sam najzad. nemački Zucker = šećer.

tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. ćivutine!" . I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje. X. u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo.). zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara. Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna.). Geca Kon. pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek. išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu. 1 (Ovo davanje prednosti. Tako mi je jed­ nom. . valjda. maršala. Što se dublje upuštamo u analizu snova. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. prevod: dr Hugo Klajn (Prim. na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­ nibala. i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene. ali je jako potamnelo. U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu. prev.. Sa­ brana dela sveska IV. Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo. sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­ će sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena. doduše. lepo obučen. Onda naiđe neki hrišćanin. Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­ gu koja je mome osećanju bolje odgovarala. scenu u kojoj je Hanibalov otac. Bilo mi je. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­ titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine. i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­ slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju. prev. Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. i njegovo po­ novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom. svakako. 1929. Hamilkar Barkas. izgleda. biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo. To mi nije izgledalo kao neki ju­ nački podvig jednog tako visokog. snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11.A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata". kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­ nuti ljubimac. sa novom šubarom na glavi. glasio je ravno­ dušan odgovor.200 Tumačenje snova. isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. 1 Infantilno kao izvor sna 201 jim očima. „Karijatide". str. da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on. izdanje. 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­ ška koja me iznenađuje. Sećanje na to se. svoga 1 sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti. deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu. — Knjiga je prevede­ na kod nas godine 1937. i čije ispunjenje privremeno. tačno sto godina kasnije). Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja. 243 i 245).

Reč hetzen znači: natutkati. naročito budući da ja. ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. kao da pravi mnoge male kvadrate. Rečenica: Die Kuh rannte. i slično. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju. Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. „Eine Hetz". rečenicu: „Die Kuh rannte. to me neće sprečiti da taj mate­ rijal objavim. manje bezazlene. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu. . pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­ stoji nikakav drugi dokaz. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze. Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica. što je opet „hajka. Pa ipak. Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge. upoređivao sa ortopedskim lečenjem. žurba". 1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi. što sam preveo sa „karakter jurnjave". znači: potera. ili u onaj što je već određen za nju. pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. naime. dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti. — Materijal koji se u analizi po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu kod dece: da. Istrgnuti iz njihove celine. Kad je ugledao njegove geni­ talije. oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi. ali se sad izmenila utoliko što je sne­ vač. otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud. ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao. pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim. na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. prev. vijanje. Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. po njegovom trajanju i su­ štini. kako kažu Bečlije. preuzeo pasivnu ulogu. Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet. umesto aktivne. 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten". bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu". I Infantilno kao izvor sna 203 prethodnog analitičkog rada. ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­ nica samo jedna reč. Ona čuje da ja nemam vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. Pored toga. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme. otkrio se i on sam. napujdati. da ne bi zakasnila na voz.202 Tumačenje snova. Stoji u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. Ako se iznose tak­ vi primeri. Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja.). da ne ide peške. u cilju tumačenja sna. čak. ali ona trči i pri tom neprestano pada. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje. goniti. u kojoj se nalaze sva­ kojake mašine. ali je. izgleda. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. terati. jurenje.

i ovamo spada i strašan „pogled". kao „ r a n a " . u kasni­ j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso". i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. od kojih je jedan oborio drugoga. To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda. ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. kako u devet kvadrata. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­ zitkartu sa adresom. i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­ japljene a koje. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja. možemo upisati brojeve tako da. da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna). Ako sve to o čekanju. jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju. Snevač je juče stvarno video dva d e ­ čaka na ulici. nalazi se i u sledećem snu j e d n e starije d a m e : 2 Ona žuri napolje da obavi nabavke. kod obaran ja i njihovog uriniranja. on ide u šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. I Infantilno kao izvor sna 205 pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­ više malo v r e m e n a i pažnje. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­ ma dokazao. misao koja je cicijaška ili prljava.1 — Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. da će joj se braća i sestre smejati itd. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu. i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih. reč „ p r ­ ljav" pri t o m stvara most). A m u ž to potvrdi. viđene u v r e m e detinjstva. i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima.204 Tumačenje snova. San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča. onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­ varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­ ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t njom da je tata više neće voleti. Z a t i m je pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. kao pokošena. dok ja ne kažem itd. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva. ako se saberu. . oni su pobegli. da li sad m e n i t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme. sjedinjenih za n u ž d u u j e d n u fantaziju. i kao što proizlazi iz drugog. Tako se n a d o vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­ čak. — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka. u pitanju je žena koja urinira. u svima pravcima daju rezultat petnaest. Ovaj beži ka jed­ noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. bio je devojka). Najzad. čini mi se. on se zvao Marija (tj. S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­ hodnog dana. I sada se za l a t e n t n u sadržinu sna može konstruisati misao. — Dečaci p i n t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno. Mnogo ljudi su se 1 2 Dem Fass đen Boden ausschlagen. treba da u snu opiše reč „prljav". Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­ ranja. Stezana. K a d je dotrčao da ih pomiri. Na Grabenu pada na kolena. To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­ d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu.

Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem. O tome je ona. do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu). i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima. ali niko da joj pomogne da ustane. ne zauzimaju za nju kad je pala). od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti. ta redov­ no su u pitanju neurotične. dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade. kao što „padanje" ukazuje na trke. o „padajućem". 1 . na „Fensterln" na selu1. isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova. očigledno. A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo. naravno. onom trgu u Beču koji je po­ znat kao korzo prostitucije. i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ ćanja iz detinjstva. i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. naročito fijakeristi. i sama sebi. ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata. i to kroz prozor. „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­ njaj se. o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­ ne scene s jednim domaćim slugom. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte. i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. koju su otpustili pošto je krala. — Kad neka ženska osoba sanja o padanju. da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu. kod raznih povoda. čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. Tada joj je bilo dvanaest godina. onda to svakako redovno ima seksualni smisao. koji se uostalom kasnije njome i oženio. Međutim. naposletku mora da joj je to pošlo za rukom. kao što sama kaže. i koja je zajedno sa svo­ jim ljubavnikom bila „ekspedovana". kroz prozor bacaju za njom jednu tešku. jer ona pada na Grabenu. znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. na jed­ nu kuvaricu. kofer jedne oso­ be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva". i iznosiću ih još. Ona čini mnogo neuspelih poku­ šaja. kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. naravno. samo čula. na sitne utiske sa boravka na selu. 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh.). Prva situacija u snu uzeta je. ona je „pala". jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući. od reci Fenster = prozor. To je podseća na slanje prtljaga na železnici. A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­ dine. a kasnije. Ona je u mladim godinama bila jahačica. koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ ma patnje. Ovamo spa­ da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne. što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­ lizi već postale poznate. u još mlađim verovatno i konj. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojavFensterln. specijalno histerične oso­ be. kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu. Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva. kao što je u detinjstvu jurila. I Infantilno kao izvor sna 207 skupili oko nje. U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom. To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri. Dokaze za to već sam iznosio. Prtljag. u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. prev." 2 Moja zbirka.206 Tumačenje snova. Ovo sećanje jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se. ali pred­ stava o epileptičkim grčevima. suprotno stvarnosti. od prizora sa konjem koji je pao.

koji je bio velik obožavalac ženske lepote. Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. zaista te P a r k e koji­ ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­ dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k b u d e gotov. Ja još uvek ne z n a m šta da počnem u analizi sa ovim.. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­ fesora univerziteta. kao da p r a v i knedle. Neobično zaposlenje za jednu Parku. pa da se zato u zemlju m o r a m o i vratiti. izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. 1 Takve su. javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­ votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač. J e d n o od t i h imena je Pelagija (Pelagie). VI 1 1 Parke. izjavljujući da je to njegov ka­ put. Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. tra­ ke . Prilazi mi jedan stranac dugu­ ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju. ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. Navlačim kaput. napomena). koja konac preseče. vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­ verzitetskim slušaonicama. Odabrana đela.)? Ali posle toga. Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. (Prev. kome je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva. . Drugi ka­ put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije .208 Tumačenje snova. jednom je. Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje. počeo sam da ga čitam sa krajem p r v e sveske. kao meni. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. i u m o r a n i gladan potražio postelju. I) Pošto sam putovao. J u n a k poludi i n e ­ prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. Lahesis prede konac do kraja i Atropos. Napisao sam izraz plagijat Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama. Ponovo ga svlačim. iz­ nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome. p r v u h r a n u čoveku. I Infantilno kao izvor sna 209 ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. Iz­ vršiti plagijat.. grčki Mojre. — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se p r i tom skidaju. našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. 14 FrojćL. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži. J e d a n mlad čovek. samo što između njih nema t e ­ sta. Tamo stoje tri žene. prisvojiti nešto što možemo dobiti iako p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku. dakle. jodnu o drugu. trlja ruke. t j .. — J e d n a od P a r k a . Odjednom se uz ove t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­ binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­ darica — majka koja daje život a ponekad takođe. mi razgovaramo sasvim prija­ teljski.ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni. ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju. trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje. sećaće se kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. Tada je majka protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle. dakle. Na g r u d i m a žene sa­ staju se ljubav i glad. od kojih je jed­ na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta. Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­ čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina. Naslov r o m a n a i ime njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio. ne­ što malo iznenađen što je oivičen krznom. kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila. ali upravo onaj kome zahvalju­ j e m za svoje histološko znanje (epidermis). t a k o priča anegdota. Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor).

one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem. 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja. i* . slobodan od svih želja. pružio mi ruku). očigledno. ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao. ljastim licem i zašiljenom bradom. pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena.. božanski likovi. Iz apoteke. 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso. ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom. a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna. Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti. 62). a to je kokain. ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju. ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­ da za jednu napomenu punu aluzije. predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto.). Hunger = glad (Prim.So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". Ali prekinimo ovde. 1 Uostalom. kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst. Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji. Bez straha da će nam neko protivrečiti. onda je to akt odmazde. prev. jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim.I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju"). I najzad. I Infantilno kao izvor sna 211 bez namere što mi se sam ponudio. pretvorili u p r a h ! " (Prim. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno. pocrvenevši. ili blata" — pošalji mi ih!). uzvikuje: „Tako ste se i vi.). prev. a Knodl pođseća na knedlu (Prim. Brike. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom. (Kazao mi je svoje ime i. prev. nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove. ako o ovome opširno pri­ čam. Kned­ lom. kao da pritiskuje da se predstave iznude. To je jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza. da ona već nije uspostavljena radom sna. doduše. ili Gota. von Gothen oder vom Kote" — .210 Tumačenje snova. Staviše. ništa nije sveto. koji hoće da me spreči pri oblačenju. pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje. A drugi deo pred­ stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu. str. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru. .. kao Knbdl)2. koje utoljuje glad. 2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova. i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi".. Tamo Ifigenija.). možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost.So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub. Flajšl. — (. vidi gore). i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­ darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo 3 iz apoteke. u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam.). drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove. U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne. javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl." 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. prev.

u četvrt do t r i u jutru. Zatim ne­ jasnije: kao da je to aula. predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna. život je tako kratak. tako da preko noći n e m a m na raspolaganju toalet. Pozivajući se na svoj činovnički rang. — (Prim. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode. kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen. sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će doći. I Infantilno kao izvor sna 213 i mala nepravda.1 Ja mu za­ ista ne zavidim. i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje. ne treba propustiti nijednu prili­ ku. zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša. . trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m u čekaonicu. skup studenata. ne n a noseći im zlo. sećanje na v r e m e kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana. Sada dolazi j e d a n gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik. sva uzdrža­ vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim kaznama. prilazi zaposednuti. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­ čenjem dolaze do izraza. skočim2 dakle. Taaffe) govori. I stvarno. — Jedan grof (Tun ili Taje. došao otvorenim kolima. ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m cenom. Pošto je otputovao vozom za Išl. Pozvan da kaže nešto o Nemcima. Tanzlein wagen. Posle toga dobijam jedan kupe za mene.). kao što odgo­ varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. prev. prema tome. on zatraži polukupe prve klase. ali odlazim na p e r o n p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije. n a d a m se. da bih protekcijom dobio kupe. uviđam. borbenom r a ­ spoloženju. uprkos kiši. On je. nazivajući ga grofom Nichtsthun. izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu uzme voznu k a r t u . Soli er's nur sagen. Uz to. m o r a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti iza jednog sna. odlučujem da ću podići galamu. II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­ n u o na letnji odmor u Ausze. — prim. Ćelo veče bio sam u razdraganom. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. p r a v o gospodara koje grof Almaviva želi da ostvari kod Sizane.). ali ne u prolaznom vagonu. (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao). i pošto se požuda neće zau­ staviti p r e d nepravdom. za­ pravo jedan zgužvan skelet lista. i mo­ ralo bi se bežati. Pošto ovo ima seksualno značenje. očigledno vladinih soba. a smrt neizbežna. koji opet p u t u j e u posetu caru u Išl. ali se čudim ovom svom mišljenju. Za to v r e m e nešto pevušim što je. svi moguć­ ni veseli planovi za ferije. sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se iz sledećeg sna: Gomila ljudi. T a m o vidim grofa Tuna (Thun). Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba. 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako. kroz glavu mi prolaze sva­ kovrsne d r s k e i revolucionarne misli. prev. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha. Ich spiel' ihm eins auf. Ja skočim. on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list. ali sam s m u k o m postigao da tu osta­ nem. tražiti isto pravo. ja se svetim time što mu predlažem da u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­ t u a l n e p o t r e b e putnika. pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla. značilo: ne raditi ništa.212 Tumačenje snova. t j . Nichtstun bi.

214 Tumačenje snova. na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898. i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu. profesora nemačkog jezika. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848. na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa. u kuću mo­ ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao . I Infantilno kao izvor sna 215 u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica. pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. Pa onda. i ja krenem tim putem. Izbegavam da razgovaram s njom. drukčija od ovih fasada. međutim. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. puna praznina i praznina. od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. debela žena. Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju. Vo­ zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha. kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau). Ponovo se nalazim ispred stanice. ali vidim da je ovaj plan već sproveden. a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. što ljudima veoma pada u oči. a drugi španski): .. jedan nemački. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put. uostalom. Misaona veza vodi me zatim u Englesku. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. Ako nas kondukter ovako vidi. rekoh mu. bol­ ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. od- maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof). Ona je. izgleda. Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. jedna starija. ali sa jednim starijim gospodinom. pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio.. Pri tome se plastično vide po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama. stajao je tako kao grof u snu. i pri tom sam sebi izgle­ dam veoma lukav. moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. duša te zavere bio je jedan kolega koji je. na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf. Opet nerazgovetno. pozvat na odgovornost. Ja sam. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom. Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste. dakle. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici.Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali. samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih. Ovde se scena prekida. a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar. bar na jedno oko.. ili smo je kupili). a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže. nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama". na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica. Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni. Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. pronalazim plan kako bih ostao nepoznat. Gospo­ din se pretvara da je šlep. što sam naposletku izbegao kon­ trolu. Stanice su pu­ ne. a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih drama. ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. i od školskog tiranina. koji se strmo penje. razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm.

ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu. pun materija­ lističkog učenja. que se marchitan las flores. Ve­ lika gužva.). U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­ ma prirodnim naukama. jer u samom Žerm. 5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija".). ! U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim. preko Henrika VIII. prev. koji ima dosta posla sa budu­ ćom revolucijom. — preveo sa . rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija. 3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja. preko jednog imena. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere). kao pisser za manju potrebu). što ruže venu. Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u francuskom jeziku: 1. — Uostalom. Ovde se pro1 2 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir. ja se progurah napred da bih zastu­ pao jedno veoma jednostrano gledište.4 I sad moram napo­ menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­ premljen. Izabelita. pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri.2 To znam iz Zolinog romana Zerminal. Ja skočih (kao u snu).216 Tumačenje snova. stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja. skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus. lale. Hund. Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci). i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt. to je ime jedne biljke (maslačak).ne znam da li s pravom. Ruže.affe1. koji mokri u krevetu. Isabelite.pisse-en-lit". 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra". Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier. no llores. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega. prev. ako bih ikad došao do toga da 1 prev. karanfili. u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita. Schwein. alle Blumen \velken 1 . svako cveće vene. ali sam ostao uporan. 4 To nije u delu „Germinal" nego u . i dobro nas je izbrusio.. opisuje se sasvim neobično takmi­ čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus.inalu. od cveća preko španskog kratkog stiha.). Tada se diže jedan razborit stariji kolega. ka Izabeli i Ferdinandu. Nelken. Osim toga sam reč Huflattich. od koje se pravi salata. i to na pozadini jednog oblaka. i 2. Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima. pošto je oluja špansku flotu rasturila. a crveni socijaldemokrata. znao bih takođe da zaobilaznim putem. sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci. koji. . Greška koju sam primetio tek posle analize. koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase.La Terre". Sau. Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja. Pisser znači mokriti (Prim..). Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­ nje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba. postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. Zutokljunac. prev. dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­ stavio ime Jehovah. engleske istorije do borbe armade sa Engleskom.— Isabelita. 2 Španski stih dolazi iz Figaroa. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). — Netraženi biograf kojeg sam našao. I Infantilno kao izvor sna 217 Rosen. Tulpen. Ne placi.

(najbližem većem gradu) kupiti jedan. kao tako često u snu. kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­ votu već odavno savladanog ludila veličine. do 1872. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu". I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu. bio je najveći austrijski dramatik. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja. U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje. Beograd. U ovom razdraganom snu ja se. ženska glava. 167.218 Tumačenje snova. Uvod u psihoanalizu. — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera.): Grilparcer Franc (1791.). a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. prev. 1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula. I to hvalisanje na svima poljima. nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. Uporedi u tome F r o j da. i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru. i to iz obzira prema cenzuri. lep. čija se boja. treba paziti i na upoređivanje muškog Lovac na devojke. Sadržaj lju­ bavne antičke priče Here i Leandera). mrkoljubičasta. stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom.2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti. Ja se. str. smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos. crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti. Naslov ove dra­ me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje. očigledno.") Ali ja mislim da je on. 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna. 1 . ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim. pri tom. ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. b) žena. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. (Prim. kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene. Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled. prev. u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu 1 „Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama). koji je tobože patio od incontinentia divi. 2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. 1 Infantilno kao Izvor sna 219 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer. consiliarius aulicus). izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. Uostalom. tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?". čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču. što se obećalo — mora se održati). kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece. čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom. znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). S pravom će se naslućivati da me sek­ sualni materijal goni na to potiskivanje. 1933. i kad su me zbog toga grdili. ali ona. naime. koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav). nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen. Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­ dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu. nov. koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja).

uloge za osvetu izmenjene. jer bi se te kletve odmah ispunile. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu. prvi. kad mi je bilo sedam ili osam godina. grdeći me zbog toga.. naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. neke vrste Ganimed. pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku. a otac je najstariji. njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta. kao da želim da kažem: „Pogledaj. otac bo­ gova. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­ no staklo za drugim.220 Tumačenje snova. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). svodi na pobunu pro­ tiv oca. da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam. — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­ mu Oskara Panice (Panizza).La Terre". — Pravljenje planova je ocu upućen prekor. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­ rakternom crtom slavoljublja. u četvrt do četiri ujutru. i koje se vrlo lepo sećam. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. i otac je. ali ne ume da čita. moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­ ma na moja saznanja. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog . Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje. — Uteha Ođinova. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost. Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno. što mi se zatim ujutru i dogodilo. — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­ toma. kao što sam ja tada radio pred njim. u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno. za dete jedini autoritet. kao da sam time ispunio svoje obe­ ćanje. iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­ morava na ograničavanje ove postavke). dakle. tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno. Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn. I Infantilno kao izvor sna 221 stakla i ženskog kofera (box). — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete. Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna. zato sam u snu ja njegov bolničar. ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju. materijal za poslednju sliku sna u kome su. kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina. Uostalom. koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti. pošto je šlep. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje). tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. Stariji čovek. koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­ tike. naravno." Ova dečja scena daje. pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati. prema kome i muška guska ima neki odnos. urinira sad preda mnom. Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao. pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom 1 . Osim toga ja s njim teram šegu. pa ipak je od mene nešto postalo. a najmanje u vreme ovog buđenja. primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa. i njega mora njegov arhanđeo. — „Misliti i proživeti je ovde tako 1 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine. očigledno otac. jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha. — Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju. kojima se ponosim u teoriji o 2 histeriji. sprečavati da ne grdi i ne psuje. — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu . morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe.

tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije. Ako bih ovu misao smeo. onakva kakva se upotreb­ ljava u bolnicama. ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu. izgleda. Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih. zadržaćemo u pamće­ nju. u njemu. oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. o kojima smo u uvodu raspravljali. još je vrlo teško dokazati. isticanje recentnog kao i infantilnog. „Gschnas". Od one tri osobenosti sećanja sna. i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno. bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. pored onoga što im se stvarno dogodilo. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­ živa tvrđenja o suštini sna. . Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće. jedno ispunjenje želje pokrivati drugo. gužvi slame i slanih štapića. slučajni položaj tela i kratke doživ­ ljaje za vreme spavanja. San često izgleda višesmislen. to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog. i pričinilo mi je mnogo radosti. one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu.222 Tumačenje snova. ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. na primer oklop od kuhinjskih lonaca. najradije komičnog i bezvrednog materijala. mogli smo potvrditi. I Somatski izvori sna 223 dat bitan uslov za snevanje. Dosad je samo O. o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku. Rank temeljno proučio. čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce. stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a dražaj bešike. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom". Oba ova karaktera. kao što pokazuju primeri. takođe može jedan smisao. mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja. a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. možda. Tek na ovim fantazijama vise simptomi. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"). Ali tačnost ovog naslućivanja. Ostale dve. ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju. da uopštim. Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima. pri­ lično pravilno. bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. i ovde po­ novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču. P r i metio sam da histerični ljudi isto tako rade. a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje. primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja.

ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja. Odabrana dela. tj. i našla samo 13. mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja. Izgleda da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima. ili osećaj. pola­ zeći sa toga gledišta. Obično se i ovde kaže. Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno. doduše. ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo. preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­ cija ili kompleks senzacija. i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju. i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. kao što to jezik čini i za budno držanje. Rezultat ovog 15 Frog'd. često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi. samo subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela. koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja. nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje. VI . od­ nosno 6. organa za mokrenje i seksualnih or­ gana. I Somatski izvori sna 225 žaji koji polaze sa spoljnih objekata. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja. i mada se. Proces tako reći oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo. nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku).2 procenata. ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa. dakle ranije percep­ cije. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san.7 procenata. i samo dva primera iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­ zacije. u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije.224 Tumačenje snova. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora. da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja. ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran.

pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. koji mi se dogode za vreme spavanja. Na jednoj sličnoj pretpostavci. San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen. a posle drugog oslovljavan ja. i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata za razumevanje problema sna. Lipps. godine vraćaju se ponovo godine 1883. patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15* . Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje. izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni. 55). 170). naročito od cenestetičkih senzacija.mmmmmi^mmmmmmmm 226 Tumačenje snova. ili je ruka bila pritisnuta. ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­ ne slabe tačke. Duša nam." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja. čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima reprodukcije. nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji. može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja. mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna. Grundtatsachen des Seelenlebens. čim sanjam i u slučaju da sanjam. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne". na primer. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips. 1 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje. str. koji se prema ovoj teoriji zbiva. san. da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima. da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja. X Somatski izvori sna 227 tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san. Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji. Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak. Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala. Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. jedna noga nije bila pokrivena. verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja. na primer. tj. ponikao iz psihičkih motiva. Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije. može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava. stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije. Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi. prema tome. str. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos izSvakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira". Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska. pojačane na stepen halucinacija. na primer. „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom: „ja spavam". Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna. što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I. Strimpel nalazi zgodno poređenje (str.

ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. organskom i nadražajnom stanju. pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima. Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju. Pre svega. 1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam. oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna. mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše. 1 penice. Snevač nije apsolutno otupavljen. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­ cija mora se takođe izazvati. ona je izgledala ekstravagantna. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena. Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna.228 Tumačenje snova. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko . 35). drugi autori — Šerner. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba. slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću. a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju steUpoređi uz to K. po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. tako reći u toku spavanja. Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. XXXIX. 39. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova. pojedini telesni organ jednim delom kuće. Lanđauer. ja se. U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja. u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. kao treće. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna. 1918). Kao što vidi­ mo. ili uopšte samo u izdublje­ nim predmetima. kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima. on može raditi logično i sa snažnom voljom. samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. n a ­ protiv. ali tako da bol ne uple­ teni u san. ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike. na nadražaj mogu probu­ diti da bih ga uklonio. srce u šupljim sanducima i korpama. kojom su se služili stari. Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni. on je verovao i da je pogodio princip. Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče. Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. tako već Sernerov pri­ stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. nalik na krastave žabe" (str. pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana.. tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem. I Somatski izvori sna 229 snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje nadražaj a. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ.

kao što već Strimpel primećuje. iz zuba. izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. Postav­ lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo- vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. uva. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom. I Somatski izvori sna 231 cele noći. može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida". prema tome. ako su od prethod­ nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu. onda je svako drugo učenje o snovima. nasuprot zamućenosti drugih snova. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel- . Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va. od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje. onda bi se taj san. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna. videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka. tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja. da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. što je veoma neverovatno. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija. što je mogućno samo u malom broju slučajeva. Videli smo. da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­ nje. iznete kod oba autora u velikom broju. da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje. koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak. a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna.230 Tumačenje snova. u kome igraju ulogu dva reda fijoka. da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi. creva itd. koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova. da jedni druge napadaju. Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­ jena teorija o somatskim nadražajima sna. San. isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju. — osuđen i bez naročite kri­ tike. ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­ zak. pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje. Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova. da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. najverovatniji od svih. a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. Ako smo jednim postupkom. da bi probudili aktivnost sna. morali polaziti na­ ročiti nadražaji. i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna. i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj. i to svake noći o svima organima. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje. ili jedan sličan san Folkeltov. dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice. onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne. Moguć je još jedan treći slučaj. a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja. morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna. propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. zatim ponovo zauzimaju svoja mesta. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­ nih krila pri disanju.

I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve irise i više snalazim. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama. moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada. nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­ terijal za sadržaj sna. naime na jahanje. koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna.. gubitak apetita. datih u svagdašnjim okolnostima. ali ga radije sam odvodim. Nisam bio spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti. odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja. i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor. A san me premešta . Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje. koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju. san ostaje ispu­ njenje želje. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti. okrenem se i hoću da sjašem. vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova. najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­ stao pod utiskom. Pošto sam izvesno vreme ja­ hao ulicom. mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam bio našao. bolan nadražaj ni izvor. I \ Somatski izvori sna 233 nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­ terijal senzacija. oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna.232 Tumačenje snova. za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo. i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­ hač. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal. Kod mene. sedim ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće. a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. pa me zato grdi. u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim. najpre bojažljivo i ne­ spretno. već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. Tada sretnem kolegu P. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti. bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- znati objektivan. u saradnji sa intenzitetom nadražaja. somatske kao i psihičke. i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi. Jašem na sivom konju. dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. doći će spoljašnji nadražaj do izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga. Da kažemo malo drukčije. ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. kao da sam samo naslonjen. bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. Habitualna akcidentalna du­ bina spavanja. Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora. hotel je u istoj ulici. uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom gradu u kome ništa ne radim. koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). Ali dan ranije ja sam pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim.

Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi. i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje. I). Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam furunkula na međici. i to mi nije godilo. ili trgovca kome su gubici odneli imanje. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­ čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj. ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. u kome sam poslednji put sreo kolegu P. otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač). „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu".234 Tumačenje snova. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj. ulica u snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju. koja nikad nije bila u Italiji. i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­ duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru). ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­ tim. i onda bez sedla. sv. ni inače ne sanjam o tome.). na selu. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­ ćen — osetio ništa od bolova. rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima. Sećao sam se samo jednog oslonca za san. . Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule. bilo je to usred leta. nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. voli da preko puta mene sedne na visokog konja. nego mu po­ jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­ tuaciju sna i doveo do izražaja. Prijatelj P. jahača. ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti. Objašnjenje ovog kratkog. na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­ njao: umro je papa. Osim toga primio je i elemen­ te iz mojih putovanja po Italiji. a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen). bio lekar. držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama. ne baš stoga što ga ne želim imati. naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. zamenio. prev. Ja uopšte ne umem da jašem. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju. treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien). Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). sedeo sam samo jednom na konju. i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna. ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje. boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli. — Ne raditi i ne jesti. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu. Neurologisches Zentralblatt 1896. I i I Somatski izvori sna 235 baš u ovu aktivnost. pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 . uostalom godinu dana starijeg od mene. bol je bio zaglušen. (Sabrana dela. što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. i ja sam nastavio da spavam. „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. Jednoga jutra probudih se. Ja jašem na sivom konju. a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo.

oni služe nameri da san na­ stave umesto da snevača probude. prev. ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima. ne moram ustajati da bih onamo otišao. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta. ali i najjače potisnutim pokretima dušev­ nog života. Napoleon može i dalje da spava.236 Tumačenje snova. i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten. kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier). jedno popodne zaspi. kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu. ako mora da ih prizna. bio izvanredan spavač. Zelja za spavanjem. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­ kursa. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi.1 Uporedimo sad. mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna. i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti. ne pričaju saglasno o ovom snu. na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja. ali sam sad svoj san razumeo. i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci. uostalom. ali on ume da želju za hranom pomeri natrag. ili. onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja. koji je. ovaj san Napoleona. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. I Somatski izvori sna 237 Njegove Svetosti. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. I ako. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu. U snu o gro­ fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim. ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne. treće. on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu. ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon. Jedan mlad advokat koji. ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji. sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna. . to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da 2 ga omete. koja pati od bronhijalnog katara. kako snažno kašlje. pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem. sve do čežnje deteta za majčinim grudima. a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne o senzacijama za vreme spavanja. prvo. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja. On sanja o izvesnom G. zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti. pre nego što se budi. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo. ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume. San je čuvar spa­ vanja.). a ne njegov narušivalac. predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja. a koji su psihičke vrste. Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude.

pri čemu odgovara potisnutom libidu. koja nam je u psihoneurotici potrebna. Kao što smo rekli. ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode. i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. polagalo bi pravo na aktivno interesovanje. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­ na ne baš aktuelna želja. na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadraža­ ja sna. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost. onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna. kao i čitav san straha. postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe. naime. kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena. I Somatski izvori sna 239 vspeli san je ispunjenje te želje. ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među njih postoji. Strah u snu može biti. ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju. Jer ako je ševa. A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši. Ako je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera. koje će odgovarati tom jezgru. u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Kad ka­ žemo: postoje. on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja. jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. Tada ovaj strah. onda je to kraj ljubavne noći. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. stoga se od svih uopšte mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem.238 Tumačenje snova. i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama. Među tu­ mačenjima nadražaja koji su. Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. . da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene. onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. Pravilno tumačenje. teorija o potiskivanju. ima značenje jednog neurotičkog simptoma. što izgleda kontradiktor­ no. onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha. dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. Kakav odnos ova opšta. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. on je. on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­ ranje sna. za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna. A ovde moramo ponovo priznati. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja). Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­ limo — izgovor. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu. da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. tako reći. redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga. prema tome. psihoneurotičan strah. tvrdi da takve potisnute želje još postoje.

Da upotrebimo j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­ n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je.240 Tumačenje snova. a u d r u g o m sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati. tako mi izgleda. mislim da se oni do­ vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora sna. pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo. povezuju ih nesumnjivo sa psihič­ k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove. sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­ je odgovara s t r a h u . u m e t n i k se samo pridržava one ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. može se pretvoriti u suprotno. I Somatski izvori sna 241 koji bi. i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­ me predstavljena. koji se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim. 1 Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. dok u drugom slučaju. doveli do sličnih oslobođenja straha. ako nisu neobičnog intenziteta. suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. 16 Fro^d. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. pošto je oslobođena od potiskivanja. a u drugom slučaju ne. ne pojavljuje u svima sno­ vima i svake noći. ona onu d r u g u i u snu ukida. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka. ako je neprijatno. ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. uklanja puštanje straha. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­ n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen u sadržaju. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu. dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta. ili se može savladati. senzacije za vreme spavanja). stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje. Ako je jedna od njih aktuelna. m a d a je sve psi­ hički determinisano. Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­ šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima. I samo na taj način. na primer. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci. Možemo kazati da je u p r v o m slu­ čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. da se čovek ne može p o ­ k r e n u t i s mesta. polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova. preostala od prethodnog dana. mi možemo objasniti činje­ nicu da se sadržaj sna. U obe g r u p e snova sa­ držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­ držina predstava. Osim toga. u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal. po m o m mišljenju. VI . u j e d n o m slučaju somatski determinisani s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­ potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­ penica na jedan viši sprat. Pri tom svaki put preska­ čem po tri stepenice. hoću da požurim i sad se po­ javljuje ovaj osećaj sprečenosti. Odabrana dela. Ja. radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. kao što je na p r i m e r m e r m e r ili peščar. i tako. da su snevani iz psihičkih motiva. komad oniksa. somatski izvori n a d r a živanja za v r e m e spavanja (to jest. Ja se stidim. igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni. cenestetička osećanja. obe su međusobno tesno povezane. a zadržavajući d r u ­ gi deo. dakle da mi ide u susret. da se nešto ne može u r a d i t i itd. tada i veličina kamena. one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja. ističući jedan deo materijala kao odgo­ varajući njenom sopstvenom biću. J e d ­ nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti. naime. Međutim. Tako.

a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16* . ali sa istinktom za čistoću. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. odložio kravatu i manžetne. kako lakih nogu jurim stepenicama. tj. međutim. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja stepenicama. i kad je to konstatovala. neodređeni stepen neobučenosti. ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­ nas već da očiste cipele. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. I Tipični snovi 243 koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. naime. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter. devojka o kojoj sanjam starija je od mene. Kao i obično. namćorasta i nimalo privlačna. U oba ova sprata. da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu. pre nego što uđete u sobu. uostalom već u snu priznato ispu­ njenje želje. nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. najpre ja ih ne prepoznajem. pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem. obično me na stepe­ nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­ penice. zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca. što sam spreman da joj priznam. ja se pe­ njem stepenicama u spavaću sobu. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu. Domaćica zgrade. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. takođe jedna starija i džandrljiva osoba. u snu se od toga stvorio jedan viši. ne nalazi se nijedna pljuvaonica. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti. mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja. a sprat više su stambene prostorije. ali kao obično. tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. u jednoj kući kao i u drugoj. a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun. raskomotio sam kragnu. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. u ovoj stvari zauzima drugo gledište. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu. jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca. kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. vi­ deo sam samog sebe." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. koje je san stopio u jednu tvo­ revinu.242 Tumačenje snova. kao za potvrdu ove činjenice. Kad u kasne sate završim svoj posao dole. nisu stepenice u mojoj kući. Ona vreba na mene. trenutak ranije. onda je jasno čujem kako gunđa.

244

Tumačenje snova, I
1

Tipični snovi

245

sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­ gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­ pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­ čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­ stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­ bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­ če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­ snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­ spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­ ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole).

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­ nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­ nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­ nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­ gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­ vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­ no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­ mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­ slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­ njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246

Tumačenje snova, I

Tipični

snovi

247

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­ znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­ kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­ revu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­ stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­ sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­ zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­ ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­ je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­ držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­ stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft

ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­ ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­ kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­ vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­ jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­ ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­ gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­ vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­ puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­ stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­ činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­ razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­ hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su 2 dakle ekshibicioni snovi.
1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248

Tumačenje snova, I

Tipični snowi

249

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­ stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­ koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­ nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­ flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­ ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice".

Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­ nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­ javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­ gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­ dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­ jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­ kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­ stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­ nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­ zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

Tako je i sa snom tetke. na izgled bez međusobne veze. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. I to zaista mogu sebi da prebacim. Baš kao i u snu: sve ispreturano! 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je. da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. dakle. ne daje nikakav po­ vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća. isto tako kao što a i b. A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje. 1 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­ pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­ gi rođak. naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže. pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­ me spavanja. budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova. nego san samo prikriva. utvarati se. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj. kao što smo saznali. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt. tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti. i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi. onu istu koju je jednom ranije. Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor". ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. A da li je da­ dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja. Ova želja. ponovo ugle­ dala kraj lesa jednog drugog nećaka. prev. koje sam na­ pisao jedno pored drugoga. pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi. čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). roditelji ili brat i sestra. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani. poklonilo svoju ljubav. ali veoma pametna i sposobna. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena. u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni. pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­ široj mogućnoj osnovi. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi. Ti snovi znače. treba da se izgovore kao ab. Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa. i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­ zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­ stoću. deca itd. U jed­ noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli. oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. ranije pomenutim. uprkos njenim lošim postupcima. Esprit d'escalier je. koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­ bom na mrtvačkom odru.): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati. prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova. želju da dotična osoba umre.250 Tumačenje STiova. što im sadržaj pokazuje. kao jedan slog. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. u slobodnom prevođenju. posle slično duge pauze. spuken ~ . Ako ih analiziramo. nego latentnoj sadržini sna. I Tipični snovi 251 o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­ ni. ako slede nepo­ sredno jedna drugoj. „duh što se javlja na stepenicama". koja predstavlja pravu sadržinu sna. javljati se (o duhovima). njeno prebacivanje da sam isprljao tepih. da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. Pomenuti san o stepenica­ ma izvađen je iz jednog niza snova. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici. i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju.

jer mi mo­ žemo očekivati da će se. * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo . živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­ nom neprijateljstvu s njima. VTI). I. na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još 2 pokazuje. nego su kao seni u Odiseji1 koje se. ponovo bude u izvestan ži­ vot. i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva. po recima Majnertovim (Mevnert). zatim. to se više ne može sigurno utvr­ diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje. a ne mogu da nađu razlog za to. Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života. Moralnost. onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. brat ili sestra. Vidi Homer. pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu.). odbačene. ono je neodgo­ vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka. Starije dete je zlostav­ ljalo mlađe. ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji. onde rado govorimo o „degeneraciji". mi ga zovemo „nevaljalim". Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. prev. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi. koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­ mažu. očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju. I to s pravom. 97 i na više mesta (Prim. ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju. 1 Pogledajmo. sveska VII). i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. najpre. Teorija snova ne traži tako mno­ go. zavidelo mu i plašilo ga se. I Tipični snovi 253 Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. čim popiju malo krvi. odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. i sama odrasla i postala gravidna ugle­ dala se samo na primer svoje majke. Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim". Dete je apso­ lutno egoističko. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­ uvijeno priznata. Sabrana dela. klevetalo ga. u malog egoiste pro­ buditi altruističke pobude i moral. ili da je odvajkada postoja­ la. otimalo mu igračke. naročito prema svo­ jim suparnicima. ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. ne nastaje istovremeno na celoj liniji. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­ šem shvatanju. ostaloj deci. svaka­ ko. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­ mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­ stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim. da će. i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela. mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem. Snevačica je kao malo dete — kada. ma i malo. ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­ šnjosti nemaju takvih želja. Gde je razvoj ove moralnosti izo­ stao. XI verz. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Roditelji kažu da se deca ne podnose. To mogu biti i protekle.252 Tumačenje snova. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje. Kad je. Odiseja. jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo. sv. 1909. A gde je pri­ marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv.

Kad su mu sestrica ili bratić stvar­ no ubrzo nestali. ponekad je čak i smetao. a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda. zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­ binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­ me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­ nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti." U toku Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti.254 Tumačenje snova." 1 . ubrzo posle rođenja jedne se­ stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu. naprotiv. nežno dete. koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. 2 Kod moje sopstvene dece. godinu i po dana kasnije. dete je ponovo svu nežnost u kući Troipogođišnji Hans. ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­ ma svojoj sestrici. Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. P r i tom je Hans dobroćudno. ali psihoanalitičko istraživa­ nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni." 1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje. i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri. propustio sam priliku za takva posmatranja. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­ sao pesnik Špiteler: „Uostalom. suviše ma(l)a. ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­ dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­ tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji. zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan. da joj ljubi ruku i da je miluje. sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­ nosi ništa dobro. dakle. 1 koncentrisalo na sebe. odgovara jednoj nadmoralnosti. Kod određenog inter­ vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. Prinudna neuroza. priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu. Od jedne dame koju dobro pozna­ jem. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci. koja su na svet dola­ zila ubrzo jedno za drugim. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­ sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­ telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. Mnoge osobe." U svojoj neurozi. tu je bio još jedan Adolf. hteo je i on da joj dosađuje. a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi. Dete posmatra došljaka i onda od­ lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom. Kad god se povede reč o njoj. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna. Ako sam dosađivao baki. njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. a koje se u snovima mogu realizovati. Dete je dotle bilo jedinac. koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­ nima. još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene. kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja. Doduše. ako su me vo­ zili u kolicima. sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat. tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven. nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­ tiri godine mlađom sestrom. znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama. Za svoje potrebe bio sam dovoljan. on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. I Tipični snovi 255 jem. da umre.

o smrzavanju u hladnom grobu. a za nas neće biti teško da u njemu pre­ poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala. Hug — Hellmuth. može da kaže svojoj majci: „Marna. svakako treba i to priznati." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna. Dete ništa ne zna o strahotama tru­ ljenja. anđela. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio. sa naslovom „Deč­ ja duša" u časopisu „Imago". kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč. umrećeš. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­ ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li. Strah od smrti detetu je stran. kad jednom umreš. jedina u ovak­ voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi. Još sa osam godina dete. kao što je umro Franc". kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu. ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek. On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. sestre. 1912—1918. ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften. koje odrastao čovek. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. on ume druk­ čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. jednoj dami objasnio ovo stanje stvari. to sebi ne mogu da objasnim. tada najmlađe dete. Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. Kad sam jednom za vreme seanse. ostaje sama. Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­ jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­ strama. o strahotama beskrajnog ništa. uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja 1 predstava o smrti na našu! 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro. Naša mala devojčica. to razumem. Sveska I—V. a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. tobože. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­ nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­ staju anđelčići. a ) . Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. Odabrana đela. nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim. kad joj je bilo četiri godine. na moje iznena­ đenje. sve njena braća. jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­ rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. na primer. VI . vraćajući se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju. to Lucija još ne može da razume?". i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš. tako te mnogo volim. Odjed­ nom oni dobiše krila. ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt. braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. ali zašto ne dolazi kući na večeru. 17 Projđ. otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju. ni kod jedne od mojih pacijentkinja. I Tipični snovi 257 poslednjih meseci. sa koje odleću. tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­ jući! kritiku svoje sestre (1. poleteše sa zemlje i izgubiše se. koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­ toma koji je bio na dnevnom redu. pomislimo samo.256 Tumačenje snova. pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. i koji je kasnije više puta ponovo sa­ njala. „Gomila dece. tako loše pod­ nosi u svojim predstavama.

dekaloga. 1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­ gova dadilja bila otpuštena. ne smetati više onima što su ostali u životu. „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća". Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­ struoznu. oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. otup­ ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti.. Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­ žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­ ditelja koga voli. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su. To što dete od­ sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke. one. uslovi za ostva­ renje želja. U najnižim kao i u najvišim sloje­ vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­ no se povlači ispred ostalih interesa. izjavi zato ona svom ocu.258 Tumačenje snova. čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. ima motiva da želi odsustvo jed­ nog drugog deteta. ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja. čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač. onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. ipak. I Tipični snovi 259 „Umreti" za dete. kao da dečak u ocu. Ako dete. i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­ tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku. odnosno suparnicu. „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne". na relaciji izme­ đu oca i sina. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno. osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­ je između roditelja i dece. pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti. pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo. i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. „Jozefina treba da bude mrtva". Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti. otpuštanjem. dak­ le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca. ma na koji način.A zašto baš mrtva?". odgovori dete. „onda će se opet vratiti. a žensko dete o smrti matere. onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis. dakle. znači koliko i „otići". onda za njegovo sećanje. i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. da li odlaskom na put. Mi se. uostalom. kao što to u analizi otkrivamo. dati su u najvećoj meri. a devojčica u majci gleda svog suparnika. Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­ ski posmatra. na svoju žalost. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta. mo­ žda. Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­ jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". . izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­ jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­ rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba. koje je. najpre. upita otac stišavajući je. otuđenjem ili smrću. jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. 17* 1 / • . Zadržimo se. A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju". 1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva. koje ne mogu proći cenzuru. uprkos razlici u sadržini želja u deteta.

i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo. Kronos guta svoju decu. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. a majka za devojčicu suparnicom koja smeta. dok žudi za seksual­ nom slobodom. kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­ čito providan. Karlo. očigledno. a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. molim te". želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­ ranijeg detinjstva. kad majku pozovu od stola. ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. da se proglasi njenom naslednicom. direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode. otpri­ like onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke. utoliko više mora sin kao po­ zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja. Sek­ sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja. izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri. hoćeš li još malo povrća? Uzmi. da majka podržava sinove. utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden). Svi ovi odnosi. itd. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­ lazi od roditelja. i koliko je malo detetu po­ trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­ trebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage). sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde". Prema dru­ gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. 1909. i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama. I Tipični snovi 261 društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­ stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara.260 Tumačenje snova. 1912. Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­ tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana. Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao. pa onda mora tatica da se sa mnom ože­ ni i ja ću biti njegova žena. nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. 5. Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­ jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­ ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. Jed­ na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­ ka koristi priliku. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­ bodu. Biti vo­ ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­ voljenje neke naročite potrebe. na osnovu prethodnih izlaganja. spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. Ako mali dečak sme da spava pored svo- . i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava. gde god njihov sud nije zaluđen magijom. leže pred svačijim oči­ ma. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine. Takođe smo. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara. „Sad ću ja biti mama. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta. dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana.

po­ buna bila suzbijena. čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene. može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­ tan. Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­ nog detinjstva. kojom je bo„Luchs" = ris. morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa.). da svoju majku vidi mrtvu. i onda majku iz­ nose mrtvu iz kuće. (Prim.262 Tumačenje snova. kao deka na primer. pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji. ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do- . naravno. nije mogao da izlazi na ulicu. Jednog dana nala­ zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. U zbu­ njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­ hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu. kad je. pri čemu gorko plače. on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­ hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. njenoj majci je. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. Gde god bi se nalazila. kad je detetu bilo tri go­ dine. „Luchsaug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete. najmučnija među nji­ ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi. zatim. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke. jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­ vu. Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake. I Tipični snoui 263 je majke čim otac ode na put. prev. U sumanutoj zbunjenosti. ne vraćaju se nikad više. dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje. u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. ali nešto apatično stanje sa veo­ ma uznemirujućim snovima. ili ona pade. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi. ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­ činom smrću. kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. uvek su odsutni. pa posle očevog povrat­ ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada. pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. nije po­ znato. zatim nešto pade. prema tome bilo: risovo oko. nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio. ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­ meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan. kad je normalno stanje još više ojačalo. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije. Luchsauge bi. Zatim je došlo jasno. svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno. i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze. a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­ hička stanja. 1 lest počela. čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom. a vladavina cenzure ponovo us­ postavljena. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav. nastupilo prvo smirenje. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine. oni me se mo­ raju groziti. gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze.

Ovde po­ činje Sofoklova tragedija. vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Zatim dolazi pred grad Tebu. Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­ nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica. dok nije izbila kuga. koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­ ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­ raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. dejstva. kad mu je bilo sedam godina. Dugo vlada u miru i dostojanstvu. taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. koju sam izneo. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. koji je tako značajan za odre­ đivanje simptoma kasnije neuroze. pošto je neko proro­ čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. u znak zahvalnosti za to. Moderni pi­ sci. izvršava prokletstvo ili pro­ ročanstvo. i zaljubljenost u jednog. koji su se. bude od Tebanaca izabran za kralja. Mnogo je verovatnije. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­ pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca. jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece. na njegovo iznenađenje svesno ispoljili. Edip biva kao odojče prognan. da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio. kasnije tragedije sudbine ostale su bez.264 Tumačenje snova. U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste. koja se u vidu one fobije prenela na strance. Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. Dete bude spašeno i kao kraljević odra- ste na nekom stranom dvoru. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima. ima isto tako opštu važnost. njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega. I Tipični snovi 265 godilo. Na putu iz svog tobo­ žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba. a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine. Posle te­ ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja. Proročanstvo je ispunjeno. ali koji. ali ujedno i sin ubije­ noga kralja i Jokaste. odanost u volju božanstva. i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke. naravno. uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­ seni posmatrač da nauči iz te tragedije. mržnja prema drugom roditelju. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­ lje. logično. uprkos svem odupiranju nevinih ljudi. njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­ đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća. pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli. a to shvatanje potpoma­ žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci. nesiguran u svoje pore­ klo. Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj. .

266

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

267

Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­ nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­ ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­ izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­ nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­ ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­ ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­ stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­ na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­ rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­ stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
1

Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­ dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­ tinjstva. 1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­ nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­ njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­ šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­ njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­ nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­ čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268

Tumačenje snova, I

Tipični snovi

269

raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­ va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­ nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­ terijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­ diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­ ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­ či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­ no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­ gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­ puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­ znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­ kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­ ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­ lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­ sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­ ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­ ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­ mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­ tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­ sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­ vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­ tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­ ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­ ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

271

mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­ pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­ gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­ zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­ skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­ slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­ ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­ tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­ zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­ pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­ stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918.

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­ staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­ rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­ ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­ gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­ den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1
1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­ novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­ turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

čuvena umetnička mesta itd. Ali ko tako tumači. i to na obed sa pečenjem. U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera." Za­ tim dolazi dijalog. Ali pošto zna da mu je to zabranjeno. bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­ mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd. da­ kle. Osoba ostaje anonimna. Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). Ja sam. Ali. koji se sastoji od kratkih govora i odgovora. i bili smo srećni što smo ostali čitavi. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­ cijente na psihičko lečenje. onaj miop. malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti. a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­ voda? Moja analiza. Vaspitanje je počelo kod njega da deluje. ne baš sasvim trezan. zbog jedne druge njegove osobenosti. To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje. iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. udaljenu nekoliko sati od našeg mesta..).272 Tumačenje snova. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­ javljujemo ja i moji sinovi. već ranije jednom. lično taj trajni govornik. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše. Znao je da neće ništa dobiti. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti. u kome se nalazio i profesor R. naprotiv.. Kočijaš. a za latentni sadržaj sna su otac i sin. ono dolazi do izražaja već u snu. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­ ti dužan. On je. pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim. koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. leci ih uspešno kad se razbole. i oni po­ krivaju mene i mog najstarijeg sina. VI . jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece. ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan. nego i jednom drugom tvr­ đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama. ali uveče toga dana kad je sa­ njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­ tili večeru. profesor M.. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­ vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­ lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. mo­ nografije o svetskoj istoriji. taman je u licu i oči su mu ispale napolje. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­ ma naređenju lekara. I Tipični snovi 273 Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. Noću mi dolazi moj san. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin. oborio nas je sa kolima niz jednu padinu. trajnog go­ vornika nemačke opstrukcije u parlamentu. O ovom snu. vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N. Jedno malo društvo. gde smo preko leta boravili. neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed. ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­ dama moje male Ane): da sam sedne za sto. samo podmetnuti. daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. i tada je moja žena primetila da iz­ gleda umoran i malaksao. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­ dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­ vezu koju inače kupujem (monografije umetnika. Odabrana đela.

naime sa ličnošću pro­ fesora R. U opravdanje ove dame. ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale. nego u sledećem odnosu. ponosne na svoju rasu. dakle. Po­ što. osim organskog 18« 1 . na činjenicu da među nesvesnim po­ budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane. pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­ sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —. nije imao.274 Tumačenje snova. Egoistička crta ovoga sna sad bi. Profesor R. I Tipični snovi 275 tije za nas. s njim jurio kroz sobu. po­ gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­ glavice. odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. tako da sad slobodno lebde i padaju. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju. slično kao i ja. i ostavio nas je. šireći ruke. dakle. Pošto sve. naime. jer ja nešto tražim od Otona. Profesor R. 1 mojim snovima s njim loše postupa.. i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­ guran da to znam). sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je. što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju. Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L. čak one reci . pot­ puno kao u snu. i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio. pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. uprkos svojih ljubaznih ponuda. još jednom želim da postanem profesor! Da. Ona je. Ja. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­ goj osobi. mogla biti otkrivena. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­ njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­ šta poznato iz sopstvenog iskustva. ova mogućnost ostaje otvo­ rena i za altruističke pokrete. što se nje tiče. učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca..u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje. A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­ uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece. ili s njim igrao padanja. on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L. vide gimnastičke veštine u cirkusu. koja postoji u nesvesnom. da se. sećanje se ponovo 1 osvežava.. neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti. zatim. oči­ gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi. ona oživljavaju ta­ kvo ponavljanje u snu. jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet. Tačnost gornje postavke ograničava se. sa kojim se inače za­ ista ne usuđujem upoređivati. 1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­ davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­ va. na­ ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). nešto tražio od barona L. ako. zatim.. svakako. kao što je u onom drugom događaju R. u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom. dakle. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­ vi obavljaju utiske iz detinjstva. može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna). u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača. ali to ne mogu". I u tome je stvar. posle niza godina. tako što ga je ljuljao na kolenu. išao je svojim putem samostalno izvan škole. Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara. nego. bez strume. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­ dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu. takođe. i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. stavio nam se u potpu­ nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas.

Mo­ ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu. i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu. Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­ ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. dakle. izazivaju snove o letenju i padanju. ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere. koji. strogih ispita u našoj unu­ trašnjosti ponovo probudila. senzacija o pokretima pluća itd. i to u momentu kad kre­ tanje nadole dobije najveću snagu." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo.. koji mi inače stoje na raspolaganju. vađenju zuba i si. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­ gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva. koje ponavljaju snovi o letenju. I „strah od ispita" neu­ rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. To su neizbrisiva sećanja na ka­ zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela. da su dakle sadržina sna. vrtoglavici itd. što nismo u redu završili. a ne njegovi izvori. učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. Snovi neurotičara. da mora ponoviti razred i slično.276 Tumačenje snaoa. Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. kao što to svaka majka zna. otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova. potpuno slobodan od nervoznosti. neumoljiva kauzalna povezanost života pri­ mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju. izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­ lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­ mačenju sve do svoje poslednje zagonetke. koja su se na oba čvorna mesta naših studija. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju. nje­ mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi. vaspitači i kasnije učitelji. padanju. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. padanju. ovakve snove nisam iskusio.1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­ me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu. . više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji. i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju. imao jedan naročiti osećaj u genitalijama. mada mi zapravo nije bio prijatan. žalim na nedostatak materijala. da je privatni docent ili šef kancelarije. ipak moram označiti kao osećaj slasti. Za onoga koji poseduje aka­ demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim. opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja. dies illa". na onom „dies irae. 1 Jedan mladi kolega. Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. kad god osetimo pritisak neke odgovornosti. Kod ovih samo po sebi be­ zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­ đenja i seksualnih osećanja. Postoji. i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­ ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili. Pošto smo prestali da budemo učenici. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi. koji mu prebacuje da nije položio rigoroz. 1 Tipični snovi 277 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­ de sa velikom spretnošću. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­ vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao. Ali. a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu.

San o ispitu pun bo­ jazni koji se. ukoliko je njemu poznato. na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio. pa ti se ipak ništa nije dogodilo. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. od koga potiče prvo tuma­ čenje „sna o maturi". u ko­ joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. . nego. pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­ ljan za tumačenje. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­ pičnih snova. I Tipični snovi 279 Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ lac. javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska. kao opomena da na ovom pi­ tanju ne treba da insistira. tako si daleko napredovao u životu. i slično. pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti. srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom. zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­ van. V. dobro su ispale. detinjarije. na pri­ mer. Stekel (W. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ gao izvršiti na sebi i na drugima. koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. Stekel). pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir. U snu o gimna­ zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije. dok sam iz botanike. zastupa mišljenje da se on re­ dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­ lost. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi. a nikad kod onih koji su na njemu pali.278 Tumačenje snova. i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice. a nikad o drugom. kao rigorozant u sudskoj medicini propao. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor. ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je. taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu. u stvari bi bio uteha koju san daje. i slično. kao što se to sve više potvrđuje. čak ukazuje na izvesno prebacivanje. izgle­ da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti. Ja sam. ali sam umakao kazni. Danas si već doktor itd. pojav­ ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili. misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita. ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. To bi prebaci­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star. iako nisu bile do­ voljno mnogobrojne. što sam tada sjajno izdržao. ne prikriva samo utehu. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­ dio. i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom.

i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke. jer njih u slobodnoj prirodi nema. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom. ili. nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. analizi. siromašan. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore. San je oskudan. do toga da smo razvili i resili značenje sna. Čamac ne spada na krov jedne kuće. o njegovoj prirodi. zatim jedno jedino slovo. i slično. čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. po- . nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju. San. dat u sećanju. koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. ako su se tumačenja odrekli. ako ga napišemo. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća. u kojoj su sadržane misli sna. ukazivanjem na sa­ držaj sna. čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. iz ovoga došli smo našim postupkom. on. između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika. bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. Očigledno. lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna.Rad sna — Rad na sažimanju 281 VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna. jedna takva zagonetka u slikama. onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom. Samo. dakle. na čijem se krovu može videti čamac. da stvo­ re sud o snu. sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja. Kao takva. a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati. sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem. ili misli sna. San je. bolje rečeno. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali. ispunjava pola stranice. i osoba je veća od kuće. ili. i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž. a ne iz manifestnog sadržaja sna. im je izgledao besmislen i bez vrednosti.

još ne postoji Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. predstavljaju potpun materi­ jal. ili se javljaju jedna za drugom. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava. a ona. sa druge strane. nove veze. Kvota sažimanja. dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili. čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina. može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda. Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna. iznete na svetlost. za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. neophodno potrebna za tumačenje sna. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Nna isto tako odnosili samo na one misli. pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da. Svakako. smemo uračunati u misli sna. kao kratki spojevi. A. ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara. Po pravilu. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna. tj. mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna. Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi. pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. dakle. san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju. na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje. 1 . kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. zastuplje­ na u sadržini sna. naprotiv. koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna. koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna. Uporedimo s tim. u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja. tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize. nikad ne me­ nja svoj smisao. i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja. ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane. I Rad sna — Rad na sažimanju 283 trebno je često osam. za sada. koliko sam mogao da kontrolišem. pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. koje već po­ 1 znajemo iz analize sačuvanih. Relacija se za različite snove menja. koje se kriju iza sna. jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli. ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna. A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­ nje za vreme perioda spavanja. iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti. omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge. ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao.282 Tumačenje snova. da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije. — strogo uzev — ne može se odrediti. možda. prilikom analize. kao sporedni priključci.

„botanička mo­ nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­ đu oba doživljaja dana. koji sam nekad napisao. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv. s jedne strane. nego i svaki od njenih elemenata. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu. i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju. nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta. to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna. s jedne strane. u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­ nu monografiju o rodu „ciklama". sa kojom sam otvorio svoje odno- . trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja. poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje. koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje. artičoke. sećanje na Italiju i. koji sam s njim vodio prethodne večeri. kao što vidim. praćenom svešću. Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera. prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji. od kokaina ide mi­ saona veza. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. na jednu scenu iz detinjstva. u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. ali indiferentne prirode. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna. mono­ grafija o ciklami. u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. „bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. Odabrao sam I na strani 174. sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. i na damu o kojoj sam ispri­ čao priču sa zaboravljenim ovećem. na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća. objavljen san o botaničkoj monografiji. iza „artičoke" krije se. San. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih studija. čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. isto tako. i jedna nova tema. tačka po tačku. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao. U sadržaju sna po- minjanje ove vrste nedostaje. jedna je aktuelnost. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor. na njegovu ženu u cvetu. Ovo saznanje veoma je nepotpuno. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna. s druge strane. Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija". I Rađ sna — Rad na sažimanju 285 nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska. Na sličnost doktora K. A kako se ovo sa­ žimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene. a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­ nje. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove.284 Tumačenje snova. kao što ćemo uskoro videti. na moju pacijentkinju koja se zove Flora. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka.om. započeta u onom razgovoru.

dakle. od jedne misli sna ka više elemenata sna. a drugi u prostorije na prvom spratu. Onda izbije svađa. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X. a jedan udarac stvara hiljadu veza. hinuber schiessen. Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­ ma sna. Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna. Ja. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. on je čas publika. 178) na jednu novu temu. dakle. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju. na moje amaterske sklonosti. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru. I Rad sna — Rad na sažimanju 287 se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. kao višestruko za­ stupljen u mislima sna. 2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire. osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi.). Die Faden ungesehen fliessen. to mogu sa sigurnošću tvrditi. analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem spiskova. s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". dakle. kritiku mojih ko­ lega na moje radove. i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici. svakako. dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. lete onamo. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt. U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava. i „Sklonost". jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti. i na jednu temu već zastupljenu u snu. čunci lete ovamo. Reč „botanička". str. niti teku nevidljivo. osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti. u boji. u ko­ joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran. prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna. nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­ zu. Stva­ ranje sna."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su. prev. čas glumac.286 Tumačenje snova. ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu. . Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti. Die Schifflein heriiber. Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti (Prim. Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt. vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna.

iz ekshibicionih snova. utoliko je ona teža na njegovim rukama. koja je u po­ četku pristojna devojka. i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). Na kraju uzbr­ dice. već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke. VI . pa kasnije ulazi u polusvet. mukotrpno penjanje uz teško disanje. 2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen. U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica.A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel. mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio. prev. što sam ja izrazio sa „dospeva visoko". to je zapravo samo svratiste. posle toga. ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­ nje opravdana. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. u romanu je služilo simbolici samo ako . i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­ kvog drugog prikazivanja. i na plakatima kojima je taj komad najavljivan. ali ukoliko se više penje. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu.iimmmst 288 Tumačenje snova. I Rad sna — Rad na sažimanju 289 Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu. ide mnogo lakše. Protiv pravila. A sada da tumačimo i dalje. U tek­ stu stoji . sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima. kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču. karakteristična za san. a kasnije lako. što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim. koju ulica X čini u pravcu prema gradu. U ulici X. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice..se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret. i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom.). ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji. tako naporno da ne može da krene s mesta. on dole. izneto u odeljku o simbolici. i ide tako teško. mogle su se videti stepenice od više stepenika. na početku laku kao pero. Uostalom.. Na to će kočijaš: . jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao. Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama. (Prim. rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom. i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"). ali naposletku sve više „propada". u snu je penjanje na početku bilo teško. Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). prev. i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost 1 na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti. takođe jedna od njegovih fobija). Zatim on ide sara preko jedne uzvišice. Napuštajući hotel. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java.). on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini.1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina. 19 Frojđ. Odabrana dela. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. Njegov brat je gore. na laj način „dospeva visoko". Ali.in die Hoche kommen" (popeti se uvis). Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja. i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim.

gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo.290 Tumačenje snova. schon vom Paradiese her. Freuden fiihl' ich mich bewegt. Kao što je autor romana. ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj. nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. imao na umu jednu lezbijsku naviku. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima. a sam pacijent dole. onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. kao što već znamo. Staviše. Da war ich jiingst zu Gaste. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa. auch mein Garten solche tragt. i ja sam se popeo gore. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Veliko društvo. aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine. dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). Video sam jednu jabuku. To bi bila jedna suviše jasna izjava. unet u scenu iz detinjstva po19* . Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. Ako je to bilo tačno. izgubio svoj društveni položaj. I Rad sna — Rad na sažimanju 291 „Bei einem Wirte wundermilđ.• jih suparnika kod žene. One su me izazivale. Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. u mislima sna radi se. ko­ liko mi je poznato. znači taj­ nu. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore. obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka. koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. Oči­ gledno na kraju sna. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde. Zwei schone Apfel glanzten dran. u kojima su lica zaposlena gore i dole. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Und Von Dass Apfelchen begehrt ihr sehr. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. dakle. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum. sie reizten mich. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov. Dve lepe jabuke su sijale na njoj. A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. ich stieg hinan. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja. tako i delovi sna. svratiste. jer je brat. i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu. a moj pacijent ga je stekao. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima). onda se moralo odno­ siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. birajući ime Safo. i on je grore. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san. a da je on sam postao „parterre".

kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­ đenja). onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila. koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. pa zatim njihova tela gutao. I Rod sna — Rad na sažimanju 293 moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­ je). prev. uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom. ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma. . jedan odleti kroz otvoren prozor. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu. Isto to dete imalo je običaj.292 Tumačenje snova. Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost. gundelji su sa­ svim mlitavi. a dru­ gog prignječi prozorsko krilo. posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja. danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala. a to je svakako izvor ovog sna. protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja. kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju. Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću. njeni snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal. izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. Njena ćerka je pre nekoliko godina. pomenuto ra­ nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila. ponovo na osobe ni­ žeg staleža koje se guraju u više društvo. njena četrnaes­ togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. 1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna. Ali ona to nipošto nije bila. Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja. Ona otvara kutiju. ali uobražena i sasvim glupa devojka. Ona je rođena u . ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu. čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. Jedna lepa. III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji. radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. Uveče.). Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­ lja odnosi se. To se na Iju. pre toga sna. Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna. Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo. Analiza: Njen je muž otputovao. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san.• dima ne može videti. podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote. Ta protivrečnost je zanima. bila vrlo svirepa prema životinjama. udala se takođe u maju. dok je prozor zatvarala. ona je postala tako dobrodušna. maju1. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. da buhama i leptirima kida krila. u još nežnijim godinama. kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. i opisani su trzaji životinje. Uostalom. a pored nje jedna ružna ali plemenita. kraj je patio od navale gundelja. Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. Aristokrat koji guščicu zavodi.

Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). očigledno. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. 8 Na ljubav te ne mogu primorati. ona je predstavljala ovo moje dete. ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno. Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­ daju. Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo. posre­ dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Doch geb'ich dir die Freiheit nicht. K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". Taj prelaz. odjednom sred njenih poslova trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erekcija. Na ovom primeru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­ žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­ nim sredstvom. da bi više palo u oči. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju". kao što misli moga sna pokazuju. Ali po­ ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam. a iza nje se. Opira- . isplatiće se. ali slobodu ti ne dajem. a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. 1 Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­ bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant) knjigu. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna. Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen. da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. 4 Zaljubljen si mi kao buba. krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­ gubio zbog intoksikacije. koja se u ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo To je zapravo izazivač sna. Na ovaj smi­ sao cilja glavni sastavni deo sna. 1 Rad sna — Rad na sažimanju 295 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao. povezana istovetnošću imena s njim. 2 1 vratila iz potisnutosti. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika. S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­ ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana. Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem. ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice.4 Između ovog Tanhojzer: . a njen muž aerofobski. uzet je iz sećanja na jednu d r u g u osobu. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a . svakako. U daljem toku sna menja se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja njen lik viđen u snu). Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem. Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. p r i čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku. od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali. Ukoliko se kod I r m e vidi difterična skrama. da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa. više d a n a p r e sna." 8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir". koje u Nababu vraćaju mladalač­ ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora). Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. U tu s v r h u sam odabrao san o Irminoj injekciji. Ali pošto ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­ ju. pa dakle najpre predstavlja samu sebe. pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. Ona sama spa­ va aerofilno.294 Tumačenje snaoa. kantaride.. p r i p r e m a gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je. To je bila želja za ovom erekcijom. pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak.

U snu o stricu ističe se. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica. pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe. one se kriju iza osobe iz sna „Irme". a čija se histerija ne prepoznaje. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. A propileji se ne nalaze samo u Atini. Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­ no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­ lja svoj rad. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši. Bogata gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto". nego „amilen".. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr R. Na ovaj način je nastao doktor M. a one koje se ne slažu. bledi izgled. kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­ len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­ žaju sna. plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije. preko posredničke pred­ stave o seđenju. nego i u Minhenu. da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge. Tako i jeste. tako. ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene. onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji". on nosi ime doktora M. predestinirane za sadržinu sna.. ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­ ku. govori i radi kao on. jedna jedina crta. koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika. nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete. I Rod sna — Rad na sažimanju 297 njem pri otvaranju usta. žrtvovanih pri radu sažimanja. grupa predstava vezana za mog berlinskog. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san. amilen spada među ove izvrsne ele­ mente. s druge strane. nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona. moga sna. samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. koji bi mi priznao da sam u pravu.. koji me ne razume. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan. Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme". koji me razume. jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio. i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije. U mislima sna nije bio sadržan „propilen". ja nisam sjedinio sa crtama drugoga. takođe o herniji seksualnih procesa. mom najstarijem bratu. dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena.296 Tumačenje snova. koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen. a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok. ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba. pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču. Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen''. Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. povezana suprotnošću. i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima . ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao. s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom. Crte što su svojstvene jednome. dvostruko je determinisan. dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano. Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde. kao i na drugom mestu kod analize snova. njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi. u mom snu o stricu. S jedne strane. prijatelja.

I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna. Iza reci Mais kriju se. prev.).01miitz.mannstoll . Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz. Pri tom. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i. nije bilo sumnje da je neologizam stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal. pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). Analiza razlaže reč u Maistoll . Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju. Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju. kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna. konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana. opisano suviše ushićenim izrazima. ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". nekakva vrsta polente. ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe. u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais). pyramidal". osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu. to pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. I Rad sna — Rad na sažimanju 299 već izazvanim u ovoj grupi. Zado­ voljimo se. kako se stvaraju nove jedi­ nice. Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. zbirna lica. mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice. koja izaziva moje nedopadanje. loš (u jevrejskom žargonu). poduprt sa mnogo strana.298 Tumačenje snova. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. pre svega. dolazi u sadržinu sna. Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje. Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. još i reci: Meissen (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu). za sada. . Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­ nje. Tesno asociran sa amilenom je „propilen". nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije. (Prim. San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. ali odakle to dolazi. izazivam. prijatelja protiv protivnika. U cilju stvaranja ovakve srednje veze. Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna. Miss engleska reč za „gospođica". i tako trimetilamin. tačku po tačku. do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti. a mies = rđav. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi. 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­ slao svoj članak. mannstoll = pomamna za muškarce. iz kruga „Vilhelm" do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". nije bilo lako reći.

kasno uveče. San postaje duhovit. U sabranim delima sveska VI.. staro ime Medelitz. onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje). On je postao zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj. ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje. .rein" (čist) pre­ uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein". što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt". involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. 1 I ovde jedna primedba prevodioca. 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu. U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig).. upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje. (Prim. od engleske reci hearsav (= po čuvenju).300 Tumačenje snova. To je tačno. i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. samo jedan njegov elemenat. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti. Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­ stoću u sobi (da ne mokri i si.. on to postaje po nuždi. a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe 1 zastupljeno u snevačevoj porodici. 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom.). što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača. meae delieae. da mu oprave sobni telegraf. mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna. Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing.ing". dakle „meine Freude" (== moja radost). onda za to nije kriva moja ličnost. Indiferentni povod za san pokriva.* Kroz odnos krajnjeg sloga . „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole. godine. i srebro je „oslobođeno". Kao dečak. zapoveđi se da ćute. objavljenoj 1905. A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na . Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­ gog svetskog rata. svakako. kao što se vidi. jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao. Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak . i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta od reci.ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen". 3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje. Pošto je otišao. mies = odvratan. loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu. Medling (Modling).. Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­ ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­ telj stvo. što se dogodilo u knjizi. zvonilo je još uvek. sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). prev.). dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess. koji je stanovao za­ jedno sa ocem. što je tesno povezano za kvašenje poda. Hicing (Hietzing). ako moji snovi izgledaju duhoviti. I Rad sna — Rad na sažimanju 301 u Olmutz). a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­ rima. nego samo u po­ jedinim udarcima. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­ kao je). pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli. Ovo prebacivanje. i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. Sluga dovede ponovo toga čoveka. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B. nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje. ne kontinuirano. Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". Lizing (Liesing). mada i sam po sebi rav­ nodušan. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi.

Ona za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata. slično. nastalo i ono moje Autodidasker. kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine). Igrarija sa imenima i slovima. prev.). Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta. Aloz. kojim počinje ime Alek­ sandar. Lassalle je.). Jedne večeri. Tokom noći moj je tok misli išao dalje. kada ga prvi put budem video. To ime mu je. zato se slog Al. Tako je. koje ja lečim. Prvi deo je reč koje se živo sećam — „autodidasker". rodom iz istog mesta kao i ja. da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa. bilo još uvek premalo prerušeno. I sad primećujem da Aleks. Za zabrinutost da pored žene propadne." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima. preu. . a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim. koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna. i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja. Ja sam svojoj ženi doneo više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj brat živi u prijateljstvu. I Rad sna — Rad no sažimanju 303 i podseća na pacijente sa „crvenilom straha". Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. ona je razgovarala sa mnom o dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna istorija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela. u što se ove misli mogu sažeti. ima međutim još jedan dalji smisao. 1 Ono „cherchez la femme". Pod uticajem onoga što je baš pročitala. (J. da­ nas Vroclav. Kratko vreme pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta1 Lasker je umro od progresivne paralize. Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku. a koji je. glasi otpri­ like kao izvrnuto Lasker. a to je činilo jezgro mojih misli sna. kao što je poznato. prihvatio zabrinutost moje žene i s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa venčanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u snu. David). J. dakle usled posleđica infekcije dobijene kod žene (lues). moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsultovao zaista pati samo od jedne neuroze. kao što sam sa­ znao. autodidakt i Lasker. nedaleko od Breslaua. kao što je poznato. pisac je. a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. dam to zadovoljenje. ja u Breslavu pronađoh primer u slučajevima Lasker i Lassalle. Eduard Las­ ker (1829—1884). a u romanu se pojavljuje pod imenom Sandoz. sigurno. Obojica J e vreji. pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način. naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu. i tako se stvorilo Sandoz. na koga se priključuje Lassalle. tačno onako kao što ste vi slutili. zamenio trećim slogom istog imena sand. 5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva odvojena dela. što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor. osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj. prim. da profesoru N. poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru N. i da je ovaj faktor morao sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­ bilazni put preko Breslaua. Zola daje. Moja fantazija kako profesoru N. rođen u Jaročinu. gde se udala jedna dama s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu..302 Tumačenje snova. prenosi me u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog brata koji se zove Aleksandar. rođen u Breslau (1825—1864). Verovatno je prili­ kom zamene imena pošao ovim putem. i to ovim putem: u romanu o umetniku L'oeuvre. kojom se ovde ba­ vim. kako smo njegovo ime skraćivali. u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću.

poče da me moli za oproštaj što me je lagao. Tokom obilja fragmenata sna. ne bude u pravu. Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo. da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. I Rad sna — Rad na sažimanju 305 vila na cedilu. I tada on. rekao mi da su opravdane. moje strahovanje da bi profesor N. možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini. Ista fantazija neizmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative. kolebao sam 20 FrojJt Odabrana đela. Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom one pretpostavke. I baš to sada ja radim u snu. ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius". na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao. Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno). U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­ niti. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu. a upola štampanu. čim ga ponovo vidim." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali sasvim pitomi. i ako primam u san pri­ ču o neurozi. Odlučio sam se da mu." Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze. Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje. to je moj ponos i moje bogatstvo. 6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. respektive. i to bi načinilo kraj svima teškoćama. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru. kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza. dečaci?" — „Tri i tri. „Koliko dece imate?" — „Šestoro. Ova dva utiska su kontinuitetom. Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­ nja kroz ženu. uzdržao sam se da mu protivrečim. kazao je da se toliko stideo. i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze. VI . na moje najveće iznenađenje. pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­ veka i dalje." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. koji pokazuje još veću povezanost sa mislima sna. biće da je to neuroza. očigledno mi ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati od neuroze. On je saslušao moje sumnje. pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila.304 Tumačenje snova. I na taj način. To je bila neka teška organska bolest. nezaveden obraćanjem pažnje na anamnezu. ja bih želeo da nisam u pravu sa svojim strahovanjima. čak. Profesor N. ali dečaci čoveku kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće. ali se nije mogla dokazati. kojih se jedva mogu setiti. zapravo. želeo bih da moja žena.. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­ nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom) mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije. — „Devojčice. re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). kažem da je on bio u pravu a ne ja. profesor je svoje interesovanje skrenuo na lične stvari. zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu. Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam u pravu? Baš to je moja želja." — .A sad pazite. sa devojčicama je stvar laka. Za mene je to bilo olak­ šanje. ali svoju nevericu nisam sakrio. čija sam strahovanja u snu ' prisvojio. pravilnije video. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. doživ­ ljavanjem povezana zajedno. ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju.

ili čak izuzetno retko. Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam. ili jedno zna­ čenje koje se razlikuje od originala. i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. I. ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. ne bi pravilnije glasila „erzLfilisch". tekst je pri tom ono što ostaje isto. budući da sa ovom bolešću. počinjući sa analiziranjem još u polusnu. dolazi da se uzme u razmatranje. Rečenica u prevodu. ni lično niti pak profesionalno. Zatim mi na pamet pade „erzehlerisch". Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera. naravno u od­ nosu prema seksualnom životu. ali se plašim da bi to u isto vreme moglo delovati kao da je trujem). nemam ni­ kakvih dodirnih tačaka. čak. dakle. :o» 1 . I tad mi. Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze. govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora. objavljen u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II. 1914. nedavno. u kome se nalazi besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". ne retko. ili u izrazu malo pomeren. Erzefilisch = erzah — (erzieh —) (erzefilisch). a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja. nove jezike i veštačka sklapanja reci. Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli. i objašnjavajući u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin" (= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­ mu prostitucije. služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­ 1 jem je bila reč.306 Tumačenje snova. postade jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov. Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka. onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. objašnjavajući ovo e. Naprotiv. i ja sam joj stvarno dao Hesejevu (Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch" (= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno razvijeni osećajni život. sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren Empfindungsleben einwirken vvollen. prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. a i za psihoneuroze. 1913). Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat. I Rad sna — Rad na sažimanju 307 se neko vreme da li. dass es zu gleicher Zeit vergiftend wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen osećajni život. pošto sam joj mnogo što-šta o tom problemu ispričao. Tekst govora je ili u celini sačuvan. možda. koji saopštava V. na izuzetak od ovog pravila. „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren" isto što i urinieren (= mokriti). Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao. aber habe die Befurchtung. nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene. Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna. Govor u snu. samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma mali broj primera zapazi i saopšti. lupao sam glavu kako mi to može doći u san. pošto je sama lišena pravog značenja. i za san pred­ stavljaju ovde zajednički izvor. Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. taj materijal je vrlo čest. ovde upotrebijenih. Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse. Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska). odjednom. zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada. ali koja obuhvata razna druga značenja.

u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama. moglo bi se pomisliti. Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta. jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana. onda ovaj uspeh obično smatramo dokazom za to da predominantnoj predstavi pripada naročito visoka količina psihičke vrednosti (naročiti stepen interesovanja). ali san raspravlja o opasnostima sek­ sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­ ma. San je. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina. na primer.308 Tumačenje snova. tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli sna ušao u sadržaj sna. boravak gore i dole načinjeni su centrom. to jest istrgnut iz celine i time preoblikovan na nešto strano. Takvi snovi onda s punim pravom čine utisak „pomeranja". ali u povezivanju druge vrste i ne pominjući seksualno. san o Irminoj injekciji po­ kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna. u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna. pošto će različite Psihički intenzitet. isticanje interesova­ nja jedne predstave mora se. ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim. Slično se i u snu o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti prema svireposti. u mislima sna se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. I Rad pomeranja 309 B RAD POMERANJA Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu. jer već unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. tako reći. pogodno je da najpre izazove naše čuđenje. verovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se u njima najčešće javljaju. u sadržini sna ponovo pojavio. drukčije centriran. intenziteta predstavljenog. Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju najveću psihičku vrednost. Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. 1 . kao što smo videli jezgro misli sna. sa intenzivnim interesovanjem istak­ nuti elementi. Ako kod jednog psihičkog procesa u normalnom životu nalazimo da je jedna predstava bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za svest stekla naročiti stepen živosti. o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti ni pitanja. doduše. U snu o stricu pojavljuje se opet plava brada. Ali sad otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima sna. izvan svakog smisaonog odnosa prema mojim željama punim ambicija koje su. nego samo jedna njihova više ili manje mnogostrana determinacija. mada je taj ele­ menat u nepriličnoj meri proširen. U potpunoj suprot - nosti sa ovim primerima. koja sačinjava nje­ gov centar. tretirati tako kao da su manje vredni. ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shvatanju o stvaranju sna. Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­ slima sna. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano. U toku stvaranja sna mogu se sad ovi bitni. Uzimanje na znanje ove nove. Tako. faktor svireposti. njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna. vrednovanje. razume se. a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi. ili ne dolazi u obzir. U snu moga pacijenta o Safou penjanje i spuštanje. naš sud nam to neposredno kazuje. u snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno jeste elemenat „botanička". držati po strani od čulnog intenziteta. To najpre čini utisak kao da psihički in­ tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir za izbor sna.

san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada samo ova druga osobina. pošto je sam po sebi razumljiv. mi smo ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. tvojoj praved­ nosti. moralna jasnoća tvoje prirode čini mi razumljivim sve što je na tebi. i da uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati. onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­ nja. Mislim.310 Tumačenje snova. polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju. i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i misli sna. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna. takođe. nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti. Is fecit. često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna. " „Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan počiva na tvojim vrlinama. ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude! J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati u jednu celinu. „O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom da nikad ne sanja g l u p o s t . s jedne strane. jer su i jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa- T-1 . i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize. naime." „Ali ako dobro razmislim". Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora. . I Rad pomeranja 311 misli sna iz njih. cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). putem predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju sna. dakle koji nije san groznice. jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna. Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada sna ispoljava jedna psihička sila koja. psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a. Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. To što se vreme i prostor često brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja. onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­ nih elemenata. 2. Pri analizi se. Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san. ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene za izvesnu svrhu. tvom istinoljublju. da je lako prepoznati psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. odgovori onaj drugi. „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja. zračiti kao iz jednog sre­ dišta. Pa ipak. s druge strane. 1900. Proces koji mi tako suponiramo. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor. 1 1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima. jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne pomoći. Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak. Ako je tako. Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane. u kome nalazim još jednom izloženu glavnu karakteristiku moga učenja. Beč. na tvojoj dobroti. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopačenja. nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. . tako reći. čijoj delatnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu. A izopačen je sna već nam je poznato. da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom. izdanje. želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus).

— Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno. dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali. osim da ona mora biti potpuna da bi mogla ubediti. naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj na izbor materijala što u san dopire. sv. Već sa­ da. ali ja ga ovde ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu." „Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­ tumačimo. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate. ja bih držinu. bilo da je budan ili da sanja. pomislimo samo na bajku. 1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­ čenju različite vrednosti. pa da zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih rekonstruišem formiranje sna. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. Ta mi tako često nešto i u snu radimo." pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­ vođenja tumačenja snova. međutim. Ne krijem od sebe da bih najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­ nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­ mačenje. Sabrana dela. A od sada ćemo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu pri tumačenju snova. neka ta­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti. nešto nečedno sopstvene i više vrste. jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­ državala je svoju vrednost. sažimanja i predeterminisanja. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr- 1 Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u „Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­ lize histerije. i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez smisla. koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. tako ne može uopšte ni biti. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna. koje će svako ko pošteno misli morati da odobri. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­ čivo pacijenti. „To sigurno nije lak zadatak. iako nas je samo malo uvela u tkivo sna. to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­ mači). na tako smele i duhovite tvorevine fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno! J e r to nije moguće. neurotičan. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali. jer je čovek uvek isti. Ali u najdubljem smislu to nije tako. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku. kao druge uslove koji moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti da su izbegli cenzuru otpora. koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor. to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. štaviše. Ranka „Ein Traum. V). Ali u slučaju sinteze ne bih znao ništa. koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu sna. onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" — reče prijatelj. da je čak i besmisleno. C SREDSTVA PREDSTAVLJANJA U SNOVIMA Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna.312 Tumačenje snova. — Kao najpotpunije t u ­ mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. ali uz malo pažnje moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. Y"'- . kao što sam to pokazao u drugom odeljku pri tumačenju sna o Irminoj injekciji. I Sredstvo predstavljanja u snovima 313 Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja.

Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna. otprilike kao sante leda na vodi. a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra. Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan u mislima sna.). Kako će u snu biti predstavljeni „ako. na­ protiv. Oni tvore pročelje i pozadinu. prev. Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega. koji je u izvesnom smislu već završen. onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad. jer to nisu prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze). u najrazličitijim logičkim relacijama među sobom. Postoje snovi u kojima se zbivaju najkomplikovanije operacije duha. između momenata snevanja i tumačenja. u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. (Prim. Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio. Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. pri čemu se njeni elementi okreću. 1 Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu. nego snom. mrve i guraju zajedno. jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti. bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti? Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Za ovo ću navesti nekoliko primera. povezana s njim asoci­ jacijom kontrasta. I Sredstva predstavljanja u snovima 315 đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna. ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada. u kojima se obrazla­ že i poriče. . ima svoga udela u njegovom stvaranju. ostaje pri tome da logičkim re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu. Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je. Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo neizmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna. Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami". na primer. a ne prikazivanje intelektualnog rada u snu. kao i posredujuće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-. zato. Za sada. koja se može služiti govorom. smisao sna sasvim je drugi. a i ovde razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. dakle. Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. saznaćemo da je sve ma­ terijal sna. Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. među njima se mogu naći pomisli koje se nadovezuju na doživljaje posle sna. Gde se u snu nalazi. koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna.314 Tumačenje snova. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u tumačenje takvih snova. digresije i objašnjenja. me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spojnih puteva. prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. Na starim slikama iz usta naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma. ili — ili" i sve ostale prepozicije1. pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana. Ako zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku rada sna. kao da. ali nisu bez dodirnih tačaka. uslove. gotovo redovno. dokazivanja i pregovore. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. naravno. slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom. premda. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja.

Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. san raspolaže sa dva postupka. Prema tome. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće ili do dvorišta. Češći način prikazivanja. nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen. Pri tom vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo. pri tom postupa kao slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa. nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu. Da bi prikazao kauzalne odnose. ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu. zavijeno). i o opet kao prvo slovo neke druge reci. potpuno odvojenih sastojaka materijala sna. i to nagomilano jedno preko drugog. i njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. preko neobično napravljenih ograda. opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj osobi u usta. koji se u suštini svode na jedno. Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće. I Sredstva predstavljanja u snovima 317 kontradikcija. pretnju. Ako sam pravilno protumačio. drugi opet pokušava da taj sklop. prikazuje nam a kao poslednje slovo jedne reci.. Najpre. i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela itd. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog. moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san. može vremenski red biti i obrnut. uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —. smrtno razboleo. iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka. a zatim glavnu rečenicu priključuje kao glavni san. Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi sa visine. nežnost. dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala. što je mogućno razgovetnije. a i b. to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz sadržine jedne od misli sna. koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno. u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. na primer. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko. najzad. koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini. Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno. Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove . Ali kao što je slikarstvu. ako je između njih slobodan prostor. Gomile grubog posuđa dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u istoj kući. ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako. u snu o Irminoj injekciji). ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je. kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na veoma posredovan način.s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme- . Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna. On logičku povezanost reprodukuje kao istovremenost. Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke. tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san.316 Tumačenje snova. Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja. kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih.

U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim: prva reč je nejasna: nešto kao via.i". Umoljavate se da za­ tvorite jedno oko. da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­ vikao da predstavim u ovom obliku: die Man bittet. bio je tok moga života ovakav i onakav. Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto. vodi u naročitom pravcu.. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna. U najvećem broju sluča­ jeva. Noću. kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom.ili-ili" san uopšte ne može izraziti.318 Tumačenje snova. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu. u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna. ne tamo gde samo primećujemo da je sad. U njegovim latentnim mislima očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova. jednostavno reda­ nje. . Ja. a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd. bilo slika jedne osobe ili stvari. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda jedno četvrto rešenje. ili villa. Auge(n) zuzudriicken. menja u drugu. Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini. ein Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i. kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe. plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti". on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna. u jednom slu­ čaju sekvencom snova. Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo od mene krio. I Sredstva predstavljanja u snovima 319 njenom obliku. tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela. podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela.. izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. u tumačenju snova.. i obratno. na primer. došla druga slika.. krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e šenje. kauzalna relacija uopšte se ne pred­ stavlja. nego pada. pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji. naravno. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. a svaki od članova predložene tri alter­ native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ ta misli. Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla. ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći. sanjam o jednoj štampanoj tabeli. uoči sahrane moga oca. ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske. umesto jedne. ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim.i". druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa). Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive treba zajednički među sobom povezati svezom . Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav1 Umoljavate se da zatvorite oči. Alternativu . Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava. Koliko vidim. u oba slučaja. die Augen zuzudriicken ili Man bittet. tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija. sanjam. nego . koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica: Man bittet.

Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu. dodira. snevačica silazi preko jedne ograde i pri tom drži rascvetalu granu u rukama. Psychoanalyse II. te se čini kao da „ne" za san ne postoji. a za vreme periode crvenu. 11 Frojd. uvek nosila belu kameliju. (Prim. cvetovi su već prilično opali. jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni. mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka. 1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko bude tumač snova. vidi moj referat u J a h r buch f. San uzima takođe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnošću želje. daleko-blizu. i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele. dublje dole. prvi su temelji za stvaranje sna. mada suprotni ele­ menti. I Sredstva predstavljanja u snovima 321 nije. Ista rascvetana grana (. U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati. Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se Iz jednog rada K. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna od druge odvajaju. Der Gegensinn der Urworte (= Suprotni smisao prareči. dok su ulice ukrašene zelenim grančicama. čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"). 1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo. Oni u početku imaju samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili detalnosti (snažan-mlad. Paralele koje po­ stoje u materijalu sna. da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. 1 zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama.). relacija „kao što". VI 1 . kao nijedna druga. tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je. da budu popustljivi. Prilikom analize sna. koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život. i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telovo1. slaganja. a onaj drugi. na nekim mestima takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok.320 Tumačenje snova. Odfttrana dela. mislili su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. pred­ 2 staviti mnogostrukim sredstvima. ali čiji su slični. za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san.. Abela. pun prebacivanja. ova relacija može se u snu. kao što je poznato. ili slučajevi onoga „kao da i". Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. Ovo se prosto zanemaru­ je. ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­ voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima. i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome.des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. Isti san. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti. Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegipatskom jeziku. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori". vezati-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. prev. Među logičkim relacijama. ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena na Hristovu Tajnu večeru. tj. Na kraju njenog puta. mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću. Sabrana dela. 1884. 1910. ali onda dvosmisleni tekst za misli sna. star-mlad. Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. kaže se dalje u snu. To je re­ lacija sličnosti. od kojih utešni tok izgleda smešten na površini.

koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ ba. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je takođe bila tu (Stekel). tako da se sje­ dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica. udovoljio zahtevima cenzure sna. Identifikacija se primenjuje kad se radi o licima. ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju. u snu ulazi u sve relacije i situacije. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­ masama koje joj se pripisuju. to jest pro­ uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. U ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­ strukcije složene osobe počinje da se gubi. Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­ zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ ljena u sadržaj sna. a druga — po pravilu važnija — na­ stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge funkcije. Sličnost. Ali se može takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite osobe ne pođe za rukom. Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­ stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­ bom. Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba. dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj osobi. u stvari. a iz okolnosti što ona označava A kao i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna umetnem ono što je obema zajedničko. ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­ rena na osobe. i tako sam ja sam. složeno lice. tamo je to obično mig da se traži neki drugi. ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih crta koje. Lako se može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­ zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove.322 Tumačenje snova. Sam proces kompozicije može da se ostvari na razne načine. slaganje. čije je prikaziu* . Ova jedna po­ krivaj uća osoba. ja u snu stvaram jednu mešo­ vitu osobu od A i B. mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije. ali samo prema jednom njegovom delu. recima koje joj ostav­ ljamo da govori. međutim. ja sad nalazim jednu drugu osobu. ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). ali nisu zajedničke. ili zamišljam osobu A u nekoj drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. a B takođe. pripadaju jednim delom jednoj a jednim delom drugoj osobi. Onda se scena sna pripisu­ je jednoj osobi. Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­ mentom dolazi do predstavljanja. S jedne strane. Zajednički elemenat koji opravdava. Na ovaj način če­ sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­ žaj sna. ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu. Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe. postoje već u slici sna crte koje su oso­ bama svojstvene. koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka. koristeći saži­ manje sna. ili se može nanovo stvoriti. Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu. koja je isto tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo. dok druga. osoba sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­ bu —. Lokaliteti se često tretiraju kao lica. posedovanje zajedničkih atri­ buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna. naime nepri­ jateljsko raspoloženje prema meni. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­ kvoj novoj vezi. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem. skriveni zajednički elemenat. Po pra­ vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­ menta. 1 Sredstva predstavljanja u »novima 323 ne može dospeti u san. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski raspoložen. ili situacijom u koju se stavlja. a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju).

tako reći. uz koju mi smesta pada na pamet Prag. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal. Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe. ali nipošto indiferentan zajednički elemenat. to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. U snu o Irminoj injekciji. napomenu na strani 274. u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj svesnoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama. . Ovo je ispunjenje želje. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto. a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. omogućilo njegovo prika­ zivanje. Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi. tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. nego samo jedna stra­ na osoba. prenesem na sebe. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje. to. U vreme kad sam ovaj san sanjao. kad se u snu pojavljuje moje ja. san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma. da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. za taj sa­ stanak zamenio bih Prag sa Rimom. kakvo sam zdravo dete ja bio. Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu. Ja smem da dopunim svoje ja. pokazuje mi situaciju u kojoj se ono nalazi. na primer u rečenici: Ako ja na to mislim. zajednički obema osobama. sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom. To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak. Psihički proces konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti. ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. da ona druga bude moja pacijentkinja kao što je Irma.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja. za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat. ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu. dakle. identifikaciju. da se iza ja krije neka druga osoba kroz. ono krije moje ja. a treće. ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­ vajući osetim. 1 Sto se snevačevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje. tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on. jedanput direktno. služi u snu različitim svrhama. ili nastupa u raznim oblicima. I Sredstva predstavljanja u snovima 329 vanje cenzura onemogućila. onde mogu mirno da pretpostavim da je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. Snovi su apsolutno egoistički. Postoje takođe snovi u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba* 1 I I koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­ ju kao moje ja.324 Tumačenje snova. vezan za tu drugu osobu. . Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba da zaključimo da se pronađe neki drugi. da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. prema tome. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razmenom. prvo da pred­ stavi jedan elemenat. San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tačka sna: ja se identifikujem s ministrom. Drugi put. ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim. Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled. Vidi uz.

cvetovi. Egzotično je alu­ zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao. Tako su joj u detinjstvu davane tre­ šnje. pošto joj je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom. Najnaivnije od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta. uzeti svaki za sebe. Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom . Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti. kao i inače u snovima. U snovima. Kao dete. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da nije uspeo. ona u snu nosi u ruci rascvetalu granu. da bi rekao „ne". i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. U sva tri slučaja radilo se o objektima njene polne radoznalosti. ili „verbliimt" (= zavijeno. U jednom snu. razume se. pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke. Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone. Zajednički faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. su cvetovi kame­ lije. koji je saopštio Ferenczi. Jedna druga pacijentkinja u snu stvara nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­ skom kupalištu. i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine. Jedna devojka sanja. seoskih nužničkih kućica i potkrovnih soba u našim gradskim stambenim kućama. već prema tome kako to materijal i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. Zajednički elemenat u ova tri dela pokazao se iz analize. kojima su je pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže popustljivom. dok je mešovita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje. koja. Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čovekovoj nagosti i obnaživanju. onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. od moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna. U ranije pomenutom snu. ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. koji životni tok jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume". mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu. suprotnosti. ili čak kao fantastično uspela. I Sredstva predstavljanja u snovima 327 kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama. u kasnijim godinama kamelije. pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva. da su mu noge pre­ krivene crnim zrncima kavijara. sad ću ih dodati još nekoliko. o tom bratu. Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost u dovoljnoj meri zadovolji. u kojima se obavlja „kura". Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isuviše disparatni. iz kombinacije sa trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgolićavanja. Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima. pojavila se neka složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga lekara i jednoga konja.326 Tumačenje snova. uvijeno). sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina. Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika. nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali. Elementi „zaraze" {— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na ospe (= Ausschlag) u detinjstvu. kao što smo videli. Jedan snevač stvara jedan složeni loka­ litet od dva mesta. oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. onim što je zajedničko u mislima sna. koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa cvećem.

koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­ trastom. U snu ja računam od datuma Geteove smrti. posle toga ona trči u drugu 1 . Ako. predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao što smo videli. u stvari. a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi koji su doveli do zbivanja. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo upravo „obrnuto". Kad bi samo bilo obrnuto! Istina. dok je u Dodeovoj sceni penjanje na početku lako. koje je moralo da se ispravi pre nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. Obrtanje. moga prijatelja. ako knjigu ne razumeš. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. a kasnije lako. koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto. prim. dakle. često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. taj stoji bes­ 1 pomoćan pred zadatkom tumačenja sna. uostalom. a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. posle čega čitava situacija često odmah postaje jasna. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure. Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu. onda si ti maloumnik a ne pisac. koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa Geteom treba postupati kao da je luđak. računanje je pošlo od dana rođe­ nja paralitičara. jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­ ba predstaviti. jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka. drugu stranu medalje. oslovljava dok ona čita. Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u sadržaju sna samo. U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri- vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje. Kako je dotični. (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih homoseksualnih impulsa. To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije. U lepom snu o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna. privučen lepotom njene noge. koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost". Jed­ na histerična devojka je. I moj san o Geteovom napadu na go­ spodina M. gotovo da kažemo. onako kao što je sadržavaju misli sna. dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan. u jednom napadu imala da predstavi jedan mali roman. obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. I j Sredstva predstavljanja u snovima 329 tvrđenju prvi put suprotstavim. jedno je od najomiljenijih sredstava pred­ stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu. Obrnuto. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto. gospodina M. u stvarnosti.328 Tumačenje snova. prev. na duhovit i šaljiv način. na primer. Ko god nije pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna. naprotiv". Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja. između dva dela materijala u mislima sna. veli san. a kasnije sve teže. nego svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. pretvaranje jedne stvari u suprotnost. urkštanje r u k u za zagrljaj). uvek vredi pokušati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju. na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje na početku ide teško.). U snu je Gete napao jednog mladog čoveka. Jedna vrsta slučaja. Za to smo već više puta navodili primere. Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna. san uporno odbija da otkrije svoj smisao. Misao. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna. Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao.

što je opet identično sa že­ ljom za očevom smrću. Uz ove formalne karakteristike. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta slika u snu. U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji. znamo da su to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. . na primer. seda na stolicu. koji je potpu­ no pokriven snažnijim slikama. ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz sećanja. mogu stvoriti viši stepen intenziteta. Tako se. koje nam u snu moraju padati u oči. Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije. koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji). Snevač bi više voleo da mu otac uopšte nije došao kući. . verovatno ćemo pretpostaviti da se one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna ističu naročitim intenzitetom. spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. oni stvaraju središte misli sna. zatim. Snevač je. " govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane za duže vreme. doduše. između materijala sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). da stavimo iznad realnosti. Nije tačno da se elementi sna. moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. u snu jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac ga grdi što tako kasno dolazi kući. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike u živahnosti pojedinih delova sadržine sna. nestalan. mada bez ikakve garanti je. naime. Mi sad. suviše brzo) dolazi kući." Ali smisao psiho­ analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i. Direktni derivativ onoga što je prekomerno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna. dok o razsobu. čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na moja pitanja). Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu: „Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka ka kraju. a drugi put od kraja ka p o č e t k u . moći svesti na takve realne senzacije. za vreme spa­ vanja. pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. koji ih u snu zastupaju. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao „fliichtig" (= nepostojan. I Sredstva predstavljanja u snovima 331 U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje. a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. brz). Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze sa elementima intenziteta onde. kao mali dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!" Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna. pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove. Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­ zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u mislima sna. Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan. što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­ vode. Ovde se. ili obratno. da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo. prema raznim relacijama. onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna.330 Tumačenje snova. podiže haljinu đa bi pokazala nogu. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi. i to preko dva međusobno nezavisna mmmmm . pre svega.

Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća. 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti. što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo. tako reći. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen. dakle. Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom. * Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­ liko neraspoloženje. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog. glavne bolesti te bolesnice.332 Tumačenje snova. 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je. i ispunjavajuća snaga sna bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. ovde deo materijala koji je san izazvao.. Detalj­ nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi. Jedan deo sna. Ono. Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —. čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo. dakle. 1 . U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. Tako. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­ ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­ žine. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna. često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način. Rad sna ovde je. I Sredstva predstavljanja u snovima 333 faktora. iz­ javila je da se u snu pojavilo više lica. naprotiv. A zatim nas analiza uči da iz najživljih elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­ va. nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". pa sad čuje sumnje o tome: . bez praz­ nina i jasan. kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan. naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno. nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Glose o snu. i to bitni deo sadržaja sna. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja jeI danas ne znam da li sam to s pravom učinio. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna.ko je zapravo otac (deteta)". U pojedinim slu­ čajevima primećujemo. a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja). da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stičemo uopšte ništa ne znači za sklop sna. njen muž i njen otac. ako ovu poslednju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­ izdašniji rad na sažimanju. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj istoriji jedne služavke koja je morala priznati da oče­ kuje dete. dok ga zapravo ipak oda­ ju. ona sama. koji nam se čini jasnim. o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. stoga sam napustio kategoriju o fantazijama u snu. obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente. na svoje iznenađenje. posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna. i kao da nije znala da li je njen muž njen otac. i analiza daje infantilnu reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle defekcije čisti. a ovde — zbrkanost. prividno bezazlene primedbe o nje­ mu. Onda možemo očekivati da će se ovaj uslov. Nije to nikakva izmena smisla. da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja. moći izraziti i jednom jedinom formulom. ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično. da su dakle najživlji ujedno i najbolje determinisani. mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna.

. Knjiga II. glave 5. dok je sledeći san drskiji i razgovetniji. 1 dušan u najvećoj meri. za drugim znače isto. njegova snaha i već pomenuta sestra zeta. U pomenutom restoranu bio je samo jedanput. te napominje. bojažljiv.ači. zabuni se u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se svlače jedna starija dama i njene dve kćeri. „Praznine" su genitalni otvori žena koje se spremaju da legnu. koji je tumačio Josif. „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj celini. Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji slede jedan. ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost. prema svima trima bio je ravnoVolksgarten. San među ovim homolognim slovima koji je vremen­ ski raniji često je izopačeniji. jedna zamena za njegovu sestru. o kralju. jednu u košulji i gaćicama. jedan prekid . kao što sam tvrdi. koja mu je bila sasvim ravnodušna. i sa kojim sam se morao boriti. U Jozefa (Jevrejske starine. Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno sećanje na nepristojno delo naznačeno u snu. u restoran u Folksgartenu1. Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto". ili uopšte takvih koji pripadaju istoj noći. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova. je­ dan divan park u Beču. posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. tu nešto nedostaje. Josif reče: „Tvoj san. kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac. u pratnji sestre svoga zeta. i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta. i najzad je u sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu.334 Tumačenje snova. u kome vidim dve ili tri osobe. U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. . ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje. On sanja: Idem sa gospođicom K." Jung. ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj polnosti. koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­ ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga u izmenama. bio je san te vrste. da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu. možda samo dva ili tri puta u životu. na svaki način samo retko. „na prekid" u snu. . Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­ ma. jedne devojke." Pošto je saslušao priču o snu. prev. onda se nalazim u salonu jedne javne kuće. Pošto je kralj ispričao prvi san. Ali najzad mu se skreće pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu. zatim dolazi jedno tamno mesto. je ćerka njegovog bivšeg šefa. sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. njihovo razdvajanje u više delova. uz jednu od ovih priča o snu.. On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan ženski polni organ. njihovo grupisanje i broj. i bio je još sklon da se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­ suje da ima muški organ. da bi legle u krevet. uznemiren. što znači: Narodni (nacionalni) park. Da­ me su bile njegova sestra. On se uzalud trudi da bi se setio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira.da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se- . .). na Ringu (Prim. ali sv^ tri su pripadale redu sestara. iz dečačke radoznalosti. a ti si žena". po svom izgledu svakako je dvo­ struki san. I Sredstva predstavljanja u snovima 335 dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu. rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara. Analiza: Gospođica K. On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu. Javnu kuću je samo retko kada posećivao. i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn. ..

jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja. ja spokoj­ no krenem sa slugom. u skraćenom obliku. kad se slikarski izliv iscrpeo. ali ne­ dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju. San jedne devojke. Pojavljuje se jedan sluga. Polazeći od ovoga primera. Šerneru su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke. sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna jedne noći.. čime san. I Sredstva predstavljanja u snovima 337 rije pokušala da prikaže. Rank s pravom raspravlja o zna­ čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte. to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. . Zgodno. koji on u tom delu iznosi. dostiže kraj . a ne miče se s mesta. pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse. nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna. pomeranja. 87).336 Tumačenje snova. tako da je ovaj drugi. . Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna. obeležavajući sam svoj stvarni organski povod. i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­ svojio ono što se izgubilo. Šta znači senzacija inhibiranog pokreta. pa to je jedan pristojan čovek! Ja 22 Frajd. a na kraju. Odabrana đela. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova senzacija. I. i kad). Na jednim vratima dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže. po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima.A naposletku. a ona otkaže poslušnost itd. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova. VI . Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići. koja se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide.. pokazujući na mene: Ovoga ste doveli. U snu znam da nešto nedo­ staje. str.A onda kao da je u isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do- godilo to ili ono. ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti. Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u snu uvek kao senzacija. 166). od čijeg delovanja ova skala kvaliteta bitno zavisi. Ovaj polucioni san dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz obimno odricanje na doprinose snevačice. . podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede. pripomogao da se potpuno objasni prvi. mada se u svako doba za vreme spavanja može izazvati. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenošću: (ako je postala. fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama. odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju. od kojih se dru­ gi deo završio polucijom. " Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom radu Ein Traum. U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji se opisuju sledećim recima: . U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna. Analiza pokazuje da istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i lekarski pregled. der sich selbst deutet (= San koji sam sebe tumači). ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. da me pozove na istragu. služi da olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­ cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti. polucioni san. Saopštiću. Mesto do­ gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatorijuma i više drugih lokala. 1910. a bogatstvo odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi.

To što mogu otići. Zatim mi se kaže da sada mogu ići. Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to je samo san". resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubedljivih primera. dakle. izjednačiti sa željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene. Strah je libidinozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog. to jest. naprotiv. inhibiran za vre­ me spavanja. dakle. onda to znači najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice. osetiti kao ometen. ono mora da bude lišeno real­ nosti. — I odbijanje tužnih misli na smrt krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju dužnost. 1 Gde je. Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora. onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. crnac može ići. dakle. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir. koji je u isto vreme u stanju da razvije libido. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana. pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je snevano. I Sredstva predstavljanja u snovima 339 zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u kojoj stoje mašine. u snu senza­ cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da se radi o jednom aktu volje. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost. — Rođenje i smrt kao u snu o Geteu i paralitičaru. čitav ovaj proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja."1 II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­ jom inhibicije kretanja. mora da se radi o jednom seksualnom impulsu. na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak. kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. pravo sećanje. sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls. Može se. i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje da san ne može izraziti jedno „ne. ja još ne smem otići. najsnaž1 Ovo više ne odgovara novim saznanjima. što se izražava time ako se izvesna sadržina u samom snu označava kao „snevana". ako se. i ipak ne mogu da odem. onda može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose doneo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem). i kojoj psihičkoj sili on treba da se pripiše. Sto ne mogu da nađem šešir. Uključivanje izvesne sadržine u je­ dan „san u snu" treba. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim.338 Tumačenje snova. Što ne mogu naći šešir. jedan konflikt volje. jed­ no „ne". prenet na motorne puteve. 12* . dakle. ali on ne vodi računa o meni. dakle. predstavlja samo ono što snevač želi. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san. „Snevanom" u snu treba ponovo da se oduzme vrednost. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. jeste jedan dnevni doživljaj upotrebljen u više smisla. Impuls. postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. 1 za vreme snevanja. dakle. koji sam kratko vreme pre toga imao. Po mom obja­ šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto je tako često s njim u snu povezana. zagonetka „sna u snu". znak je da mi se oprašta. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja. dok san koji se nastavlja. znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja. i ona me pođseća na pakao sa svim svojim paklenim oruđem kazivanja.

onda je drugi slikovani red vezan za dva uslova. dobrim delom lišen svojih relacija. i to možda već u samom početku. slično kao kod pesnikovog rada. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama. Celokupna oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje da je san ispunjenje želje. dodiri i identiteti. nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom. koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma. Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom. Prednost. Ali ne samo predstavi] ivost. sasvim je očevidna. izabrale govorni izraz koji će uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu. Reč. D OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna. Jed­ na misao. lakše nego ranije. nego gde su obe misli već unapred. uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora. među­ sobnim induciranjem. Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog lanca. podleže jednom procesu kompresije. obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. koja joj je na neki način bliska. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena. čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga. Mi sad znamo da materijal sna. Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. ali smo više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. ali čim je pretvorena u slikovit jezik. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 341 nije njeno potvrdenje. Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući. koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli sna. i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude zamenjen drugim. ali se isti proces može dogoditi u raznim psihičkim sferama. jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što su pojmovni. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje namera da se nađe slik. dok u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vrednosti toga materijala.340 Tumačenje snova. koji pokušava da rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu. tako što pronalazi jedan rečenični sklop. slik). i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. on mora da izrazi odgovarajući smisao. U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. pa prema tome i svrha zamene. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna. kao čvorna tačka mnogobroj- . Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna.

fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna. . iznad ostalih čla­ nova orkestra uzdiže visoko kao kula. jeste. pored njih sedi jedan aristokrat. i neuroze (prinudne predstave. kao što čovek vraća še­ šir sa svadbenog puta. Odlučio sam se.. Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji. ili d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta. b) da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija). Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena bila prekinuta jednom duševnom bolešću.342 Tumačenje snova. da kulu u parketu uzmem doslovno. Kula na sredini par­ keta. To je predstava Vagnerove opere. i mora da se sada svakako dobro smrza­ va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale biti ložene). Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek se ne može oštro odrediti. San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju. znoji se strašno i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole oko osnovice kule. Njena mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako dugo trajati. naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu. i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene. Na sredini parketa se nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa sna sumnjivo da li: a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu (relacija suprotnosti). Visoko tamo gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera. Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme. 1 vanje. Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u jednoj loži. u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi. sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove delove. U parketu i parteru nalaze se stolovi. za kojima se jede i pije. i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem. itd. 1905. i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­ ptoma. sasvim otvoreno. onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 343 nih predstava. dakle. tako reći. predestinirana dvo­ smislenost.Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu. c) da li treba da se protumači simbolički. 1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist. Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće. nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa zadaju svojim čitaocima. a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna. Sabrana dela sveska VI). O njemu se priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­ nog puta. on ne­ prestano trči okolo iza svoje ograde. okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom. Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi. na mestu Hansa Rihtera. kod simboličkog tumačenja sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizoDer Witz und seine Beziehung zum Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom". koja je trajala do četvrt do osam ujutru. Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­ lom. sa koje dirigent upravlja orkestrom.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. Ovu kulu tre- . Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu.

Ovo presipavanje sadržine jedne misli u jedan drugi oblik može se. svo­ jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka. Mislim na to da sam odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto. Šta će trajati tako dugo. onu sa ugljenom. istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli. treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na moHugo Wolf (= vuk). kann brennen so heiss als wie heimliche Liebe. dakle većim delom u vizuelnim slikama. a sa ogradom gore. I tamo i ovde. Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj koja dopušta vizuelno prikazivanje. A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada. Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drveta da bi postao gladak. kojim se san služi. „Primer broj 1. bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti. A ova druga misao mogla je možda i sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja. to u snu nije re­ čeno. između njene vatre i hladnoće mlade žene. „Kula luđaka". Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor. Snom ovlađuju suprotnosti između tajne i javne ljubavi. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na ljubav". koji inače ne bi postojali. Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna. Ova se svrha sastoji u tome. da se čovek u traženju razloga egzistencije 1 Jahrbuch von Bleuler-Freud I. Kein Feuer. predstavlja njegovu kasniju sudbinu. „Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš nameravam da se bavim. mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­ daje joj ugalj.! Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći. 2 1 gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­ rijalu. tako mislim. otprilike. mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa „predstava". zatim. keine Kohle. na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena. koji joj sestra dodaje.344 Tumačenje snova. čak i u manje uobičajen. i rad sna ne beži od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije najpre eventualno u neki drugi jezički oblik. „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". i jedan „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara koji polaže pravo na velike nade. Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je. međutim. samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli. Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan. . 1909. u cilju da se s pravom sretne na pola puta. proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­ pozna zamenu za misao. u snu možemo rečenicu posmatrati za sebe. pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj ženi pripisuje. mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost. iza koje on trči kao zarobljenik ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 . von der niemand was weiss. Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom". I Osvrt na mogućnost predstavljanja 345 ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom. uostalom. Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. resimo pomoću istoga ključa. Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako goreti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna.

čiji su poslednji redovi ispali. ili ipak i genitalije sopstvenog pola. Naročito je često sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte. Trudim se da je ponovo pronađem. „seme". Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama. ili za njega karakteristično. Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za Šernerovo tumačenje snova. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 34"! probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­ stencije. u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure. ta­ log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena. kuća nije jedini krug predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti — u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze.1 u prvom slučaju je govor. pa prema tome znači „nered". darmar" (doslovno: kupus i repa). citati. na primer. Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je r e č . obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji. Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti jedan komad. ali moram da uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala. Ali još više simbolike ima u slici. dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve (slojevi svesti i mišljenja). što zahteva izvesnu pažnju. Sta. nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja. Ali isto tako rado se krug pred­ stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skrivalište seksualnih slika. u snu znače kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem? To je suprotnost želje „zbrka. „vrt". Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta. zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije. 1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost. čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu. S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu. ako tačnije pogledamo. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu. A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu. Simbol: Komad pismenog sloga. . njih svaki otvor podseća na jedan od otvora u telu („rupa"). dakle „nered". potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. i Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­ ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. Objašnjenje pozadine sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu. Privatdrucke bei A. i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara. „Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim nit. i tako dalje. na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena reci. Jer da bi postigao svoj cilj. 1 Štaviše. Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo jedan jedini put javljeno. čiji predmet postaju genitalije drugoga. devojke u „Visokoj pesmi"). Poznajem pacijente koji su. daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni. svaki vodovod na mokraćni aparat. pesme i poslovice. U privid­ no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života. . 1 .lUUtit 346 Tumačenje snova. Langen Miinchen). Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam naišao. moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno. (a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­ koj pesmi"). svakako. rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju. mitovima i narodnim običajima. savitljivim nožem. posao koji obav­ ljam jednim dugim.

• Da li srne da „izdrka". na bračne opreznosti. u ruci nosi veli­ ku granu-. i dvorište jednog nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem.* Kad je sti­ gla dole.348 Tumačenje snova. Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cveću.* Ono zapravo nije podešeno za penjanje. što u Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti „kauzalno" (vidi str. suprotnost želje prema prethod­ nom snu. kasnije opet jednu. a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­ tove. donji cvetovi su već prilično otpali. to jest jednim drvetom čupa debele pramene kose. Taj lepi san. na kome se igrala sa svojim bratom. ako strah od zmije. takozvani tavan domaće kuće. putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba. naravno. 326: nevinost perioda. u neuroticara bude neverovatno preteran. Za vreme silaženja ima najpre jednu. masturbira. ne rastu na drveću. ali oni iz­ gledaju i kao punjene kamelije. tj. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu.1 b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­ nih ograda ili plotova. i pri tome vidi mnogo posuda. mnogo grubog posuda nagomilanog u hrpama. koji je kod čoveka prirodan. i raduje se što joj. i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire do kuće ili na dvorište. prev. On kaže da to nije nikakva nepravda.1 Pri tom. praznoverje i običaji. 8 Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan. da je to dozvo­ ljeno. i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti. kao i sledeće. 6 Grana je odavna već primila značenje muškog genitala. ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo drvo. dama s kamelijama. našto se ona odupire i pita ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli. Čini se kao da će on za svoju spremnost nešto tražiti od nje. pri tom. moglo bi se kazati — češlja. razgranata i raširena. i kaže joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna •metra) ili tri hvata zemlje. 317). Drugi radnici su ovakve grane iz jedne bašte odsekli i bacili na ulicu. zatim odjednom dve.6 On je zagrli.5 U bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je poznata. koji su sjedinjeni u velike kva­ drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata. jedan stranac). ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime. ona se uvek brine da li će naći mesto gde da stavi nogu. preklopljenog da bi se ocedilo. predmeta njenih kasnijih fantazija. kome prilazi da bi ga pitala kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sopstveni vrt.). zapravo kao neko drvo. Sich einen herunterreissen = izdrkati. mada ispod najtanjeg vela. (Prim. ona ide putevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima. 7 Odnosi Š%. 3 Visoko poreklo. 4 Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta. koji kao mahovina vise s njega. 1 hodu ostaje tako pristojna. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 349 simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­ tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao u najboljem skrovištu.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u drugu baštu. pošto je protumačen. gde leže razbacane tako da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. da bi joj pokazao kako se sadi. ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju. kao da ima nameru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu. koji sam već najavio. uostalom. Stigavši dole. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso. snevačici se nikako više nije dopadao. da li može i ona da uzme jednu. A ona pita da li je to u redu. koje. • Njen tok života. haljina nigde nije zapela. koja je gusto posejana crvenim cvetovima. 8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str.3 Pri tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje. 4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­ taziji. 1 .

r a z u m e se. 486. Odnos sna prema budnom stanju B. Rad na sažimanju B. ona ne zna. v. u Štekela. a većim delom i zato što po pravilu u m a k n u cenzuri. str. Odnosi između sna i duševnih bolesti II METOD TUMAČENJA SNA III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE IV IZOPACENJE SNA V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA A. nego da se san koristi ovakvim simbolizovanjima. „San koji se sam tumači". Da li joj posle toga stvarno nešto pokazuje. jedan drugi san. stoga što ona bolje od­ govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove mogućnosti predstavljanja. Gradivo sna — Sećanje u snu C. nave­ den među primerima za simboliku sna. Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi.350 Tumačenje snova. a da ona pri tom nema nikakvu štetu. Rad pomeranja C. . Infantilno kao izvor sna C. Sredstva predstavljanja u snovima D. imati od toga koristi. da kod r a d a sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a naročita simbolizujuća aktivnost duše. Recentno i indiferentno u snu B. ali m o ­ žda samo r e t k o kada izvan nje. koji treba čitati „izvrnuto". Tipični snovi VI RAD SNA A. Etička osećanja u snu G. I koji zakon prevariti. Nadražaji sna i izvori sna D. koja su već sadr­ žana u nesvesnom mišljenju. Teorije o snu i funkcija sna H. Somatski izvori sna D. Zašto se san zaboravlja posle buđenja E. ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­ ma. zatim onaj san što ga je Rank opširno izneo. i m a m u izobilju. Sve se svodi na isti zaključak: naime. Psihološke osobenosti sna F. 1 Upravo ovakvog materijala. Osvrt na mogućnost predstavljanja SADRŽAJ 5 10 14 25 47 52 70 80 93 101 127 139 168 169 193 223 243 280 281 308 312 340 * Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari. San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom. I NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA A.