ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga šesta

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA, I

TUMAČENJE SNOVA
i
Preveo S/iiemačkog Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r

HUGO

KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Naslov originala Die Traumdeutung

I

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala. Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razumevanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­ ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

G

Tumačenje snova, I

Naučna literatura o problemima sna

7

što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova« koji nam lebdi pred očima. Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­ rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju mantici. U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natSledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksenšica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.
1

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava. Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primećeni. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast. ^ U svome delu: Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­ kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: „Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stišavanje, i , koja datu predstavu fantastično proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
1

sa japanskim Miura i Iwaya. Lauer. ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno. koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih duO daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka v. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata. i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi. somnium). jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal. Ova teorija se održala kroz mnoge vekove. uostalom. Amram. Osim toga. predstavlja jasno sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no. pojavljuje se u najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao . Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti. dopire iz nekog drugog sveta. vizije itd. a u n a j ­ novije doba. bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —. u samom početku. time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine. vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu. Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola. L6winger. i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju. morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna. 1 j / Naučna literatura o problemima sna 9 kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-. Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti. ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna. a i u specijalnim istraživanjima M.). taj pogled na svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru./ 0 . / Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Kao naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa. kojar predskazuje budućnost. Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato što se u ovom saznanju. F. i po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno. Schwarz i misionar Tfinkdji. tako reći. Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja. Gotharda (Gotthard) i drugih. Ferstera (Forster). na kome bi sledeći istraživač gradio dalje. nenaklonjene svemu što je pustolovno. u Diepgen-a. moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili. O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli. sa indijskim Negelein. po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl. 1 Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek. ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. nailazimo ipak i na oštroumne ljude. 1 hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neobjašnjivosti pojava u snu (Hajfner). kao nešto što. sa kineskim Secker. pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje odbaci. tako reći. Kad bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio. stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce. jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano. i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije. na primer šelingijanovaca. nije još završeno. Tumačenje snova. Nasuprot tome. Bilo bi.

19): „San pre svega nastavlja budno stanje. izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474): „ . želeli ili uradili). . E. (str. mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. 530).U snu se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . . ili pak samo ulazi u skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost. Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu. I Odnos sna prema budnom stanju \\ predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na stvaranje naših snova. ." Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I. posmatrati da nas oni vode baš natrag u običan život umesto da nas od njega oslobode". 6) se direktno protivi gore navedenom tvrđenju Burddhovom. Tako Hafner (str. san nam daje ili nešto sasvim strano. . — Na sličan način izražava se još i L. godine starosti. zastupala je su­ protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju. 19): „Povučenost duše u snu. ovde je izostavljena i literatura o spavanju. ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­ ševnu snagu. i to specijalno psihološke prirode. već naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. kome dugujemo brižljivo i du­ hovito opisivanje fenomena sna. jer je to u suštini psihološki problem. Tačno posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se san povezao za doživljaje prethodnog dana. pol. rekli. Čak i ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­ metom. Mori (Maury. 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons vu. međutim.10 Tumačenje snova. kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje uvek određuju individualna ličnost. desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što smo videli. objavljenoj 1855. ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost. . godine (str." Vajgani (Weygandt. od redovne sadržine i toka budnog života . 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . 17): . Stari fizio­ log Burdah (Burdach). naizgled u pretežnom broju snova. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja. Mas (Maass) — (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­ vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti. 541) u istom smislu govori o sno­ vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode duše koja se sama leci. .. radostima i bolom. uobičajeni način živo­ ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­ šnjeg života. " Pretežna većina pisaca. str. Le sommeil et les reves." J. str. Pre­ ma tome. Štrimpel (Strumpell) u svo­ joj studiji o prirodi i postanku snova (str. dok se zaljubljeni . Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: A ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta — spavača ipak odneo u neki drugi svet. „jer se često može. " (str. stalež. koja je gotovo bez sećanja. . Slavoljubiv čovek sanja o ste­ čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama i o onima koje još treba da stekne. nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima svojim naporima i uživanjima. stepen obrazovanja. Naši se snovi priključuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. I. . ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija. Fihte (Fichte. Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji. G. dit. Ja bih u toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. H.

.12 Tumačenje snova. I Odnos sna •prema budnom stanju 13 u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja . nego naprotiv strašnu patriotsku mržnju. A pored svega toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu. vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd. Ja citiram po Radenštoku (Radenstock. kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: . Sve čulne želje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati."* Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao. koji tamo živi u zarobljeništvu. stih 959): Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret. San nas oslobađa stvarnosti. bilo je izvan svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­ mu.) * I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima smo budni razmišljali ili se njima bavili. Zato će biti na mestu da se setimo opisa F. „Pa ipak". mesto je uzeto iz četvrte knjige LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari". 1875) koji misli da se osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­ protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str. itd. briše u nama nor­ malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim životom .. itd. te je u tom poslu duh bio mnogo više zategnut. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­ tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke. od stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­ lijom. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­ nog takvog putovanja. Hildebranta (Hildebrandt. moglo bi se reći neko samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje. de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus. Čovek tada možda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu. Prim. — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­ sti doživljene u budnom stanju. neprekidna zavisnost jednog od drugoga. U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura (™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV.. aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens. i s druge strane neprestano zadira­ nje jednoga u drugo. Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­ demo. induperatores pugnare ac proelia obire. ili u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali. Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano. Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine sna od života. W.Maximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur. A sad upoređujemo situaciju u snu sa stvarnošću. (Citat u Frojda je pogrešan. . prev. ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­ varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju. . 1 Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­ življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razrešiva.. ako budu podstaknute bilo ka­ kvim razlogom. stih 961—966. izgleda da se često u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona. ." (Saopštio Vinterštajn /V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psychounalyse). dok su ga snovi neprestano na to podsticali. rekao mu je već stari racionalni persijski tumač snova Artaban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što čovek već u budnom stanju misli. ponu­ dio kakvo izvrsno mozelsko vino. in somnis eadem plerumque videmur obire. doduše. Ekskajzer nas do­ čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­ budio i tako omeo interesantnu iluziju. Ja mislim da . „isto tako isti­ nita i pravilna je prividna suprotnost. Hir. nastavlja Hildebrant. " Hildebrant za­ tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza nekog nevidljivog poklopca". da iz predstave povezanih i udruže­ nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umešaju u jedan već postojeći san.1 Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De divmstione II. . Prema Napoleonu. ne osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost. causidici causas agere et componere leges. 8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog života. osim toga.

doduše. dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen. te se time otkriva izvor sna. da smo o tome sanjali. 1 Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. Ma kako neobično time postupao. Ova poveza­ nost. 1 Gradivo sna — Sećanje u snu 15 MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­ nos idu ruku pod ruku. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. spominje. materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­ nosti odvija . Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu. U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka. prilikom posete svome prijatelju. Mi bismo mogli upravo reći: Sto god nam san pruža. . San se dogodio 1862. i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara. mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni. Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog. i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma.14 Tumačenje snova. Šesnaest godina ka­ snije. Sećamo se." B GRADIVO SNA — SECANJE U SNU Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog. iako su opšte primećene. . Isplatiće se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­ bavimo. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje. Onda osta­ jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san stvarao. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. naprotiv. vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u. zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. kao prijatelj životinja on ih je podigao. godine. na njegovo zaprepašćenje. filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što 1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je budan. pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati. kao što mu je bilo poznato. drugim recima. od onog što smo spolja ili iznutra već doživeli. to bar treba da nam važi kao neosporno saznanje. da se dakle u snu reprodukuje. Na svoje veliko iznenađe­ nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom. še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu. ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. on zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta. . ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje imena Asplenium. jako voleli. i naposletku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. ili pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem budnom toku mišljenja. I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. — San se zatim na­ stavljao.

želeo da još više pojačam pažnju za njih. Jesen (str. Tada se u njemu pojavi sećanje. Sveska je bila iz godine 1861. ali više ništa. ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. i san Skaligera (Scaliger) (He- nings. nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom. Kad se probudio. njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da. naime. dođe mu slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog časopisa. U snu mi je izgledala veoma poznata. i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo povezano. saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove. Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. odgovori dama. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana. 233) priča: Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­ nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­ no nova. „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". I sad se mogla us­ postaviti veza. na navedenom mestu str. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. 300). Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo. on otvara herbarij. za koju se još uvek ne seća da ju je ikad ranije imao u rukama. On je znao da je to naziv neke francuske varoši. namenjen bratu. ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). Jednoga dana godine 1877. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog dana njegovog izlaženja. Ja mislim da će svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe2 Frojd. Denis. ali ga uopšte nisam mogao prepoznati. koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research). str. video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. prema Vašidu. I Gradivo sna — Sećanje u snu 17 se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­ ma kao uspomena. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. Odabrana dela. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih komada. Smesta se ponovo probu­ dili. godine. a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus. i Delbef se po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime. mislio sam čak da sam je već više puta video. u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. on je ipak načinio stihove njemu u počast. str. Ma jer s (Myers) je na nekom mestu. ali izgubljeni iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen. To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih. O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se.16 Tumačenje snova. VI . Ona je tada so­ bom ponela album. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom. „Sigurno". između ostalog. koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone. i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi. na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima. Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno." Isti pisac (kod Vašida.

pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peščara. Godine 1907. Navešću samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli. Jedan od izvora. kome nisam baš hteo poverovati. 23): „Već je izričito priznato da san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reprodukovanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena. U izvesnom prostornom od­ nosu prema mojoj ličnosti. po­ što je to ispričao. godine okrenuo. Reichenhall). Onda sam ga odjednom pre­ poznao. iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje. niti odakle dolazi. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu. u jednom dužem snu. pitao je šta je to. opscene reci i slično i da se njima služe u snu. Pacijent u početku nije uopšte hteo da mi poveruje. godine. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. 40): „Stvar se još više pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje mladosti slike pojedinih mesta. stvari. ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači. pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se povezali sa snažnim psihičkim vrednostima. Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. lokalitete i do­ življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2" . Nekoliko dana kasnije. kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu. pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. delimično takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan. na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg. jeste život u detinjstvu." Strimpel (Striimpell. primetio je to ime na jednom plakatu. Jedan zračak sećanja. Jedan pacijent je sanjao. slučajno stigoh u Pa­ dovu. I na ulici koja vodi ka crkvici. stvari. da je u nekoj kafani poručio jednu .kontusz6wku". mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. te se ka­ snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­ jima probuđena svest uživa. kad sam se već inten­ zivno bavio proučavanjem snova. Dubina pamćenja sna obuhvata i takve slike ličnosti. slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. Prilikom svoje druge posete. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti. o kojima ću pri­ čati kasnije. i to sa potpunom sigurnošću.18 Tumačenje snova. verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895.. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima. dvanaest go­ dina kasnije. otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu. mislio sam da taj propust nadoknadim. Kasnijih godina. i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta dnevno. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Hildebrant (str. sa figurama od peščara na njemu. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga restorana. To je bilo u drugoj polovini devede­ setih godina. str. J Gradivo sna — Sečanje u snu 19 nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokažem da oni zapravo dobro poznaju citate. koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. s leve strane u pravcu ulice. jer to ime još nikad nije čuo. lica sasvim neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači na dan.

da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. Mori (Le sommeil. Ali činjenica koju Robert izražava s pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim. 46) čak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­ šlih dana. Ono na što već odavno ne mislimo. i ličnost se pomešala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. Snevač je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom. saznao sam da je imao samo jedno oko." Folkelt (Volkelt.20 Tumačenje snova. u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega. našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio u mojim prvim godinama detinjstva. koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. dabome. pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo. koliko znam. Mori ga pita kako se zove." Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­ kara nisam video i. Kad je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon. ili utisci trećeg prethodnog dana. nepozna­ tog iz viđenja. a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost lekara. pri­ jatelj njegovog oca. Mi ćemo. Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana. saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energično zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­ đih utisaka. i ovaj mu reče da je gospodin T. strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto Trilpor (Trilport). Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu. „Si­ gurno". Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem . od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera. . 119): „Naročito je značaj­ no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. iz svoga sna. što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća." O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestičkih snova. . . koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). glasi odgovor. na osnovu svojih sopstvenih istraživanja. Jedan ame­ rički pisac. on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. . Mori. ili su jedno i drugo već odavno izgubile. i da je ču­ var mosta. Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice koje od toga vremena više nije video. Noću pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka. Pošto se probudio. str. Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu. kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­ ni — udaljeni. koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja. Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala.. Robert (str. „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš otac gradio. Lice te osobe nije bilo jasno. . on se predstavlja da se zove C . upita jednu staru slu­ žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva. ali se u budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti. U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom mestu. Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­ nim odnosom. I Gradivo sna — Sećanje u snu 21 neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost.

bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili pošto smo prošli pored njega. . The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli. Potresan smrtni slučaj u našoj porodici. pod čijim utiskom kasnije zaspimo. Delage). nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­ leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja. i ono što je najravnodušnije i najbeznačajnije. Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins)." Havelok Elis (Havelock Ellis. ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka. 39): „ . 11): „ . jedna od poslednjih posmatračica. doduše. str. are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana. .. onde gde u sebi nose najrazdražljivije beleške proživljenog. ovakvi slučajevi. Hildebrant (str. . tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti. 45) baš ove osobenosti sećanja u snu. . mostlv the trifling. Međutim. ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni. ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­ kom pojedinačnom slučaju. Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­ gom pokojniku u prvo vreme. kao u budnom stanju. U n a ­ šem snu pojavljuju se. jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja. „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. . ukoliko se to tiče neposredne prošlosti. dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega.22 Tumačenje snova. Da vidimo šta o tome kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili. 1 Bine (Binz. ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog 1 Duboke emocije budnog života. pošto se ne smatra da je vredno pamćenja. uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je on sam podupirao: . I Gradivo sna — Sećanje u snu 23 palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­ vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. Treća. morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se. prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga). Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu baš one koje najdublje spavaju. samo ono što je naj­ značajnije nego.I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. većinom beznačajni. sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž. It is so far as the immediate past is conserned. the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv. kada analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delove. Naprotiv. ta bradavica igra ulogu u našem snu . Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost. o kojima govorimo. slučajni. dolaze iz doživljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana. strana 727): „The profound emotions of waking life. " Strimpel (str. najznačajnija i najnerazumljivija osobenost sećanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala. nego iz sasvim sporednih dodataka. pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja. the incidental. u većini neme i nepokretne. zatim. osim ako ih je akutno osveženje za vreme budnosti malo pre toga nadražilo?" Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim. pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično. zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla. naprotiv. . . briše se iz našeg sećanja. dok su moždane ćelije. pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana. the „forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams.

„To sve sam stvarno danju uradio. događaju se izuzeci. na kome je kao nekim čudom izbegao udes. Saopštenja. a ja lično imaću kasnije priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu." Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­ sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­ gledno počinje.1 zaključak. 1 C NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a jima sna i izvorima sna. „ J e r uglavnom bi se sve većim delom svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­ no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatrpanosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo. 1 čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz najstarijih vremena.que toute impression meme la plus insignifiante. p r e m a kojima se može dokazati postojanje Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja." 1 . može se objasniti poziva­ njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka. on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani član. u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­ ma životu preko dana. On nas uči da „ništa. a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je preko dana poznato. Ali ovakvo shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­ čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a da se seća. ne može u pot­ punosti da se izgubi" (Šolc. San donosi samo odlomke reprodukcija. Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­ sti za svaku teoriju o sećanju uopšte. Međutim. spremanje jela u kuhinji i slično. u kojima san j e d a n doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to naše sećanje čini u b u d n o m stanju. a u j u t r u svezi utisci. str. kao što kaže Delbef . I Nadražaji sna i izvori sna 25 broja. odgovarala bi tome. Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja. on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­ zahvalnim". kao što su Pilcova (Pilcz). naravno. 34). Ili. nego karakter „stvarnosti". na koji nas isto tako gone m n o g e druge. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu. patološke pojave duševnog života..24 Tumačenje snova. Delbef priča o n e ­ kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­ tovanje kolima. laisse une trače inalterable." Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pakovanje kofera. što smo jednom posedovali. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doživljaji. Hildebrant je svakako u p r a v u kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. San nekako počinje s tim. ali sledeći član je izostavljen. taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumačenja snova. opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­ stima. Treba da imamo p r e d očima samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­ staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e nuti. Taj posao. Scholz. i koja je sama sebi cilj. indefiniment susceptible de reparaitre au jour". Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­ življaja od prethodnog dana. da u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delatnosti koja i noću ne miruje.

a san je reakcija na ovu smetnju. ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa. saopštio je. kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha. Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­ dim ovde prema Jesenu. on bi zaspao. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. počev od neizbežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti. sin filozofa. ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. Gde je nabrajanje izvora sna potpuno. Kad bi se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu. Pažljivi posmatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­ gao prepoznati kao izvor sna. za san nisu morali da traže izvor nadražaja. posmatranje jed­ nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. 527: Svaki nejasno za­ paženi šum budi u snu odgovarajuće slike. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. Zatim zaspimo. Činjenica što nas jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". • . i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova). Mo­ že da nas ubode mušica. mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. str. I Nadražaji sna i izvori sna 27 Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­ ložiti osećanju rashlađivanja. 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­ giji. kao što je poznato. oči. Kad želimo da zaspimo. Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju. Takvih nadražaja ima čitav niz.26 Tumačenje snova. Može da prodre u oči jača svetlost. pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna. pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. Za nauku se uskoro postavilo pitanje. 4) Cisto psihički izvori nadražaja. Ova shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna. san je potekao iz božanske ili demonske sile. Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­ nulo bilo šta što mu smeta. te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) čulni nadražaj. grmlja­ vina nas premešta u centar bitke. ili je neka noćna nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­ dražaj. njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake promene nadražaja koji na njih deluju. Ad 1) Spoljni čulni nadražaji Mlađi Strimpel. da se čuje šum. Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­ valama. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo. čije nam je delo o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna. da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk. dakle izvori sna.

— On sanja o vremenu.. 258). Pri tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade. zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. Von den Traumen und Nachtwandlern. str. 4) Uštinu ga lagano za potiljak. na lice mu stav­ ljaju masku od smole. mislio je da ga vuku kroz reku. 33) jednom je sa­ njao da su ga napala neka lica koja su ga položila po dužini leđima na zemlju. 9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir. Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da reprodukuje. Argument koji se zasniva na sličnosti između nadražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­ nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. 2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja.28 Tumačenje snova. gde je živeo. jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova. naime. i misli na lekara koji ga je u detinjstvu lečio. Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. — On se nalazi u Italiji. ovakve opite vršio je već Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). str. koji je spavao u vlažnoj košulji. dru­ gi opet. jednom drugom prilikom. Majer (Meier. 1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. — On sanja o strašnom mučenju. Weimar 1784. I Nadražaji sna i izvori sna 29 Ako noću izgubimo pokrivač. lokalni bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima. Kako priča Henings (Hennings. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. 8) Na čelo mu sipaju kap vode. neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose.. zatim je žderu sa lica tako da mu skidaju kožu. bio je običaj da glava uvek bude pokrivena. Majer je sanjao da ga vešaju. godine. onda nad nama visi velika stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. Onda se pojavljuje vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar. . onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove. „On je ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta. probudio se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica. 1 . 5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira. kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta. Na selu. . Halle 1758. ili da smo se sur­ vali sa neke strme visine. kad je u snu dobio napad podagre. Macnish)". Kako priča Mekniš. On sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što su im noge stavili u mangal. Neki bolesnik. Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk. a između palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. „Ložači" — to su chauffeurs. Ako u krevetu ležimo popreko. možda ćemo sanjati da stojimo na ivici neke strašne provalije." Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni do kakvog rezultata). mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš. 3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. — On čuje kako zvone zvona. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o . pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta. Dok je on to u snu doživljavao.

po recima Morijevim. str. 72)1. postavimo pitanje kako snovi nastaju. Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku. bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen. Garnije (Garnier. da. I Nadražaji sna i izvori sna 31 o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom preziveo na Kanalu Lamanšu." Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj drugoj nameri. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici. slično sečivu giljotine. 161). str. pred­ stavlja une affinite quelconque. ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan. Weygandt) i drugih. Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna.30 Tumačenje snova. Veiganta (D'Hervey. Da čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom. 68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni. (Hildebrant). i on oseti kako mu se glava odvaja od tela. Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi. u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između trenutka kad se nadražaj buđenja oseti i samog buđenja. Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani san. Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome. on ga prekori zbog te vike. „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat. polagao im račun. Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake onog strašnog vremena. Folkelt (Folkelt. 1 I . str. Maraa. svoj krajnji prirodni cilj. onda Bilo kakav afinitet. ona se prevrne. on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja. On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku. Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil. kao da je či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu. A odnos. Traite des facultes de Fame. koji inače ne poznaje literaturu o snovima. Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja. da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu i uvedenu katastrofu". 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca. mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies. nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim. probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio i. i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu La Revue philosophique započeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to mogućno da snevač. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije. priča ovaj pisac. doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku i sam pozvat pred sud. dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!". Ljut zbog toga. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da. Posle toga: Eurjo. Tamo je video Robespjera. „U mlađim godinama". koji povezuje nadražaj sna i rezultat sna. pored njega je sedela njegova majka. služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično namešten na satu. sečivo giljotine pade. ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da nadražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu ne nastupa u svom pravom obliku. zbije naočigled tako bogatu količinu sadržine sna. pogodio njegove vratne pršljenove.

ret pašće na zemlju. zašto duša u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja. ako je uti­ sak jak. može se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara. kao što čovek budeći se uviđa. budilnik je samo izvršio svoju dužnost. na osnovu njega. — a tim zvo­ njenjem.32 Tumačenje snova. tako što se utiskom izazove veći ili manji broj slika sećanja. rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. onda stvaramo iluziju. zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom spavanju.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno. opominjem je ja. I tačno." „Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd. Odabrana dela. tamo vidim seljake u svečanim odelima. odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. „Pazi". A gla­ sovi zvona dolaze od budilnika. sa pesmaricom pod rukom. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu. sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama. i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede." „Druga kombinacija." Kad se bolje pogleda.. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo3 Frotfd. zveket razbijenog po­ suđa nego pravo pravcato zvonjenje. Vedar je zimski dan. i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide. na samom pragu ona se spotiče — lomljivo posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama. pošto sam malo zagrejan. tj. onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi. Čulni utisak mi prepoznajemo. I opet samo oštri zvuk budilnika. i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada. ali da se pre toga. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet. mi. i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni. Ali — zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo. Ali još se odugovlači s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. ulice su prekrivene dubokim snegom. I Nadražaji sna i izvori sna 33 ćemo morati sebi postaviti pitanje. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u snu preko spoljnih nadražaja. može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem. vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu. pravilno tuma­ čimo. i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­ ku." Na pitanje. „čitav te-. ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. jasan. pomoću kojih utisak dobija svoju psihičku vrednost. ona na osnovu tih nadra­ žaja stvara iluzije. Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — namešta se krzno. Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim. Sad konji povukoše. I dok tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise. čujem zvonara kako se penje na toranj. kako u velikom broju odlaze u crkvu. i zašto baš ove rezul­ tate sna: (Str. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike budu izazvane. Reših da uzmem učešća u tom bogosluženju. VI mm . to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj odluci duševnog života. zašto je isti nadražaj izazvao tako različite. kao što sam uskoro primetio.

. ili uopšte ne može potvrditi. i da drugi momenti determinišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­ zovu. na boravak kod džinova u Brobingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca — zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ 2 gim motivima? U originalu autora Guliverovih avantura to su Houyhnhn-i (Prim. iz kojih se ona sastoji. tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­ nje ne treba da bude. 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u čulnim organima. I zaista. pak. kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a S^I . ribe. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­ va uloga kao izazivača sna teško. Tako se objašnjava značajna sklonost sna da u velikom broju dočarava pred oči slične predmete ili predmete koji se u potpunosti slažu. Staviše. čovek poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje. koje sam baš u toj nameri tako opširno naveo. leptire. možemo naslutiti da objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna." Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. koji deluju analogno. dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna. I Nadraiaji sna i izvori sna 35 rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim uslovima. onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna. Tumač sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevača. čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. — U tome. ovaploćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. Kad se probudio. 2 Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju scena iz snevačevog detinjstva. 1 ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna. među njima naročito subjektivna nadraženja mrežnjače. ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima. Ili. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice. B. ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova. kao što ja mislim. M. cveće i slično. kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha. Tako. ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove. Simon priča o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja. Vunt (str. svaka­ ko.34 Tumačenje snova. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guliverova putovanja. prev. i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove. čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svetlosnih slika. šarene perle. nalazimo se u iskušenju da ka­ žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu. su­ više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden.) — Uostalom. Ona tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god su mu potrebna. na primer. kao zvonjenje i zujanje u ušima itd. a mnogo­ brojne svetle tačke. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike.

koji je ovim slikama u velikoj meri bio podložan. imena itd. štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je. do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi. video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­ ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u činiji. dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku završava usnućem. To naročito važi za snove ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi. na primer. probudi. Mori. Drugi put. slično kao što uvertiru najav­ ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti iza sna. Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci. video hipnagogičku halucinaciju. kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno. onda mu — prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što je zaspao (strana 134). da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja nadraženosti mrežnjače. Drugi put. i on ju je sa naporom morao čitati. pa se zatim u snu ponoviti. kad je upravo patio od osećaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­ jetu. koje se obično pojav­ ljuju u periodu usnuća. posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza. posle ne suviše dugog vremena. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture. ne otvarajući pri tom oči. G. te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle. tvrdio i Johanes Miler). Istim putevima kao Joh. To su često veo­ ma žive slike pune promena. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripišemo neko značenje. Jednom snu. štampana veoma sitnim slovima. i za koje se posle buđenja sećao da je o njima sanjao. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti. odgovarao je poredak svetlosnih tačaka na mrežnjači u paralelnim linijama. nećemo moći potceniti izda­ šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za . koji je sposoban da se beskrajno menja. u kome je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao. uostalom. 59. ako je inače za to disponiran. Ali. I Nadražaji sna i izvori sna 37 žajima posmatranjem i eksperimentom. da bi mogao nešto jasno da izdvoji. posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. dok za snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči. To se Moriju dogodilo jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspavljivanja. po­ puštanje zategnute pažnje (str.. i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju.3G Tumačenje snova. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. Ladd misli. Da ka­ žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­ ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­ mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­ više velikog rastojanja. Miler i Mori kreće se jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija. posle koje se možda ponovo budi. Trumbull Ladd. Ako se čovek zatim. tačno odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. sećao se sna u kome se pojavlji- vala jedna otvorena knjiga. shemu za psihički zapažene likove u snu. i sledeća). Mori kaže da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost. Glavni dokaz za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipnagogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­ noga sata probudili. ne potcenjujući uo­ stalom centralno učešće fenomena.

Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa. Privataltertimer. 163 ss. Magnetism and Mesmerism in antiquity. Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha. bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je. nego baš u njemu. Simon. doveden do egzaltacije. Hermann. Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo). Essai sur la valeur semeiologique des reves). 16. Spitta. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku. kupali su ga. Simon Tissiz). i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. trljali. osim za oblasti sluha. ili u bo­ lestima. Berner (Borner) mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti. priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. • . onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. neznatniji je i nekonstantan. jedva daju znak o tome da postoje. štaviše. I 74). Betinger (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Medizin II str.. prema Artigu (Artigues. Tisije (Tissier). ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije protumačili. na primer. Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­ ljenje. koju tako nazivamo. organski telesni nadražaj Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma. oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije ništa znala. kao što je poznato. Delinger (Dollinger. ad 3) Unutrašnji. Opšte se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća. prilikom lekarskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je uskoro umrla. London 1877. Gottesdienstliche Altertumer der Griechen § 41. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu. 31. Vajgand) uticaj Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann. ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock. V. Ako obradimo literaturu o snu. 130. u stanju nadraženosti. Kod probavnih smetnji san sadrži predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja. Vrlo stara iskustva dala su npr. gužvi. M. stavili bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju podršku.1 1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja u starom veku. budući da. postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory. Lloyd). str. I Na dražaji sna i izvori sna 39 san. uostalom. Maury. Ta­ ko. str. za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. pre nego što se u budnom stanju ma šta može primetiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­ je). gde se podvrgavao različitim ceremonijama. Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju. dok su nam zdravi. ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku.38 Tumačenje snova. Naposletku. da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Bouche—Leclerq. § 38. M. i mnoge druge pisce). Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat. okadili. Lojd (W. i kad je na ovaj način. gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. Strimpelu (str. Izgleda.

kako ga Tisije naziva. to osećanje bi noću. pored toga. i ako priznamo da duša u stanju spavanja. možda i svake noći —. Organski uslovljena senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja). pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja. za lekara i jednu drugu privlač­ nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme- ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. I Nadražaji sna i izvori sna 41 njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih. i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose. nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične snove normalnih ljudi. i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. b) disajne pneumatske. A kako drukčije da intelekt reaguje na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će. Po njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. dakle. Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena. Ostalo bi samo još da se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu. prostora i kauzaliteta. Mrak. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima može svesti na više od jednog nezavršenog izvora. noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo. ipak priraštaj izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. i tama kojom je obavijen po­ stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem sna ima. kao što bismo mogli pomisliti. organski uslovljene senzacije. Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. c) gastritičke. može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu. razvio filozof Šoperihauer (Schopenhauer). Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču. . kad počne snažno da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama. od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije mišića. Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­ staje izvor nadražaja za snove. mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žuborenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da ni u jednom slučaju neće presušiti. Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma. Serner (Scherner). pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. Međutim. od simpatičnog nervnog sistema. onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole. a posle njega i Folkelt. to „moi splanchnique". 2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma. kojom je obavijeno jezgro našeg bića. dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu.40 Tumačenje snova. ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna. Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito konzekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa. okrenuta od spoljnjeg sveta. ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene. Međutim. Mada su.

24). Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome što. Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. 11. što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg može odstraniti iz duševne percepcije. Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju. nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama. ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadržina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju. naći ćemo se često pred neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna. I Nadražafi sna i izvori sna 43 d) seksualne i e) periferne senzacije (str. 1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti. San o letenju je. Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je pronašao Šerner. i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. adekvatna slika koju duša upotrebljava. M. ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži. ili kad se jedna ruka spusti niz telo. ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi. prema Strimpelu. onda je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu. . često nejasnim objašnjenjima. a na pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito. čovek sanja o statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju. ili ući u nju. kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu. o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. 2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine. 33 drugog odeljka). 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta. On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao. Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu. tj. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba". osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan. kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak. Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte. 118). 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti. a prelaz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju (Strimpel. str. i si. Jedno drugo pravilo glasi (str. prema kojoj se. Kao rezultat iznosi sledeće postavke. pa sad ležimo razgolićeni.) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna. Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač. onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene afektu. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik predstave o lebdenju. čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila. bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara. On kaže (str. uzbuđenja ili smetnje.42 Tumačenje snova. međutim. onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija koje taj aparat obavlja. o ispadanju zuba. Uostalom. svest drugojačije odnosi nego normalno.

takođe. videti docnije. Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje etiologije snova. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom. „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost izuzetaka. ovo potpuno razrešenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo. I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: . 1 ad 4) Psihički izvori nadraženja Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o poreklu materijala snova. U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je sklonost da. od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo u reprodukciji (Vunt. 5) U odgovarajućem položaju. ovde više ne odražavaju ni značajnija telesna i duševna nadraženja. umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. san čoveka kad spava odvraća od dnevnog interesovanja i da mi.44 Tumačenje snova. pri čemu se stva­ ra izvesna analogija između jednog i drugog. zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati. 1 kao „često". Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. I tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila. zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. 127). saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. morali bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna. a da recima Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika. doduše. većinom. Život u predstavama. sanjati da je odnosni pokret bio ometen.. Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da. I Nadražaji sna i izvori sna 45 3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti i nekom stranom licu. koji su pamet i razum već ionako ostavili. kao glavnu podelu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san. tek onda sanjamo o stva­ rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su za budan život već izgubile čar aktuelnosti. „po pravilu". Oni. ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište. 6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za san najkarakterističniji materijal. 365). Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da. koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja — bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna. U stvari. Na osnovu ovih rezultata. na­ ime. Ovde slo­ bodna grupacija prodire u samo središte sna. i ostavljaju ga tako nje­ govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i . nego pruža i jedan iz­ vor za snove. ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt.U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. tako. što je više mo­ gućno. naime. koji su otada objavljeni u dve sveske. i svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su — i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. na primer. mi sanjamo o brojevima. sva­ ko svoj dnevni posao nastavlja u snu. ako se bavimo prstima. str. str. 4) Može se.

. sposobnost. ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati. kao uticajni filozof Vunt. str.46 Tumačenje snova. zau­ zimaju neki srednji stav. ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­ potpuno sećamo. 118). Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga. sposoban da se sna seća. Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str."! Oni naučnici koji. ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju. Jer za san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­ đenja. Ne samo što se ovi sami lako mogu naći. pa čak i eksperimentima potvrditi. veo­ ma energično. često znamo da smo sanjali. A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo postojanje. doduše. iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. Vunt. . događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­ nost u sećanju. somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji. 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas". 1 Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47 pokretima. i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­ jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­ držim sna niti o činjenici da je sanjao.. Nepoverenje psihijatrovo stavilo 1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje .. S druge stra­ ne. Vlada mozga nad organizmom ističe se. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. Verovatno. Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. zasad.. Covek je. a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. mi možemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru bilo još sveže. Kod svojih pacijenata ja sam anali­ zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i više godina. 6): „Les pensees de nos reves nous viennent du dehors .su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok. navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma. i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­ manje trideset i sedam godina. D ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUĐENJA? Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe". On za sve predstave u snu tvrdi da . Misli naših snova dolaze nam spol ja. danas psihijatra tako plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­ kog duševnog bića. većinu predstava o snu predstavljaju. zatim. naravno. dok je u noći postojalo više od nje­ ga. pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova. pa ipak nije izgubio . je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu. ne propuštaju priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna. poznati kao dnevno interesovanje. nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duševnog života. 359). u stvari. Mi se. 17). njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt.. ali ne zna­ mo šta smo sanjali.. i na nekom drugom mestu (str.

48

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

49

ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma značajno i na prvi pogled neshvatljivo. O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­ pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na čitav niz razloga. Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­ žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi, jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­ lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­ lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­ jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja, potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen, biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­ vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­ va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog seSnovi koji se periodički vraćaju često su primećeni. Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
1

ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­ ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije snove najbolje pamtimo. Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­ kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­ gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­ jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a kojih se u budnom stanju sećaju. Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena. Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­ čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­ đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­ vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca. Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih snova lakše i češće setiti. Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­ držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­ jala predstava u snu tako reći san čini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI

50

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

51

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­ prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­ vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­ novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna (Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo. Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna, čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san nije ni sadržavao." Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­ ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­ zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­ šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­ nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­ lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­ nosti." Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­ pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur en pareille matiere est de confter au papier sans le moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel; l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par imagination les fragments incoherents et disjoints journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente comme un fait authentique, dument itabli selon les bonnes mćthodcs .. ."' Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­ povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­ goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu nedostaje. Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­ lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još preostaje za naše sećanje sna?
1 Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan; totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­ rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...; čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­ ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­ pisno utvrđenu prema dobrim metodima...

4*

52

Tumačenje snova, I

Psihološke osobenosti sna

53

E

P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA

U naučnom posmatranju sna mi polazimo od pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­ ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam". Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­ žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna. Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­ nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica snova druga nego što je pozornica budnog života u predstavama. „Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­ zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije." Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti; niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-

ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­ na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih jedna za drugom. Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja. S pravom je primećeno da se jedna od glavnih osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­ men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru (Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­ noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli u slikama i može se smatrati da se približava­ njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­ kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao namerno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­ ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­ loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­ ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­ cije — saznali smo da su samo po sadržini identične 1 sa slikama u snu. San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­ nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re1 H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­ titi u vezi s nečim drugim.

. Ele­ menti sna nipošto nisu samo predstave. naime. dobro poznatih psihijatru. da ništa nismo doživeli nego da smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali — javlja se tek sa buđenjem. Kritika.. Ona svoje slike ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati njihovu objektivnu realnost. Ali značajnost ove strane snoviđenja postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­ nju — po pravilu. tj. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­ nost. Moramo dakle priznati da se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str. nego istinski i stvarni doživljaji duše. koji su sličniji per­ cepcijama nego li predstavama sećanja. U tom pogledu ne postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih predstava. 36). 58). Promena predstave u halucinaciju ne predstav­ lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­ juće misli u budnom stanju.. 43). jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. 476): . 145).. o su­ štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira. on predstavlja nešto što se stvarno zbiva. dakle primamo halucinacije potpuno im verujući. Duša u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i govoru. Ali su karakteristični za san ipak samo oni elementi sadržine koji se ponašaju kao slike. a izuzeci traže posebno objašnje­ nje. Posle psiholoških razvijanja koja se delimično razlikuju od ovih. tako što sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao da su to čulne impresije. da misli zamenjuje halucinacijama. Ukratko rečeno. a to može više puta alternirati sa procesom usnuća halucinacija. njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u subjektivni svet snova. kao što to kaže Spits (str. kao u budnom stanju..U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­ tivnost naše duše izgleda kao objektivna. I Psihološke osobenosti sna 55 cima). Prema tome. osećanja i slike pomeraju u neki spoljni prostor (str. Delbef dolazi do istog zaključka. Prelaženjem preko svih diskusija. a u snu stvara predstave i misli u stvarnim senzornim slikama (str. Slike u snu uslovljene su po­ puštanjem samovoljnosti. on dramatizuje neku ideju. osim — a to samo praktički uopšteno — činje­ nice buđenja. Iz ovih slika san stvara jednu situaciju. može nam eventualno pokazati da smo ružu koju smo videli i dodirnuli. Ova karakteristika od­ vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću. potrebna je izvesna pasivnost. Osim toga se u snu po­ red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se. ponovo načini mesta laganijoj i kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja. b) san je ukidanje samovoljnosti. pa ipak mi pri tom samo sanjamo. Ali mi u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­ mo probe. sasvim kao i inače u budnom stanju. 35). onako kako se oni javljaju u budnom stanju posredovanjem čula (str. Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši). Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­ rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. to do­ lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­ rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­ cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. a kad se čovek osvesti. Ona osim toga zanema­ ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih gde ova samovolja otpada. San nas može svima ovim probama zava­ ravati. — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­ vamo.54 Tumačenje snova. Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­ nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str. 34). Ona greši zato što zakon kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna (str. primećeno je da se sećanje na jedan niz tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­ tvara u halucinacije iste melodije." Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­ nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­ nosti. da bi čovek zaspao. Sve ono što je doživljeno između uspavljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri- . Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­ što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upoređenje.

neka ravnodušna reč neće pro­ buditi spavača. . Tako se dešava da mi u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti. Prema njemu je prvi znak sna besprostornost i bezvremenost. ni u snu nisu izmenjeni bilo na koji način. nego tek posle buđenja. 457). prema tome. ali ako ga pozovemo njegovim ime­ nom. „da 1 Sličan pokušaj kao Delbef. imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapažanjima. i njeno slobodno samoodlučivanje. I mi stvarno ne postupamo drukčije Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezainteresovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­ zam uspavljivanja. ne bi čuo i osećao. s jedne stra­ ne. duša nije podstaknuta čulnim nadražajima. s druge strane. . kao i naših nada i želja u snu. kome suprotstavljam svoje Ja. kažemo. i nedostatak kritičke r e ­ fleksije. 1 Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­ vijih karakteristika snevanja. Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­ govore koji nisu za potcenjivanje. zadovoljavajuća dušu nije poremetila" (str. i da na taj način resimo zadatak tumačenja sna. ali da kao ravnodušna. Za vreme sna slike sna sam smatrao istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­ vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg sveta. možemo donositi na j čestiti je i najsve­ tije odluke." (str. čak i za vreme spavanja. t j . jer sama po sebi naša moć suđenja. pove­ zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju osnovu. on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­ protno. 1 mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi stišavanju duše. On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao dobro (. „Pošto se sve više duševne sposobnosti. to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti predstava u snu. nego više nedostatak interesovanja za to. nego i njegovim psihičkim odnosom.56 Tumačenje snova. dok s dru­ ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkonzekventnije zaključke. kao što i mlinar samo onda spava kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. 1 . Još više se trajanje ove senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen uvek samo čulnom snagom utiska. p r e ­ uzeo je Hafner (Haffner). . „San se ostvaruje samo pod uslovom". I Psihološke osobenosti sna 57 likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­ žim go (str. ako se on odnosi na neku stvar koja je važna za predstavu. Ali veza nije u potpunosti prekinuta. . ali uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih nadražaja. za vreme spavanja razlikuje između senzacija . dakle prestankom čulne aktivnosti. a vodeničar kad njegov mlin prestane da klopara. . .). kaže Burddh. kad čovek. si­ tuacije sna u misli. . naročito stvaranje pojmova. One uzimaju učešća. ali je ovaj uslov opisao nešto druk­ čijim recima. ili bolje rečeno. on će se probuditi. nje­ govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. ne bismo ga uopšte mogli probuditi. duša. da aktivnost sna objasni izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata. 84). 18). S ovim znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna. Mi smo po aktivnosti isto tako oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. Ali čovekov duh je u primeni zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put zamenjivanjem jedne predstave drugom.. onda će se isplatiti da navedemo neke oštroumne napomene staroga Burdaha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­ ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. 460 i ss. . zamenjivanje halucinacija. sud i zaključivanje. kao i naša snaga volje. moramo ipak pri­ znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta. tako se čovek budi od gašenja kandila. Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa kojim se naša fantazija kreće u snu. emancipacija predstave o mestu koje po­ jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu. Zato možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni nadražaj. . J e r u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave. a ovo pretpostavlja da je ona bila percipirana. „Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i povlači se sa periferije . tj. .sub ratione boni"). Covek se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve. kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova.

da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­ no dalje da rade. quelque 1 anachronisme.. sad dolazi u pitanje. San je nepovezan. lica. Jednu od ovakvih promena pokušava da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. . Ko bi se u budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim. interesovanja. ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno. pokazuje nas i etički i moralno tupim.58 Tumačenje snova. to je psihička anarhija. on kaže (Le sommeil. Mislim da to govori činjenično stanje. dopušta nemogućnosti. ako o psihič­ koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­ lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene. osećanja. 17): „Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju korena njena osećanja. str. Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju pretpostavku da su se u snu dogodile i druge. kakvu apsurdnost. ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­ zana za slike sećanja. do­ gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­ načno u veoma velikom broju. perceptualne slike stvari. ali nijedno od njih ne donosi sobom i svoju psihičku vrednost. dans le reve l'esprit est un automate spirituel. Jedna ili druga od ovih sposobnosti eventualno se sasvim ukida. 1 . inkoherencija slike sno­ va jedini je bitni karakter sna."2 Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne bi sadržavali neku inkoherenciju. Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­ učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­ noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja. podležu . c'est le jeu des fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans but. interesovanja i rad­ nje. Po Lemoenu (Lemoine). 2 San. naime gu­ bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja predstava. duh je u snu duševni automat. I ona duševna stanja. I već je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­ kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­ hološkim osobinama sna. Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti. zbog čega se njihova veza sa slikama prekida. da li one pod ovakvim uslovima mogu obavljati normalan rad. quelque absurdite. on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije. Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie psychique. Pojavljuje se gledište da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem psihičke efikasnosti u stanju spavanja. affective et mentole.. Mori se s tim slaže. jednom pritisku zatamnjivanja. njene želje. ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­ stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. a to gledište nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno suđenje. i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­ rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika. I Psihološke osobenosti sna 59 kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju. Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u duši onako po svojoj volji. . još zna­ čajnije i dublje promene sa materijalom predstava budnog stanja. I tako nam se nameće već inače bliska pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti i na duševne sposobnosti." Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­ staje svaka objektivna i razumna povezanost. lokaliteta. to je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju bez kontrole i bez cilja. afektivna i mentalna." Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­ nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom se san u našem sećanju suprotstavlja životu. i bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­ sti. kakav anahronizam. 163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles et qui ne contiennent quelque incoherence.

" 1 San je. što kamena stena pliva na vodi. i kad preterivanje u besmislici do­ vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­ žimo." 1 Ništa se ne može zamisliti tako naopako. dobro­ voljce. san u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­ gim. po mogućstvu još besmislenija i luđa nego što je već i ranije bila.. uostalom. 45): „Kakve neobične skokove dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na glavu. ukazujući na teoriju o snu koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu. U njima mi povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­ bom nemaju ni najmanje veze. Već u sledećem tre­ nutku. odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­ tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati kod horeje i kod paralitičkih bolesti. str. grupacija je po­ stala drukčija. što mrtvac na svo­ jim nogama ide ka svom grobu. Jodl (str. Uklanjajući se ispred stroge policije razumne volje koja vodi tok predstava u budnom stanju. oslobađanje i brkanje predstava ko­ je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno" priznaje čak i Folkelt (str. 26). 123) misli da u snu nema kritike ni korek­ ture niza percepcija od strane sadržine celokupne Stvaranje ovih slika. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar postala. tam monstruose cogitari potest. mi sasvim ozbiljno po nekom višem nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te zemlje. tri put tri je dvadeset. takva da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati." Mori (Le sommeil. correspond. 148). sve dok se ne probudimo. Po mišljenju naučnika •Spite (str. quod non possimus somniare. izgleda da su predstave u snu sasvim uklonjene iz zaklona kauzalnosti. a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous offrent la ehoree et les affections paralytiques .2 Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­ ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim duševnim aktivnostima. po čijem učenju du­ ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­ da besciljna. tako nesre­ đeno. tam incondite." Hildebrant (str. za njega: „toute une serie de degradations de la faculte pensante et raisonnante" (str. kao u kakvom kaleidoskopu. 522) veli: „Izgleda kao da se psi­ hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čoveka preselila u mozak jednog luđaka. 27) ."1 Fehner (str. kako se to kaže. pour l'intelligence. dok se ne uhvatimo za glavu i ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­ šću razumnog predstavljanja i mišljenja. 50) nalazi za odnos slika snova prema mislima u budnom stanju jedno poređenje. 33). I Psihološke osobenosti sna 61 „Popuštanje. i tako se nastavlja ova promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava. Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­ lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na odnosima i vezama (str. koje kod budnog čoveka najčešće izaziva volja. 1 . uopšte nas ništa ne čudi što jedno pseto recituje neki stih. 2 Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezonovanja. 145): „Stvarno izgleda nemoguće da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti zakoni.60 Tumačenje snova. vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de ces images que čhez l'homme eveille fait le plus souvent naltre la volonte. 14). ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao. Bine (Binz. str. ." Radeštok (str. Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­ vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona (De divinatione II): „Nihil tam praepostere. Radeštok i drugi ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu.

11) u snovima vidi sposobnost duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad svim senzacijama i percepcijama. Zakoni o asocijaciji." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­ rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­ ševnim smetnjama. on označava „konstantno prikuplja­ nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića". njihova domi­ nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza. str. funkcije svesti. Tako kaže Folkelt (str." Protivrečnosti u koje pada san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene.U snu se predstave jure i love prema slučajnim sličnostima i jedva primetnim povezanostima. to znači tako da reflek­ sija i razum. na drugom mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­ nja. čija su učenja postala merodavna. str. Ove se među sobom povezuju prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz predstava (slika). sasvim posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su aktivne u budnom mišljenju. 126). jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava. Kao „Gemut" (osećaj). prema kojima se predstave povezuju. 98) itd. On je jednom sanjao da preduzima hoJedna spontana i tako reći automatska akcija duha. 1 PsiholoSke osobenosti sna 63 svesti. Nisu samo još uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom ili onom zakonu o asocijaciji. Od Mo­ rija potiču i dva izvrsna primera sna. deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom. za tako mnogo­ brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje. 1 . u kojima jednozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­ stava u snu.. Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­ kovanje. ili da su se logički odnosi između predstava izgubili (str. Pošto jedino preko svesti nešto znamo o snu. Sole (Scholz. On priznaje dve glavne karakte­ rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme automatique de l'esprit. štaviše. po zakonima golih predstava ili organskih nadražaja sa takvim predstavama. ali nepotpuno.. 70) veli: „San teče ili isključivo. Spita misli da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest.. itd. sećanje. štaviše. Sada se prilično uopšteno pri­ znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja. Naročita poteškoća za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne funkcije.62 Tumačenje snova. Isti naučnik izjavljuje: . ipak. u snu najmanje trpela. onoliko koliko se može (uporedi. bude u duši najpre izvestan broj predstava koje se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja). Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije. koje među sobom povezuju predstave u snu. pisci koji uglavnom ovako nepovoljno sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti. izolovano jedna od druge. važe i za slike sna. Čitav ovaj materijal obrađen je za­ tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti koje sređuju i misle. da ona može pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­ cijom budnog stanja. Međutim. str. ne može postojati nikakva sumnja o tome da je ova u njemu sačuvana. 2) une association vicieuse et irreguliere des idees1 (Le sommeil. 15): . Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti koji se javlja u snu.U snu se javljaju sve vrste svesne aktivnosti." Naučnici čije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju: suma senzacijskih nadražaja iz različitih. kako izgle­ da. Pre­ ma Spiti. sputano. Vunt. 37) vidi jednu od duševnih aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegorizirajućoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna. mada jedan deo apsurdnosti sna treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. na primer Vunta i Vajganta). Sve snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­ cijacije. estetski ukus i moralni sud pri tome ni­ šta ne mogu. Štrim- pel (str. Zibek (Siebeck.

pa čak ni čista besmislica. intelligence.. imagination.. volonte. 118) da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­ nju upravljaju i snom.le reve n'est pas derasion ni meme irraison pure"2. Odabrana dela. zatim se stvorio kod jednog prodavca za­ čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija. Ali iz­ gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna može biti ipak nije bez metoda. Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji ide još dalje i prodire još dublje. de Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­ sivnih ličnosti. mi se vraćamo starim načinima posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima. Takođe neće mnogo značiti ako jedan od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita. les bourreaux et les victimes. dans leur fermeture au Monde exterieur. moralnost ostaju u svo­ joj suštini nedirnute.3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­ nim početnim slogom. les demons et les anges. pa stoga zapravo nije u pravu: „Dans le sommeil. hormis le perception. ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti. Kad spavamo. les nains et les geants. protiv koga Mori žestoko polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam mogao da nabavim.Vi niste u Parizu nego na ostrvu Gilolo. toutes les facultes de l'esprit. VT 1 . Le songeur est un acteur qui joue a volonte les fous et les sages."2 (Str. imaginacija. prev. i od nje je u toku sna koji se nastavio postao velik borbeni mač (str. 2 San nije ni nerazumnost.Now our dreams are a means of conserving these successive personalities.M. 3 Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli. When asleep we go back to the old ways of looking at things and of feeling about them. osim percepcije. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­ ma izgledu. Drugi put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao kilometre. ili ako neko drugi (Diga) iz­ javljuje: . zatim •e posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelles tiea (Pelletier). 19): .1 Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­ govora sa druge strane. toute sa liberte d'action et d'attention et il ne semble faire consister le sommeil que dans l'oclusion des sens. Izgleda da je nipodaštavanje psi­ hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz d'Erve (Marquis d'Hervev). sve sposobnosti duše: inteli­ gencija. Mori kaže za njega (Le sommeil. str. o či­ joj je smrti malo pre toga bio čitao. zatim mu trgovac začinima reče: . to impulses and activities which long ago dominated us. Kontradikcija. 5 Frojđ. restent intactes dans leur essence. pamćenje.an archaic world oj vast emotions and imperfect thoughts". vraćamo se im­ pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­ nirali. Njegove izreke za­ služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni smisao sna. kepece i džinove. 137). ovaj mu posle razgovora da jednu lopaticu (pelle) od cinka. doduše. Snevač je glumac koji po volji igra i luđake i mudrace. 1 upoznamo stepene razvoja psihičkog života. možda samo pretva­ ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta."* Mislilac kao što je Delbef tvrdi — ne navodeći. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence durant le sommeil.(34 Tumačenje snova. seulement. posle toga generala Lopeza. kao . 2 U snu. elles s'appliquent d des objets imaginaires et mobiles. dželate i žrtve. sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu. J. samo se one vezuju za imaginarne i nestalne objekte. moralitć. demone i anđele." Onda dođe više slika u kojima je video cvet Lobelis. najzad se pro­ budio igrajući partiju lota. .) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­ riti sud.. Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san. dokaz protiv kontradiktornog materijala. Sili (J. I Psihološke osobenosti sna 65 dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku. ovde izgleda teška. str. napom.. 222). memoire. razume se. en sorte que l'homme qui dort ne se distingue guere. selon se maniere de voir. volja.. ili je možda izgled koji im je san pružao bio drukčiji.

godine neki stari autor koji mi je bio ne­ poznat. objektivnu formu i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima. od čoveka koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula." (str. ko ne bi iz sopstvenog isku­ stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše. H kojim smo se upoznali. On nam zemaljsku lepotu pred­ stavlja u nebeskom sjaju."s „Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula. treba znati analizirati tkivo snova. smešno u neopisivo drastičnoj komici. Glavno je predstava. l'incoherence devient alors comprehensible. il faut savoir suivre la marche des idees. sećanje prima izgled sadašnje činjenice. Hildebrant koji je. psihološku karakteristiku snova izrazio u tri antinomije. inkoherencija tada postaje shvatljiva. uzvišeno prikazuje u najuzvišenijem veličanstvu. izvanrednu alegoriju. što bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­ nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju. l'idee prend une forme visible.qu'il y a une difference de plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre qu'elles gardent chez l'homme eveille. nalazimo da se ovaj pisac ovako izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image du reve est la copie de l'idee. sva r a ­ zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste ta što kod ovoga predstava prima vidljivu. ono što nam je iz iskustva poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem obliku.skok predstave koji uopšte to nije. preko naslućivanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve do precenjivanja. dražesnu ironiju. d s'y meprendre."2 Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje d'Ervejeve knjige." 5* . jasnoća shvatanja. le souvenir revet l'apparence du jait present. od najdubljeg omalo­ važavanja. I Psihološke osobenosti sna 67 l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant les sens. chez celui-ci. branio slično objašnjenje inkoherencije u snu (str. la vision n'est qu'accessoire. u njihovom za­ tvaranju od spoljnjeg sveta.. toute la difference qui separe alors la pensee ordinaire de celle du dormeur c'est que. samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad dešava veoma nejasno u duši."' — „Cak i najbi­ zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo analizirati." „Sto se tiče prvoga. takva tananost posmatranja. prema njegovom načinu gledanja. I na strani 147: „Les reves les plus bizarres trouvent meme une explications des plus logiques quand on sait les analyser. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­ java često u najdubljem razume van ju suštine koja u tim pojavama leži. jednog potenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i."1 Ali Mori dodaje: . kao što znamo. obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna kraja ovog niza vrednosti (str. Čeci etabli.'JG): „Neobični skokovi naših predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­ cija." 1 Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je već 1799. Wolf Datridson. takva nežnost osećanja. tako da se čovek koji spava uopšte ne razlikuje. l. 19): „Ona se nalazi između intenzifikacije duševnog života. s druge strane. i najfantastičnije koncepcije postaju proste i potpuno logične činjenice. Le principal est l'idee. objective et ressemble. i takva briljantnost vica. Pošto je to utvrđeno. vizija je samo dodatna. treba znati pra­ titi tok predstava. a po­ nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio. neuporedivi humor.66 Tumačenje snova. a la sensation determinee par les objets eocterieurs. les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques." 8 „Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one održavaju u budna čoveka". 146). tako da često mislimo da posmatramo . jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­ ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa svega što je ljudsko. il faut savoir analyser le tissu des reves. koje san stavlja daleko iznad funk­ cija u budnom stanju." Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda zauzima u literaturi velik obim. 8 „Slika sna je kopija predstave.

Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. nisu vladale egzaktne prirodne nauke. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave. oslobođenje du­ še od okova čulnosti. 2 1 mevajući bolje naslućivanje naroda. taj u etiologiji sna. str. zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve. kao na primer Subertova (Schubert). nego san vrata što vode u metafiziku. može se sa lakoćom prepoznati kao iluzija. kao što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom usmrćivanju giljotinom. Snovi. da je i u drugom smislu nezavisan od vremena. Onaj ko je sklon nipodaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­ vrsnim argumentima. da je san oslo­ bođenje duha od sile spoljne prirode. nam mora pomoći da prebrodimo one protivrečnosti. Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel). jedan od malo­ brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez vrednosti. uko­ liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik. Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900. Drugu prednost snova često isticana od strane starih pisaću. o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­ govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno. daje pred­ nost somatskim nadražajnim izvorima. Ove reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj2 ci. kao što se može shvatiti. i slični sudovi mladog Fihteja 1 (Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao „polet duševnog života ka jednom višem stepenu". Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost sećunja. od pojava rasprava Le Lorena (Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije 1 postigla definitivno objašnjenje. za onoga koji je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­ sti koje ima u budnom stanju otpada. od najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­ govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma koliko jednostavno bilo ovo rešenje. a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se desi i jedno i drugo. Hafner i Spiu. Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­ nom periodu koji je sada iza nas. sne­ vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­ čije nego što je budno mišljenje. kaže da nije budno stanje. i to baš zato što je jedan oblik mišljenja. da su snovi suvereno superiorni iznad vre­ menskih i prostornih rastojanja. većinom pridr­ žavali psihičke vrednosti snova. naravno. dok je duhovima vladala filozofija. dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­ padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­ prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti. 59). kao što Hildebrant primećuje. I Psihološke osobenosti sna 69 Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­ pe. izgleda da dokazuju da je san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­ držine. upravo je iluzorna prednost. razuUpor. snovi koji zaslužuju ovakvu i drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna.68 Tumačenje snova. 1 . Ova prednost. svaki motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za snevanje. San bi trebalo da u odnosu na vremenost ima još jedno drugo preimućstvo. ono ima jednu činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­ stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim bitnim crtama ima opštu važnost i koja.

553): „Covek za vreme spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline. kritiku kod H. 36): . Jesen kaže (str. 4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u snu.U snu je istina. naprotiv. onda se toga užasava kao nečega što je strano njegovoj prirodi. da može rešavati sumnje i probleme. Izbegava se — i to svakako s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog prirodnog psihološkog rešenja. gnevu i svim porocima. 1 izgleda da savest u snu ćuti. 146): „Treba uzeti u obzir da se asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave. ubistvo i liša­ vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez naknadnog kajanja. da kod pesnika i kompozitora može biti izvor novih nadahnuća. F. 25): „Ako ne računamo retke izu­ zetke . svoju sopstvenu ličnost mi prepoznajemo. Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna osećanja i težnje. Jedan čestit čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin. . 1 Upor. F ETIČKA OSECANJA U SNU Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­ blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i osećanja budnoga stanja prostiru i na snove. 1 Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima. ili ako se to ipak dogodi. tako i sve ostale ljude.70 Tumačenje snova. a da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum. da se moralne osobenosti ljudi odra­ žavaju u njihovim snovima. opiraće se mržnji. estetski ukus ili moralni sud. Rimski car koji je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije Grundziige des Systems der Anthropologie. on će se odupirati iskušenjima.. 268. Ali ako je već sama ta či­ njenica van spora. su postupci u seksualnom pogledu.. kao što su Sopenhauerove. pošto ne osećamo n\ sa­ žaljenje i pošto i najteže zločine. sud je krajnje slab i preovlađuje etička ravnodušnost. Erlangen 1850 (Prema Spiti).. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i svaki moralni sud. str. krađu. po pravilu. za­ visti. kao Sto svako zna. Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­ ke sumnje." Sole (str. ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­ movolji snova. I x Etička osećanja u snu 71 činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji danju nije bio postignut. R. . Jer nas ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­ ševne radnje iznenađuje i ovde. Hafner (str. Elisa." Folkelt (str. onda ipak njeno shvatanje podleže mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. pa čak i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih dovede u vezu s njima. i u snu slike koje je imao pred sobom u budnom stanju. a čovek greha naći će. World of dreams. Jedni isto tako od­ lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zahtevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čovekova ostaje sačuvana i za san. ." Ovim pogledima se najoštrije protive izjave. uprkos svakom maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko. da naime u snu svako postu­ pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­ rom." Radeštak (str. biće krepostan čovek i u snu pun vrline.

kod pisaca obeju grupa pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­ nih snova. mogli isto tako mirno otkloniti kao i prividno ist. Tako prinudna logika stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova. Pjaf1 (Pfaff). koje su danju s nama. ukoliko je život nečistiji. uto­ liko je čistiji i san. ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke. mo­ rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez ikakvog ograničenja. i tako se razvija jedna nova razlika u mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži u funkcijama duševnog života ili u njegovim somatski uslovljenim smetnjama. utoliko je i san nečistiji. najsavršeniji po obliku i misli­ ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna na koji sam u literaturi naišao. za koje se „kategorički imperativ" prostire i u san. 1 Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite." Ali je čovek odgovoran za grešan san ukoliko ga indirektno izazove. Kako se mnoge stvari. Oni bi pokušaj da snevača načine odgovornim za njegove snove. I za Hildebranta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji. Strogo uzevši. 45 i dalje). A sada. iz kojeg sam već uzeo mnogobrojne citate. Jer bez obzira na one suprotnosti u procenjivanju nemoralnosti sna. pošto je našem mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­ vot jedino poseduje istinu i stvarnost.ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­ lektualnih sposobnosti u budnom stanju. Prema tome.. izgleda. povla­ če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­ rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac da ga se ni u snu ne možemo osloboditi.To mi ni u snu ne pada na pamet!'. Hafner kaže (na strani 23): „Mi nismo odgovorni za snove. / Etička osećanja u snu 73 U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­ pe autora. Za njega nastaje . sećanje i druge sposobnosti isto­ ga ranga. Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali dok nas ni jedna. da niko sam za sebe ne zna baš tako sigurno koliko je dobar a koliko zao." Mali spis Hildebrantov. za sve one koji smatraju da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi privedeno kraju. I mi za nešto što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­ mo: . menjajući jednu poznatu poslovi­ cu.72 Tumačenje snova. razum. Ali se (ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je moralno biće. ma koliko opipljiva računska gre­ ška. ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili postanu ma i samo sumnjivi. str." (str. I ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­ dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u budnom stanju da ima slične misli." Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi rade budni. Ostali. između vrline i poroka. i da niko ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­ ralne snove. upravo problem mo­ ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa.. prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­ vima. pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­ trašnjosti.. Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu odgovornost za svoje snove. 192). suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podležu fantazija. nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni vrlina rfi greh. moglo bi im se samo poželeti da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­ žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže. da zbog pokvarenosti njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter u njegovoj prirodi. ipak se nikad ne gubi razlika između dobra i zla..

u kojoj bismo bili od­ govorni za svoje misli. jer su naše misli u toj oblasti tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­ ćem da se jedva još mogu smatrati našima. Svajcarska). go­ vorimo jezikom istine. naširoko razra­ đenu tvorevinu poročnog sna možemo. svakako. želimo veoma odlučno da odbijemo. u delu Tractatus de Officio sanctissimae Inquisitionis"." O tom prvom impulsu bi se moglo reći: San te nije pronašao. požuda ili impuls kroz dušu budnoga čoveka. ne za celokupni zbir njihov ali sva­ kako za izvestan procenat od njih. — on se samo na to ugle­ dao i ispleo ga. (Str. Osuda ovakvih predstava bila je po­ nekad manje ozbiljna. u klicama i nagoveštajima lo­ ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­ laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­ va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti. naime. koju i on sam priznaje. i najveći mislioci morali su se žaliti na množinu loših predstava sličnih snu. ne postoji sumnja o tome da se ovakve predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju kod većine ljudi. „Ukratko ako u ovom smislu koji se teško može pobijati. Urban. kao što nam je poz­ nato. ali. Pošto je izneo da se moraju uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna." (Str. Čovek se oseća odgovornim za snevačeve zablude." Hildebrant. str. raz'umemo Hristovu reč: . Time.Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli' — onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan minimum krivice. Kod Spite nalazimo navede­ nu sledeću izjavu A. 52): „Ne može se. dakle." Dr Eniger (Ehniger. taj je ubica'. Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­ govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­ šljenje. jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko dana zanimao. Gruber. mi time ipak u isto vreme indirektno priznajemo da naše samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo. ali i na nekom drugom i ne samo etičkom polju. I ja mislim da mi ovde. a i smanjivanje vrednosti. S. 49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu. Celera (Zeller) u članku Irre" u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era (Ersch. izložiti smehu. štaviše. onda se svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije palo na pamet. ipak materijal od ko­ jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti sa smešne strane. on je na scenu doveo apostolovu reč: . svesni svoje moralne snage. 1 Svakako. I dok posle buđenja čitavu. 144): „Duh je retko kada tako srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­ vama. iako nesvesno. To su iste misli i ista ocena koje su. zadirkivajućih i mučnih. pobožne i svete ljude svih vremena terale na to da se žale da su teški grešnici. kao i u budnom stanju.Ko mrzi svoga brata. zamisliti nijedna akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način pre toga prošao kao želja. izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način života. u njihovom najsvetijem i naj­ ozbiljnijem misaonom radu. koje j e narrisao Tomas Karena (Thomas Carena. da pre odlaska na . i brkanje elemenata predstava u snu. po­ što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­ ričito poričemo postojanje takvih misli. i to u dramatskom obliku.74 Tumačenje snova. . s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za nešto što je najdalje i poslednje za nas. zbi­ janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­ manji delić vremena. pošto im smetaju u njihovom naj­ dubljem razmišljanju. Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­ umljenje o tome da li treba jednostavno poricati svaku odgovornost za grehe i krivice u snu." 1 Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela sveta inkvizicija prema našem problemu.spavanje moralno očisti svoju dušu. I / Etička osećanja u snu 75 dužnost. on je obradio samo jednu neznatnu količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre toga bio našao.

J. ako se trudio da suz­ bija grešne misli kad god bi se one pojavile. „Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate e spente da un pezzo. polazeći od ovih pretpostavki. on kaže da nam san ponekad dozvoljava da zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. Dosad nije načinjen ni­ jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim saznanjem ovu različitost odstranimo. doduše. Erdman (Erdmann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo mišljenje treba imati o nekom čoveku. ono što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja prema njemu. ovde je mesto da se setimo da je prema mišljenju SopenIzvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­ šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo. I Etičko osećanja u snu 77 Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­ snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih misli. Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­ krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da smo imali drukčije vaspitanje. Fihte. San. to sam u snu na svoje veliko iznena­ đenje već nekoliko puta saznao. stare i sahranjene strasti ponovo oživljavaju. ne do­ zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. prema priznanju lekara. ili pak u njemu igra samo ne­ znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva. naprotiv. Hildebrant može snu dodeliti ulogu upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­ ralne štete naše duše. premda ne čitavu prirodu čovekovu. Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­ titi celokupan ovaj predstavni materijal. koji. ponekad može da svesti objavi i neke dotad neprimećene telesne bolesti. inhibirana da prodre do akcije." I nešto slično misli i J. „Karakter naših snova ostaje daleko vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego što možemo saznati o tome samo posmatranjem u budnom stanju. Najzad. Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih predstava u snu. kakvi se zaključci za psihologiju budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca i njihovu novu različitu grupaciju. Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u budnom stanju svojstvena neka moć koja je. dok nam one druge ostaju samo neobične.I one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­ zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu svoje prisustvo u duši" (str. ako je u budnom stanju uvek vodio život strog i pun vrlina. jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­ nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­ nom stanju nedostaje. H. kao što. i da ga stoga s pravom nazivamo lažljivcem i varalicom. 105). E. Samo tako. pred nas izlaze stvari i osobe na koje nikada ne mislimo. passioni vecchie a sepolte rivivono. 1 hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom neželjenih predstava (slika). 55). na primer za vreme puberteta.. si ridestano. čija pojava i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše čuđenje.76 Tumačenje snova. je tako pokazao stvarnu. Po ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta- . stvarnih našoj moralnoj svesti. ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što je u njegovoj moći. ci vengono dinanzi"1 (str. sprečilo da primetimo postojanje tog impulsa. Radeštok (str." Nama se skreće pažnja da iskrsavanje ovih pobuda. 149). i da u spavanju ne­ što ispada iz akcije što nas je. i Folkeltova: . cose e persone acui non pensiamo mai. delujući danju kao neka inhibicija. i spadao je među sredstva da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­ nom našem poznavanju. 84) kaže da nam san često samo otkriva ono što sami sebi nećemo da priznamo. Jedna važna razlika postoji samo u tome: neželjene predstave na moralnom polju pokazuju suprotnost sa našim običnim osećanjem. Ni Spitu nije moglo ruko­ voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore nadraživanja.

Za Jesena n e ­ željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu. Mais dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion. et U m'arrive assez souvent de n'y pas succomber. L'homme revient pour ainsi dire a l'etat de nature quand U reve."2 Na j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str." (Le 1 sommeil. str. U devient le jouet des toutes les passions contre lesquelles. P r e m a n e k i m drugim autorima. . on postaje igračkom svih strasti protiv kojih nas u stanju budnosti brane svest. a. mada nam ponekad skreće pa­ žnju. 462): „Dans le reve. Des qu'il suspend l'exercise de sa volonte. Evidemment les visions qui se deroulenr. ali potisnutu ili skrivenu n e ­ m o r a l n u dispoziciju snevačevu. sans que la conscience nous retienne.En reve l'homme se revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite. 115): . a l'itat de veille la conscience. l'etat de veille. Morija. bien que parjois elle nous avertisse. c'est surtout l'homme instinetif qui se revele . . utoliko više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj uticaj nad njim. i dosta često mi se događa da im ne podlegnem. I Etička osečanja u snu 79 ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­ hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­ nomen. Kad sanja. svakako da to nije dokaz za duševni impuls snevačev. Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-« njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­ vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za „automatisme psychologique" (psihološki automati­ zam). otkriva instinktivni čovek . mais moins les idees acquises ont pinštrć dans son esprit. tako reći. Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­ nu stvarno postojeću. onda ovo mišljenje ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima Morijevim (str.. Ali u snovima uvek im podležem. 360). koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­ na volja ne pokušava da odbije. . Očigledno. et sa misere natives. Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­ jućoj sadržini predstave. Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da nas naša svest ne sprečava.. osećanje časti i strah. mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­ nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez plana. Cim obustavlja vrše­ nje svoje volje. la crainte nous dejendent. Kod jednog drugog pisca. .Ce sont nos penchants qui parlent et qui nous font agir. ali uko­ liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh. ili bolje rečeno. J'ai mes defauts et mes penchants vicieux. Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost psihičkoj delatnosti.. ne bismo imali nikakvo pravo na ovakav zaključak. me sont suggeres par les incitations que je ressens et que ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler. bez straha i bez grize savesti .78 Tumačenje snova. trudim se da se borim protiv njih.. koji po njegovom shvatanju vlada snovima. u budnom stanju. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o granicama moralnosti kaže: . . je tdche de lutter contre eux. čovek u potpunosti otkriva samom sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. dakle. predstavljaju „ka­ r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. 8 U snu se. le sentiment d'honneur. devant ma pensee et qui constituent les reves. * U snu se."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­ vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­ sima najžešće borio. radim po njihovom impulsu. čovek se. Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti. pre svega. vraća u prirodno stanje. plus les pen­ chants en desaceord avec elles conservent eneore sur lui l'influence dans le reve. predstave (vizije) 1 . u grozničkim i drugim delirijima. . 113). sans crainte et sans remords .

ali je strah realan. a teorije pomenute na drugom mestu čine ga uzorom za maloumnost ili amenciju. Ovde duša ne spava. i kad bude stavljen u odnose za koje nije proračunat. za san pretpostavljaju smanjenje psihičke aktivnosti. to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati neophodno da se izvode iz teorije. Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom smislu. probuditi se. labavljenje međusob­ nih veza. možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom o snu. ona mora pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate od onih u budnom stanju. to jest. ne uviđa se za­ što se sanja. preneta u stanje spavanja koje se razlikuje od uslova budnoga stanja. ipak će izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa uvidom u jednu funkciju sna." Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­ njamo ostaloj sadržini sna. njen apa­ rat ostaje intaktan. koje je po navici upravljeno teleologiji. Spavati bez snova. zašto komplikovani mehanizam duševnog aparata i dalje radi. osiromašenje u pristupačnom materijalu.80 Tumačenje snova. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova 6 Frojd. Ako odustanemo od potpunog nabrajanja. uvek prema osnovnom shvatanju o meri i vrsti psihičke aktivnosti u snu: 1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­ hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu. Pojedine teorije o snu razlikovaće se među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­ stiku sna određuju kao bitnu. na primer. ali među njima ima i ponekih veoma ne­ potpunih. sa sledećom grupacijom teo­ rije o snu. ali naše očekiva­ nje. ono se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spoljnjeg sveta. kao što je teorija Delbefa. Kod ovih teorija postav­ lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­ gući pristup ka jednoj funkciji sna. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­ punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu što o snu vredi znati. imaginarni. i pred nas se postavlja problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti realno. ono štaviše prodire u njen mehanizam i čini ga privremeno neupotrebljivim. boji razbojnika. VI . ako se pojave nadražaji koji smetaju. snevanja. rekao bih da prve teorije konstruišu san kao paranoju. I Teorije o snu i funkcija sna 81 Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi: „San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana. ali. ili. doduše. Jedna funkcija. Otkako je san postao predme­ tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj teorija sna. možda. što ga uzimaju za po­ laznu tačku za objašnjenja i odnose. šta srne da polaže pravo na to da bude uvršćeno među psihičke procese budnog stanja? G TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema jednoj opširnijoj oblasti fenomena. Odabrana dela. 2) Teorije koje. ti raz­ bojnici su. Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao Delbef. ako se čovek u snu. mogli bismo pokušati. to bi bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto treće. Ako smem da upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­ rijalom. Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i u naučnom svetu uopšte. naprotiv. Ukoliko se može pretposta­ viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova. moći ćemo nazvati teorijom o snu.

nema ni­ kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­ tra kad bi se proces laganog buđenja preko novodolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. i nerazumnost sna sve neznatnija. ako je ikako mogućno. pojaviti nijedna funkcija sna. u svima slučajevima beskoristan. ili koji naučnije misli. od postepeno sve većeg i većeg buđenja. Kod svakog shvatanja sna ne može se. naći će ovu teoriju izraženu u opisu Binca (str. dok sve naokolo još uvek ukočeno miruju. To shvatanje najopširnije je izneo Mori. zato se ona može koristiti nizom stanja. koje većinom odgo­ varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti. . naime. predali spavanju. Time se snu želi poreći dostojanstvo jednog psihičkog procesa. Sad pred našu zamagljenu svest na­ stupa izolovani rad pojedinih grupa. I Teorije o snu i funkcija sna 83 teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­ kom objašnjavanju sna. . do potpune budnosti. sa svih strana dolaze spavaču nadražaji. Stoga se stvorene slike. sasvim izlišna reakcija. " Primenjivanje izraza „telesni" na san. koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­ perimentalno izazivanje snova studirao davanjem otrova. ukazuje svakako na više od jed­ nog pravca. čak i od svih telesnih oblasti za koje se čovek kao budan nikada nije brinuo. približava se postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­ vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog anatomskog regiona na drugi. pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada. Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­ ophodan. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je. reda­ ju divlje i bez reda jedna za drugom. da se podsticanje na san. u mnogim slučajevima upravo bolestan proces . Naprotiv. Bine svojom izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i značenju sna (str. parcijalno i ujedno i veoma anomalično bdenje". radosna što ponovo može zaspati. spol ja. On se. I tako je spa­ vanje ometano. odnosi na etiologiju sna. uostalom. auto­ ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­ hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. koje je nadražaj izazvao. poznato u primeni na san — o „deset prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici. najpre se jedan deo duše probudi. pre svega. kao što se Mefisto žali na životne klice. 43): „Ovo stanje (ukočenosti). kaže za san Herbartova psihologija). Sve ne­ znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­ milanih u moždanoj belančevini. San po ovom shvatanju postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti. kao somatski proces. posle toga drugi. i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna koji se odaje apsurdnošću. iznutra. Predstavljeno u naj­ ekstremnijem obliku. koji se brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­ bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­ no zastupnici egzaktne nauke. glasilo je ovako: Pošto smo se. sve činje­ nice upravljene su tome da san označe kao jedan telesni. svakako. ima pored toga i drugi smisao. što je au­ tor Bine sam istakao. međutim. Ovde bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o parcijalnoj budnoći potvrdila. izvodi isključivo sa somatske strane. 357): „Kao što vidimo. Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile ćelija koje su se probudile. Obeležiti san. naime razbijanje o jednu od protivrečnosti sadržane u snu. koji pored svega još ostaje funk­ cija jednog duševnog organa. zatim kratko vreme funkcioniše sa svojim probuđenim delom. San je za nju rezultat parcijalne budnosti („lagano. isključivši sve nadražaje.82 Tumačenje snova. naravno. San je reakcija na smetanje spavanja. s* . pri čemu. i sve više njih se rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­ nosi. a nedostaje još kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­ jacijama." Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno. Ono vrlo sta­ ro poređenje. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja ne polazi za rukom. trebalo bi još vrlo mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju. parci­ jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­ govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih filozofa i fiziologa. Broj možda­ nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći.

nego samo vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. prema Robertu. Dok se tamo uopšte ne bi sanja­ lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu uvek iznova ne bude. jedan drugi naučnik. na kojima smo se već za­ držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­ va. . ne objašnjava ni bdenje ni spavanje. Ona je naročito privlačna pošto za snevanje ume da navede jednu funkciju. I Teorije o snu i funkcija sna 85 jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog svirača mogli proizvesti jedan muzički komad? Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv teorije parcijalnog bdenja. očigledno. Kao osnovu za svoju teoriju. Robert pot­ puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna. mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje. izvodi zaključak iz obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­ vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo na koji način — vrši kao somatski proces. naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­ ka interesovanja preko dana. oslanjala se jedno vreme za­ nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­ dine 1836. san javlja kao „somatski" pro­ ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj reakciji na njega. 32). nije potpuno zavisan od somatskog. koja rasterećuje" (str. i da snevanje nije nikakav naročiti psihički proces. 48)." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog. I tako san. Treba priznati samo to da slike fanta­ zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. Uostalom. Burdah je godine 1830." Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što je proces obrade ovog utiska bio prekinut. Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­ ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju prirode izvora snova. Ali ta­ kva nejednakost dešava se u toku čitavog života . Robertu se. dok ostale miruju. Iv Delaž (Yves Delage) ba- . ili što je utisak bio suviše beznačajan. Autor. te uopšte nije imao pra­ vo na takvu obradu. San za preopterećeni mozak vrši posao ventila sigurnosti. postaviti Robertu pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­ rećenja duše. Ali. pod čijom bi težinom moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina moralo priasimilirati pamćenju. prema Robertovoj teoriji na­ lazi se podstrek za snevanje samo u duši. time se ne kaže ništa drugo nego da u snu neke duševne sile deluju. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­ dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­ vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­ ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str. 23). to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši događa. ili. on je svakonoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­ sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od prenapetosti. nije nikakav psihički proces. prvo. a drugo. razumljivo. „Snovi imaju snagu koja leci. morao bi u datom roku postati poremećen umom.84 Tumačenje snova. Robert kao isključivo tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­ mislili nikada ne postaju izazivači sna. ako nam je dozvoljeno upotrebiti upoređenje: da dušu očisti od đubreta. koja u snu vidi je­ dan „somatski" proces. dakle. on." Čovek kome bismo oduzeli mogućnost da sanja. do kraja nedomišljenih misli i plitkih utisaka. nema mesta među psihičkim procesima bdenja. kako se otkrivaju u izboru materijala sna. „Snovi su izlučivanja misli koje su u samoj klici ugušene. pošto bi se u njegovom mozgu skupila ogromna masa nedovršenih. već to posta­ ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­ lazu. doduše. jedan koristan uspeh. u njenoj preopterećenosti koja zahteva rasterećenja. time se. " Na vladajuću teoriju o snu. . Robert uzima dve činjenice posmatranja. Na istim oso­ binama sna. Bilo bi pogrešno. uzeto iz budne svesti.

qui ont garde assez. Ali ovaj materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­ rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu verovatno jače pogodili nego naš duh. le reve est le produit de la pensee errante. koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo na nepotpun način. Sve što se u našim snovi­ ma javlja. Ocene koje Tako mnoge zategnute opruge. Delažev tok misli na ovom mestu se prekida. „autant de ressorts tendus"1.86 Tumačenje snova. se fixant successivement sur les souvenirs. 3 Ukratko. kako ih ističe Robert. Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel. 2 1 . nago­ milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću. san je proizvod lutajuće misli. nego to zato čine što su nedovršeni. ili tek onda kad je počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana.. pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­ vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov prolaz. ali Delaž ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi utisci. et s'ils ont reve d'amour c'est pour etre infideles avec quelque personne indifferente ou odieuse. a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom. Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­ žniji. l Teorije o snu i funkcija sna 87 žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog značaja. sans but et sans direction. ne postaju sposobni da izazovu san. ako se pokazala kao opšte pra­ vilna. bez cilja i bez pravca. ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć dans la veille. i što bismo najpre mogli biti skloni da shvatimo kao tvorevinu snova. Vintensite pour se placer sur sa route et l'areter sa passage. Delaž je na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga je preko dana obilno zanimalo. oni pre braka ili za vreme medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­ me. Pošto je smrću izgubio jedno drago lice. Jednu lepu napomenu te vrste. 1 dovršeni. tantot plus fort et plus serre. postoje dve iste kategorije utisaka. Fizička energija. i tako se svo­ jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj teoriji o parcijalnom spavanju mozga: . etablissant entre eux un lien tantćt jaible et indecis. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­ vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­ žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­ di ili pak bio svesno potisnut. pošto su ravnodušni. to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne večeri zanemarili. Le reve est souvent la revanche des choses qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što noću vidimo. postaje opruga-pokretač sna. utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­ gra neku ulogu. 2 Na žalost. on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu može dopustiti samo najmanju ulogu. čas opet jaču i tešnju. oni će se takođe za vreme spavanja opustiti."3 U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna. I trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti Ako su bili jako zaljubljeni. selon que l'activite actuelle du cerveaux est plus ou moins abolie par le sommeil. U snu se pojavljuje psihički potisnut materijal. uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­ određenu. sporedni i neizvršeni. po svojoj prirodi kao novi utisci. Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France) u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit. Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. Iz delovanja ovih sposobnosti pro­ izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna."1 A o čemu se sanja? Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih dana i iz ranijih vremena. pokazuje se prilikom tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao „souvenir inconscient" (nesvesna uspomena).En somme. San je često osveta stvari koje zanemaru­ jemo ili prebacivanje napuštenih bića). prema tome kako je aktiv­ nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna. U suštini. ili sa kojih je pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta.

Burdah stoga navodi i prihvata ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i sivila života. uzima po slednju građu iz sećanja budnog stanja. Duša ne želi da nastavlja zategnutosti budnog života. Ali zato se u snu aktivnost duše. On sam izvodi kako u snu centra nost. jedne preko druge.. i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on prekida radosnom detinjom igrom. koja nije ograničena snagom individualnosti. očigledno. ipak jednim dragocenim zadatkom. 486). i tamno naslućivan je narod­ ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred- rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj ma spavanje deli svoja dobročinstva. kak zbog te decentralizacije saznanje. brige na­ dama i vedrim razonođavajućim slikama. pa prema tome slobodna od strogih mera. nošen gotovo pijanim oduševljenjem za predmet. da se od njih odmori. budući da je oslobođena. uza­ ludno iščekivanje ispunjavanjem. mi bi­ smo sigurno rano ostareli. nije upravljana samoodređivanjem. nego samo još priroda jednog me hanizma. čak i kod njegovog pristalice. Mnoga ranjena mesta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­ vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­ đenja. strah hrabrošću i pouzdanjem. nije ometana samosvešću. bez snova. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena koje leci bol. Ona. nego i ka produktivna. ali ona o te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud noga života razlikuju kao nebo i zemlja. Serner ne spada među autore koji duši dozvo ljavaju da svoje sposobnosti. Ali ujedno. napisana teškim i suvoparnim stilom. I Teorije o snu i funkcija sna 8 \l su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u ovaj red. htenje predstavljanje postaju izmenjeni. 456): „Ove bi funkcije naročito obavljali produktivni snovi. ali putevi filozofa time ne postaju jasni Sernerov prikaz. To su lake igre imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­ ju nikakve veze. zamišljaju kao sta­ nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage za svoj dnevni rad. sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom. Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on što ga je godine 1861. stvara stanja suprotna stanjima budnosti. iako ne darom datim neposredno odozgo. mržnju lju­ bavlju i ljubaznošću. naila na ovakvu ocenu. I tako san možemo sma­ trati. na buntovničke afekt . oslobođena svake vladavine razu ma. iz sjajnog i bleštavog lju ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo smisla. pre svega. nego je to vital­ nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­ bodnoj igri" (str. doduše. on oslobađa fantaziju okova tako da sve slike svakodnevnog života. preteran monstruozno. vin do neograničene vladavine. ljubaznim pratiocem na pokloničkom putovanju ka grobu. i kako preostacim ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra duhovni karakter. Ona tugu leci radošću. Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih snaga Burdah i ostali. nego želi da ih razreši. Sernerov knjiga.88 Tumačenje snova. osećanje. koju treb nazvati fantazijom. nekako slično godišnjem odmoru i raspustu o ferijama. on od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već savitijivost. koje mor delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu če za sobom." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­ činstvo za duševni život." Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uverljivije opisuje Purkinje (str. ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn nadražaje raspoloženja srca. može ispreturati. Ona. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto njih navesti jednu izjavu Burdaha. Njene osobenosti snovima daju njihov posebne karakterističnosti. Ona pokazuje naročit ljubav prema svemu što je neumereno. stavlja pred analizu takve teškoće d spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj . spontana energija Ja postaju rastrojeni. preduzeo Šerner.Iz mističkih konglomerata. odnese so bom u snevanje. ona se u sn ne pokazuje samo kao reproduktivna. veću okretnost i veću volju za način izr žavanja. prema kojoj je san „prirodna aktivnost duše. nesmanjene.

na kome fantazija sna obavlja svoju umetničku delatnost. — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu. mokraćna bešika u okruglim predmetima sličnim kesama. postaje za­ metan. To je simbolizi­ ra juća delatnost fantazije . Njene slike zato izgledaju kao da su genijalno nabačene. ma kako bio razgovetan. nespretan. a krzno predstavlja dlake oko polnih organa. S druge strane. nego je iznu­ tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. ili. dok vagina može biti simbolizovana me­ kom. i organski izvor iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno. str. . nego samo nejasno. i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće. i u ovom stadijumu izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen. („Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj peći. Tako se „san . fantazija sna tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­ že izazivajući organ ili njegovu funkciju. Za Sernera formiranje snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali autori smatraju završetkom. Razgovetnost njenog jezika naročito je otežana time što ima odvratnost prema tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i što radije bira neku tuđu sliku. opet. raduje se i odnosi kući. slika. trom. dalje. upo­ trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­ vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san. na primer veoma duge redove ulica sa kućama za predstavljanje nadražaja iz utrobe. jeste prema Serneru pretežno materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko dana tako nejasni. Time njen jezik. srce u šupljim sanducima i korpama. poteklog od somatskog nadražaja. I Teorije o snu i funkcija sna 91 ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju plastičnu očiglednost. Serner čak misli. ili uopšte samo izdubljenim predmetima. 39). Klarinet i lula ovde pred­ stavljaju približni oblik muškoga organa. ona. tako na primer u snu izazvanom glavoboljom tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim paucima nalik na krastače) predstavlja glavu. . San izazvan nadražajem iz muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici nalazi gornji deo klarineta. koje odgovaraju nadražajima. ono što želi da kaže mora da kaže očigledno u slikama. duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava. na primer. te predstave izazivaju dru­ ge predstave putem asocijacije. zlat­ nike na ulici: snevač ih skuplja. Fantaziji sna nedostaje jezik pojmova. U slučaju sek­ sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­ nim kućama. Ali fantazija sna ne ostaje samo kod prostog predstavljanja predmeta. Od osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog sna. može kori­ stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini organ. Ali izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­ dini način predstavljanja. ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti. i ovako nejasne samo na najslo­ bodniji način. naime kao kuću. — da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­ ganizam predstavlja kao celinu. ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­ ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­ kom gospodinu odriela pismo. Materijal. sa plamenom koji bukti slično vazduhu.90 Tumačenje snova. Tako se ovde u potpunosti slažu i Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­ kama izvora sna i izazivač sna. komad krzna. Drugi put poje­ dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delove tela. i možda suviše prete­ rano teorija Vunta i drugih fiziologa. somatski nadražaji prema Serneru pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti za svoje fantastične ciljeve. koji su inače među sobom antipodi. ukoliko je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­ kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. San izazvan vizuelnim nadražajem. Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­ žajima. Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće. ili isti deo lule za puše­ nje. naprotiv. Ona se sa njima igra i zadeva." — Folkelt. Veoma važno je. Ali prema fiziološkoj teoriji.

svakako. kao što to i sama priznaje. Čovek bi mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno igra s njim. Najzad. raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go- dina kroz milenije izgledao zagonetan. priznaćemo pošteno sami sebi da nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova ne možemo lako pobeći od fantastike. mesto koje je citirao jedan trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­ suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­ vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­ šaja objašnjenja. Nje­ gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­ kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ žnju. teško ra­ zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­ njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­ zofskih pojmovnih shema. Ili nadražaj kao -takav. simbolizujuća delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna. Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­ zije. što se. predstavljeni su simbolički. Neka korisna funkcija u snovima nije povezana sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. Za sada nam Sernerova teo­ rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­ jom možda može pokazati između kojih se krajnosti objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba. Tako. ali ova knjiga je. kao kad se na primer kod bolnih nadražaja očajno borimo sa besnim psima. Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­ će isključivo na oblik organa koji nadražuje. Duša se u snu igra nadražajima koji na nju deluju. H ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH BOLESTI Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­ ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i kliničke odnose. ali ujedno i pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­ uka. pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija sna može polagati pravo. ako jedan san otprilike zastupa me­ sto jednog psihotičkog stanja. uvodi ga ili posle njega preostaje. odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­ skih misli. a san sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. 3) unutrašnje odnose između sna i psihoza. To učenje. Ja se nadam da mogu pokazati da se iza ovih pokušaja krije nešto realno. bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­ nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. nije doprinela nešto više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i značenje.92 Tumačenje snova. na primer. ili Ja-sna stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja. Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a . san sa nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice. razume se. i da bi psihičkoj delatnosti. Ostavljajući po strani sve bo­ gatstvo sredstava kojima se služi. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­ jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom. Ovde bi. analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost. dalje. 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne bolesti pretrpi. upoznatoj na ovaj način. Postoji i fanta­ stika ganglijskih ćelija. nego može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­ ciju koja u njemu nastaje. Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo napisanoj knjizi. i koji je lično izgledao veoma sklon tome da traga za tamnim duševnim stvarima. ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da je progoni nag čovek. ob­ jekt koji želi. vrsta njegove nadraženosti. 1 Odnosi između sna i duševnih bolesti 93 o nadražaju zuba" obično završava time što snevač vadi zub iz usta. ili divljim bikovima. pošto njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraživanja. na žalost.

Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis) ovom predmetu posvetio svoju pažnju. ili pak psi­ hoza ostaje ograničena na snove. ' Pravi determinantni uzrok ludila.94 Tumačenje snova. Honbaum (Hohnbaum) saopštava (kod Krausa. prisilni impulsi) izvode iz snova. Sante de Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san „vraie cause determinante de la folie". rano je poklonjena pažnja unutrašnjem srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod sna i kod umne poremećenosti. glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo kod Tisijea). koji sa­ država sumanuto objašnjenje. Odeljak u kome o tom srodstvu govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje dovode san i ludilo u analogiju. najpre probio tek u snu. da se prvo izbijanje ludila če­ sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu. Krauss). O promenama koje život sna pretrpi kod hroničnih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­ nja. U drugim primerima su sadržani u snu bolesni simptomi. Makario (Macario) nam (na­ vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doživeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­ rakteristične za njegovu bolest. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom. prvi je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom delu Rapports du physique et du moral. Z. Tisije navodi iz novijeg vremena velik broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­ raktera (iz sumanutih pretpostavki. Upoređivanje je sigurno još starije. Kazodovski (Kazodowsky). Vespa. kao što nam pokazuje literatura o tom pred­ metu prikupljena kod Spite. ili se može polagano razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se bore protiv sumnje. Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. Hagen označava delirijum kao snevanje koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. napade besnila i slično. Moreau) a naročito filozof Men de Biran (Maine de Biran). Ideler. a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje. Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­ nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­ logija sna. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 95 u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-lekara. prvi skrenuo pažnju na ovu pojavu (prema Krausu). Prema Moriju. Pašantoni (Pa chantoni) i drugi." Sopenhauer naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­ nim snom. Pišon (Pichon). U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­ nja kao paradigme. kažu. U jednom De Sanktis-ovom slu­ čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi.2 Psihoza se od­ jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna. Regis (Režiš). Radeštoka. Slična zapažanja nalazimo kod de Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­ holičara. Lasegue. Gisler (Giessler). Kant veli na jednom mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju. Tako Toma jer (Thomayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha) koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­ pada. i da je dominantna predstava u vezi s ovim snom. mada isto tako vodimo računa o stanju stvari ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispoljio u snu.I zaista mi u . Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest (nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra1 Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu: sFere. vi.. Moro (J. 1 Za cilj našeg izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet samo dodirnemo. dok noću redovno dobijaju halucinacije. posle njega su bili to Leli (Lelut). Gregori (Gregorv) je. Ovde nam se san prikazuje kao etiologija duševne poremećenosti. Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­ nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije danju život sna može još uvek pripadati psihozi. Morija i Ti­ si jea." I Kraus: „Ludilo je san u budnom stanju čula. Vunt u svom delu Psysiologische Psychologie kaže: . Naprotiv.

toga se sećaju čovek dok spava i bolesnik. treba smatrati intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se periodično vraća". Cepanje ličnosti u snu. utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji (bolje rečeno: u nadražajnim izvorima)." — Analogija između sna i psi­ hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica. oni nam čak saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom. nedostatak moralne svesti. odnosno preokret ličnosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti). i to u snu smanjena. i snevač čuje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi." Precenjivanje sopstvenih duševnih postignuća. odatle neproporcionalnost odnosa između predstava (preterivanja. l Odnosi između sna i duševnih bolesti 97 snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na koje nailazimo u ludnicama. predstavlja. tako se i kod duševnog bolesnika pojav­ ljuju svetle slike sreće. nalazi se i ovde kao i tamo. VI ." Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­ jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom. od kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu. organski uslovIjena senzacija. onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi Peise kod Morija). senzacija somatskog nadražaja. 3) međusobno poveziva­ nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije i reprodukcije. a onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­ redno bogatim. koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu i ludilu. ono što je izgledalo da je budan i zdrav čovek zaboravio. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­ njavanje želja. još prisnije nego što je to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­ ljuju. — Bolesniku u groznici javljaju se. koje na primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica. kao i kod sna. dakle nemogućnost ču­ đenja. Čak i za konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­ loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve obsedant). sećanja iz daleke prošlosti. kao i snevaču u delirijumima. prevarena devojka oseća se nežno vo­ ljenom. Osnovni ele­ ment. u ludilu uglavnom veoma pojačana. 2) modifikovana percepcija organa čula." Radeštok ovome dodaje još neke crte. čije su odbijanje ili uništavanje dali baš jedan psihički razlog za ludilo. potpu­ no onako kao što se to često dešava u običnom snu za vreme spavanja. Žena koja je izgubila svo­ je drago dete delirira u materinskim radostima. — Posle ozdravljenja od delirijuma. često sačinjavaju gfavnu sadržinu delirijuma. veličine. a iz svega toga rezultira: 4) izmena. uzvišenosti i bogat­ stva. bole­ snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti izgledalo kao jedan često ugodan san. abnormalnu bolesnu pojavu. fantazme). „Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono što uglavnom karakterišu san i ludilo. Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da „ludilo. analogije u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­ cija i iluzija. koja trezvenom sudu izgledaju besmislena. rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja u psihozi. Najmanje elemenata pružaju nam. Moja lična istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama). ima potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti kod halucinatorične paranoje.96 Tumačenje snova. „Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­ lje i sreću." (Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­ vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­ stiku koja je zajednička i snu i psihozi. veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili bar retardacija samosvesti. Odabrana dela. čulo mirisa i čulo ukusa. zbog čega nastaje nepo­ znavanje o stanju kao takvom. Kraus je možda hteo da. 1 Frajd. dakle automatsko stvaranje redova. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno osećanje vremena. kao što smo čuli.

njihov sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili po n-ti put završavaju. spada među najsnažnije oslonce medicin­ ske teorije o snevanju. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi i ovako: da je uopšte pročitaju. 1 . Swobođa. Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim uvodom iscrpeni. U većini publikacija ob­ javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenut i nije uziman u obzir. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 99 Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih pojedinosti. kojoj je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod na nemački jezik. „Die Perioden des menschlichen Organismus". Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­ vanja mojih pretpostavki. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila. Jer vremenski razmak od devet go­ dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak od gledišta za shvatanje sna. Svoboda (H. „Les savants ne sont pas curieux". Jedno lično saopštenje pisca podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više H. Ali je svakako verovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­ cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­ ševnih poremećenosti. tako siromašno da se po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti problema o kojima je raspravljano u mome delu. 1904. Knjiga o snovima Santa de Sariktisa. Treba da se podsetim samo na dve objavljene stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. i drugih. H. po kojoj se san predstavlja kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­ njene duševne delatnosti.98 Tumačenje snova. Je­ dan mlađi filzof. Zna­ čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun. Još jedan spisak litera­ ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­ ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. veli podrugljivac Anatol Frans (France). onda bih svakako bio u pravu da i sa svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle pojave ove knjige. tako su puni neshvatanja i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­ voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još jednom pročitaju. objavljeni su mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim uputstvima. ja sam njihove rezultate uneo u tekst svoga izlaganja. ako se trudimo da rasvetlimo tajnu sna. Ali mi nećemo moći da očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­ biti iz duševnih smetnji. koji su se po­ javili u naučnim časopisima. na najmanju pažnju naišao je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku. 1 hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­ log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. i tako možemo reći da radimo na objašnjenju psihoza. U radovima onih lekara što su se odlučili za primenu psihoanalitičkog lečenja. Ako u nauci postoji pra­ vo revanširanja. Swoboda) koji je preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­ ma od 23 do 28 dana). koja vodi poreklo od Vilhelma Flisa (Wilhelm Fliess). proširi na psihička zbivanja. Malobrojni referati. Dodatak 1909: Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­ blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­ vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­ nja. pošto je opšte poznata stvar u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš uvid u sam tok duševnih smetnji. vremenski se ukrstila s mojom knji­ gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac nije mogao da se obazre na mene. nastavak ovog rada tražio bi od mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo koristi ili pouke. Ja sam onda na žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo krajnje siromašno u idejama. bogata sadržinom. na­ ime da nešto novo nauči.

Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­ va nastavljanje predstojećeg izveštaja. Ali. na jednom drugom mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svobodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­ tat. Otada se stanje stvari svakako izmenilo. Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja. zameniti ga nečim. Knjiga u kojoj se nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je Lirikojs (Lvnkeus) 1900. štaviše sa svima teo­ rijama o snovima izuzev Sernerove. Vođeno tamnom slutnjom. naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem tumačenja sna. Ono što mi je od ove najnovije literature izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledećih izlaganja. da je san određen kao zamena za neki drugi Upor. ja odmah ulazim u sukob sa vladajućom teorijom o snovima. godine. 1 .1 Dodatak 1914: Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. i doprinosi osvetljavanju proble­ ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­ tak pri rešavanju prvog zadatka. Tumačenje snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­ li. ipak ne može da se odluči na to da snu ospori svako značenje. što se u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­ puno važan. više u lite­ raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju snova". istovredan član. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori pozivaju. laičko mišljenje izgleda da ipak prihvata to da san ima neki smisao. u njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu koje se u literaturi može dokazati. Ono se služi svojim pravom da postupa neđosledno. I ne želi ozbiljno da zastupa to učenje. jer „tumačiti san" znači dati njegov „smisao". Sa pretpostavkom da se snovi mogu tumačiti. Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje. kao što smo saznali. i mada priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan. nego somatski proces koji se signalizira pomoću znakova na duševnom aparatu. II METOD TUMAČENJA SNA Analiza jednog uzorka sna Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­ dim. „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela. premda skriven. Drukčije se ponašalo mišljenje laika u svima vremenima.100 Tumačenje snova. Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se snovi mogu tumačiti. jer san za njih uopšte nije nikakav duševni akt. čini mi se da sam se u ovom zaključku prevario. godine u drugom izdanju pod naslovom Phantasien eines Realisten.

i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­ toda. Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu. Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­ zana za naročiti talent. ali i o jednoj sahrani i slično. koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumače­ nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. Jensen) s na­ slovom . naravno. koje ja izdajem. desiće se". razumljivom i u izvesnom smislu analognom. nego i zbrkani. sveska VII. Mogli bi­ smo je označiti kao „metodu šifriranja". Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­ kom tumačenju? Za to se. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­ čenje. Jensens . Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz). to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu. 1 Druga vrsta popularnih me­ toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma. treće izda­ nje 1924. to ostaje stvar jedne duhovite dosetke. 1 uputstvo. kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­ ko prenošenje. Da li će ono uspeti. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­ gom. „Der Wahn und die Trfiume in W.. ne može dati neko U jednoj noveli pesnika V. razu­ me se. ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi. ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­ nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. 2 Ovde se Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti. Artemidor je polagao va­ žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­ kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­ ljivih veština. u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem. Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­ če". 1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­ nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­ kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće. a „sahranu" sa „veridbom". I Metod tumačenja sna 103 proces mišljenja. Se­ dam debelih krava.Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­ va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­ gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. To je simboličko tumačenje sna. Da se pra­ vilno shvati. jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­ kama naših snova poznatim iz iskustva.102 Tumačenje snova. i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla. Jedna inte­ resantna izmena ovog postupka šifriranja. 1907. jer slike snova bi­ vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene. rođen verovatno početkom dru­ gog veka naše ere.Gradiva'". Ja sam na primer sanjao o jednom pismu. 2 Artemidor iz Daldisa. Jensena (W. Sakupljena dela. Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju1 . ono propada. Tehnika. koju na sledećim stranama izlažem. posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu. i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic. princip asoci­ jacije. pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa. ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost". Biichsenschutz). u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde".

imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu. 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici. = Tiros je tvoj). A. 1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­ mačiti. — San je. 1 Metod tumačenja sna 105 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj. Jed­ nom rečju. Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­ novima porodice (roditeljima. A. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna. . govornika ima drugo značenje nego za siromaha. ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­ minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). slučajno se tada u bli­ zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar. objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­ diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube. Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena. Sigurno su to nepove­ zani i zbrkani snovi. a za to nedostaje svaka garantija. Kod metoda šif rova­ nja. kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi. a posle njega i drugima. nego ono što padne na pamet samom snevaču. to jest sanovnik. Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe. naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). Dr. . 1 ćim elementom sna. . tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi.. . tako da isti element sna za bogataša. u Njujorku. Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima.104 Tumačenje snova. čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­ ju naši sanovnici. i jedna knjiga kao što je ova. Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome. Simbo­ lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. međutim. les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication . Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi. . od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja. bude pouzdan. nego na svaki deo sadržine sna za sebe. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­ mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­ ta snova u našim popularnim „sanovnicima". tako da ga je osvojio" (<r& T0po<. oženjenog čoveka. . neoženjenog čove­ ka ili eventualno trgovca. En un mot. u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. kao i tipična for­ mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li. najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­ ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san. ženi. deci). Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­ datak. kako ja mislim. postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada. Brilu (Brill). Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler). uprkos sve­ mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­ nje snova". uostalom. sve bi zavisilo od toga da „ključ". Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost. . — O ovom iz­ vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­ upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant. bezvoljan i tužan.

da se pronađe traženo rešenje sna. koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. uprkos svima poteškoćama. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način. Brojer i Frojd. (Uporedi primedbe Šlajer- . Metod tumačenja sna 107 čenja snova. onda se ona i raspala. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­ prema bolesnika. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­ mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet. ako mu to inače ne polazi za rukom. U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­ žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči. i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­ na. kao i struktura sna. a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne. Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava. 1922 (Sabrana dela sv. Napro­ tiv. morati podneti op­ širan izveštaj. jer baš od kritike zavisi. ako mu to pođe za rukom. I). U oba slučaja mora postojati pri­ branost pažnje. 1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika. onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­ hvatljive. radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. izd. 1 Kaže mu se. nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­ pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama.106 Tumačenje snova. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­ če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja. nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. prinudne predstave i si. Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura. druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile. Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­ je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­ tra. 4. dakle. kasnije. prinudnih predstava i drugih. Beč 1895. ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­ mu porađaju odbacuje. Kod slabosti naših osta­ lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da. Studije o histeriji (Studien uber Hysteric). samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku. Kao što vidimo. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom. nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja. kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor". i bolesnik je od nje oslobođen. otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti. pošto ih je zapazio. izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­ ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­ veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­ gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak. 1 . histeričnih fobija. kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja. U toku tih psihoanalitičkih proučava­ nja naišao sam na tumačenje snova. tvore­ vina. i analiza i rešenje predstavljaju isto.

„Neželjene misli" obič­ no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. posmatrana izolovano. ne . Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove. Jedna ideja. koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­ ga dela sna. za čije pronala­ ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank). i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­ va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­ no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju. sa odricanjem kri­ tike koja se inače vrši prema ovim mislima. prema prividno „slobodnim" dosetkama. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. koje možda izgledaju isto tako neukusne.en masse". ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­ zuma". Otuda vaše žalbe na neplodnost. Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog. de­ cembra 1788. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller). Iznos psihičke energije. ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju. Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva. i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno. kao što to naziva Siler. može biti veoma neznatna i veoma neobična. Zauzimanje stava. koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­ zliku od stanja pre nego što se zaspi). ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I . sti­ dite se ili bojte se trenutnih. mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­ vati isti takav stav. u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji. Naprotiv. koji ovde zahtevamo. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro. l Metod tumačenja sna 109 maherove. za koju uma­ njujemo kritičku delatnost. ili kako se već nazivate. Na jednom mestu u njegovoj ko­ respondenciji sa Kernerom (Korner). i sa kojim možemo pove­ ćati intenzitet samoposmatranja. Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. izgleda da mnogim osobama nije lako. izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. — Vi. koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­ rana. i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli). gospodo kritičari. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­ ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r schungen I i II. i da mu škodi. ali ona možda po­ staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje.) Pa ipak. suviše oštro ispituje. Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". tako reći još na samoj kapiji.. ispred kapije. kako mi izgleda.108 1 Tumačenje snova. kao konglomerat psihičkih tvorevina. da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. kao i ovaj. Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­ gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži. 1909. „metodu šifrovanja". kao i ovaj metod. On. ideje ulaze u snu pele-mele. prolaznih ekstravaganci­ ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­ njara. možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama. istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu. ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško. U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­ snio sam svakako više od hiljadu snova. su tumačenja „en detail".

Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­ n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­ znanika. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca. primorava me jedan drugi r a ­ zlog na njihovo odbacivanje. Uvod U leto 1895. uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze. Lečenje se završilo delimičnim uspehom. pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah."1 Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. svoga glavnog m a t e ­ rijala.110 Tumačenje snova. . a bez ove ne mogu naći smi­ sao sna. Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sadržinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu. pogotovo za psihoterapeuta. jer ovakvo p r e n o ­ šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. teži u t o m pravcu da u rešavanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza. Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom. Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza. P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da b u d e isključena. Sigurno će mi k a o prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih . Sasvim bez ob­ zira na to da bih se izložio prigovoru. stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­ obične.. ali ne i sve svoje somatičke simpto­ me. ja sam naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­ čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. I u t a ­ kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr.samoanaliza". — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega. I Metod tumačenja sna 111 tehniku i učenje o tumačenju snova.e povoljnije nego kod p o s m a t r a nja drugih. T e m a na koju su ovi snovi u p e r e n i jeste. da su to snovi n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi. Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom sopstvenom interesu. j e d a n od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­ snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog boravka na selu. Lično interesovanje lekara je veće. onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik probirač. u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­ diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­ nju snova. Moja namera. A ako se o d r e k n e m snova neurotičara. i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­ rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­ no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. „Tout psychologiste. ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e u literaturi o snovima. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­ stvo sa bolesnikovim rođacima. Svaki t a ­ kav san zahteva jedan uvod. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­ vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno. veli Delbef. a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­ čenja stranih ljudi. est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur. naprotiv. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­ sne povode svakodnevnog života. a njegov a u t o r i t e t manji. A sad m o r a m da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u najsitnije pojedinosti moga života. naravno. Ali čovek p r e k o toga m o r a da pređe. godine lečio sam psihoanalitički jed­ nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu. Razumljivo je da ova­ kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­ znovrsnih uzbuđenja. meni pristupačno tumačenje jednog svog sna.

kad se loše osećala. Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­ mamo. Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­ tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji. injekciju sa jednim propilpreparatom. hramlje. VI To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. Da bih saznao značenje svega toga. nema dla­ ka na bradi . U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu. . Dr M. — Brzo pozovem doktora M. Ona izgleda bleda i podbula. . Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. Ni ja sam to ne znam. . . Uostalom. pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti . Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal. gušim se. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao. Vest o Irminom sta­ nju. Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M. Odabrana dela. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­ nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo. i san se takođe dogodio 8 Froid. kao on. jula 1895. Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. moram se odlučiti na opširnu analizu. uprkos haljini osećam) . . koji sam odmah posle buđenja zapisao. Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­ nim slovima) . . — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju. mogao slutiti šta san znači. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku.. onda je to za­ ista samo tvoja krivica. vrlo je bled. . . i na drugom mestu na neobičnim na­ branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. Toga leta smo stanovali na Belviju. . . Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. .112 Tumačenje snova. istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć. moje nepri­ jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­ sam ni izrazio. ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna. O tome daje obaveštenje uvodni tekst. to je infekcija.1 San od 23. koji izvrši po­ novni pregled i potvrdi . Uprkos tome ne bi niko. ali ne mari ništa. . Propilen . Verovatno i špric nije bio čist. u jednoj usamlje­ noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. stomaku i u telu. ali ne sasvim dobro. izgleda sasvim 1 drukčije nego obično. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. i otada je zadržala neobično viso­ ke prostorije slične dvorani. a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton. Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje.124. Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. kao da se pravdam doktoru M. pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. . Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno . Propionska kiselina . pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. I Metod tumačenja sna 113 video i dobio sam odgovor: Bolje je. koju sam primio od Otona. Kažem joj: Ako još imaš bolove. pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja. ili ton kojim su one bile izgovorene. Prijatelj Oto dao joj je nedavno. . kao što pretpostavljah. da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". . . zapošljavali su moju dušev­ nu aktivnost i za vreme spavanja. . M. moje lečenje nisu baš rado gledali. — Ja se uplašim i pogledam je. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu. kaže: Nema sumnje.

Moja bolesnica je uvek bila rumena. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­ gansku afekciju. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. kao što to rade žene sa veštačkim zubima. I Metod tumačenja sna 115 u Belviju. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii* . Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­ spekciju usne duplje. a među njima i Irma. Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­ ju i koje nijednom. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja. To bih joj mogao reći i u bud­ nom stanju. Sad se sećam da sam se često poigra­ vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. guši se. Bolovi u vratu. — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. među njima i Irmu. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene. Ona izgledajbleda i podbula. Ta moje lečenje otklanja samo hi­ sterične bolove. sada sam zahva­ lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­ me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­ nju postižem uspehe u lečenju. ali ja naslućujem i neko drugo značenje. jer bi onda bilo od­ stranjeno i prebacivanje neuspeha. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. u telu. mi kao goste primamo u velikoj dvo­ rani kuće Belvi. zatekoh je po­ red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu. — Irmi to nije ni potrebno: to je. Ako su Irmini bolovi organski osnovani. i mnoge ljude. i na­ viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun histerije koje ostali lekari lece kao organske. onda ne može biti moja krivica. koju sam srećom savladao. dakle. i njen lekar. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­ mena obavio. bolovi u vratu. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe. pre svega. ali se oni nisu suviše nametali. Ako je to lična krivica Irmina. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. svakako kompliment za nju. za to više nisam odgovoran. ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Kao što će mi se rado poverovati. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. S dru­ ge strane. Kad sam je neke večeri posetio. to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi. zapravo. U snu sam. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. U ono vreme sam zastu­ pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­ grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­ lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­ ma. ili sam joj rekao. ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove. zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. i zasad ne mogu to ni da shvatim. telu i stomaku. onaj isti dr M. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice. Ona se malo odupire. pre svega. i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. Izgleda mi dakle. od čega zavisi uspeh. ali je prilikom otvaranja usta izvo­ dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. onda opet nisam oba­ vezan da ih lečim. Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. Irma mi je i sama to odala. jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare. kao da že­ lim da sam pogrešio u dijagnozi. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje. stezanje u guši kod nje jedva da su igra­ li neku ulogu. ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote. onda je to tvoja sopstvena krivica. Ovoj zabludi.114 Tumačenje snova. da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne. lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. Da.

ova Matilda za onu drugu. koji je već 1895. bila je podbula. među nama zauzimao. zub za zub. 1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. razume se. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno . Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. ako se dobro sećam. 2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. Bolesnica koja je pod­ legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­ starija kći. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda. Ona je obično bleda. podbula. dr M. koje je 1885. Ona druga bi bila pametnija. donelo mi je teška prebacivanja. na Irminu prijateljicu. naime. pre­ ma tome. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­ nom sporednom okolnošću. koji obnavlja pregled. izazvao sam kod jed­ ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. poslušne pacijentkinje. godine umro. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. Bela mrlja podseća na difteriju i. Nepre­ stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal). moja sopstvena žena. ona bi dakle pre popustila. Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. Dr M. ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. iz sna sasvim je ličio na njega. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim. a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­ bine. a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­ voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu. ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite. bez dlaka na bradi i hramlje. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu. i. i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­ cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­ stranu nekrozu nosne sluzokože. ona druga bi pričala više od Irme. I Metod tumačenja sna 117 rodi veoma uzdržljiva. ona se dosad zaista pokazivala do­ voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­ moći. Ona isto tako nije moja pacijentkinja. ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­ teligenciji imam bolje mišljenje. Ja. Pozovem brzo doktora M. 1 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti. kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. koji brije bradu. U pitanju je. i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava. poteklo od mene. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­ bacim nedostatak lekarske savesnosti. veštački zubi. Usta se zatim takođe dobro otvaraju. Tada sam često upotreb­ ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa. a osim toga i na Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. Jedan od mojih dragih prijate­ lja. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim. Ona se protivi kao što to san pokazuje. oko za oko.116 Tumačenje snova. Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­ jem je nedokučljiv. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno. je bled. Preporučivan je ko­ kaina. Ja dosad nikad nisam mislio o tome. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­ ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja.

i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. To iz­ gleda tako svirepo. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. dakle. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija. imitira tuberkulozu. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . — Potmuo ton levo sa donje strane stva­ ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­ pirao svojom temeljitošću. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. . pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". to mi je tamno. ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme. upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­ lesnu decu. Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. Ja. doduše. mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. tamo su se često događale. budući da obavljaju istu specijalnost. To mi na prvi pogled izgleda smešno. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. Otonov rođak. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. Prijatelj Leo­ pold je takođe lekar. razume se. One me pre podsećaju na pijemiju. Sudbina je od obojice. Obojica su odbila je­ dan moj predlog koji sam im nedavno dao. Ono što dolazi dalje. pregledali golu. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. ali ne mari ništa. Hoću li . I Metod tumačenja sna 119 jedino. Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja. Scene. Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. ali teme­ ljan. ja. to je. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. ali se ipak. Na „infiltraciju levo pozadi gore" smo navikli. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen. razborit. onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. osećam na sopstvenom telu. Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. kao i sve ostalo. naravno. Infiltrirani deo kože na levom ramenu. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. To je svakako samo umetanje. nači­ nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­ sobno. Leopold je ponovo pregle­ dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­ luke. ona bi se odnosila na pluća. Ne mari ništa: to predstavlja utehu. nisam sklon da se ovde dublje upuštam. suprotno načinu na koji moramo pre­ gledati odrasle ženske osobe. Dr M. Uprkos odelu. Uostalom. Ova dama. Decu smo u bolnici. kao on osećam. koliko mogu da vidim. a drugi je bio spor. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda. kaže: To je injekcija. pa prema tome opet na tuberkulozu. mora pažljivo analizirati. Misli se. Ali ja se ovde uzdižem iznad sna. a za to je potrebno objašnjenje.118 Tumačenje snova. kao što je scena reprodukovana u snu. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­ teljice koja je smatrana pametnijom. otvoreno rečeno. . Jedan se isticao svojom „okretnošću". naime. Meni je dakle potrebno osigura­ nje da će se sve lepo završiti.

Jeste. sanjao sam propil. Ja. Malopre. mora biti tako da se sa utešnom progno­ zom: Pridružiće se još dizenterija itd. 1 Metođ tumačenja sna 121 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­ bičnih patoloških povezivanja doktora M. pre nekoliko dana. Ja sam. Ja sam video da se radi o histeriji. svakako preduzeo jednu supstituciju. koje izazivaju strah da postoji tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju.. pri­ govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­ zvoljava da ga histerija vodi za nos. Propionska kiselina. Propilen . da se pojave kod njegove pać*ijentkinje. dakle. Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove. I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. I sad. 1 . Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­ trebi kokain. i doktoru M. pri tom. verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. . po­ što sam omirisao amil. ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­ lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku. Pre neko­ liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom. otvo­ rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­ sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona. jer se sećam kako je on pre više godina jed­ nom. nego je mirno od­ govorio: iVe mari to ništa. imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone. Iz toga likera se širio takav mi­ ris na somu da sam odbio da ga probam. samo interno. Ali taj kolega se nije zbunio. onda je to tvoja krivica. i taj niz je snu dao preparate propilena. On je. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­ dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­ kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­ bro. dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­ glasio dizenterijom. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo.) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil. se sa mojim „rešenjem" kod Irme isto toliko ne slaže kao i sama Irma.. uostalom. nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. „Ananas". doduše. metil itd.. Miris some (Amil. Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija.120 Tumačenje snova. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­ ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­ nim da onom drugom koji je izgledao pun nade. Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. u ovom snu osvetio već dvema ličnostima. Irmine prijateljice. dalje. naime. ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa.. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija. Sa propilpreparatom . ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene.. rugam dok­ toru M. ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. tekstom koji sadržava besmi­ slenu utehu koju mu ja stavljam u usta. pa posle toga sanjao. zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­ bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi. Dizenterija. a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje.. srnejući se. Ja sam se. gospodine kolega. ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­ stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­ nostavno: Dr M. sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti.

koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu. ali i za njenu suprotnost. očigledno. na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­ dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­ nja. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­ terijama lakomisleno postupa. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj. ja primećujem da po­ novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. kako lako donosi svoj sud. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat. Treba li da se ovaj prijatelj. pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica. Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­ maku eventualno nazalno poreklo. Kao što sam rekao. koje mu zadaje brige. Ali i on sam bo­ luje od gnojenja nosa. Pri preba­ civanju. na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim. više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­ ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­ nja nosa i nosnih duplja. Ona druga dama. što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju. ja prikupljam primere za svoju savesnost. 1 . U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti. ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. naravno. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja. kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. Ona se trenutno nalazi na selu. koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­ lju Otonu. i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. Još jedan prekor upućen Otonu. i sva­ kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­ staze u snu lebdi pred očima. stalno brinem o tome da li je špric čist. nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima. Ovde. što je razumljivo. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­ sualnost. ali on dolazi sa nekog drugog mesta. Kako je neobično. U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve. Ja sam baš savestan. ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju. Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin. sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. kao što ja znam za njegove. i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­ nih školjki i ženskih seksualnih organa. i formula je štampana masnim slo­ vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina.122 Tumačenje snova. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena. takođe je mlada udovica. Verovatno i špric nije bio čist. 1 Metod tumačenja sna 123 Trimetilamin. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­ među ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. sklopljen jedan takav san. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). • •* Završio sam dakle sa tumačenjem sna. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­ deset i dve godine. uostalom. i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom.

Prvo. Sklonite mi ova lica. čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog. Irmini bolovi ne padaju meni na teret. san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega. Ali ako sve to obu­ hvatim. koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu). Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­ žu. koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. ne ostavljam da prođe mirno. kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam. obolje­ nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom. Irmine patnje se na zado­ voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!). kao što sam se od. briga za zdravlje moje žene. Još nisam zadovoljan. jer su oni organske prirode. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­ gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju). a drugo. Irmini bolovi me se ništa ne tiču. a treće. Rezultat sna je na­ ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­ stoje. sopstvenom i tuđem. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. San me oslobađa odgovor­ nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). i na­ lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. Sećam se nejasnog ne­ prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­ nom stanju. San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje. nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­ legom. pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­ ljenju. zamenite ih sa tri druga lica prema mom izboru. dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. I Metod tumačenja sna 125 dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije."). Doduše. Irme obratio njenoj prijateljici. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. štetnost kokaina. Štaviše. i od Otona Leopoldu. Toliko jasno pada u oči. a kakvu ja nikada ne bih dao. lekarska savesnost. čoveka moraju osloboditi. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane. povezaće se to sve u jedan jedini krug misli. a njegov motiv je želja. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno . Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame. jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. moga brata. Ni prigovor doktora M. doktora M. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­ tio kotao u oštećenom stanju. onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­ čeno. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu. briga o odsutnom pri­ jatelju koji pati od trulenja nosa. on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. da čak jedna druga isključuju. on ga je vratio neoštećenog. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. i da je za to kriv Oton.124 Tumačenje snova. moje sopstvene telesne nelagodnosti.. eventualno sa etiketom: briga o zdravlju. nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­ blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd. San ispunjava neke želje koje su događaji­ ma poslednje večeri (vest Otonova.

san se može prepoznati kao ispunjenje želje. da j e njegovo tumačenje bez praznina. naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­ nosti kao što to pisci žele. on nije besmislen. pogodio udarac neke sile spol ja. čak. Ma­ terijal je. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. Znam. San je punovažan psihički fenomen. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. kako . Posle završenog posla na tumačenju. nije apsurdan. umesto sviračeve ruke. nisi savestan. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. nepristrasan. ne održavaš ono što obećaš. predstavlja jednu ispu­ njenu želju. Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. i to jedno ispunjenje želje. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan. odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića.126 Tumačenje snova. i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze. prijatelja i pacijenata. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­ punosti otkrio. ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­ mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan. koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­ jih rođaka. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno. ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­ jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. tako reći. 1 osećanje. ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je. izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. Ako san. kao što tumačenje o njemu kaže.

1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem. Po­ vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost. i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu. još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. tako reći eksperimentalno. ili kad sni žedan da pije. Da bih došao do vode. žao mi je što ovu posudu više nemam. pokazati kao ispunje­ no strahovanje. Postoje li. pa kad se probudi a duša mu prazna.o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela. Na žalost. i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. san može biti sasvim egoističan. potreba za vodom. To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti.. Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. nisam naviknut da me neka potreba budi. jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim. četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. jedan drugi san će se. ali dobra volja je ista. Postoji. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude.8: „Biće kao kad gladan sni da jede. uostalom. može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju..128 Tumačenje snova. masline ili inače neka jako slana jela. I San je ispunjenje želje 129 na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (. . kao i inače u životu. morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. To je dakle san udobnosti. da bi se utolila žeđ. a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim. Snevanje dolazi na mesto radnje. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­ nog suda. Vidi se kako san ume stvari ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­ njenje želje. Ja sam dobar spavač. ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi. kao što mi. moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu. a on iznemogao i duša mu žedna . može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj. možda. Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima. nego te ljude karakteriše kao gore spava­ če. " 9 Frog'đ. opet. naime da pijem. koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­ znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. Naš prvi san je bio ispunjenje želje. Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. osetim noću žeđ koja me probudi. Halap­ ljivo srcem vodu. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača. pa kad se probudi. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­ zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja. a da prethodno nisu sanjale. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. treći. ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem. na primer. . ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. Ako uveče jedem sardele. ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M. to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu. Odabrana dela. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. dakle. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29. Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu. VI .

Prevo (M. Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi. čini se. Prevost) i drugi. Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja. Burze (Bourget)." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. med. to je bila posledica sna koji sam noću imala. . bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . Prevo. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva. Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega. blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9* . rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim. To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta. kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi. Gospodin Karl Majer. . pa da mi ni aparat nije potreban. Jednog jutra je san bio naročito sladak. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije. Jedan prijatelj.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje. svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. ali više ne prve gravidnosti. ne moram baš da odem tamo. I on bi govorio sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici. posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od. Ja sam rekla da nemam tih bolova. ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. I to je nagoveštaj gravidnosti. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina. kome je ona svoje bolove pod­ metnula. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici. A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. ona je aparat ponovo bacila na pod. Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M. Ti ćeš znati šta to znači. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. . ustanite. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva.130 Tumačenje snova. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi. vrlo česta pojava. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao. Dođe (Daudet). liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. čiju sliku ne poznaje. onda je perioda izostala. ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. zato sam ga ba­ cila. mo­ rate u bolnicu. Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. cand. Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć. — okrenuo bi se i nastavio da spava. M. u mo­ jim mlađim godinama. Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika. To su većim delom kratki i jednostavni snovi. kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. I San je ispunjenje želje 131 Takvi snovi komoditeta bili su kod mene. dvadeset i dve godine." Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu.

to je besmislica. o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala. nasuprot snovima odraslih ljudi. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka. onako kao što je bio čuo. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu. to je samo jedno brdo pre njega. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda. ali ono sa komadima čokolade nije. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. Meni je baš ovo poslednje bilo nejasno. uopšte neinteresantni. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela. Deca su se veoma radovala tom danu. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom. dete se sasvim ućutalo. već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo. Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. Za sve to obeštetio ga je san. sina naših suseda. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo. bio je odgovor. ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka. one su bilo bedne. Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo. i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. decu veoma oduševljavao. Pre izleta. I San je ispunjenje želje 133 kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze. stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu.132 Tumačenje snova. „Penje se šest sati gore". tada joj je bilo osam i po godina. nije mi poznato sa kakvim uspehom. on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. svakako. ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­ či ispunjenje želje. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. Smatrao sam da se zamorio. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas. sanjala sam da je Emil jedan od naših. odakle smo. mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein). pravog viteza koji je. Za to mi je dala objašnjenje mama. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal). Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­ mat — po njihovom iskustvu — prodaje. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. kao što mi je izgledalo. A onaj deo sna koji . Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju. on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. kad je vreme bilo lepo. očeki­ vati kod dece. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko primera takvih snova.

Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva. Er(d)beer. ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje. Njeno nestrpljenje. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke. U noći posle ovog dana gladovanja. Hochbeer. — što je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda. svakako. mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja. Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao. da je za oba glavna obeda „isprošena". Mala se tada prvi put vozila preko jezera. kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji".1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev. 2 Evo ovde još jed­ nog primera za to. iz istih razloga. ali su ipak mo­ rala. koja je tada imala tri godine i tri meseca. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­ cima: Tata. . Moj najstariji. dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­ bila na poklon. izdanje Sabranih dela. sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak. da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti. u ono vreme osmogodišnji sin. I San je ispunjenje želje 135 je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. naravno. izazvala lepota okoline zamka Ausze. Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak. 1905. nepovoljno za Anu. Eier(s)peis. da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. Pappa. Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. to se. San se od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje. anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. ona sanja. sveska 5). naravno. noćas sam sanjala da si bio s nama no­ ćas u zaseoku. Moja najmlađa devojčica. pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje. Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću. bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. za ovo dadiljino mišljenje. tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. On se. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo. Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja. naravno. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. odricanja a ti­ me i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. dakle. i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. vud. 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam.134 Tumačenje snova. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. i 6. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­ hov kočijaš. oči­ gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva. jodnog je jutra povraćala. ona joj se zatim u snu osvetila. sanja već o realizaciji svojih fantazija. mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. Na mestu gde je čamac tre­ balo da pristane. ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala.

ne znam. kod Vigama (Wigam). izgleda da se kod odraslih naročito če­ sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz. uostalom. 231): „Mungo Park. razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga. o čitavim brdima duvana. sveska 1910. 2. 1909. a guska o kukuruzu". on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r). Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima. tvrdi da zna. centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali. 1904. tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru. Bernstein. jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu. Tauska. Buzemana (Busemann). kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti. naročito. Ali on ume da se za to obešteti. pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo. Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi. naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. a koji je (prema navodima Biksenšica. 33). Jedna po­ slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje. Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str.136 Tumačenje snova. priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I. koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova. drugi opet o O čemu sanjaju životinje. 8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. Raalte. Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik. J. sa­ njao je stalno i redovno o bogatim gozbama. Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela". a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­ tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka).1 Čitava teo­ rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice. izdao Bernštajn. a Džorž Bek (George Back). 336): „Veoma karakteristič­ ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. str. II. Dolje (Doglia) i." Navodim još pre­ ma Di Prelu (str. S druge strane. kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. druge snove kod Bankjerija (Banchieri). ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao. Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth). On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku". Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče. u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno . 239). pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I. Putnam. na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi. 1 Jedna mađarska poslovica. i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­ stu. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave.neobične ži­ votne uslove. izdanje. Jelo i piće predstavljali su. i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika. Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice. s druge strane. Spilrajna (Spielrein). ako vidimo ono što želimo. prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi. ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­ kama. ili o kojima sam slušao. Iz zbirke primera Šernera. str. koju navodi Ferenci. jedan drugi je sanjao o duvanu. strana 116). i da se. Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­ su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka.ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o dugo čekalo. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi. I San je ispunjenje želje 137 Izgleda da mu je to teško. sanjao je neprekidno o doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja". jednom gardijskom ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji. Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni.

stereotipno izdanje. Ali. . IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna. s druge strane. ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —. I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna. da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. to nije ništa novo. 111). M. Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. 456. II. 276). to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog života prelaze i u stanje spavanja. a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. str. pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma". onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel. 70. 1 raspoloženje". str. Jezička mudrost. to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu. 42. Tisije. doduše. uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost nadmašila njegova očekivanja. i mesto kod Grizingera (Griesin1 ger. 137. Simon. Folkelt.138 Tumačenje snova. str. str. ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. str. da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja. da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja. ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja. deo. Purkinje. 110. o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu. str. U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten. strana 344) kaže: „Sto se sna tiče. 138. str. onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja. samo jedno Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja. 111. Kao što se vidi.

to vary the figure silghtly. str. da u nekoliko izmenimo poređenje. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja. Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Kod naučnog rada često je korisno. posle svega. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna. tako Sole (Scholz.. da se uz prvi uzme još jedan problem. natpis u snu. 364). i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje. postoje i snovi straha. . Ili. ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­ 1 nje želje. Like some letter in cipher. after ali. like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication". Kao neko šifrovano pismo. Sekspir i Milton. then. ako se posmatra izbliza. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28. 80) i drugi. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. . Izgledalo bi tad. Or. da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser. str. nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. ali i ja sam to nisam znao. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. wemaysay that. da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu. .It would seem. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste. ako rešenje jednog problema stvara teškoće. nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine. ovaj svoj smisao otvoreno ne po­ kazuju. onako kao što dva oraha otpri­ like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­ načno. koji se pokazuju kao ispunjenje želja. on nipošto nije tegobne pri­ rode. u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: . gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­ zumljive poruke. Folkelt str. ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove. Štaviše. " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva. Shakespeare and Milton. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje. 33. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji.140 Tumačenje snova.6 procenata kao pozitivno prijatne. mo­ žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka. I Izopačenje sna 141 ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . Čitalac svakako neće steći taj utisak. onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju. da je naime san ispunjenje želja. pre nego što sam pristupio analizi. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer. Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­ talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­ ljaju nezapaženo. o kome smo opširno raspravljali. the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message.

Odgovor je glasio: da. uostalom. „Sada bar znam na čemu sam". Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. — Ja za njega osećam veliku nežnost. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. i ma­ nje rezigniran nego ja. Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje.142 Tumačenje snova. je moj stric. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije. On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike. ponovo jedna mi­ sao i jedna slika. extraord. na svaki način. I I . ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno. Kao da je izduženo. . on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim osvetljenjem problema. koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva. onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet. za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo. . ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. I . Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna. Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica. godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­ žila za imenovanje za Prof. Odlučio sam dakle da se tešim. koliko znam. u toku prepodneva. mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja. Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj ovo saopštenje sna treba da posluži. Nije se. . Posle jedne takve posete on dođe k meni. pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj. preko kojih prelazim. nisam slavoljubiv. žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta. Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir. na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. (izvanrednog profesora)." I ja sam se prihvatio tumačenja. ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. Zatim dolaze oba ostala dela. Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu. . Nemoj da te u tome spreči. l Izopačenje sna 143 potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna. . Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora. Nisam imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet. jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. Ja. uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo. prijatelj R. Uvod: U proleće 1897. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­ đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja.

to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja. R-a.144 Tumačenje snova. Moj prijatelj R. pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi. Taj odnos ipak nije suviše dubok. 1 čilo upoređenje činiti smešnim. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R. zatim žutomrka. VI .. je besprekoran. dugulja­ sto. A vi. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. ja stvarno mislim da je prijatelj R. tako se izražavao. i kazna ga je posle toga i zadesila. Protiv mene postoji nešto naročito. ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju. uostalom. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje. „merodavni konfe­ sionalni obziri". stvara slaboumnikom. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. onda i moje imenovanje dolazi u pitanje. verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati." A on će posle toga. jednoga kao slaboumnika. što mu je onaj visoki činovnik priznao. koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti. prijatelj R. moj stric Jo­ zef. dakle. jednoga. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R. Njega je jednom. uhvatio sam zločin­ ca. mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni. Ja sam to odlučno otklonio. je moj stric". ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica. I Izopačenje sna 145 ." Eto. Nikakva sumnja dakle nije moguća. Ali u trenut­ ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna. ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. nego slaboumnik. a ja nisam ni jedno ni drugo. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena. koji se u snu pominje. a drugog kao zločinca. upravo onoga. N-a zločincem. Tako postupa moj san. sa izduženim crtama i žutom bra­ dom. i on je bio predložen za profesora. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R. govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek. Treba li da mislim na to? To bi znaZnačajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. bio je intenzivno crn. sreo sam na ulici. i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­ lje. slabo­ umnik — kao i moj stric Jozef. strica Jozefa. i lice moga strica. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore. Moj stric je stvarno imao takvo lice. Odabrana dela.. onda moja nada ostaje nepo­ mućena. a moj prijatelj R. Ako je. vi ste bez ikakve ljage. jer je stric bio zločinac. tome ima više od trideset godina. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. jednog od njih sam voleo i poštovao. i to o istoj temi. ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. okruženo lepom plavom bradom. Kolegu N. koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige. i tek onda defi­ nitivno seda. i moja brada već. Moj otac.1 S njim se dogodilo nešto žalosno.R. Ja sam poznavao pet stričeva. ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­ lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ. želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava. što primećujem sa nezadovoljstvom. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu. time hoću da kažem: R. a drugoga. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­ dovoljavajući način. ona najpre po­ staje crvenomrka. i N.

primoran sam na takva izopača­ vanja. nežno osećanje za njega. ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom. a prijatelj N. da ne bih tu pogrdu primetio. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku koju smo joj ponudili. koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­ šću moga strica. Po­ što mi je palo na pamet da je R. postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­ nja želja. kao i tamo. izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno. onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje. i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. u misli koje se nalaze iza sna. od kojih jedna raspolaže izvesnom moći. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života. Ipak mi. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu. moj stric. kao sredstvo pretvaranja. i to izopačen u suprotno. postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. drugim re­ cima. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. kao što takođe možemo reći.. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III). ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. mi je već godinama mio i drag. ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima. ili.146 Tumačenje snova. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R. ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde. prikriveno. ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. ali preterana u suprotnom smislu. u san dospeva suprotnost. jer prija­ telj R. To isto važi i za moj san. to je bilo tvrđenje da je R. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca. ona se pretvara. slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu. on bi nesumnjivo bio zapanjen. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. Ako se moji pacijenti po­ našaju onako kao moja mala. izopačenje se ovde pokazuje kao namerno. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana. a druga mora da zbog te moći povede računa. Verovatno je baš to njen smisao. nego samo vrednost jednog izra­ žavanja afekta. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­ nog stručnog profesora. slaboumnik. ja saznajem čemu sam se opirao. I Izopačenje sna 147 način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. Prijatelj R. Posle izvršenog tumačenja sna. On nema nikakve vrednosti za saznanje. ipak ne smeš reći dečacima.-a. ili. Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. ponav­ ljam. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati." 10' . nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste". ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom. ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje.

kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. prema tome. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično. Ali umesto da dođe kod glavnog lekara. i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. da bi se stvar izvela na čistinu. . treba da kažem da je snevačica. I Izopačenje sna 149 („Das Beste. (Mrmljanje). godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen.148 Tumačenje snova. „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom . Prilikom penjanja. Darfst du den Buben doch ničht sagen"). Ona se izvuče iz njegovog za­ grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože. ali za nas je to dozlaboga istina. stara pede­ set godina. j e d n i Veoma ugledna. Pri tome joj na njeno veliko izne­ nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. veoma obrazovana dama. među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio. srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. jedan uslov bi se morao odr­ žati: vođenje računa o godinama starosti. a preventivno ako se objavi putem štampe. Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima. Prema jačini i osetljivosti te cenzure. . Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost. pretpostavite da zaista dođe do toga . . Mi možemo. u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. svejedno. Pošto je ona jedna starija dama. on. U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. ona dolazi u jednu ve­ liku. Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­ liko minuta. Da bi se san razumeo. U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva. on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. . a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­ ljanjem. ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka. ako se radi o usmenoj izjavi. Ako ih kaže neprikriveno. . običnim vojnicima i oficirima bez razli­ ke . was du ivissen kannst. Nekoliko oficira. Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima. . (pominje neko njoj nepo- Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. . svako poštovanje. Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. . utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja. ona se penje stepenicama bez kraja. Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama. Ukoliko je cenzura oštrija. . Uostalom. udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­ like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova. mračnu sobu. (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­ ne i kaže joj: Milostiva gospođo.1 1 Gospođa dr H. Pisac treba da se boji cenzure. glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala. onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti. utoliko će to prerušavanje ići dalje. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". na primer. Ona se svo­ jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­ sle nekoliko reci razume. naknadno. " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. da li je neka mlada ili stara. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem. da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne . Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove.

jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­ vota ljudi. po­ što smo objasnili izopačen je sna. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. Jedna vrsta dvolič­ nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). ili ideje. Tako moja druga instancija. naprotiv. ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. sad. jednu za dru­ gom. od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi. Postavljalo se pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki. . što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance. mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno. sistema). Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama. a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih. pruža se za upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­ sao ovoga sna. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna. u kome su neprijateljske pobude i smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem. koji u tumačenju sna biva tako unižen. kako da se potpuno oslobodim od nje. osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt. Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti. dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­ janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere- sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi. ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu.150 Tumačenje snova. odlikuje moga prijate­ lja R. u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. a druga in­ stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. san izra­ žava želju ove druge instance. 2 Ako se. 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne. Dok sam se bavio obradom jednog n a ­ učnog problema uznemiravao me je više noći. pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. 1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. koja vlada prilazom svesti. I Izopačenje sna 151 pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja. onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten. različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja. To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance. onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­ cio. dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka. gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. Zamislimo život u državi. i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde na drugom mestu. Pitanje je samo.

nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje.152 Tumačenje snova. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­ njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­ liji nego čitavo njegovo lice. ali je pokvaren telefon. naprotiv. zamolila da joj nikakav ka­ vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat. — O mužu nastavlja da priča. Hoću da telefo­ niram nekolicini snabdevača.. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja.. koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. . . onda njegovi snovi redovno. održavati strogu dijetu. upitane za motive za to." Ja.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­ ko zadirkuje. Iza ova­ kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?). one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio. za svaki slučaj. Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­ lizu. 1 Seđeti slikaru kao model. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­ ranje u psihičke procese kod histerije. već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom. a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. takođe. Molila ga je. Pri tom. Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. naime. izjavio joj je dan ranije da se suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. Gete (Goethe): A ako nema zadnjice. počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i. postaju predmetom naših razgovora. I tako se moram odreći želje da priredim večeru.A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. Ali ona ga je. kao što sam već spomenuo. dokazati analizom. ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. wie kann der Edle sitzen?) 1 . Mislim na to da pođem u kupovinu. — Sta to treba da znači? Ona. Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje. Rekao je da će ustajati rano. jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta. smejući se. ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava." Analiza: Pacijentkinjin muž. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­ jom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru. sasvim suprotno tome.A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima prethodnog dana. mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja". da joj ne poklanja nikakav kavijar. da će se kre­ tati. ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma. I * Izopačenje sna 153 Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet. razume se. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju. odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza. da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga.

ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. Jeste. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma. Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. ugojiti i mome mužu još više dopasti. njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. I v Izopačenje sna 155 Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. Ja tragam i dalje. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji. i nikakvo čudo ne bi bilo •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. osvežavanje nekog . Jedna dobija napad danas. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru. naime. Posle jedne kratke pa­ uze. tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba. ta prijateljica je vrlo suva i mršava. koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. to je psihička zaraza. San sadržava jedno novo tumače­ nje." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. kakva baš odgovara savlađivanju otpora. naravno." Sada je smisao sna jasan. kao što možemo reći. tako reći.154 Tumačenje snova. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome. nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji. (on odgovara jednom nesvesnom zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. I prijateljica je takođe izrazila jednu želju. ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. odgovara bolesnica. ne samo svo­ je. ili. ako se stavila namesto prijateljice. tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru. više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću. naravno. uglavnom. pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće. ako se je s njom identifikovala. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. da. one se brinu jedna o drugoj. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice". On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale. Bo­ lesnice. To je. Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija. moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici. pozvati da se možeš kod mene najesti. Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara. sposobnost hi­ steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak. on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava. nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih osoba. da po­ stane malo jača. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. naime da postane deblja. Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije. i pošto je lekarska vi­ zita prošla. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede. Na sreću.

ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko što ostaje u nesvesnom. sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —. koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. Ja sam. sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje. u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad. pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. Njena želja da ja ne budem u pravu. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje. Bez analize. onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad. Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i. Zelja da ja ne budem u pravu. ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. 1 Izopačenje sna 157 ljubavnog bola i slično. naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. ali sam u sebi mislio: ako . Dvoje koji se vole su „jed­ no". a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade. i požalio mi se na to. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja. u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza. samo pomoću jednog naslućivanja. koja se ispunila u temi boravka na selu. dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja. pošto i ja imam iste povode za to. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto. zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje.156 Tumačenje snova. naime. U njih se budi saučešće. U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose. otišao kući. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je. odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. 1 Na jednostavniji način. ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. što bi želela da zauzme njeno 1 mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža. pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo. ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu. znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­ ge želje. dakle. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. istrgnuti iz celine. nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice. zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno. odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. Identifikacija dakle nije prosta imitacija. potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje.

Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. koji je spadao u stalež pisaca. ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. sa svećama svuda unaokolo. starijeg sina. Otona. Kad bi voljeni čovek. Karla. bilo gde objavio neko predavanje. počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina. on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. Rano osirotela. Pacijentkinja. sklopljenih ruku. ponovilo bi se isto. Recite mi sada. šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno. onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert.158 Tumačenje snova. potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. Vi biste dan proveli kod svoje sestre. i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi. ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali." Da bi prikrila svoj san. čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji. Vaš san je san ne­ strpljenja. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom. koju je san verno kopirao. dok je on menjao mesto negde na sredini razreda. i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno. zapravo sam ga ja vaspitala. situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. ukratko rečeno. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert. On leži u jednom ma­ lom mrtvačkom sanduku. izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju . da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. ona bi sigurno bila među slušaocima. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe. uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka. jedna mlada devojka. kome je otada bila poklonila svoju nežnost. osamostalila. Maloga takođe volim. 1 Izopačenje sna 159 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću. ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra. ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju. profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće. Oto je bio moj ljubimac. ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona. devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. Pa ipak. a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. To je bilo na dan koji je prethodio snu. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona.

posle jedne žestoke svađe sa mužem. Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri. ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre. da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti. treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova. dogodilo se između nas ponovo nešto. VI . 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa. Nijednom svom pacijentu. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete. inače se moramo odreći tumačenja toga sna. I Izopačenje sna 161 ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka. U međuvremenu se baš mno­ go što-šta izmenilo." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna. I kad sam joj to u toj meri objasnio. vi ste tobože ubili dete. šamar itd." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali. Kad smo se ujutru probudili. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje. šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam. legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim. u napadu besa. Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu.. to je jedna tugaljiva stvar. Sećate li se. san­ duk. i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju. ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna. to moram priznati. nikako. 11 Frajd. to bi nas moglo odati. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati.svojim novorođen četom?" — „To je tačno. nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje." — „Ali meni je to potrebno. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna.160 Tumačenje snova." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad . kao: kutija. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da. ili što je gotovo isto. prilazi mi jedan gospodin. tako priča moj svedok." — „Slušajte dakle. ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji." i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci . Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim. — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne.box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ. „Sanjam"." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem. loža. Onde me čekaju zatvorena kola. mislim zbog čedomorstva. Odabrana đela. Kao tako mnogo mladih žena. pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča. ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila.

Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene. Neki mladi lekar. mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja. dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin. Poslednji san te vrste. od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece. onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa. kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna"." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio. Uostalom. pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet. I Izopačen je sna 163 ne izvrši. i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje. ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. Ovim neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje". u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus. On. vodite kući." — „Još jedan odjek vašeg sna. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu. A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu.1 Štaviše. uostalom. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. Sa izvođenjem te namere ja ni­ sam imao nikakve veze. pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi. S ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje. krije u tako neprijatnom obliku. koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora. i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu. dakle. i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan.132 Tumačenje snova. za to mo­ žda ima više od jednog razloga. oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju. Što se ispunjenje želje. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome. pokazuje opet to isto. ali sam dugo bio u razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti. a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog. podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca. Vi je. koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo malo da prijavi. i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno." — „Razumem. koji želim da saopštim. u* . koje sačinjava jezgro sna. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene. Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina. umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­ lazi kod mene. On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima.

i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. ako se ne plaši­ mo truda oko analize. čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­ ma. i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. udo1 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. pošto postoji odvrat­ nost. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­ lja ne isključuje postojanje jedne želje. pa ipak je to mazohistički san želja. Takve ljude zove­ mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu. Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja. naravno. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima. I Izopačenje sna 165 joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti. i ja joj kažem: U pitanju novca. dakle. 1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II. . Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj. mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­ nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati. nikad nisam rekao nešto slično. koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja. Kako ga njegov stariji brat „sekira". II.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­ čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­ mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. 1911/12. želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo. namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena. sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi. ali jedan od njene braće. 1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­ vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­ ma. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje. Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju. čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom". Ali. Izopačavanje sna stvarUkazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati. to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju.164 Tumačenje snova. S druge strane. i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju. III. San. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva. ne mogu miati nikakvih obzira.

čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. u zavijenom i simbolički obučenom obliku. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine. naime. Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo. I Izopačenje sna 167 no se pokazuje kao akt cenzure. da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv. ako one nisu dobre za nji­ hovu sklonost ka napadu. Meine friihesten Erlebnisse. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog izvora. Ali. na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi. Istina je." E. ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu. Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne. te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna. skrenutom sa svoga cilju. Oktobar 1913. jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena." („San koji sam sebe tumači"). tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa1 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim. Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Ali. bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­ ljan: da ona.1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom. da nadoknade pro­ pušteni obrok itd. I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. o čistim snovima komoditeta. i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde. protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­ blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­ nih snaga (nasuprot „destruktivnim")? . Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna. Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. suzbijene) želje. kao što mi je rečeno. o snovima draženja na žeđ. 1895. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju. nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­ zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom. čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah. tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu. sabrana dela sveska I). po pravilu i erotične želje.). o draženju na ekskreciju. Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. On kaže „po pravilu i erotične snove". koji nije dospeo do primene.166 Tumačenje snova. Spiteler (Spitteler). u Suddeutsche Monatschefte. mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje jedne (potisnute. primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt. Jedan živi veliki pesnik koji. ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj. a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte. Kraći u tekstu sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala. doduše. ili vožnju jezerom.

posmatrali na manifestnoj sadržini sna. ra­ zume se. dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna. bilo svoj ili tuđ. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert. možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna. odnos prema danu pada u oči u toj meri da Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka. koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem. ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna. uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je.Recentno i indiferentno u snu 169 V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje. 3. koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna. Hildebrant. izgledale obezbeđene od napada. koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna. Kad god uzimam neki san. Strimpel. 1 . Otkako smo u stanju da. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna. Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno. moramo osetiti po­ trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle. san o mom stricu sa žutom bradom). pri tome. takođe Vid-Halam). 1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su. moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. možemo otkriti latentnu sadržinu sna. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života. ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao. 1. kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. 2. Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog. za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. Poznavajući ovu činjenicu.

oktobra 1910. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu. 5. nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati). i 5. Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna. itd. negde u Italiji. 4. I . dok itd. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. ali ja bih se odlučio za isključivo pra- vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). Naprotiv. . u kome se nalazio u Spaniji. Flis (W. . od ko­ jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru.' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj . U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna. 2. ne može polagati pravo na principi­ jelno značenje. Recentno i indiferentno u snu 171 mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. i R. kao u kakvoj antikvarnici. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti. On pripoveda o jednom snu. dakle. između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. majku i ćerku. i odabrao sam za tu svrhu n a ­ ročito upadljive elemente materijala sna. U knjižari S. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama. mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati. is­ tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj. Svoboda. Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met. 3. ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria. da se. uplaćujem pretplatu na jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta u kome me tretiraju kao člana. 6. u međuvremenu ostavljam jed­ nu ženu da me čeka. Snove saopštavam samo onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­ vora. sa oštrim crtama Savonarole. bio sam 4. verovatno. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. septembra u Firenci. I. Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati. kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak.170 Tumačenje snova. Na ulici vidim dve žene. u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. 1. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka. San od 1. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno) vrsti biljaka./2. i da je hteo da otputuje u 1 H. i pri tom mi sedaju u krilo. čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. (Odlomak) .

. pred sobom nosi lampu (ili lupu). Na žalost. Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. pa sam u sebi po­ mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta . I Recentno i indiferentno u snu 173 jedno mesto: Daraus. „muški" period prema Flisu. jedna „ženska perioda" prema Flisu. nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom. on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana. kroz koju je prošao vozom. ali n a m r ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem. mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". Dvorski savetnik L. da bih mu se požalio na svoju ne­ volju. Varaus ili Zaraus. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom. III./11. koji je toga leta umro. avgusta. ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. . San od 10. te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. ali se otada više ništa o njemu nije čulo. povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­ sora koga sam visoko cenio. 250 dana pre sna. kao što sam u tekstu tvrdio. kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao. oktobra 1910. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna. mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). Povod za san bila je vest. . Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj veličini. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. već dugo godina nisam video. i dvadesetosmodnevni inter­ val gubi svoje značenje za izvođenje sna. neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi. Nekoliko meseci medaljon. On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu. da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­ ro da se preseli na neko drugo mesto. ili možda 40 dana. a koji je umro nešto ranije (1. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene. zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. avgusta. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten. Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­ jih snova neuporedivo češće nego regularni. i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta. oktobra). dakle. ili 25. San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. On je obećao da će mi pomoći. Kad se pro­ budio. Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17. veće ličnosti. gde su mi bečke n o ­ vine redovno slali. . ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge./3. Dvorskog savetnika L. pošto sam u to vreme boravio u Holandiji.172 Tumačenje snova. (Odlomak) . Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan. II. pa je san ostavio na miru. San od 2. Tada sam otišao L. i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana. Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera. noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument. očiju istraživački uperenih u daljinu. Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. kad za­ ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa. vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. oktobra 1910. septembra uveče. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani. (ostatak zabo­ ravljen). primljena na sam dan sna. Ja. oštroumnog (oštrovidog) pogleda. .

kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain. ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain. » * * • ^ ^ » 174 Tumačenje snova. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein). ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. i taj članak je skrenuo pažnju K. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. i hoće da ode da joj donese cveće. Muž joj prilazi. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. srela je moju ženu pre dva dana. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. slično kao u kakvom herbarijumu. Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama. operisao ga je moj prijatelj. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­ nijim doživljajima. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci. Ali ona ostaje ne- utešna. jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. ta sasvim sam zaboravio. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. ubrzo po­ sle Kolerova otkrića. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis. I Recentno i indiferentno u snu 175 gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije.. dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. — Ova gospođa L. Kolera (K. razbole se moj otac od glaukoma. U svojoj publikaciji. Naime. Kad bih ikad dobio glaukom. ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida. naime članak o koka biljci. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti. Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. — očigledno monografija o toj biljci. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao . A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Knjiga leži preda mnom. baš prevrćem jednu umet­ nutu tabelu u boji.

176

Tumačenje

snova,

I

Recentno i indiferentno u snu

177

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­ vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­ dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje 1 za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­ nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­ ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­ danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­ brana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI
1

178

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

179

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«

180

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

181

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this" 1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
1

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­ nu celinu. dakle šta mi mislimo. brani svojom krvlju. na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. u kome sam zatekao dva poznanika. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega. da neženja postaje strastan skupljač. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja. kao što smo videli. neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje. on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni. tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. I Recentno i indiferentno u snu 183 bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. Time mi činjenicu. to nam stvara utisak bolesnog. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva. i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov . da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna. što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred. mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. kao proces više primarne prirode. a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­ snije vršiti. noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­ nog učestvovanja naših duševnih snaga. koji se međutim među sobom nisu poznavali. doduše. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom. da vojnik jedan komad šarenog platna. psihički značajan izvor sna iz budnog života. mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim. zastavu. za vreme rada u snu. na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu. koji su dostojni da podstaknu san. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka. oni se stvaraju tek naknadno. da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo. Mora dakle po­ stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog. tako reći za službu nameravanog pomeranja.182 Tumačenje snova. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje. ona postoji na nekom nesporazumu. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi za naš budni duševni život.

ali indiferentnog doživljaja. i 2) da izazivač sna ostaje je­ dan psihički značajan proces. dakle sećanje na jedan psihički v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. nalazi u jednom elegant­ nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­ gate ljude. U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj. 2 1 . 2 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju. ali indiferentnog utiska. ili više njih. primetio je već veći broj autora. Izvor sna može biti: a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. na primer Delaž (str. Odgovor koji iz mnogobroj­ nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. 3 Kao što vidimo. videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan elemenat (tok misli. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­ buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj. 2 d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje. ali psihički indiferent­ n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno. Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja. sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka. San o Irminoj injekciji. San o botaničkoj monografiji. U jednom jedinom slu­ čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. T r e b a da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i - San o posmrtnom govoru mladoga lekara. s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize. Moj san je dakle opet pronašao veze izme­ đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u jedinstvenu situaciju. Ja s a m odgovorio: Baš zbog toga mu je i p o t r e b n a preporuka. sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim. tok misli). c) J e d a n recentan i značajan doživljaj. za koga sam tražio protekciju. Ovo je svakako pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­ te uslove kojima su izvori sna podložni. Izazivač sna može biti j e ­ dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o reći kroz misaoni r a d p r e k o dana.184 Tumačenje snova. san o prijatelju koji je moj stric. koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog. koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem. za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. Ovaj u d e o određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije. i mi primećujemo ovde da n a m ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e između raznih snova isto tako lako kao što medicin­ ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­ staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­ ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u u jednu jedinicu. Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je t a d a bila teško bolesna. ili da li j e d a n unutrašnji doživljaj. Delbef (strana 236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje). drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla). koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog. 41). koje je 1 san spojio u jednu celinu. 1 b) Više recentnih. značajnih doživljaja. a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim odnosima). I Recentno i indiferentno u snu 185 p r i s t u p u o t m e n e kuće.

Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan. ili je pak izo­ pačeno. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna. kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost. . piše na str. a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo.186 Tumačenje snova. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda. odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna. ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie". „Eksperimentalno izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju". upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­ nost psihički značajnog materijala. 1 speti u sadržaj sna samo dok su recentni. „autokratski" način. Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. Oni. 1917). glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. Ako indiferentni utisci mogu doJedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­ nog za stvaranje sna. prvobitno indiferentni elementi. Rešenje. pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna. elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­ rentni izazivači sna. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni". ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna". posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja. bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­ zila. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava. To je strogo i isključivo moje mišljenje. ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna. koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. ili bolje rečeno. San se nikad ne bavi sitnicama.1 Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja. daje O. dakle i nikakvi bezazleni snovi. dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­ rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­ žaju sna. 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni. Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H. naime. XXXVII. I Recentno i indiferentno u snu 187 sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni. Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima. Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati." Ali H. Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­ držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". Sto se inače sanja može se ili oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno. Elis.

Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem. to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti. koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen. 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je. a potisnuta re­ čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. možda ih je izbegla. obrađenih naravno kao sirov materijal.). rett dich! Dakle. malo izmenjenih. Kome ovo tumačenje 2 1 . Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu".188 Tumačenje snova. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora. Ona kaže: Ovo ne poznajem. Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje. i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i 1 crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­ jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. 2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. Ali stani. kao što ona naknadno dodaje). nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. po­ što je nešto zatražila: Toga više nema. i to Delbef (str. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu. I Neka inteligentna i fina mlada dama. i pri tom crna. kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". to neću uzeti. ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti. tumačenju može se poći od takvih govora. od obe re­ čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­ uzela je u san beznačajnu rečenicu. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao. izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. Kasapnica je bila već zatvo­ rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. Ona odbija i ide piljarici. i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. Ja sam dakle kasapin. Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. I Recentno i indiferentno u snu 189 čiti. priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu. igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­ zija nepristojnog. „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala. prev. ali pre svega istrgnutih iz celine. Mesar joj kaže. nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. dakle što se kaže ili čuje. ali crne boje. Schwarzer. spašavaj se! izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili. toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto 8 nije bezazlen. raskomadanih. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima). povezanu u vezice. Sigurno jedan bezazlen san. Iz­ gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu. ali i 2 ostala zelen — kao uzvik: Crni. Crna rotkva = Schwarzer Rettig. među „tihe vode".

doduše.). Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­ umu od koje je potekla njena neuroza. . ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona. Kondom je s pravom „kaput". što je stra­ šno. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom je opasan. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. ne isplati se. Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje. Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se. kao da je htela reći: Molim vas. a ona se branila recima: Hvala. Jedan finiji sud će. Devojke u školi kažu da je nespretna.190 Tumačenje II snova. a debeo loš. — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. ali sveca je slom­ ljena tako da ne stoji dobro. — u aluziji i u snu. jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". IV Ona stavlja svecu u svećnjak. Izgleda. koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima. onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). me­ đutim. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­ hodnog dana. priča o klaviru da je to odvratan san­ duk koji daje loš ton. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. Sve­ ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije. stvar koju je njen muž već pre braka imao. I ovde jedan realan povod. podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san. I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto velikih. izgleda nečuveno. Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo. i otada sam kod dru­ gih osoba nailazio na isto držanje. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Smisao se vidi. I Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. ne isplati se. moram ga već inače prevući kožom. ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. nemojte gledati tamo. ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak. jer se navlači preko. 1 i tako dalje. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski kaput. ako je slomljena. prev. a gospođica da to nije njena krivica. Njen je muž tako pitao. a ona je tako slično odgovorila. nego je postala neprikriveno svesna i suluda. U prevodu se to ne može tačno izraziti. Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima. primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­ raju dobro jedan drugome. Tamo su je pozvali da skine jaknu. dakle. ali ona nije bila slomljena. tako da ne stoji dobro. 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). a tako zovemo i laki kaput. moram odmah da idem.

Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. što sam danju zaista uradila. VI I . Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju. naime. " Wenn die Konigin von Schweden. B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota. Vrativši se u svoj zavičaj. napomene uz san. 1 potvrditi. pored zatvorenih prozorskih kapa­ ka sa apolo svećama . spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja. a i nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže.). Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. Ovog puta bar ništa loše. bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . Svi ovakvi sudovi o snu. . Kao naročito ubedljivu navodi A. Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem. " Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. po mitologiji rođena iz Zevsove glave. da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. iako su stvorili mesto u budnom mišljenju. Obožavana je kao đevica (Prim. mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila. Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. priča ona. V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki. i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­ skih kapaka. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­ jim je razgovarao. Sanjala sam nešto. U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ ment. a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. „Apolon" u latentnoj sadr­ žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi. Reč koja je ovde izostav­ ljena treba da glasi „onaniše". Poslednju reč nije čula ili je ne razume. 1 Sve ovo za­ ista nije bezazleno. . Kaže nam se. I Infantilno kao izvor sna 193 menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. dakle. Svakako jedan 13 Frojd. Povezivanje teme onanije sa impoten­ cijom dovoljno je jasna. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje. . Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. . pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati odakle vode poreklo. prev.192 Tumačenje snova. Odabrana dela. dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica.

Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka. — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice. mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao. I Infantilno kao izvor sna 195 snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo.194 Tumačenje snova. list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju). On je očigledno reč Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje. naravno. čije su omiljeno jelo knji­ ge). Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala. — herbarijum — knjiški moljac. kad je naime tako­ zvani perenirajući san. kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično. on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je. o kome je u stanju da da najtačnije podatke. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se. bez pomoći tumačenja sna. da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka.. smejući se. potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. Posle či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji. Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti. Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva. Kad je bio dete od tri ili četiri godine. nisu sma­ trali preprekom. vodi poreklo iz de* . i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi. slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima. jer mu je tada bilo šest godina. možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. kao i san one de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert. sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. video u svom detinjstvu. opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne. starijeg sina. raskidati kao artičoku. iako se sam više ne može da seti toga. i čoveka i mesto. Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana . snevan najpre u de­ tinjstvu. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­ jem odnosu sa sadržinom dečje scene. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna. da san sa­ država elemente iz detinjstva. a za čije se ispunjenje san predstavlja. tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. Ljubavni par bi njega. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. uostalom. koji se. San. kome je tada bilo tri godine. otkriti bez analize. Mlađeg dečaka. Veoma zainteresovan.in na­ tura" kao davno nestali predmet od porculana. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća. čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav.

Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. Ja ne znam kako bi drugi ljudi. onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­ gućno da ću ja jednom postati „ministar". I Infantilno kao izvor sna 197 tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. Bergera i drugih. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak. ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao. kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci. Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja za profesora konkretno pojavio pred nama. živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada.196 Tumačenje snova. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­ nim izaslaniku koji je došao po njega. Giskre. čija je moć na zemlji prošla.ili dvanaestogodišnjeg sina. Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. San je bio moj lični. ZJngera. koji misle da me znaju. kamo su roditelji obično sobom vo­ dili svoga jedanaesto. i nežnost u snu za prijatelja R. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. sudili u ovoj stvari o meni. je moj stric. U ovom materijalu. Mi­ slim na san: prijatelj R. u svojoj škol­ skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. dakle. pro­ ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. prema tome. onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske . Bilo je to vreme građanskog ministar­ stva. Odakle. ali ako sam bio. Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente. mislim. daleko od mene. svaki marljivi jevrejski dečačić. i koja je. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva. i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo. srećnoj zbog svoga prvorođenog sina. punog nade. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­ ljani. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati. sna­ ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. u snu oni rastu na li­ vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu. Tam­ na stena. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje. i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. tako blizu vode. Niti je to pak proročici škodilo. iz kojeg je izatkan san. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­ jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru. i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­ ke građanskih doktora llerbsta. Među njima je bilo čak i Jevreja. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­ diram pravo. pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena. i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti. možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv. tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. u budnom stanju glasio sasvim drukčije. onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi.

jer u Rim.). prev. Uostalom. kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­ sti. konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal. mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu". Diabetes = šećer­ na bolest (Prim. i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad. a on posle toga jednom svom poznaniku. i on je krenuo u Kampaniju. 1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim.198 Tumačenje snova.. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji". kao da proročki predviđam. koji ga je sreo na njegovom putu stradanja. prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim. 1 . Ta ja sam se kretao tragom Hanibala. pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad. Uostalom. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča. i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker". Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim. i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). Hanibal. svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. — u Karls­ bad. kao što je poznato. bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina. pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski. I Infantilno kao izvor sna 199 anegdote koje kriju tako mnoge i duboke. Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj. mada nemam ni pojma o tome šta on znači. prolazeći pored Rima. San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu. pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima. Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. prev. nije bilo suđeno da vidimo Rim. prethodnik romantizma — Prim. pronašao sam najzad. nemački Zucker = šećer.). odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži. kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću. tako če­ sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ ma tako rado navodimo. Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju. lik semitskog vojskovođe porastao je još više u moPisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav. I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje. vode svi putevi. pošto je od­ lučio da ide u Rim. mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki. pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati. zatim ga uhvate. dijabetisom. kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi. na pitanje kuda ide. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju. ni meni kao ni njemu. koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera. Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825). i osećanje bla­ ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­ čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. sa kojim sam bio postigao ovu sličnost. čije je stanovništvo bilo slovensko. kao i toliki mnogi mladići u tim godinama. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam. da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače.

Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. „Karijatide". prev. 243 i 245). 1 Infantilno kao izvor sna 201 jim očima. Sa­ brana dela sveska IV. na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­ nibala. čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. Onda naiđe neki hrišćanin. deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu.A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata".). i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene. 1 (Ovo davanje prednosti. valjda. X. tačno sto godina kasnije). Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja. Geca Kon. scenu u kojoj je Hanibalov otac. Tako mi je jed­ nom. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­ gu koja je mome osećanju bolje odgovarala. 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­ ška koja me iznenađuje.. utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna.200 Tumačenje snova. prev. išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu. str. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje.). Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo. pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek. maršala. i njegovo po­ novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom. izdanje. sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on. 1929. To mi nije izgledalo kao neki ju­ nački podvig jednog tako visokog. ćivutine!" . snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. sa novom šubarom na glavi. prevod: dr Hugo Klajn (Prim. Hamilkar Barkas. . isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje. sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­ će sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena. zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara. izgleda. Što se dublje upuštamo u analizu snova. biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma. Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama. svoga 1 sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­ titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine. Bilo mi je. u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo. Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. svakako. Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. doduše. kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­ nuti ljubimac. glasio je ravno­ dušan odgovor. Sećanje na to se. ali je jako potamnelo. U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu. — Knjiga je prevede­ na kod nas godine 1937. i čije ispunjenje privremeno. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­ slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju. lepo obučen.

da ne ide peške. gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze. napujdati. ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. kao da pravi mnoge male kvadrate. oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi.202 Tumačenje snova. od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja. i slično. otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. u kojoj se nalaze sva­ kojake mašine. 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten". naime. Rečenica: Die Kuh rannte. ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak. naročito budući da ja. čak. Istrgnuti iz njihove celine. Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. rečenicu: „Die Kuh rannte. ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao. bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu". Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica. naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. što sam preveo sa „karakter jurnjave". Reč hetzen znači: natutkati. to me neće sprečiti da taj mate­ rijal objavim. 1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje. Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. Stoji u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. jurenje. otkrio se i on sam. ili u onaj što je već određen za nju. da ne bi zakasnila na voz. — Materijal koji se u analizi po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu kod dece: da. Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge. u cilju tumačenja sna. pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­ stoji nikakav drugi dokaz. Ako se iznose tak­ vi primeri. . pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim. „Eine Hetz". vijanje. Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. Pa ipak. terati. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme. I Infantilno kao izvor sna 203 prethodnog analitičkog rada. žurba". ali je. upoređivao sa ortopedskim lečenjem. prev. Kad je ugledao njegove geni­ talije. Pored toga.). kako kažu Bečlije. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu. izgleda. znači: potera. Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet. po njegovom trajanju i su­ štini. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. manje bezazlene. umesto aktivne. što je opet „hajka. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. ali se sad izmenila utoliko što je sne­ vač. Ona čuje da ja nemam vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila. bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­ nica samo jedna reč. Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. goniti. preuzeo pasivnu ulogu. dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju. ali ona trči i pri tom neprestano pada.

i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. viđene u v r e m e detinjstva. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja. on ide u šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna). Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. bio je devojka). To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda. kao pokošena. Mnogo ljudi su se 1 2 Dem Fass đen Boden ausschlagen. reč „ p r ­ ljav" pri t o m stvara most). S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­ hodnog dana.204 Tumačenje snova. i ovamo spada i strašan „pogled". ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča. oni su pobegli. I sada se za l a t e n t n u sadržinu sna može konstruisati misao. Ovaj beži ka jed­ noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. Stezana. I Infantilno kao izvor sna 205 pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­ više malo v r e m e n a i pažnje. čini mi se. on se zvao Marija (tj. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu. misao koja je cicijaška ili prljava. — Dečaci p i n t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno. treba da u snu opiše reč „prljav". i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima. sjedinjenih za n u ž d u u j e d n u fantaziju. kako u devet kvadrata. jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju. u svima pravcima daju rezultat petnaest. Na Grabenu pada na kolena. . Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. A m u ž to potvrdi. Najzad. on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­ ma dokazao. Tako se n a d o vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­ čak. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva. možemo upisati brojeve tako da. od kojih je jedan oborio drugoga. K a d je dotrčao da ih pomiri. kao „ r a n a " . Ako sve to o čekanju. i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih. To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­ d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu. onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­ varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­ ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t njom da je tata više neće voleti. izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­ japljene a koje. nalazi se i u sledećem snu j e d n e starije d a m e : 2 Ona žuri napolje da obavi nabavke. kod obaran ja i njihovog uriniranja. ako se saberu. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka. u kasni­ j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso". da li sad m e n i t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme. da će joj se braća i sestre smejati itd. dok ja ne kažem itd. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­ zitkartu sa adresom.1 — Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­ ranja. Snevač je juče stvarno video dva d e ­ čaka na ulici. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću. Z a t i m je pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. i kao što proizlazi iz drugog. u pitanju je žena koja urinira.

ali niko da joj pomogne da ustane. onom trgu u Beču koji je po­ znat kao korzo prostitucije.206 Tumačenje snova. i iznosiću ih još. ali pred­ stava o epileptičkim grčevima. Prva situacija u snu uzeta je. O tome je ona. za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo." 2 Moja zbirka. i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova. jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući. Međutim. Ovamo spa­ da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne. ona je „pala". A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. 1 . o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­ ne scene s jednim domaćim slugom. kao što je u detinjstvu jurila. koju su otpustili pošto je krala. samo čula. To je podseća na slanje prtljaga na železnici. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte. što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­ lizi već postale poznate. Ovo sećanje jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se. Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom. onda to svakako redovno ima seksualni smisao. o „padajućem". specijalno histerične oso­ be. naravno. od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti. očigledno. Tada joj je bilo dvanaest godina. od reci Fenster = prozor. i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ ćanja iz detinjstva. kroz prozor bacaju za njom jednu tešku. na „Fensterln" na selu1. kao što „padanje" ukazuje na trke. Ona je u mladim godinama bila jahačica. Prtljag. u još mlađim verovatno i konj. ta redov­ no su u pitanju neurotične. čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu). Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima.). koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ ma patnje. Ona čini mnogo neuspelih poku­ šaja. kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu. i koja je zajedno sa svo­ jim ljubavnikom bila „ekspedovana". A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­ dine. ne zauzimaju za nju kad je pala). Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem. kod raznih povoda. na sitne utiske sa boravka na selu. — Kad neka ženska osoba sanja o padanju. i to kroz prozor. prev. da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu. To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri. znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh. Dokaze za to već sam iznosio. I Infantilno kao izvor sna 207 skupili oko nje. jer ona pada na Grabenu. kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. i sama sebi. a kasnije. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata. na jed­ nu kuvaricu. kofer jedne oso­ be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva". Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva. koji se uostalom kasnije njome i oženio. dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade. U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. od prizora sa konjem koji je pao. naposletku mora da joj je to pošlo za rukom. Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojavFensterln. naravno. naročito fijakeristi. suprotno stvarnosti. kao što sama kaže. i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­ njaj se.

Ja još uvek ne z n a m šta da počnem u analizi sa ovim. trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje. pa da se zato u zemlju m o r a m o i vratiti. 1 Takve su. kao meni. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije . tra­ ke . počeo sam da ga čitam sa krajem p r v e sveske. Tada je majka protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle. J e d n o od t i h imena je Pelagija (Pelagie).. Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. Napisao sam izraz plagijat Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama. Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje. Tamo stoje tri žene. mi razgovaramo sasvim prija­ teljski.)? Ali posle toga. Prilazi mi jedan stranac dugu­ ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­ fesora univerziteta. zaista te P a r k e koji­ ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­ dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k b u d e gotov. koji je bio velik obožavalac ženske lepote. jodnu o drugu. izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. ali upravo onaj kome zahvalju­ j e m za svoje histološko znanje (epidermis). I Infantilno kao izvor sna 209 ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. ne­ što malo iznenađen što je oivičen krznom. Lahesis prede konac do kraja i Atropos. iz­ nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. i u m o r a n i gladan potražio postelju. . u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta.. Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­ čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina. Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. dakle. našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se p r i tom skidaju. Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. t a k o priča anegdota.ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. samo što između njih nema t e ­ sta. trlja ruke. I) Pošto sam putovao. napomena). izjavljujući da je to njegov ka­ put. Odabrana đela. kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni.208 Tumačenje snova. — J e d n a od P a r k a . jednom je. J u n a k poludi i n e ­ prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. grčki Mojre. kao da p r a v i knedle. Naslov r o m a n a i ime njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio. VI 1 1 Parke. p r v u h r a n u čoveku. Neobično zaposlenje za jednu Parku. Na g r u d i m a žene sa­ staju se ljubav i glad. Odjednom se uz ove t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­ binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­ darica — majka koja daje život a ponekad takođe. koja konac preseče. 14 FrojćL. dakle. Drugi ka­ put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. t j . ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila. kome je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva. vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­ verzitetskim slušaonicama.. prisvojiti nešto što možemo dobiti iako p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku. Ponovo ga svlačim. od kojih je jed­ na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor). ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju. (Prev. Navlačim kaput. sećaće se kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­ votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač. J e d a n mlad čovek. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži. Iz­ vršiti plagijat.

210 Tumačenje snova. Tamo Ifigenija. i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi". ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju. vidi gore).).. 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso. doduše. očigledno. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­ da za jednu napomenu punu aluzije. a to je kokain. kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst. Ali prekinimo ovde. 2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova. . Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti. pružio mi ruku). one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem. pocrvenevši. slobodan od svih želja.So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove.. javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl. ako o ovome opširno pri­ čam. Hunger = glad (Prim.So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub. da ona već nije uspostavljena radom sna. onda je to akt odmazde." 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. prev.). str. a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna. Bez straha da će nam neko protivrečiti. i* . 62). ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. ljastim licem i zašiljenom bradom. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke. ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru. A drugi deo pred­ stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu. kao Knbdl)2. (Kazao mi je svoje ime i. Staviše. možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost. koje utoljuje glad. 1 Uostalom. uzvikuje: „Tako ste se i vi. predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno. ili blata" — pošalji mi ih!). jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­ darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo 3 iz apoteke. Kned­ lom. Flajšl. Brike.). prev. Iz apoteke. von Gothen oder vom Kote" — . prev. To je jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza. ili Gota. božanski likovi. kao da pritiskuje da se predstave iznude. pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje.). I Infantilno kao izvor sna 211 bez namere što mi se sam ponudio. u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom. — (. pretvorili u p r a h ! " (Prim. koji hoće da me spreči pri oblačenju. Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji. a Knodl pođseća na knedlu (Prim..I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju"). pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena. 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja. ništa nije sveto. Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim. ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao. I najzad. nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove. prev. U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne.

— (Prim. a smrt neizbežna. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­ čenjem dolaze do izraza. tako da preko noći n e m a m na raspolaganju toalet. šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna. I stvarno. uprkos kiši. nazivajući ga grofom Nichtsthun. ali ne u prolaznom vagonu. i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje. uviđam. t j . prema tome.). svi moguć­ ni veseli planovi za ferije. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. Pozivajući se na svoj činovnički rang. ali se čudim ovom svom mišljenju. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode. n a d a m se. I Infantilno kao izvor sna 213 i mala nepravda. za­ pravo jedan zgužvan skelet lista. 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako.212 Tumačenje snova. Za to v r e m e nešto pevušim što je. Taaffe) govori. trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m u čekaonicu. Uz to. sećanje na v r e m e kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana. izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu uzme voznu k a r t u . tražiti isto pravo. odlučujem da ću podići galamu. kroz glavu mi prolaze sva­ kovrsne d r s k e i revolucionarne misli. kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen. Pozvan da kaže nešto o Nemcima. borbenom r a ­ spoloženju. Nichtstun bi. . Soli er's nur sagen. sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se iz sledećeg sna: Gomila ljudi. došao otvorenim kolima. skočim2 dakle. Ich spiel' ihm eins auf. kao što odgo­ varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. on zatraži polukupe prve klase. značilo: ne raditi ništa. očigledno vladinih soba. Tanzlein wagen. u četvrt do t r i u jutru. (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao). ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m cenom. i pošto se požuda neće zau­ staviti p r e d nepravdom. P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će doći. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha. život je tako kratak. p r a v o gospodara koje grof Almaviva želi da ostvari kod Sizane. T a m o vidim grofa Tuna (Thun). Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba. ne treba propustiti nijednu prili­ ku. Zatim ne­ jasnije: kao da je to aula. Sada dolazi j e d a n gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik. — prim. Posle toga dobijam jedan kupe za mene. m o r a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti iza jednog sna. da bih protekcijom dobio kupe. — Jedan grof (Tun ili Taje. ali sam s m u k o m postigao da tu osta­ nem. II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­ n u o na letnji odmor u Ausze. ja se svetim time što mu predlažem da u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­ t u a l n e p o t r e b e putnika. i mo­ ralo bi se bežati. koji opet p u t u j e u posetu caru u Išl. ali odlazim na p e r o n p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije.1 Ja mu za­ ista ne zavidim. prev. pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla. sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. ne n a noseći im zlo. skup studenata. Pošto ovo ima seksualno značenje. zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša. sva uzdrža­ vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim kaznama. prilazi zaposednuti. prev. predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. On je. Ja skočim.). on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list. Pošto je otputovao vozom za Išl. Ćelo veče bio sam u razdraganom.

Ako nas kondukter ovako vidi. i ja krenem tim putem. Izbegavam da razgovaram s njom. Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju. od- maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof). i pri tom sam sebi izgle­ dam veoma lukav. i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848. koji se strmo penje. rekoh mu. kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau). Gospo­ din se pretvara da je šlep. bol­ ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. debela žena. ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom. uostalom. I Infantilno kao izvor sna 215 u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica. i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu. i od školskog tiranina.Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio. izgleda. razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm. na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. dakle. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. Pa onda. Ja sam. Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama. pozvat na odgovornost. jedan nemački. pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. profesora nemačkog jezika. na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa. ili smo je kupili). Ovde se scena prekida. Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. Opet nerazgovetno. međutim. a drugi španski): . što ljudima veoma pada u oči.. od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici. što sam naposletku izbegao kon­ trolu. bar na jedno oko. Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama". pronalazim plan kako bih ostao nepoznat. na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898. jedna starija. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. stajao je tako kao grof u snu. ali sa jednim starijim gospodinom. Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali. nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu. a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih drama. Ponovo se nalazim ispred stanice. drukčija od ovih fasada.214 Tumačenje snova. od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar. na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf. Vo­ zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. puna praznina i praznina. u kuću mo­ ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao . Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune.. Stanice su pu­ ne.. moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. Ona je. duša te zavere bio je jedan kolega koji je. Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni. samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih. ali vidim da je ovaj plan već sproveden. Pri tome se plastično vide po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste. a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže. Misaona veza vodi me zatim u Englesku.

Osim toga sam reč Huflattich. od koje se pravi salata. znao bih takođe da zaobilaznim putem. — Netraženi biograf kojeg sam našao. a crveni socijaldemokrata. prev.).). Pisser znači mokriti (Prim. skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus. Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. . Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci). — preveo sa . i dobro nas je izbrusio. I Infantilno kao izvor sna 217 Rosen. preko Henrika VIII. Ja skočih (kao u snu). alle Blumen \velken 1 . i to na pozadini jednog oblaka. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega. * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. preko jednog imena. Greška koju sam primetio tek posle analize. ja se progurah napred da bih zastu­ pao jedno veoma jednostrano gledište. postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­ stavio ime Jehovah. Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u francuskom jeziku: 1. 4 To nije u delu „Germinal" nego u . koji.affe1. no llores. rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. 3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja. lale.2 To znam iz Zolinog romana Zerminal. 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra". Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima. Tada se diže jedan razborit stariji kolega.). i 2. 2 Španski stih dolazi iz Figaroa. jer u samom Žerm.inalu. opisuje se sasvim neobično takmi­ čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus. koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase. Zutokljunac. Ne placi.4 I sad moram napo­ menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­ premljen. 5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija". Hund. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju).. Sau. ako bih ikad došao do toga da 1 prev. prev. Ovde se pro1 2 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir.— Isabelita. u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. koji mokri u krevetu. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita. ka Izabeli i Ferdinandu. svako cveće vene. U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­ ma prirodnim naukama. uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja. Isabelite. ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu.).pisse-en-lit". que se marchitan las flores. koji ima dosta posla sa budu­ ćom revolucijom. ! U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim.. Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­ nje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba. pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri. pošto je oluja špansku flotu rasturila. što ruže venu. u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim. od cveća preko španskog kratkog stiha. Izabelita. to je ime jedne biljke (maslačak). engleske istorije do borbe armade sa Engleskom. sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere).ne znam da li s pravom. — Uostalom. Ruže. i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt. prev. ali sam ostao uporan. Ve­ lika gužva. Schwein. stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja. Tulpen. karanfili. Nelken. Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier.216 Tumačenje snova. kao pisser za manju potrebu). pun materija­ lističkog učenja. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija.La Terre".

— Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera. Naslov ove dra­ me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje. ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene. I to hvalisanje na svima poljima. kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. očigledno. ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. 1933.2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti. 1 Infantilno kao Izvor sna 219 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. i to iz obzira prema cenzuri. naime. mrkoljubičasta. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu".). ženska glava. ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim. 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja. pri tom. čija se boja. b) žena.218 Tumačenje snova. i kad su me zbog toga grdili. kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­ votu već odavno savladanog ludila veličine. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos. (najbližem većem gradu) kupiti jedan. koji je tobože patio od incontinentia divi. čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom. čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču. str. 167. u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu 1 „Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama). nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen. izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece. smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. 1 . do 1872. U ovom razdraganom snu ja se. treba paziti i na upoređivanje muškog Lovac na devojke. što se obećalo — mora se održati). Uvod u psihoanalizu. koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja).") Ali ja mislim da je on. crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti. koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav). stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom. Ja se. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer. bio je najveći austrijski dramatik. mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula. prev. Sadržaj lju­ bavne antičke priče Here i Leandera). kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. Uostalom. kao tako često u snu. S pravom će se naslućivati da me sek­ sualni materijal goni na to potiskivanje. Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled. ali ona. znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer).): Grilparcer Franc (1791. lep. Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­ dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu. i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru. I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva. Uporedi u tome F r o j da. tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?". 2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje. prev. (Prim. 1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. nov. consiliarius aulicus). Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. Beograd.

jer bi se te kletve odmah ispunile. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno. tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju." Ova dečja scena daje. neke vrste Ganimed. sprečavati da ne grdi i ne psuje. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu.. pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati. iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­ morava na ograničavanje ove postavke). kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­ rakternom crtom slavoljublja. tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­ no staklo za drugim. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam. I Infantilno kao izvor sna 221 stakla i ženskog kofera (box). Uostalom. Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna. i otac je. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog . — Uteha Ođinova. materijal za poslednju sliku sna u kome su. pa ipak je od mene nešto postalo. — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete. dakle. pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost. da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo. a otac je najstariji. koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­ tike. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). kad mi je bilo sedam ili osam godina. zato sam u snu ja njegov bolničar. pošto je šlep. i njega mora njegov arhanđeo. grdeći me zbog toga. a najmanje u vreme ovog buđenja. kao da sam time ispunio svoje obe­ ćanje. — „Misliti i proživeti je ovde tako 1 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine. Stariji čovek.220 Tumačenje snova. za dete jedini autoritet. kojima se ponosim u teoriji o 2 histeriji. kao da želim da kažem: „Pogledaj. svodi na pobunu pro­ tiv oca. Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn. Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa. — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­ toma. morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". urinira sad preda mnom. prvi. njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta. moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­ ma na moja saznanja. — Pravljenje planova je ocu upućen prekor. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao. što mi se zatim ujutru i dogodilo. — Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju. otac bo­ gova. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna. kao što sam ja tada radio pred njim. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje). i koje se vrlo lepo sećam. — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu . ali ne ume da čita. prema kome i muška guska ima neki odnos. uloge za osvetu izmenjene.La Terre". jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha. očigledno otac. u četvrt do četiri ujutru. naravno. — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­ mu Oskara Panice (Panizza). koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti. pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom 1 . u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno. naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje. Osim toga ja s njim teram šegu. ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju.

o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju. Ostale dve. jedno ispunjenje želje pokrivati drugo. bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. kao što pokazuju primeri. pored onoga što im se stvarno dogodilo. one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu. pri­ lično pravilno. čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce. Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu. jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. o kojima smo u uvodu raspravljali. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­ živa tvrđenja o suštini sna. Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće. Ali tačnost ovog naslućivanja. primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja. kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. . na primer oklop od kuhinjskih lonaca. stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a dražaj bešike. to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog. ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. možda. onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno. ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. i pričinilo mi je mnogo radosti. u njemu. ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja. još je vrlo teško dokazati. isticanje recentnog kao i infantilnog. San često izgleda višesmislen. Ako bih ovu misao smeo. tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. izgleda. da uopštim. i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje. Oba ova karaktera. Dosad je samo O. I Somatski izvori sna 223 dat bitan uslov za snevanje. Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom". Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih. Rank temeljno proučio. Tek na ovim fantazijama vise simptomi. bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. „Gschnas". slučajni položaj tela i kratke doživ­ ljaje za vreme spavanja. pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije. najradije komičnog i bezvrednog materijala. P r i metio sam da histerični ljudi isto tako rade. zadržaćemo u pamće­ nju. mogli smo potvrditi. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"). Od one tri osobenosti sećanja sna. i ovde po­ novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču. takođe može jedan smisao. onakva kakva se upotreb­ ljava u bolnicama.222 Tumačenje snova. gužvi slame i slanih štapića.

Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo. Obično se i ovde kaže. pola­ zeći sa toga gledišta. nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna. delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno. samo subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela. ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja. u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije. ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran. Izgleda da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima. Rezultat ovog 15 Frog'd. od­ nosno 6. često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. doduše. on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­ cija ili kompleks senzacija. zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi.2 procenata. ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja.7 procenata. i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja. organa za mokrenje i seksualnih or­ gana. I Somatski izvori sna 225 žaji koji polaze sa spoljnih objekata. Odabrana dela. kao što to jezik čini i za budno držanje. nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku). ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja. i našla samo 13. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. i mada se. tj. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju. da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja.224 Tumačenje snova. Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora. i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. i samo dva primera iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­ zacije. VI . ili osećaj. dakle ranije percep­ cije. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. Proces tako reći oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika. koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima.

na primer. Grundtatsachen des Seelenlebens. Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava. i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata za razumevanje problema sna. tj. patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15* . 55). mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. na primer. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira"." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja. verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska. koji se prema ovoj teoriji zbiva. Lipps. Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna. San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen. Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. ponikao iz psihičkih motiva. da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima. str. a posle drugog oslovljavan ja. čim sanjam i u slučaju da sanjam. što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I. str. 170). Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije. ili je ruka bila pritisnuta. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje. X Somatski izvori sna 227 tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san. prema tome. na primer. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos izSvakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige. nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji. Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi. naročito od cenestetičkih senzacija. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak. Na jednoj sličnoj pretpostavci. Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji. godine vraćaju se ponovo godine 1883. 1 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje. čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima reprodukcije. izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne". Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala. da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja. pojačane na stepen halucinacija. da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips. pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije. Duša nam. „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom: „ja spavam". Strimpel nalazi zgodno poređenje (str.mmmmmi^mmmmmmmm 226 Tumačenje snova. stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. jedna noga nije bila pokrivena. ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­ ne slabe tačke. san. koji mi se dogode za vreme spavanja. izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni.

1 penice. nalik na krastave žabe" (str. drugi autori — Šerner. u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima. kojom su se služili stari. tako reći u toku spavanja. kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima. 1918). Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena. Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie. tako već Sernerov pri­ stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja. Pre svega. srce u šupljim sanducima i korpama. mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese. n a ­ protiv. Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja. tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem. on može raditi logično i sa snažnom voljom. Snevač nije apsolutno otupavljen. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. ali tako da bol ne uple­ teni u san. i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše. pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna. ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima. I Somatski izvori sna 229 snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. on je verovao i da je pogodio princip.. Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče. na nadražaj mogu probu­ diti da bih ga uklonio. ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike. a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje nadražaj a. 1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam. duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna.228 Tumačenje snova. pojedini telesni organ jednim delom kuće. kao treće. Lanđauer. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju steUpoređi uz to K. Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju. Kao što vidi­ mo. 35). oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko . 39. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću. Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova. ja se. po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. ona je izgledala ekstravagantna. ili uopšte samo u izdublje­ nim predmetima. Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­ cija mora se takođe izazvati. dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. XXXIX. pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem. organskom i nadražajnom stanju.

a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja. a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. što je mogućno samo u malom broju slučajeva. morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje. da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­ nje. da jedni druge napadaju. koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova. tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom. zatim ponovo zauzimaju svoja mesta. i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­ nih krila pri disanju. da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama. pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje. Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­ jena teorija o somatskim nadražajima sna.230 Tumačenje snova. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija. koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak. a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi. kao što već Strimpel primećuje. da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje. uva. ili jedan sličan san Folkeltov. iz zuba. San. Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka. da bi probudili aktivnost sna. pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida". od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje. najverovatniji od svih. Videli smo. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna. onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne. i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel- . izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. prema tome. dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice. Moguć je još jedan treći slučaj. videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka. Ako smo jednim postupkom. I Somatski izvori sna 231 cele noći. što je veoma neverovatno. Postav­ lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo- vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va. onda je svako drugo učenje o snovima. ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­ zak. isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije. i to svake noći o svima organima. propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. nasuprot zamućenosti drugih snova. creva itd. da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. morali polaziti na­ ročiti nadražaji. u kome igraju ulogu dva reda fijoka. iznete kod oba autora u velikom broju. onda bi se taj san. ako su od prethod­ nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu. isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju. ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. — osuđen i bez naročite kri­ tike.

uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom gradu u kome ništa ne radim. Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- znati objektivan. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni. I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve irise i više snalazim. bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. Tada sretnem kolegu P. u saradnji sa intenzitetom nadražaja. i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. Ali dan ranije ja sam pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim. gubitak apetita. bolan nadražaj ni izvor. koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora.232 Tumačenje snova. i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor. san ostaje ispu­ njenje želje. najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam bio našao. moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada. Jašem na sivom konju. najpre bojažljivo i ne­ spretno. A san me premešta . doći će spoljašnji nadražaj do izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga.. ali ga radije sam odvodim. okrenem se i hoću da sjašem. mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo. već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. datih u svagdašnjim okolnostima. kao da sam samo naslonjen. i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi. Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje. odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja. Pošto sam izvesno vreme ja­ hao ulicom. a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo. u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut. ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo. nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. Da kažemo malo drukčije. I \ Somatski izvori sna 233 nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­ terijal senzacija. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­ hač. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo. to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­ terijal za sadržaj sna. Nisam bio spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­ stao pod utiskom. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti. naime na jahanje. a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. somatske kao i psihičke. pa me zato grdi. bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti. hotel je u istoj ulici. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim. koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna. koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju. Habitualna akcidentalna du­ bina spavanja. Kod mene. vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. sedim ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće.

na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­ njao: umro je papa. ne baš stoga što ga ne želim imati. nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. ni inače ne sanjam o tome. uostalom godinu dana starijeg od mene. Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule. . treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien). sedeo sam samo jednom na konju. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu. a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen). pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 . I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju. ulica u snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. — Ne raditi i ne jesti. Ja uopšte ne umem da jašem. prev. ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. i onda bez sedla. Objašnjenje ovog kratkog. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj. Sećao sam se samo jednog oslonca za san. boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli.234 Tumačenje snova. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­ ćen — osetio ništa od bolova. rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima. nego mu po­ jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­ tuaciju sna i doveo do izražaja. otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač). Prijatelj P. voli da preko puta mene sedne na visokog konja. koja nikad nije bila u Italiji.). a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo. i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju. bio lekar. Neurologisches Zentralblatt 1896. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­ čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj. držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama. naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje. sv. jahača. Ja jašem na sivom konju. to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­ tim. i ja sam nastavio da spavam. bilo je to usred leta. ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti. Jednoga jutra probudih se. ili trgovca kome su gubici odneli imanje. I i I Somatski izvori sna 235 baš u ovu aktivnost. „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. I). Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna. i to mi nije godilo. ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje. „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu". Osim toga primio je i elemen­ te iz mojih putovanja po Italiji. na selu. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam furunkula na međici. Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi. (Sabrana dela. bol je bio zaglušen. i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­ duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru). u kome sam poslednji put sreo kolegu P. zamenio.

i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne o senzacijama za vreme spavanja. ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi. On sanja o izvesnom G. ili. a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja. pre nego što se budi. kako snažno kašlje. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna. uostalom. predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju. 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem. ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. San je čuvar spa­ vanja. ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon. Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude. pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume. Zelja za spavanjem. on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu. Jedan mlad advokat koji. oni služe nameri da san na­ stave umesto da snevača probude. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. U snu o gro­ fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim. kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier). ako mora da ih prizna. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja.1 Uporedimo sad. treće. koji je. ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti. sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici. Napoleon može i dalje da spava. i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten. ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne. jedno popodne zaspi. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta. ne moram ustajati da bih onamo otišao. a koji su psihičke vrste. prvo. i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji. kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu. zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti. ovaj san Napoleona.236 Tumačenje snova. koja pati od bronhijalnog katara. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo. bio izvanredan spavač. prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci. ne pričaju saglasno o ovom snu. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. prev. sve do čežnje deteta za majčinim grudima. I ako. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­ kursa. ali sam sad svoj san razumeo. a ne njegov narušivalac. pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu. Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna. . ali i najjače potisnutim pokretima dušev­ nog života. to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da 2 ga omete. ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja. na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. I Somatski izvori sna 237 Njegove Svetosti. ali on ume da želju za hranom pomeri natrag.).

Među tu­ mačenjima nadražaja koji su. i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu. pri čemu odgovara potisnutom libidu. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost. za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna. on je. onda je to kraj ljubavne noći. dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­ na ne baš aktuelna želja. on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja. dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. što izgleda kontradiktor­ no. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­ limo — izgovor. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Pravilno tumačenje. Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadraža­ ja sna. stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama. Jer ako je ševa. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode. Kakav odnos ova opšta. psihoneurotičan strah. koja nam je u psihoneurotici potrebna. kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena. A ovde moramo ponovo priznati. teorija o potiskivanju. redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga. tvrdi da takve potisnute želje još postoje. A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši. onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje. da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene. postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj. polagalo bi pravo na aktivno interesovanje. Tada ovaj strah. stoga se od svih uopšte mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem. ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju. prema tome. ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među njih postoji. tako reći. I Somatski izvori sna 239 vspeli san je ispunjenje te želje. koje će odgovarati tom jezgru. ima značenje jednog neurotičkog simptoma. Strah u snu može biti. Ako je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera.238 Tumačenje snova. . Kao što smo rekli. da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja). kao i čitav san straha. on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­ ranje sna. naime. Kad ka­ žemo: postoje.

cenestetička osećanja. doveli do sličnih oslobođenja straha. izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje. i tako. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka. somatski izvori n a d r a živanja za v r e m e spavanja (to jest. ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. mi možemo objasniti činje­ nicu da se sadržaj sna. pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo. u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal. Pri tom svaki put preska­ čem po tri stepenice. polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova. tako mi izgleda. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. ako nisu neobičnog intenziteta. suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­ me predstavljena. a u drugom slučaju ne. Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­ šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima. Odabrana dela. uklanja puštanje straha. Možemo kazati da je u p r v o m slu­ čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje. sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­ je odgovara s t r a h u . kao što je na p r i m e r m e r m e r ili peščar. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. komad oniksa. hoću da požurim i sad se po­ javljuje ovaj osećaj sprečenosti. Ja. Ako je jedna od njih aktuelna. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu. U obe g r u p e snova sa­ držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­ držina predstava. naime. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­ potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­ penica na jedan viši sprat. da se nešto ne može u r a d i t i itd. Osim toga. tada i veličina kamena. Međutim. u j e d n o m slučaju somatski determinisani s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava. ona onu d r u g u i u snu ukida. da su snevani iz psihičkih motiva. ne pojavljuje u svima sno­ vima i svake noći. m a d a je sve psi­ hički determinisano. mislim da se oni do­ vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora sna. a zadržavajući d r u ­ gi deo. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja. povezuju ih nesumnjivo sa psihič­ k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove. Tako. a u d r u g o m sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati. dakle da mi ide u susret. dok u drugom slučaju. pošto je oslobođena od potiskivanja. da se čovek ne može p o ­ k r e n u t i s mesta. može se pretvoriti u suprotno. one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja. obe su međusobno tesno povezane. 16 Fro^d. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. ako je neprijatno. 1 Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. po m o m mišljenju. senzacije za vreme spavanja). dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta. preostala od prethodnog dana. igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni. ili se može savladati. Da upotrebimo j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­ n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je. J e d ­ nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti. na primer. ističući jedan deo materijala kao odgo­ varajući njenom sopstvenom biću.240 Tumačenje snova. u m e t n i k se samo pridržava one ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. koji se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­ n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen u sadržaju. I samo na taj način. VI . radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci. I Somatski izvori sna 241 koji bi. stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. Ja se stidim.

U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja stepenicama. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti. da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu. u ovoj stvari zauzima drugo gledište. i kad je to konstatovala. onda je jasno čujem kako gunđa. tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. a sprat više su stambene prostorije. u jednoj kući kao i u drugoj. kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun. nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. odložio kravatu i manžetne. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja. koje je san stopio u jednu tvo­ revinu. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu. vi­ deo sam samog sebe. u snu se od toga stvorio jedan viši. što sam spreman da joj priznam. tj. mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna. Kao i obično. ja se pe­ njem stepenicama u spavaću sobu. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter. ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­ nas već da očiste cipele. naime. takođe jedna starija i džandrljiva osoba. Ona vreba na mene. pre nego što uđete u sobu. međutim. uostalom već u snu priznato ispu­ njenje želje. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu. Domaćica zgrade.242 Tumačenje snova. kako lakih nogu jurim stepenicama. obično me na stepe­ nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­ penice. neodređeni stepen neobučenosti. U oba ova sprata. najpre ja ih ne prepoznajem. Kad u kasne sate završim svoj posao dole. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. ali sa istinktom za čistoću. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom. ne nalazi se nijedna pljuvaonica. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16* . namćorasta i nimalo privlačna. jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca. kao za potvrdu ove činjenice. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu. devojka o kojoj sanjam starija je od mene." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. raskomotio sam kragnu. ali kao obično. pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. nisu stepenice u mojoj kući. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije. trenutak ranije. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. I Tipični snovi 243 koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca.

244

Tumačenje snova, I
1

Tipični snovi

245

sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­ gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­ pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­ čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­ stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­ bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­ če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­ snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­ spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­ ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole).

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­ nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­ nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­ nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­ gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­ vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­ no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­ mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­ slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­ njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246

Tumačenje snova, I

Tipični

snovi

247

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­ znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­ kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­ revu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­ stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­ sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­ zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­ ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­ je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­ držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­ stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft

ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­ ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­ kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­ vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­ jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­ ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­ gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­ vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­ puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­ stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­ činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­ razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­ hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su 2 dakle ekshibicioni snovi.
1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248

Tumačenje snova, I

Tipični snowi

249

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­ stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­ koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­ nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­ flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­ ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice".

Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­ nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­ javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­ gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­ dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­ jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­ kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­ stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­ nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­ zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). isto tako kao što a i b. nego san samo prikriva. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena. i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja. utvarati se. deca itd. U jed­ noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli. pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. u slobodnom prevođenju. budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova.): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt. koje sam na­ pisao jedno pored drugoga. A da li je da­ dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. kao što smo saznali. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. želju da dotična osoba umre. Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor". na izgled bez međusobne veze. onu istu koju je jednom ranije. Ova želja. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj. i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­ zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­ stoću. Ako ih analiziramo. pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­ me spavanja. Pomenuti san o stepenica­ ma izvađen je iz jednog niza snova. poklonilo svoju ljubav. njeno prebacivanje da sam isprljao tepih. u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni. Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa. ako slede nepo­ sredno jedna drugoj. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani. nego latentnoj sadržini sna. što im sadržaj pokazuje. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi. Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici. ne daje nikakav po­ vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća. I to zaista mogu sebi da prebacim. da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. kao jedan slog. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. ali veoma pametna i sposobna. tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti. „duh što se javlja na stepenicama". Tako je i sa snom tetke. ponovo ugle­ dala kraj lesa jednog drugog nećaka. javljati se (o duhovima). čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. spuken ~ . prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova. želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi. I Tipični snovi 251 o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­ ni. koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­ bom na mrtvačkom odru. dakle. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. uprkos njenim lošim postupcima. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine. koja predstavlja pravu sadržinu sna. naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže. ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. prev. moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­ široj mogućnoj osnovi. Baš kao i u snu: sve ispreturano! 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je. i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju. 1 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­ pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­ gi rođak. i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. Ti snovi znače.250 Tumačenje STiova. treba da se izgovore kao ab. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi. Esprit d'escalier je. posle slično duge pauze. ranije pomenutim. roditelji ili brat i sestra. A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje.

naročito prema svo­ jim suparnicima. I Tipični snovi 253 Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela. mi ga zovemo „nevaljalim". Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka. Kad je. da će. doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju. zavidelo mu i plašilo ga se. ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. I. I to s pravom. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­ šem shvatanju. ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­ šnjosti nemaju takvih želja. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­ uvijeno priznata. ma i malo. Vidi Homer.). i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje. Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim". jer mi mo­ žemo očekivati da će se. Dete je apso­ lutno egoističko. naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu. i sama odrasla i postala gravidna ugle­ dala se samo na primer svoje majke. Moralnost. Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života. Odiseja. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi. brat ili sestra. sv. To mogu biti i protekle. Sabrana dela. po recima Majnertovim (Mevnert). na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još 2 pokazuje. nego su kao seni u Odiseji1 koje se. ostaloj deci. ono je neodgo­ vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­ mažu. to se više ne može sigurno utvr­ diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje. onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. u malog egoiste pro­ buditi altruističke pobude i moral. pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem. sveska VII). otimalo mu igračke. * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo . čim popiju malo krvi. XI verz. VTI). ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. A gde je pri­ marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv. Snevačica je kao malo dete — kada. onde rado govorimo o „degeneraciji". ponovo bude u izvestan ži­ vot. 97 i na više mesta (Prim. 1 Pogledajmo. odbačene. jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. ili da je odvajkada postoja­ la. odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. prev.252 Tumačenje snova. ne nastaje istovremeno na celoj liniji. Starije dete je zlostav­ ljalo mlađe. očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju. Teorija snova ne traži tako mno­ go. i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­ mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­ stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim. još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo. ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji. Gde je razvoj ove moralnosti izo­ stao. klevetalo ga. zatim. svaka­ ko. a ne mogu da nađu razlog za to. Roditelji kažu da se deca ne podnose. živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­ nom neprijateljstvu s njima. 1909. najpre.

ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­ dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­ tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat. koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama. i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­ tiri godine mlađom sestrom. i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri. sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka. ponekad je čak i smetao. naprotiv.254 Tumačenje snova. priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu. Mnoge osobe. propustio sam priliku za takva posmatranja. Dete je dotle bilo jedinac. Prinudna neuroza. Kod određenog inter­ vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. a koje se u snovima mogu realizovati. Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja. da umre. Doduše. ubrzo posle rođenja jedne se­ stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu. godinu i po dana kasnije. nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci. sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. nežno dete. ali psihoanalitičko istraživa­ nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni. I Tipični snovi 255 jem. Za svoje potrebe bio sam dovoljan. on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a. Kad su mu sestrica ili bratić stvar­ no ubrzo nestali. tu je bio još jedan Adolf." U toku Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti. P r i tom je Hans dobroćudno. još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­ sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­ telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven." 1 . 1 koncentrisalo na sebe." 1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje. Od jedne dame koju dobro pozna­ jem. zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan. dete je ponovo svu nežnost u kući Troipogođišnji Hans. dakle. znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda. suviše ma(l)a. čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. hteo je i on da joj dosađuje. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. 2 Kod moje sopstvene dece. zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­ binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­ me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­ nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti. njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­ sao pesnik Špiteler: „Uostalom. da joj ljubi ruku i da je miluje. koja su na svet dola­ zila ubrzo jedno za drugim. čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji. odgovara jednoj nadmoralnosti. Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna. Ako sam dosađivao baki. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­ nosi ništa dobro. ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­ ma svojoj sestrici. koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­ nima. a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi. kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. Kad god se povede reč o njoj. Dete posmatra došljaka i onda od­ lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom. ako su me vo­ zili u kolicima." U svojoj neurozi.

i koji je kasnije više puta ponovo sa­ njala. kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim. Još sa osam godina dete. uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja 1 predstava o smrti na našu! 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro. nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put. a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko. Odabrana đela. Strah od smrti detetu je stran. o smrzavanju u hladnom grobu. tako loše pod­ nosi u svojim predstavama. na primer. otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju. „Gomila dece. tobože.256 Tumačenje snova. Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek. braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­ jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­ strama. tada najmlađe dete. to sebi ne mogu da objasnim. ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt. kao što je umro Franc". Odjed­ nom oni dobiše krila. sa koje odleću. poleteše sa zemlje i izgubiše se. Naša mala devojčica. ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. kad jednom umreš. 1912—1918. On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. ni kod jedne od mojih pacijentkinja. može da kaže svojoj majci: „Marna. o strahotama beskrajnog ništa. kad joj je bilo četiri godine. a ) . jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­ rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­ jući! kritiku svoje sestre (1. 17 Projđ. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. ostaje sama. to Lucija još ne može da razume?". pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. koje odrastao čovek. koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­ toma koji je bio na dnevnom redu. sestre. I Tipični snovi 257 poslednjih meseci. pomislimo samo. VI . ali zašto ne dolazi kući na večeru." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna. Dete ništa ne zna o strahotama tru­ ljenja. a za nas neće biti teško da u njemu pre­ poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala. Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš. anđela. svakako treba i to priznati. on ume druk­ čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. Hug — Hellmuth. sa naslovom „Deč­ ja duša" u časopisu „Imago". umrećeš. to razumem." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­ ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­ nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­ staju anđelčići. jedina u ovak­ voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi. sve njena braća. tako te mnogo volim. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio. kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu. Sveska I—V. Kad sam jednom za vreme seanse. jednoj dami objasnio ovo stanje stvari. na moje iznena­ đenje. vraćajući se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju.

uostalom. . Mi se. ipak. „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća". osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­ je između roditelja i dece. i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. ima motiva da želi odsustvo jed­ nog drugog deteta. čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač.. onda za njegovo sećanje. a žensko dete o smrti matere. ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja. izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­ jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­ rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba. iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. „onda će se opet vratiti. dak­ le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca. uslovi za ostva­ renje želja.258 Tumačenje snova. „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne". mo­ žda. koje ne mogu proći cenzuru. To što dete od­ sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke. 17* 1 / • . Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno. najpre. A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju". čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla. otuđenjem ili smrću. jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. ne smetati više onima što su ostali u životu. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva. dati su u najvećoj meri. Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­ jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti. I Tipični snovi 259 „Umreti" za dete. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta. otpuštanjem. onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. dakle. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo. onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo. upita otac stišavajući je. odnosno suparnicu. da li odlaskom na put. Zadržimo se. kao da dečak u ocu. otup­ ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. kao što to u analizi otkrivamo. ma na koji način. one. i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­ tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku. izjavi zato ona svom ocu. uprkos razlici u sadržini želja u deteta. znači koliko i „otići". Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­ ski posmatra. U najnižim kao i u najvišim sloje­ vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­ no se povlači ispred ostalih interesa. na svoju žalost. oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. a devojčica u majci gleda svog suparnika." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis. na relaciji izme­ đu oca i sina. odgovori dete. koje je. Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­ žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­ ditelja koga voli. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su. Ako dete. dekaloga. 1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost. i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. 1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­ gova dadilja bila otpuštena. Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­ struoznu.A zašto baš mrtva?". „Jozefina treba da bude mrtva".

1912. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana. očigledno. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde". Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­ tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. Svi ovi odnosi. dok žudi za seksual­ nom slobodom. izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri. spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. otpri­ like onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage). Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­ trebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži. Sek­ sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja. a majka za devojčicu suparnicom koja smeta. Karlo. I Tipični snovi 261 društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­ stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine. 1909. Takođe smo. dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana. 5." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­ jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­ ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. pa onda mora tatica da se sa mnom ože­ ni i ja ću biti njegova žena. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­ bodu. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. Jed­ na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­ ka koristi priliku. leže pred svačijim oči­ ma. Biti vo­ ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­ voljenje neke naročite potrebe. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta.260 Tumačenje snova. i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama. želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­ ranijeg detinjstva. i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. molim te". „Sad ću ja biti mama. gde god njihov sud nije zaluđen magijom. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. da majka podržava sinove. Prema dru­ gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. da se proglasi njenom naslednicom. Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden). kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­ čito providan. kad majku pozovu od stola. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­ lazi od roditelja. Kronos guta svoju decu. itd. ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. hoćeš li još malo povrća? Uzmi. na osnovu prethodnih izlaganja. Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo. nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. Ako mali dečak sme da spava pored svo- . utoliko više mora sin kao po­ zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja. i koliko je malo detetu po­ trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću. to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode. i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava.

Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­ nog detinjstva. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan. U sumanutoj zbunjenosti. gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze. morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa. kao deka na primer. prema tome bilo: risovo oko. oni me se mo­ raju groziti. da svoju majku vidi mrtvu. po­ buna bila suzbijena. (Prim. U zbu­ njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­ hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu. jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi. najmučnija među nji­ ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. kojom je bo„Luchs" = ris. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio. dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji. ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­ meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara. ne vraćaju se nikad više. Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake. a vladavina cenzure ponovo us­ postavljena.262 Tumačenje snova. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­ hička stanja. pa posle očevog povrat­ ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada. pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. kad je detetu bilo tri go­ dine. nije po­ znato. može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­ tan. njenoj majci je. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). Luchsauge bi. jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno. ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do- .). čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene. I Tipični snoui 263 je majke čim otac ode na put. a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­ vu. nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. Zatim je došlo jasno. i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. nastupilo prvo smirenje. nije mogao da izlazi na ulicu. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav. naravno. kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. pri čemu gorko plače. dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­ činom smrću. zatim nešto pade. a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. kad je. pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci. čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom. uvek su odsutni. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje. Gde god bi se nalazila. ili ona pade. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke. kad je normalno stanje još više ojačalo. i onda majku iz­ nose mrtvu iz kuće. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi. on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­ hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine. ali nešto apatično stanje sa veo­ ma uznemirujućim snovima. 1 lest počela. prev. „Luchsaug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete. Jednog dana nala­ zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. zatim.

njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­ đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća. ali ujedno i sin ubije­ noga kralja i Jokaste. i zaljubljenost u jednog. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­ ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara. njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega. izvršava prokletstvo ili pro­ ročanstvo. naravno. koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. koji su se. Moderni pi­ sci. koji je tako značajan za odre­ đivanje simptoma kasnije neuroze. Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­ nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica. dok nije izbila kuga. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio. Dete bude spašeno i kao kraljević odra- ste na nekom stranom dvoru. Posle te­ ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja. pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba. Ovde po­ činje Sofoklova tragedija. pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli. logično. da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu. pošto je neko proro­ čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj. . bude od Tebanaca izabran za kralja. a to shvatanje potpoma­ žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci. Edip biva kao odojče prognan. na njegovo iznenađenje svesno ispoljili. Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. Na putu iz svog tobo­ žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. dejstva. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­ lje. koju sam izneo. vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva.264 Tumačenje snova. I Tipični snovi 265 godilo. kasnije tragedije sudbine ostale su bez. U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu. uprkos svem odupiranju nevinih ljudi. koja se u vidu one fobije prenela na strance. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste. Mnogo je verovatnije. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. mržnja prema drugom roditelju. kad mu je bilo sedam godina. a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. ima isto tako opštu važnost. Dugo vlada u miru i dostojanstvu. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­ raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine. jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i. uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­ seni posmatrač da nauči iz te tragedije. a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece. Proročanstvo je ispunjeno. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­ pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca. u znak zahvalnosti za to. nesiguran u svoje pore­ klo. ali koji. Zatim dolazi pred grad Tebu. i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke. odanost u volju božanstva.

266

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

267

Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­ nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­ ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­ izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­ nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­ ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­ ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­ stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­ na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­ rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­ stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
1

Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­ dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­ tinjstva. 1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­ nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­ njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­ šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­ njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­ nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­ čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268

Tumačenje snova, I

Tipični snovi

269

raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­ va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­ nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­ terijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­ diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­ ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­ či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­ no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­ gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­ puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­ znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­ kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­ ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­ lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­ sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­ ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­ ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­ mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­ tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­ sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­ vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­ tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­ ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­ ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

271

mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­ pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­ gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­ zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­ skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­ slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­ ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­ tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­ zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­ pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­ stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918.

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­ staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­ rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­ ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­ gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­ den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1
1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­ novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­ turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

trajnog go­ vornika nemačke opstrukcije u parlamentu. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­ ma naređenju lekara. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­ ti dužan. čuvena umetnička mesta itd. U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed. neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest. već ranije jednom. a za latentni sadržaj sna su otac i sin. zbog jedne druge njegove osobenosti. onaj miop. Vaspitanje je počelo kod njega da deluje. On je. i oni po­ krivaju mene i mog najstarijeg sina.272 Tumačenje snova. profesor M. lično taj trajni govornik. i tada je moja žena primetila da iz­ gleda umoran i malaksao. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti. i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. ono dolazi do izražaja već u snu." Za­ tim dolazi dijalog. jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece. ne baš sasvim trezan. nego i jednom drugom tvr­ đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama. bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­ mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­ vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­ lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­ dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­ vezu koju inače kupujem (monografije umetnika. gde smo preko leta boravili. Znao je da neće ništa dobiti. Jedno malo društvo. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin. Osoba ostaje anonimna.. Odabrana đela. malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. taman je u licu i oči su mu ispale napolje. VI . ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­ dama moje male Ane): da sam sedne za sto.. Ali ko tako tumači. oborio nas je sa kolima niz jednu padinu. i to na obed sa pečenjem. Ali pošto zna da mu je to zabranjeno. leci ih uspešno kad se razbole. ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan.). vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N. ali uveče toga dana kad je sa­ njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­ tili večeru. a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­ voda? Moja analiza. koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. naprotiv. iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­ cijente na psihičko lečenje. pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim.. To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje. u kome se nalazio i profesor R. Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). I Tipični snovi 273 Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­ javljujemo ja i moji sinovi. samo podmetnuti. i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše. O ovom snu. i bili smo srećni što smo ostali čitavi. udaljenu nekoliko sati od našeg mesta. da­ kle. koji se sastoji od kratkih govora i odgovora. daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. mo­ nografije o svetskoj istoriji. Ali. Noću mi dolazi moj san. Ja sam. Kočijaš.

koja postoji u nesvesnom. I Tipični snovi 275 tije za nas. i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­ guran da to znam). Egoistička crta ovoga sna sad bi. 1 mojim snovima s njim loše postupa. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju. tako što ga je ljuljao na kolenu. mogla biti otkrivena. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­ goj osobi. vide gimnastičke veštine u cirkusu. sa kojim se inače za­ ista ne usuđujem upoređivati. u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača. i ostavio nas je. išao je svojim putem samostalno izvan škole. nije imao. naime sa ličnošću pro­ fesora R. može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna). što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju. po­ gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­ glavice. ali to ne mogu". nešto tražio od barona L. ili s njim igrao padanja. uprkos svojih ljubaznih ponuda.. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­ njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­ šta poznato iz sopstvenog iskustva. zatim. na­ ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). I u tome je stvar. Po­ što. ako. još jednom želim da postanem profesor! Da. Tačnost gornje postavke ograničava se.. naime.u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje. što se nje tiče. jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet. Ja. dakle. sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. oči­ gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi. Ona je.. 1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­ davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­ va. osim organskog 18« 1 . bez strume. ponosne na svoju rasu. neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti. ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale. čak one reci . i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L.. Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L. U opravdanje ove dame. stavio nam se u potpu­ nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­ sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi. A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­ uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece. s njim jurio kroz sobu. Profesor R. posle niza godina. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je. sećanje se ponovo 1 osvežava. šireći ruke. zatim. pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca. u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom. dakle. dakle. pot­ puno kao u snu. da se. Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara. tako da sad slobodno lebde i padaju." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je. na činjenicu da među nesvesnim po­ budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane. Profesor R. i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio. kao što je u onom drugom događaju R.274 Tumačenje snova. pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­ dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu. nego u sledećem odnosu. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­ vi obavljaju utiske iz detinjstva. ona oživljavaju ta­ kvo ponavljanje u snu. nego. slično kao i ja. Pošto sve. ova mogućnost ostaje otvo­ rena i za altruističke pokrete. jer ja nešto tražim od Otona. odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. takođe. svakako.

Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. Kod ovih samo po sebi be­ zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­ đenja i seksualnih osećanja. neumoljiva kauzalna povezanost života pri­ mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju. koji. koje ponavljaju snovi o letenju. da je privatni docent ili šef kancelarije. Mo­ ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu. imao jedan naročiti osećaj u genitalijama. saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju. padanju. kao što to svaka majka zna. mada mi zapravo nije bio prijatan. a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. dakle. i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu.276 Tumačenje snaoa. koji mu prebacuje da nije položio rigoroz. dies illa". — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­ gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. vaspitači i kasnije učitelji. padanju. izazivaju snove o letenju i padanju.. na onom „dies irae. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­ vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo. ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere. žalim na nedostatak materijala. opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja. Pošto smo prestali da budemo učenici. potpuno slobodan od nervoznosti. ovakve snove nisam iskusio. I „strah od ispita" neu­ rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. i to u momentu kad kre­ tanje nadole dobije najveću snagu. otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi. vrtoglavici itd. i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­ ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili. da mora ponoviti razred i slično.1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­ me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu. da su dakle sadržina sna. Postoji. Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. nje­ mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi. a ne njegovi izvori. Snovi neurotičara. i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu. Ali. Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­ ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. vađenju zuba i si. To su neizbrisiva sećanja na ka­ zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. ipak moram označiti kao osećaj slasti. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva. strogih ispita u našoj unu­ trašnjosti ponovo probudila. izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­ lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­ mačenju sve do svoje poslednje zagonetke. kad god osetimo pritisak neke odgovornosti. Za onoga koji poseduje aka­ demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim. . 1 Jedan mladi kolega. što nismo u redu završili. koja su se na oba čvorna mesta naših studija. koji mi inače stoje na raspolaganju. više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji. 1 Tipični snovi 277 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­ de sa velikom spretnošću. senzacija o pokretima pluća itd. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju.

Stekel (W. . pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti. dobro su ispale. a nikad kod onih koji su na njemu pali. ukoliko je njemu poznato. U snu o gimna­ zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije. kao opomena da na ovom pi­ tanju ne treba da insistira. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. na pri­ mer. ali sam umakao kazni. kao rigorozant u sudskoj medicini propao. u ko­ joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. ne prikriva samo utehu. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­ ljan za tumačenje. misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita. dok sam iz botanike. i slično. kao što se to sve više potvrđuje. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor. Ja sam. što sam tada sjajno izdržao. javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska. V. čak ukazuje na izvesno prebacivanje. Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­ pičnih snova. izgle­ da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. I Tipični snovi 279 Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ lac. koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi. i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom. pojav­ ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­ dio. detinjarije. zastupa mišljenje da se on re­ dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­ lost. zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­ van. Stekel). ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je. Danas si već doktor itd. tako si daleko napredovao u životu. a nikad o drugom. i slično. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ gao izvršiti na sebi i na drugima. od koga potiče prvo tuma­ čenje „sna o maturi". pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu. ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača. San o ispitu pun bo­ jazni koji se. pa ti se ipak ništa nije dogodilo. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi. pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir. To bi prebaci­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star. iako nisu bile do­ voljno mnogobrojne. srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom. i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice. nego. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor. u stvari bi bio uteha koju san daje. na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio.278 Tumačenje snova. taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu.

iz ovoga došli smo našim postupkom. San. lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna. ispunjava pola stranice. ili misli sna. ako su se tumačenja odrekli. jedna takva zagonetka u slikama. siromašan. analizi. nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju. ako ga napišemo. i osoba je veća od kuće. Čamac ne spada na krov jedne kuće. težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća. a ne iz manifestnog sadržaja sna. jer njih u slobodnoj prirodi nema. i slično. Očigledno. do toga da smo razvili i resili značenje sna. i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž. ili. da stvo­ re sud o snu. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore. bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. ili. onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom. između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna. on. čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. bolje rečeno. dat u sećanju. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene. sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali. dakle. im je izgledao besmislen i bez vrednosti. San je. Samo.Rad sna — Rad na sažimanju 281 VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna. a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom. po- . u kojoj su sadržane misli sna. zatim jedno jedino slovo. na čijem se krovu može videti čamac. o njegovoj prirodi. u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke. nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. Kao takva. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika. sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja. ukazivanjem na sa­ držaj sna. i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. San je oskudan. čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna.

Uporedimo s tim. Svakako. koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna. omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. kao sporedni priključci. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi. jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli. jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize. koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna. može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. Po pravilu. koliko sam mogao da kontrolišem. Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna. Relacija se za različite snove menja. iznete na svetlost. Kvota sažimanja. i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna. san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju. ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara. 1 . U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja. još ne postoji Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. neophodno potrebna za tumačenje sna. pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna. za sada. naprotiv. koje već po­ 1 znajemo iz analize sačuvanih. koje se kriju iza sna. A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­ nje za vreme perioda spavanja. dakle. da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije. tj. za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina. zastuplje­ na u sadržini sna. na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je. predstavljaju potpun materi­ jal. I Rad sna — Rad na sažimanju 283 trebno je često osam. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje. ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao. pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. kao kratki spojevi. možda. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava. mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili. iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti. prilikom analize. u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja. smemo uračunati u misli sna. dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli. — strogo uzev — ne može se odrediti. a ona. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Nna isto tako odnosili samo na one misli. pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da. sa druge strane. nikad ne me­ nja svoj smisao. nove veze. A. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna. koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge.282 Tumačenje snova. ili se javljaju jedna za drugom.

čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­ nje. San. u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­ nu monografiju o rodu „ciklama".om. koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene. sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih studija. to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna. artičoke. s druge strane. na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća. prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji. I Rađ sna — Rad na sažimanju 285 nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja. nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. tačka po tačku. kao što vidim. ali indiferentne prirode. „botanička mo­ nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­ đu oba doživljaja dana. koji sam nekad napisao. i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao. jedna je aktuelnost. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna. U sadržaju sna po- minjanje ove vrste nedostaje. Odabrao sam I na strani 174. tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta. poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje.284 Tumačenje snova. isto tako. u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. od kokaina ide mi­ saona veza. započeta u onom razgovoru. nego i svaki od njenih elemenata. na njegovu ženu u cvetu. preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska. i na damu o kojoj sam ispri­ čao priču sa zaboravljenim ovećem. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu. sa kojom sam otvorio svoje odno- . Ovo saznanje veoma je nepotpuno. A kako se ovo sa­ žimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata. Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera. iza „artičoke" krije se. praćenom svešću. Na sličnost doktora K. sećanje na Italiju i. Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija". Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. na jednu scenu iz detinjstva. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. mono­ grafija o ciklami. koji sam s njim vodio prethodne večeri. skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove. „bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. kao što ćemo uskoro videti. i jedna nova tema. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor. objavljen san o botaničkoj monografiji. s jedne strane. na moju pacijentkinju koja se zove Flora. s jedne strane. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna.

u boji. Reč „botanička". prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna. hinuber schiessen. Ja. a drugi u prostorije na prvom spratu. čunci lete ovamo. str. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. a jedan udarac stvara hiljadu veza. ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu. 178) na jednu novu temu. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna. dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. u ko­ joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). Stva­ ranje sna. osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe.286 Tumačenje snova. I Rad sna — Rad na sažimanju 287 se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­ zu. jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti. nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. 2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire. Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti. Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X. nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem spiskova. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju. dakle. uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna. niti teku nevidljivo. vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna. otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici. U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava. čas glumac. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru. Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt. nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme. Die Faden ungesehen fliessen. lete onamo. Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti (Prim. od jedne misli sna ka više elemenata sna. osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti. . Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­ ma sna. na moje amaterske sklonosti. i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran.). dakle. predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su. i na jednu temu već zastupljenu u snu. Die Schifflein heriiber. prev. svakako. to mogu sa sigurnošću tvrditi. Onda izbije svađa. kao višestruko za­ stupljen u mislima sna. kritiku mojih ko­ lega na moje radove. i „Sklonost". on je čas publika. dakle. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt.

mogle su se videti stepenice od više stepenika. karakteristična za san. Napuštajući hotel. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio. iz ekshibicionih snova. pa kasnije ulazi u polusvet. on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini. U tek­ stu stoji . prev. ali naposletku sve više „propada". Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu. U ulici X. ide mnogo lakše.. Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). na laj način „dospeva visoko". Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice. prev. koju ulica X čini u pravcu prema gradu. na početku laku kao pero.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret. što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim. Ali. to je zapravo samo svratiste. U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica. Na kraju uzbr­ dice. posle toga.. 19 Frojđ.1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java. takođe jedna od njegovih fobija). i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost 1 na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. u snu je penjanje na početku bilo teško. koja je u po­ četku pristojna devojka. Uostalom. sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima. ali ukoliko se više penje. i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­ kvog drugog prikazivanja. utoliko je ona teža na njegovim rukama. VI .). i na plakatima kojima je taj komad najavljivan.in die Hoche kommen" (popeti se uvis). Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu. 2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen. i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). Protiv pravila. mukotrpno penjanje uz teško disanje. on dole. Na to će kočijaš: . u romanu je služilo simbolici samo ako . što sam ja izrazio sa „dospeva visoko". i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"). (Prim. već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole.). I Rad sna — Rad na sažimanju 289 Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu. kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču.iimmmst 288 Tumačenje snova. mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo. tako naporno da ne može da krene s mesta. ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji. A sada da tumačimo i dalje. jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­ nje opravdana. i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom.A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel. Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja. Odabrana dela. i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. i ide tako teško. Zatim on ide sara preko jedne uzvišice. Njegov brat je gore. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama. a kasnije lako. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke. izneto u odeljku o simbolici.

Video sam jednu jabuku. a moj pacijent ga je stekao. koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj. Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Und Von Dass Apfelchen begehrt ihr sehr. aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. Kao što je autor romana. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. jer je brat. onda se moralo odno­ siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. imao na umu jednu lezbijsku naviku. znači taj­ nu. ich stieg hinan. One su me izazivale. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. schon vom Paradiese her. Dve lepe jabuke su sijale na njoj. i on je grore. Da war ich jiingst zu Gaste. ko­ liko mi je poznato. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima).290 Tumačenje snova. To bi bila jedna suviše jasna izjava. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja. ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. tako i delovi sna. dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum. Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. u mislima sna radi se. nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. a sam pacijent dole. dakle. i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu. onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. kao što već znamo. i ja sam se popeo gore. sie reizten mich. Zwei schone Apfel glanzten dran. U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov. auch mein Garten solche tragt. Freuden fiihl' ich mich bewegt. birajući ime Safo. Veliko društvo.• jih suparnika kod žene. I Rad sna — Rad na sažimanju 291 „Bei einem Wirte wundermilđ. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san. Ako je to bilo tačno. u kojima su lica zaposlena gore i dole. izgubio svoj društveni položaj. a da je on sam postao „parterre". Oči­ gledno na kraju sna. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa. unet u scenu iz detinjstva po19* . gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. Staviše. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. svratiste. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve. lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka.

kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­ đenja). da buhama i leptirima kida krila. koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. I Rod sna — Rad na sažimanju 293 moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­ je). Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila. Aristokrat koji guščicu zavodi. Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote. ponovo na osobe ni­ žeg staleža koje se guraju u više društvo. Jedna lepa. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. njeni snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal. uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom. Analiza: Njen je muž otputovao. danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala. ali uobražena i sasvim glupa devojka. a pored nje jedna ružna ali plemenita. III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji. Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost. u još nežnijim godinama. Isto to dete imalo je običaj. ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma.292 Tumačenje snova. . kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju. radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja. kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja. pre toga sna. 1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna. ona je postala tako dobrodušna. Uostalom. jedan odleti kroz otvoren prozor. Njena ćerka je pre nekoliko godina. Uveče. iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna.). Ona je rođena u . ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu. kraj je patio od navale gundelja. Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­ lja odnosi se. Ona otvara kutiju. njena četrnaes­ togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. pa zatim njihova tela gutao. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. dok je prozor zatvarala. čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. bila vrlo svirepa prema životinjama. drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. a dru­ gog prignječi prozorsko krilo. tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. udala se takođe u maju.• dima ne može videti. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila. Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo. Ali ona to nipošto nije bila. pomenuto ra­ nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu. Ta protivrečnost je zanima. prev. Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira. maju1. a to je svakako izvor ovog sna. To se na Iju. i opisani su trzaji životinje. posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja. gundelji su sa­ svim mlitavi. Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću.

koje u Nababu vraćaju mladalač­ ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora). povezana istovetnošću imena s njim. pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. Doch geb'ich dir die Freiheit nicht. Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem. S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­ ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju". a njen muž aerofobski. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika.4 Između ovog Tanhojzer: . da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa. p r i p r e m a gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). Ali pošto ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­ ju. Na ovaj smi­ sao cilja glavni sastavni deo sna. 1 Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­ bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant) knjigu. Na ovom primeru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­ žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­ nim sredstvom. krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­ gubio zbog intoksikacije. pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak. da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. više d a n a p r e sna. očigledno. U tu s v r h u sam odabrao san o Irminoj injekciji. ali slobodu ti ne dajem. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna.." 8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir". Ali po­ ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam. Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­ daju. 2 1 vratila iz potisnutosti. odjednom sred njenih poslova trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erekcija. 8 Na ljubav te ne mogu primorati. To je bila želja za ovom erekcijom. Opira- . od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju. Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. U daljem toku sna menja se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja njen lik viđen u snu).Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). uzet je iz sećanja na jednu d r u g u osobu. da bi više palo u oči. a iza nje se. p r i čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku. kao što misli moga sna pokazuju. ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice. 4 Zaljubljen si mi kao buba. ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno. Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo. Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali. Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je. Taj prelaz. posre­ dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. pa dakle najpre predstavlja samu sebe. Ona sama spa­ va aerofilno. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a . koja se u ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo To je zapravo izazivač sna. K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". ona je predstavljala ovo moje dete. svakako. 1 Rad sna — Rad na sažimanju 295 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao.294 Tumačenje snaoa. kantaride. Ukoliko se kod I r m e vidi difterična skrama. Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen. a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. isplatiće se.

a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok. one se kriju iza osobe iz sna „Irme".. Tako i jeste.296 Tumačenje snova. s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom. s druge strane. koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen. govori i radi kao on. samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan. i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije. povezana suprotnošću. pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe. Bogata gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto". Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen''. moga sna. mom najstarijem bratu. koji me ne razume. ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene. i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima . Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica. Na ovaj način je nastao doktor M. tako. žrtvovanih pri radu sažimanja. predestinirane za sadržinu sna. jedna jedina crta. takođe o herniji seksualnih procesa. dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­ ku. Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde. koji bi mi priznao da sam u pravu. S jedne strane. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. amilen spada među ove izvrsne ele­ mente. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji". nego i u Minhenu. bledi izgled. nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona. nego „amilen". koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika. A propileji se ne nalaze samo u Atini. kao i na drugom mestu kod analize snova. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr R. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši. ja nisam sjedinio sa crtama drugoga. pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. on nosi ime doktora M.. kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­ len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­ žaju sna. i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena. a čija se histerija ne prepoznaje. koji me razume. I Rod sna — Rad na sažimanju 297 njem pri otvaranju usta. dvostruko je determinisan. dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. U snu o stricu ističe se. Crte što su svojstvene jednome. preko posredničke pred­ stave o seđenju. ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao. prijatelja. Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme". Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­ no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­ lja svoj rad. i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio. da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge. grupa predstava vezana za mog berlinskog. jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete. njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi. pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču. Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. u mom snu o stricu. a one koje se ne slažu. Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije.. U mislima sna nije bio sadržan „propilen". Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba.

mannstoll . nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije. iz kruga „Vilhelm" do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". koja izaziva moje nedopadanje. Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­ nje. poduprt sa mnogo strana. kako se stvaraju nove jedi­ nice. ali odakle to dolazi. nije bilo sumnje da je neologizam stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal. Iza reci Mais kriju se. I Rad sna — Rad na sažimanju 299 već izazvanim u ovoj grupi. Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna. Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. U cilju stvaranja ovakve srednje veze. do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti. Miss engleska reč za „gospođica". Analiza razlaže reč u Maistoll . Tesno asociran sa amilenom je „propilen". I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi. još i reci: Meissen (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu). to pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz. konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. (Prim. pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem").01miitz. a mies = rđav. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. izazivam.). dolazi u sadržinu sna. Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. i tako trimetilamin. San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. . osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu. Zado­ voljimo se. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena.298 Tumačenje snova. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju. u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i. I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna. Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. opisano suviše ushićenim izrazima. prijatelja protiv protivnika. nije bilo lako reći. 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­ slao svoj članak. ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". za sada. loš (u jevrejskom žargonu). pyramidal". a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe. u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais). mannstoll = pomamna za muškarce. Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje. Pri tom. Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju. tačku po tačku. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna. ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice. prev. pre svega. zbirna lica. nekakva vrsta polente.

što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača. što je tesno povezano za kvašenje poda. mada i sam po sebi rav­ nodušan.300 Tumačenje snova. koji je stanovao za­ jedno sa ocem. svakako. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­ kao je). . ako moji snovi izgledaju duhoviti. Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­ stoću u sobi (da ne mokri i si. Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing. staro ime Medelitz. što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu. nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje. loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu. Medling (Modling). dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess. Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­ ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­ telj stvo. jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao. samo jedan njegov elemenat.). On je postao zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj.). „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole.. I Rad sna — Rad na sažimanju 301 u Olmutz). da mu oprave sobni telegraf. i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. meae delieae.ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen". što se dogodilo u knjizi. (Prim. ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje.* Kroz odnos krajnjeg sloga . ne kontinuirano. Sluga dovede ponovo toga čoveka. San postaje duhovit. kao što se vidi. upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti. nego samo u po­ jedinim udarcima. Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". objavljenoj 1905. 1 I ovde jedna primedba prevodioca. Kao dečak.. zapoveđi se da ćute. prev. i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B.. involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na . on to postaje po nuždi. godine. a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­ rima. To je tačno. U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig). od engleske reci hearsav (= po čuvenju). dakle „meine Freude" (== moja radost). a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe 1 zastupljeno u snevačevoj porodici. pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli. 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta od reci. onda za to nije kriva moja ličnost. onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje). U sabranim delima sveska VI. Pošto je otišao.rein" (čist) pre­ uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein". 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom. Hicing (Hietzing). i srebro je „oslobođeno". Lizing (Liesing). što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt". 3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje. kasno uveče. mies = odvratan.ing". Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­ gog svetskog rata. Indiferentni povod za san pokriva. Ovo prebacivanje.. sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak . mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna. zvonilo je još uvek.

a to je činilo jezgro mojih misli sna. kao što sam sa­ znao.. I Rad sna — Rad no sažimanju 303 i podseća na pacijente sa „crvenilom straha". David). Tako je. rođen u Jaročinu. Jedne večeri.). i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja. prenosi me u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog brata koji se zove Aleksandar. 5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva odvojena dela. rođen u Breslau (1825—1864). Eduard Las­ ker (1829—1884). zamenio trećim slogom istog imena sand. Pod uticajem onoga što je baš pročitala. J. Obojica J e vreji. osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj. dakle usled posleđica infekcije dobijene kod žene (lues). sigurno. da profesoru N. Kratko vreme pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta1 Lasker je umro od progresivne paralize. Tokom noći moj je tok misli išao dalje. kao što je poznato. tačno onako kao što ste vi slutili. autodidakt i Lasker. rodom iz istog mesta kao i ja. Zola daje. Lassalle je. kako smo njegovo ime skraćivali. Moja fantazija kako profesoru N. 1 Ono „cherchez la femme".). Ja sam svojoj ženi doneo više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj brat živi u prijateljstvu. ja u Breslavu pronađoh primer u slučajevima Lasker i Lassalle. zato se slog Al. . Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor. a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način. kojom se ovde ba­ vim. u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću. Aloz. a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim. kada ga prvi put budem video. nastalo i ono moje Autodidasker. poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. i to ovim putem: u romanu o umetniku L'oeuvre. a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru N. gde se udala jedna dama s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu. a u romanu se pojavljuje pod imenom Sandoz. što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. bilo još uvek premalo prerušeno." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima. koje ja lečim. i da je ovaj faktor morao sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­ bilazni put preko Breslaua. Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. Ona za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata. koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna. Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta. (J. naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo.302 Tumačenje snova. da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa. ima međutim još jedan dalji smisao. kojim počinje ime Alek­ sandar. a koji je. na koga se priključuje Lassalle. i tako se stvorilo Sandoz. slično. prim. Za zabrinutost da pored žene propadne. I sad primećujem da Aleks. preu. Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku. Igrarija sa imenima i slovima. ona je razgovarala sa mnom o dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna istorija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela. moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu. moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsultovao zaista pati samo od jedne neuroze. pisac je. prev. kao što je poznato. prihvatio zabrinutost moje žene i s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa venčanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u snu. glasi otpri­ like kao izvrnuto Lasker. Prvi deo je reč koje se živo sećam — „autodidasker". u što se ove misli mogu sažeti. nedaleko od Breslaua. Verovatno je prili­ kom zamene imena pošao ovim putem. To ime mu je. da­ nas Vroclav. dam to zadovoljenje. kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine).

Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno). i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze.304 Tumačenje snova. da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom one pretpostavke. možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini. očigledno mi ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati od neuroze. želeo bih da moja žena. 6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu. kojih se jedva mogu setiti. ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju. poče da me moli za oproštaj što me je lagao. koji pokazuje još veću povezanost sa mislima sna.A sad pazite. Za mene je to bilo olak­ šanje. Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje. na moje najveće iznenađenje. na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao. „Koliko dece imate?" — „Šestoro. ali se nije mogla dokazati. sa devojčicama je stvar laka. čak. Tokom obilja fragmenata sna. čim ga ponovo vidim. i to bi načinilo kraj svima teškoćama. pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­ veka i dalje. Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­ nja kroz ženu. I tada on. — „Devojčice. Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali sasvim pitomi. U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­ niti. ali svoju nevericu nisam sakrio. biće da je to neuroza. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu. ne bude u pravu. kazao je da se toliko stideo. moje strahovanje da bi profesor N. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru. nezaveden obraćanjem pažnje na anamnezu. zapravo. pravilnije video. Odlučio sam se da mu. kažem da je on bio u pravu a ne ja. Ista fantazija neizmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative. ali dečaci čoveku kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće. kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza. pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila. profesor je svoje interesovanje skrenuo na lične stvari. I baš to sada ja radim u snu. VI . kolebao sam 20 FrojJt Odabrana đela. respektive. ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius". Profesor N. I na taj način. On je saslušao moje sumnje. a upola štampanu." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. dečaci?" — „Tri i tri. I Rad sna — Rad na sažimanju 305 vila na cedilu." — . i ako primam u san pri­ ču o neurozi. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam u pravu? Baš to je moja želja. doživ­ ljavanjem povezana zajedno. ja bih želeo da nisam u pravu sa svojim strahovanjima. re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). Ova dva utiska su kontinuitetom. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­ nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom) mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije." Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze. To je bila neka teška organska bolest. uzdržao sam se da mu protivrečim.. to je moj ponos i moje bogatstvo. čija sam strahovanja u snu ' prisvojio. rekao mi da su opravdane.

samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma mali broj primera zapazi i saopšti. aber habe die Befurchtung. ali koja obuhvata razna druga značenja. Rečenica u prevodu. koji saopštava V. ni lično niti pak profesionalno. Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam. dass es zu gleicher Zeit vergiftend wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen osećajni život. nove jezike i veštačka sklapanja reci. postade jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov. Zatim mi na pamet pade „erzehlerisch". Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska). pošto sam joj mnogo što-šta o tom problemu ispričao. I Rad sna — Rad na sažimanju 307 se neko vreme da li. dakle. I. „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren" isto što i urinieren (= mokriti). ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. ili jedno zna­ čenje koje se razlikuje od originala. prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada. dolazi da se uzme u razmatranje. služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­ 1 jem je bila reč. i za san pred­ stavljaju ovde zajednički izvor. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka. I tad mi. sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren Empfindungsleben einwirken vvollen. ne bi pravilnije glasila „erzLfilisch". možda. čak. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera. lupao sam glavu kako mi to može doći u san. ne retko. Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i. nemam ni­ kakvih dodirnih tačaka. i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. 1913). objavljen u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II. u kome se nalazi besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze. 1914. taj materijal je vrlo čest. ili u izrazu malo pomeren. nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene. Tekst govora je ili u celini sačuvan. Erzefilisch = erzah — (erzieh —) (erzefilisch). Govor u snu. Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna. Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat. na izuzetak od ovog pravila. Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. ili čak izuzetno retko. a i za psihoneuroze. počinjući sa analiziranjem još u polusnu. pošto je sama lišena pravog značenja. objašnjavajući ovo e. Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse.306 Tumačenje snova. a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja. tekst je pri tom ono što ostaje isto. :o» 1 . Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli. ali se plašim da bi to u isto vreme moglo delovati kao da je trujem). budući da sa ovom bolešću. govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora. i objašnjavajući u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin" (= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­ mu prostitucije. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao. Naprotiv. i ja sam joj stvarno dao Hesejevu (Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch" (= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno razvijeni osećajni život. nedavno. ovde upotrebijenih. odjednom. Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara. naravno u od­ nosu prema seksualnom životu.

Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta. kao što smo videli jezgro misli sna. I Rad pomeranja 309 B RAD POMERANJA Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu. Uzimanje na znanje ove nove. Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju najveću psihičku vrednost. intenziteta predstavljenog. u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. San je. naš sud nam to neposredno kazuje. verovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim. u sadržini sna ponovo pojavio. moglo bi se pomisliti. u mislima sna se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti ni pitanja. onda ovaj uspeh obično smatramo dokazom za to da predominantnoj predstavi pripada naročito visoka količina psihičke vrednosti (naročiti stepen interesovanja). tako reći. u snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno jeste elemenat „botanička". doduše. držati po strani od čulnog intenziteta. Tako. — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama. tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli sna ušao u sadržaj sna. U toku stvaranja sna mogu se sad ovi bitni. Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­ slima sna. vrednovanje. mada je taj ele­ menat u nepriličnoj meri proširen. To najpre čini utisak kao da psihički in­ tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir za izbor sna. isticanje interesova­ nja jedne predstave mora se. jer već unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. razume se. jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana. 1 . na primer. ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shvatanju o stvaranju sna. a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi. ali san raspravlja o opasnostima sek­ sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­ ma. tretirati tako kao da su manje vredni. u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano. ali u povezivanju druge vrste i ne pominjući seksualno. nego samo jedna njihova više ili manje mnogostrana determinacija. Ako kod jednog psihičkog procesa u normalnom životu nalazimo da je jedna predstava bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za svest stekla naročiti stepen živosti. sa intenzivnim interesovanjem istak­ nuti elementi. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se u njima najčešće javljaju. koja sačinjava nje­ gov centar. U snu o stricu pojavljuje se opet plava brada. to jest istrgnut iz celine i time preoblikovan na nešto strano. izvan svakog smisaonog odnosa prema mojim željama punim ambicija koje su. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina. pogodno je da najpre izazove naše čuđenje.308 Tumačenje snova. Slično se i u snu o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti prema svireposti. Takvi snovi onda s punim pravom čine utisak „pomeranja". Ali sad otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima sna. U potpunoj suprot - nosti sa ovim primerima. faktor svireposti. san o Irminoj injekciji po­ kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna. U snu moga pacijenta o Safou penjanje i spuštanje. njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna. ili ne dolazi u obzir. drukčije centriran. Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. boravak gore i dole načinjeni su centrom. pošto će različite Psihički intenzitet.

da je lako prepoznati psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju sna. jer su i jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa- T-1 . moralna jasnoća tvoje prirode čini mi razumljivim sve što je na tebi. I Rad pomeranja 311 misli sna iz njih. san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada samo ova druga osobina. na tvojoj dobroti. . nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne pomoći. Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopačenja. „O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom da nikad ne sanja g l u p o s t . zračiti kao iz jednog sre­ dišta." „Ali ako dobro razmislim". 2. " „Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan počiva na tvojim vrlinama. tvojoj praved­ nosti. da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom. pošto je sam po sebi razumljiv. Is fecit. izdanje. Ako je tako. nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti. i da uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati. takođe. često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna. tako reći. psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a. naime. polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju. i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i misli sna. tvom istinoljublju. ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene za izvesnu svrhu. s jedne strane. odgovori onaj drugi. putem predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna. Mislim. jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna. . „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja. želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus). Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada sna ispoljava jedna psihička sila koja. Beč. Pri analizi se.310 Tumačenje snova. dakle koji nije san groznice. 1900. čijoj delatnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio. u kome nalazim još jednom izloženu glavnu karakteristiku moga učenja. A izopačen je sna već nam je poznato. ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude! J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati u jednu celinu. i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor. cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak. onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­ nja. onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­ nih elemenata. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu. 1 1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima. Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna. s druge strane. mi smo ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san. Pa ipak. Proces koji mi tako suponiramo. To što se vreme i prostor često brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja.

bilo da je budan ili da sanja." pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­ vođenja tumačenja snova. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali. Sabrana dela. to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku. sv. da je čak i besmisleno. to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali. Ali u najdubljem smislu to nije tako. ali ja ga ovde ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu." „Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­ tumačimo. Y"'- . der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­ mači). Ne krijem od sebe da bih najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­ nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­ mačenje. na tako smele i duhovite tvorevine fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno! J e r to nije moguće. i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez smisla. osim da ona mora biti potpuna da bi mogla ubediti. „To sigurno nije lak zadatak. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­ čivo pacijenti. jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­ državala je svoju vrednost. koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor. iako nas je samo malo uvela u tkivo sna. kao što sam to pokazao u drugom odeljku pri tumačenju sna o Irminoj injekciji. štaviše. kao druge uslove koji moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti da su izbegli cenzuru otpora. tako ne može uopšte ni biti. međutim. koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu sna. — Kao najpotpunije t u ­ mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. C SREDSTVA PREDSTAVLJANJA U SNOVIMA Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna. 1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­ čenju različite vrednosti. pomislimo samo na bajku. Ali u slučaju sinteze ne bih znao ništa. I Sredstvo predstavljanja u snovima 313 Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja. V). Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr- 1 Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u „Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­ lize histerije. ja bih držinu. nešto nečedno sopstvene i više vrste. — Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno.312 Tumačenje snova. Već sa­ da. naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj na izbor materijala što u san dopire. koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. jer je čovek uvek isti. pa da zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih rekonstruišem formiranje sna. A od sada ćemo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu pri tumačenju snova. neurotičan. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate. Ta mi tako često nešto i u snu radimo. koje će svako ko pošteno misli morati da odobri. ali uz malo pažnje moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. neka ta­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti. Ranka „Ein Traum. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" — reče prijatelj. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna. sažimanja i predeterminisanja.

Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. Za sada. u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. saznaćemo da je sve ma­ terijal sna. Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. Za ovo ću navesti nekoliko primera. slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti. Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami". bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti? Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. gotovo redovno. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. Na starim slikama iz usta naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma.). nego snom. Kako će u snu biti predstavljeni „ako. smisao sna sasvim je drugi. Oni tvore pročelje i pozadinu. dakle. ostaje pri tome da logičkim re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu. jer to nisu prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze). pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana. povezana s njim asoci­ jacijom kontrasta. otprilike kao sante leda na vodi. uslove. a ne prikazivanje intelektualnog rada u snu. ima svoga udela u njegovom stvaranju. dokazivanja i pregovore. pri čemu se njeni elementi okreću. koja se može služiti govorom. I Sredstva predstavljanja u snovima 315 đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna. u kojima se obrazla­ že i poriče. premda. prev. me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spojnih puteva. jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže. Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna. na­ protiv. Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo neizmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. među njima se mogu naći pomisli koje se nadovezuju na doživljaje posle sna. Postoje snovi u kojima se zbivaju najkomplikovanije operacije duha. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u tumačenje takvih snova. Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna. (Prim. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra. ali nisu bez dodirnih tačaka. u najrazličitijim logičkim relacijama među sobom. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja. na primer. digresije i objašnjenja. koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna. . ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada. Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega. a i ovde razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu. Ako zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku rada sna. zato. između momenata snevanja i tumačenja. koji je u izvesnom smislu već završen. 1 Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima. Gde se u snu nalazi. naravno.314 Tumačenje snova. ili — ili" i sve ostale prepozicije1. mrve i guraju zajedno. Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan u mislima sna. kao i posredujuće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-. Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je. kao da. Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio.

prikazuje nam a kao poslednje slovo jedne reci. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu. nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen. tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san. Češći način prikazivanja. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije. ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu. Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi sa visine. dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. koji se u suštini svode na jedno. Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. u snu o Irminoj injekciji). nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti. pretnju. Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna. najzad.s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). preko neobično napravljenih ograda. potpuno odvojenih sastojaka materijala sna. ako je između njih slobodan prostor. i njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. i to nagomilano jedno preko drugog. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna. što je mogućno razgovetnije. on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju.. pri tom postupa kao slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa. može vremenski red biti i obrnut. moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san. zavijeno). Ako sam pravilno protumačio. smrtno razboleo. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko. I Sredstva predstavljanja u snovima 317 kontradikcija. Da bi prikazao kauzalne odnose. On logičku povezanost reprodukuje kao istovremenost. Gomile grubog posuđa dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u istoj kući. uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti. Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog. na primer. Najpre. prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —. Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja. i o opet kao prvo slovo neke druge reci. Ali kao što je slikarstvu. u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće. iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka. Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno. nežnost. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće ili do dvorišta.316 Tumačenje snova. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna. koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno. koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini. opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj osobi u usta. i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela itd. san raspolaže sa dva postupka. drugi opet pokušava da taj sklop. Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove . ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je. ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako. kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na veoma posredovan način. Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme- . to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz sadržine jedne od misli sna. a i b. a zatim glavnu rečenicu priključuje kao glavni san. Prema tome. Pri tom vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo. kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih.

naravno. U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim: prva reč je nejasna: nešto kao via. tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija. ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći. sanjam. U najvećem broju sluča­ jeva. koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica: Man bittet. u oba slučaja. Noću. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta. Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo od mene krio. A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd. plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti". sanjam o jednoj štampanoj tabeli. Ja. gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda jedno četvrto rešenje. menja u drugu. Koliko vidim. a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava. kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu. bilo slika jedne osobe ili stvari. uoči sahrane moga oca. u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe. nego pada. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna. ein Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i. i obratno.. u tumačenju snova. vodi u naročitom pravcu. Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto. die Augen zuzudriicken ili Man bittet. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela.. U njegovim latentnim mislima očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova. ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske. Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji. Umoljavate se da za­ tvorite jedno oko. I Sredstva predstavljanja u snovima 319 njenom obliku. pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji. ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­ vikao da predstavim u ovom obliku: die Man bittet. .. došla druga slika. bio je tok moga života ovakav i onakav.318 Tumačenje snova.i". na primer. ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim. izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. kauzalna relacija uopšte se ne pred­ stavlja. ili villa. ne tamo gde samo primećujemo da je sad. umesto jedne. Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini.. krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e šenje. Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive treba zajednički među sobom povezati svezom .ili-ili" san uopšte ne može izraziti. podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela. tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa. u jednom slu­ čaju sekvencom snova. da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. Auge(n) zuzudriicken. druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa). Alternativu . Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav1 Umoljavate se da zatvorite oči. nego . a svaki od članova predložene tri alter­ native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ ta misli. jednostavno reda­ nje. on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna.i".

a onaj drugi. te se čini kao da „ne" za san ne postoji. Ista rascvetana grana (. od kojih utešni tok izgleda smešten na površini. 11 Frojd. tj. dodira. Prilikom analize sna. Sabrana dela. snevačica silazi preko jedne ograde i pri tom drži rascvetalu granu u rukama. sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san. na nekim mestima takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori". Psychoanalyse II..). VI 1 . da budu popustljivi. relacija „kao što". a za vreme periode crvenu. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni. cvetovi su već prilično opali. Der Gegensinn der Urworte (= Suprotni smisao prareči. koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život. pun prebacivanja. slaganja. Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegipatskom jeziku. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna od druge odvajaju. i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele. ova relacija može se u snu. prvi su temelji za stvaranje sna. pred­ 2 staviti mnogostrukim sredstvima. ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­ voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima. ali čiji su slični. prev.des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću. 1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo. ali onda dvosmisleni tekst za misli sna. da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu. Odfttrana dela. mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka. I Sredstva predstavljanja u snovima 321 nije. Na kraju njenog puta. star-mlad. jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. ili slučajevi onoga „kao da i". kaže se dalje u snu. Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. Među logičkim relacijama. kao nijedna druga. mislili su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati. Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se Iz jednog rada K. kao što je poznato. čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"). mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. (Prim. vidi moj referat u J a h r buch f. mada suprotni ele­ menti. Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. 1 zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama. to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. Ovo se prosto zanemaru­ je. San uzima takođe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnošću želje. Isti san. i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telovo1. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je. ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena na Hristovu Tajnu večeru. Abela. tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan. dublje dole. To je re­ lacija sličnosti. i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome. 1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko bude tumač snova. Oni u početku imaju samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili detalnosti (snažan-mlad. 1910. Paralele koje po­ stoje u materijalu sna.320 Tumačenje snova. uvek nosila belu kameliju. 1884. vezati-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. daleko-blizu. dok su ulice ukrašene zelenim grančicama.

1 Sredstva predstavljanja u »novima 323 ne može dospeti u san. ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. ili se može nanovo stvoriti. Identifikacija se primenjuje kad se radi o licima. Zajednički elemenat koji opravdava. Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­ zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ ljena u sadržaj sna. Lako se može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­ zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je takođe bila tu (Stekel). dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj osobi. recima koje joj ostav­ ljamo da govori. koja je isto tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo. Onda se scena sna pripisu­ je jednoj osobi. Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe. pripadaju jednim delom jednoj a jednim delom drugoj osobi. međutim. Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba. Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­ stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­ bom. posedovanje zajedničkih atri­ buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­ masama koje joj se pripisuju. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­ kvoj novoj vezi. Lokaliteti se često tretiraju kao lica. koristeći saži­ manje sna. koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka. U ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­ strukcije složene osobe počinje da se gubi.322 Tumačenje snova. ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. S jedne strane. Ova jedna po­ krivaj uća osoba. i tako sam ja sam. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­ rena na osobe. ja u snu stvaram jednu mešo­ vitu osobu od A i B. ili zamišljam osobu A u nekoj drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. ili situacijom u koju se stavlja. tamo je to obično mig da se traži neki drugi. a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju). Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­ mentom dolazi do predstavljanja. ali nisu zajedničke. ali samo prema jednom njegovom delu. dok druga. Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju. Na ovaj način če­ sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­ žaj sna. osoba sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­ bu —. Sam proces kompozicije može da se ostvari na razne načine. postoje već u slici sna crte koje su oso­ bama svojstvene. ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski raspoložen. Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu. koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ ba. skriveni zajednički elemenat. Po pra­ vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­ menta. to jest pro­ uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem. slaganje. a iz okolnosti što ona označava A kao i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna umetnem ono što je obema zajedničko. tako da se sje­ dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica. ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih crta koje. Sličnost. u stvari. ja sad nalazim jednu drugu osobu. mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije. naime nepri­ jateljsko raspoloženje prema meni. ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu. u snu ulazi u sve relacije i situacije. složeno lice. čije je prikaziu* . udovoljio zahtevima cenzure sna. a druga — po pravilu važnija — na­ stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge funkcije. Ali se može takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite osobe ne pođe za rukom. a B takođe.

Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi. Snovi su apsolutno egoistički. U vreme kad sam ovaj san sanjao. Vidi uz. ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­ vajući osetim. tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on. vezan za tu drugu osobu. ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe. prvo da pred­ stavi jedan elemenat. tako reći. a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak. prema tome. kakvo sam zdravo dete ja bio. a treće. da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. onde mogu mirno da pretpostavim da je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu. Drugi put. Postoje takođe snovi u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba* 1 I I koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­ ju kao moje ja. . zajednički obema osobama. ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. dakle. pokazuje mi situaciju u kojoj se ono nalazi. San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element. ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim. na primer u rečenici: Ako ja na to mislim. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj svesnoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama. san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma. napomenu na strani 274. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal. ali nipošto indiferentan zajednički elemenat.324 Tumačenje snova. . kad se u snu pojavljuje moje ja. to. Ovo je ispunjenje želje. u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom. ono krije moje ja. za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat. identifikaciju. omogućilo njegovo prika­ zivanje.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razmenom. prenesem na sebe. jedanput direktno. da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. Psihički proces konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti. to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. služi u snu različitim svrhama. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje. nego samo jedna stra­ na osoba. U snu o Irminoj injekciji. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba da zaključimo da se pronađe neki drugi. 1 Sto se snevačevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje. da ona druga bude moja pacijentkinja kao što je Irma. za taj sa­ stanak zamenio bih Prag sa Rimom. ili nastupa u raznim oblicima. I Sredstva predstavljanja u snovima 329 vanje cenzura onemogućila. tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. Ja smem da dopunim svoje ja. Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tačka sna: ja se identifikujem s ministrom. Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim. uz koju mi smesta pada na pamet Prag. da se iza ja krije neka druga osoba kroz. Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled.

Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. ili čak kao fantastično uspela. koja. da bi rekao „ne". iz kombinacije sa trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgolićavanja. da su mu noge pre­ krivene crnim zrncima kavijara. razume se. cvetovi. Elementi „zaraze" {— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na ospe (= Ausschlag) u detinjstvu. dok je mešovita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja. ona u snu nosi u ruci rascvetalu granu. i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost u dovoljnoj meri zadovolji. koji je saopštio Ferenczi. Kao dete. sad ću ih dodati još nekoliko. u kasnijim godinama kamelije. sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina. kao i inače u snovima. pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke. pošto joj je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom. u kojima se obavlja „kura". uzeti svaki za sebe. sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Jedan snevač stvara jedan složeni loka­ litet od dva mesta. Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna. Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. suprotnosti. U snovima. već prema tome kako to materijal i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. Zajednički elemenat u ova tri dela pokazao se iz analize. Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone. Egzotično je alu­ zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao. ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. od moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. onim što je zajedničko u mislima sna. su cvetovi kame­ lije. Zajednički faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje.326 Tumačenje snova. ili „verbliimt" (= zavijeno. Tako su joj u detinjstvu davane tre­ šnje. kojima su je pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže popustljivom. uvijeno). Jedna druga pacijentkinja u snu stvara nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­ skom kupalištu. I Sredstva predstavljanja u snovima 327 kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima. o tom bratu. U sva tri slučaja radilo se o objektima njene polne radoznalosti. U jednom snu. koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa cvećem. onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. kao što smo videli. Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isuviše disparatni. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika. seoskih nužničkih kućica i potkrovnih soba u našim gradskim stambenim kućama. Jedna devojka sanja. Najnaivnije od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta. Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine. Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti. nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali. Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom . mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu. koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da nije uspeo. koji životni tok jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume". pojavila se neka složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga lekara i jednoga konja. U ranije pomenutom snu. Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čovekovoj nagosti i obnaživanju.

Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u sadržaju sna samo. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo upravo „obrnuto". obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. uvek vredi pokušati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje. Ko god nije pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna. gotovo da kažemo. koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa Geteom treba postupati kao da je luđak. kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu.). dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan. san uporno odbija da otkrije svoj smisao. U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri- vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje. na duhovit i šaljiv način. Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna. Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. Kako je dotični. (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka. Kad bi samo bilo obrnuto! Istina. I moj san o Geteovom napadu na go­ spodina M. koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto. a kasnije sve teže. u stvari. a kasnije lako. posle toga ona trči u drugu 1 . a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. pretvaranje jedne stvari u suprotnost. često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. Jed­ na histerična devojka je. naprotiv". Obrnuto. računanje je pošlo od dana rođe­ nja paralitičara. urkštanje r u k u za zagrljaj). koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost". nego svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. Ako. U lepom snu o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna. i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju.328 Tumačenje snova. na primer. koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­ ba predstaviti. oslovljava dok ona čita. prim. U snu ja računam od datuma Geteove smrti. U snu je Gete napao jednog mladog čoveka. To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije. I j Sredstva predstavljanja u snovima 329 tvrđenju prvi put suprotstavim. koje je moralo da se ispravi pre nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. Jedna vrsta slučaja. gospodina M. drugu stranu medalje. u stvarnosti. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure. Misao. uostalom. u jednom napadu imala da predstavi jedan mali roman. na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje na početku ide teško. privučen lepotom njene noge. a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi koji su doveli do zbivanja. onako kao što je sadržavaju misli sna. jedno je od najomiljenijih sredstava pred­ stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu. moga prijatelja. između dva dela materijala u mislima sna. dok je u Dodeovoj sceni penjanje na početku lako. to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­ trastom. prev. taj stoji bes­ 1 pomoćan pred zadatkom tumačenja sna. posle čega čitava situacija često odmah postaje jasna. dakle. Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih homoseksualnih impulsa. veli san. Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna. ako knjigu ne razumeš. Obrtanje. predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao što smo videli. Za to smo već više puta navodili primere. onda si ti maloumnik a ne pisac.

što je opet identično sa že­ ljom za očevom smrću. čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na moja pitanja). a drugi put od kraja ka p o č e t k u . između materijala sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji). doduše. seda na stolicu. suviše brzo) dolazi kući. u snu jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac ga grdi što tako kasno dolazi kući. ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz sećanja. . Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao „fliichtig" (= nepostojan. mada bez ikakve garanti je. znamo da su to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta slika u snu. spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. zatim. podiže haljinu đa bi pokazala nogu. na primer. pre svega. Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije. pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove. koje nam u snu moraju padati u oči. Uz ove formalne karakteristike. brz). nestalan. koji ih u snu zastupaju. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi. a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­ vode. Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan. Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­ zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u mislima sna. oni stvaraju središte misli sna. Snevač bi više voleo da mu otac uopšte nije došao kući. Direktni derivativ onoga što je prekomerno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna. moći svesti na takve realne senzacije. . moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. Tako se. Snevač je. verovatno ćemo pretpostaviti da se one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna ističu naročitim intenzitetom. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze sa elementima intenziteta onde. da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo. mogu stvoriti viši stepen intenziteta. U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike u živahnosti pojedinih delova sadržine sna. I Sredstva predstavljanja u snovima 331 U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje. koji je potpu­ no pokriven snažnijim slikama. kao mali dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!" Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna. prema raznim relacijama. i to preko dva međusobno nezavisna mmmmm . dok o razsobu. ili obratno." Ali smisao psiho­ analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i. Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu: „Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka ka kraju. naime. Ovde se. onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. za vreme spa­ vanja. što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. Nije tačno da se elementi sna. da stavimo iznad realnosti.330 Tumačenje snova. " govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane za duže vreme. Mi sad.

naprotiv. U pojedinim slu­ čajevima primećujemo. što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo. često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način. i kao da nije znala da li je njen muž njen otac.. ako ovu poslednju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­ izdašniji rad na sažimanju. čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo. Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća. a ovde — zbrkanost. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj istoriji jedne služavke koja je morala priznati da oče­ kuje dete. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­ ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­ žine. da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stičemo uopšte ništa ne znači za sklop sna. I Sredstva predstavljanja u snovima 333 faktora. 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je. mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna. Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —. Tako. i analiza daje infantilnu reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle defekcije čisti. na svoje iznenađenje. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen. bez praz­ nina i jasan. Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom. i to bitni deo sadržaja sna. a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja). 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti. nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". njen muž i njen otac. U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. ona sama. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja jeI danas ne znam da li sam to s pravom učinio. tako reći. 1 . glavne bolesti te bolesnice. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna. moći izraziti i jednom jedinom formulom.ko je zapravo otac (deteta)". da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja. da su dakle najživlji ujedno i najbolje determinisani. Onda možemo očekivati da će se ovaj uslov. Detalj­ nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi. kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan. * Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­ liko neraspoloženje. dakle. prividno bezazlene primedbe o nje­ mu. nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog. dakle. ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. koji nam se čini jasnim. Glose o snu. stoga sam napustio kategoriju o fantazijama u snu. Jedan deo sna. Rad sna ovde je.332 Tumačenje snova. nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Ono. i ispunjavajuća snaga sna bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. dok ga zapravo ipak oda­ ju. o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. Nije to nikakva izmena smisla. pa sad čuje sumnje o tome: . A zatim nas analiza uči da iz najživljih elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­ va. ovde deo materijala koji je san izazvao. iz­ javila je da se u snu pojavilo više lica. posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna. obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente.

Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara. Javnu kuću je samo retko kada posećivao. i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta. . Da­ me su bile njegova sestra. kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac. u pratnji sestre svoga zeta. . jednu u košulji i gaćicama. Pošto je kralj ispričao prvi san. u kome vidim dve ili tri osobe. onda se nalazim u salonu jedne javne kuće..334 Tumačenje snova. bio je san te vrste.. Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. i bio je još sklon da se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­ suje da ima muški organ. ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova. glave 5. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu. zabuni se u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se svlače jedna starija dama i njene dve kćeri. jedna zamena za njegovu sestru. On se uzalud trudi da bi se setio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira. je­ dan divan park u Beču.ači. iz dečačke radoznalosti. bojažljiv. I Sredstva predstavljanja u snovima 335 dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu. Knjiga II. jedan prekid . Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj celini.. prev. rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se. „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. uz jednu od ovih priča o snu. On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu. uznemiren. na svaki način samo retko. da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu. U Jozefa (Jevrejske starine. i najzad je u sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti. „Praznine" su genitalni otvori žena koje se spremaju da legnu. jedne devojke. 1 dušan u najvećoj meri. kao što sam tvrdi." Jung. prema svima trima bio je ravnoVolksgarten. koji je tumačio Josif. ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji slede jedan. ali sv^ tri su pripadale redu sestara. njihovo razdvajanje u više delova. U pomenutom restoranu bio je samo jedanput. ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj polnosti. dok je sledeći san drskiji i razgovetniji. i sa kojim sam se morao boriti. a ti si žena". i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn. koja mu je bila sasvim ravnodušna. što znači: Narodni (nacionalni) park. o kralju. . tu nešto nedostaje. je ćerka njegovog bivšeg šefa.). Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­ ma. U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno sećanje na nepristojno delo naznačeno u snu. te napominje. On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan ženski polni organ." Pošto je saslušao priču o snu. da bi legle u krevet. možda samo dva ili tri puta u životu. po svom izgledu svakako je dvo­ struki san. Josif reče: „Tvoj san. na Ringu (Prim. koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­ ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga u izmenama. njegova snaha i već pomenuta sestra zeta. . San među ovim homolognim slovima koji je vremen­ ski raniji često je izopačeniji. Analiza: Gospođica K. njihovo grupisanje i broj. On sanja: Idem sa gospođicom K. posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost. ili uopšte takvih koji pripadaju istoj noći. zatim dolazi jedno tamno mesto.da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se- . Ali najzad mu se skreće pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu. u restoran u Folksgartenu1. Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto". za drugim znače isto. „na prekid" u snu.

obeležavajući sam svoj stvarni organski povod. Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u snu uvek kao senzacija. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova senzacija. a na kraju. Pojavljuje se jedan sluga.A onda kao da je u isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do- godilo to ili ono.. od kojih se dru­ gi deo završio polucijom. Odabrana đela. I Sredstva predstavljanja u snovima 337 rije pokušala da prikaže. to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. Mesto do­ gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatorijuma i više drugih lokala. Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna. i kad)." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti. pomeranja. pokazujući na mene: Ovoga ste doveli. U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna. i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­ svojio ono što se izgubilo. podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede. der sich selbst deutet (= San koji sam sebe tumači). Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići. ali ne­ dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju. U snu znam da nešto nedo­ staje. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna jedne noći. Šerneru su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. . Polazeći od ovoga primera. Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja. pa to je jedan pristojan čovek! Ja 22 Frajd. pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse. kad se slikarski izliv iscrpeo. služi da olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen. pripomogao da se potpuno objasni prvi. Ovaj polucioni san dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz obimno odricanje na doprinose snevačice. a ne miče se s mesta. " Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom radu Ein Traum. Na jednim vratima dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže. 1910. tako da je ovaj drugi. . mada se u svako doba za vreme spavanja može izazvati. Analiza pokazuje da istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i lekarski pregled. želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke. odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju. koja se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide. .336 Tumačenje snova. Saopštiću. u skraćenom obliku. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­ cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenošću: (ako je postala. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova. VI . I. U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji se opisuju sledećim recima: . San jedne devojke. koji on u tom delu iznosi. nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna. polucioni san. fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama. od čijeg delovanja ova skala kvaliteta bitno zavisi. ja spokoj­ no krenem sa slugom.. a bogatstvo odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi. ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti. Šta znači senzacija inhibiranog pokreta. dostiže kraj . čime san. str. Rank s pravom raspravlja o zna­ čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte. 87). da me pozove na istragu.A naposletku. 166). a ona otkaže poslušnost itd. po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima. Zgodno.

dakle. onda može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose doneo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem). 12* . dakle. dakle. dakle. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je snevano. postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir. 1 za vreme snevanja. onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san. čitav ovaj proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. Po mom obja­ šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto je tako često s njim u snu povezana. 1 Gde je. ali on ne vodi računa o meni. Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene. predstavlja samo ono što snevač želi. resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubedljivih primera. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju. Strah je libidinozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog. i kojoj psihičkoj sili on treba da se pripiše. jedan konflikt volje. jed­ no „ne". osetiti kao ometen. Zatim mi se kaže da sada mogu ići. koji sam kratko vreme pre toga imao. ako se. i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje da san ne može izraziti jedno „ne. inhibiran za vre­ me spavanja. znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja. dok san koji se nastavlja.338 Tumačenje snova. jeste jedan dnevni doživljaj upotrebljen u više smisla. pravo sećanje. „Snevanom" u snu treba ponovo da se oduzme vrednost. prenet na motorne puteve. Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to je samo san". — I odbijanje tužnih misli na smrt krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju dužnost. sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls. Može se. zagonetka „sna u snu". u snu senza­ cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da se radi o jednom aktu volje. znak je da mi se oprašta. to jest. ono mora da bude lišeno real­ nosti. na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak. mora da se radi o jednom seksualnom impulsu. Impuls. ja još ne smem otići. Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora. onda to znači najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice. Uključivanje izvesne sadržine u je­ dan „san u snu" treba. izjednačiti sa željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. — Rođenje i smrt kao u snu o Geteu i paralitičaru. najsnaž1 Ovo više ne odgovara novim saznanjima. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim."1 II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­ jom inhibicije kretanja. i ipak ne mogu da odem. crnac može ići. dakle. i ona me pođseća na pakao sa svim svojim paklenim oruđem kazivanja. Sto ne mogu da nađem šešir. naprotiv. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja. dakle. To što mogu otići. koji je u isto vreme u stanju da razvije libido. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana. Što ne mogu naći šešir. I Sredstva predstavljanja u snovima 339 zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u kojoj stoje mašine. što se izražava time ako se izvesna sadržina u samom snu označava kao „snevana".

Ali ne samo predstavi] ivost. nego gde su obe misli već unapred. kao čvorna tačka mnogobroj- . pa prema tome i svrha zamene. koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli sna. onda je drugi slikovani red vezan za dva uslova. dok u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vrednosti toga materijala. Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom. ali smo više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. ali čim je pretvorena u slikovit jezik. čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga. Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog lanca. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna. Prednost. dodiri i identiteti. tako što pronalazi jedan rečenični sklop. D OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna. Jed­ na misao. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama. i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. slik). koji pokušava da rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu. pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući. Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način. Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna.340 Tumačenje snova. i to možda već u samom početku. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena. koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma. Mi sad znamo da materijal sna. sasvim je očevidna. koja joj je na neki način bliska. podleže jednom procesu kompresije. među­ sobnim induciranjem. obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. on mora da izrazi odgovarajući smisao. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje namera da se nađe slik. izabrale govorni izraz koji će uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu. ali se isti proces može dogoditi u raznim psihičkim sferama. Reč. lakše nego ranije. slično kao kod pesnikovog rada. dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. Celokupna oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što su pojmovni. Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna. dobrim delom lišen svojih relacija. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 341 nije njeno potvrdenje. i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude zamenjen drugim. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje da je san ispunjenje želje.

kao što čovek vraća še­ šir sa svadbenog puta. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene. Ovu kulu tre- .342 Tumačenje snova. i neuroze (prinudne predstave. itd. na mestu Hansa Rihtera. Odlučio sam se. 1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist.Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu. pored njih sedi jedan aristokrat. Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji. i mora da se sada svakako dobro smrza­ va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale biti ložene). sa koje dirigent upravlja orkestrom. Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­ lom. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa sna sumnjivo da li: a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu (relacija suprotnosti). 1 vanje. da kulu u parketu uzmem doslovno. i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­ ptoma. i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi. koja je trajala do četvrt do osam ujutru. sasvim otvoreno. predestinirana dvo­ smislenost. Sabrana dela sveska VI). sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove delove. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena bila prekinuta jednom duševnom bolešću. i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem. onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača. Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme. c) da li treba da se protumači simbolički. Kula na sredini par­ keta. Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu. San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju. okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom. za kojima se jede i pije. tako reći. Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u jednoj loži. 1905. b) da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija). znoji se strašno i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole oko osnovice kule. Njena mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako dugo trajati. iznad ostalih čla­ nova orkestra uzdiže visoko kao kula. Visoko tamo gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera. Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće. ili d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta. O njemu se priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­ nog puta. Na sredini parketa se nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu. nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa zadaju svojim čitaocima. . on ne­ prestano trči okolo iza svoje ograde. To je predstava Vagnerove opere. U parketu i parteru nalaze se stolovi. kod simboličkog tumačenja sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizoDer Witz und seine Beziehung zum Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom". fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 343 nih predstava. Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek se ne može oštro odrediti. u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. jeste. naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu. a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna. dakle..

između njene vatre i hladnoće mlade žene. Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom". koji inače ne bi postojali. 2 1 gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­ rijalu. A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada. „Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš nameravam da se bavim. u cilju da se s pravom sretne na pola puta. iza koje on trči kao zarobljenik ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 . Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna. pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj ženi pripisuje. I tamo i ovde. i rad sna ne beži od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije najpre eventualno u neki drugi jezički oblik. proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". tako mislim. mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa „predstava". Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan. Kein Feuer. onu sa ugljenom. koji joj sestra dodaje. međutim. da se čovek u traženju razloga egzistencije 1 Jahrbuch von Bleuler-Freud I. Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. Ova se svrha sastoji u tome. Mislim na to da sam odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto. zatim. na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena. Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je. keine Kohle. „Kula luđaka". Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj koja dopušta vizuelno prikazivanje. otprilike. kojim se san služi. istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli.344 Tumačenje snova. treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na moHugo Wolf (= vuk). predstavlja njegovu kasniju sudbinu. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na ljubav". von der niemand was weiss. kann brennen so heiss als wie heimliche Liebe. Ovo presipavanje sadržine jedne misli u jedan drugi oblik može se. resimo pomoću istoga ključa. samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli. Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor. Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drveta da bi postao gladak. 1909. svo­ jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka. čak i u manje uobičajen. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 345 ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom. Šta će trajati tako dugo. u snu možemo rečenicu posmatrati za sebe. a sa ogradom gore. „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako goreti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna. „Primer broj 1.! Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći. to u snu nije re­ čeno. i jedan „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara koji polaže pravo na velike nade. dakle većim delom u vizuelnim slikama. . bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti. mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­ daje joj ugalj. uostalom. A ova druga misao mogla je možda i sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja. mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost. onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­ pozna zamenu za misao. Snom ovlađuju suprotnosti između tajne i javne ljubavi.

Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za Šernerovo tumačenje snova. Sta. Naročito je često sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte. na primer. čiji predmet postaju genitalije drugoga.1 u prvom slučaju je govor. čiji su poslednji redovi ispali. pa prema tome znači „nered". 1 Štaviše. Privatdrucke bei A. Trudim se da je ponovo pronađem. Objašnjenje pozadine sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu. ta­ log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena. na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena reci. S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi. nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). U privid­ no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama. 1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost. što zahteva izvesnu pažnju. i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara. Poznajem pacijente koji su. pesme i poslovice. Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti jedan komad. svaki vodovod na mokraćni aparat. svakako. . potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja. obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji. rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju. dakle „nered". Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta. Ali isto tako rado se krug pred­ stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skrivalište seksualnih slika. ako tačnije pogledamo. dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve (slojevi svesti i mišljenja). citati. daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni. kuća nije jedini krug predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti — u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze. u snu znače kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem? To je suprotnost želje „zbrka. posao koji obav­ ljam jednim dugim. Ali još više simbolike ima u slici. njih svaki otvor podseća na jedan od otvora u telu („rupa"). Simbol: Komad pismenog sloga. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 34"! probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­ stencije. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu. . savitljivim nožem. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu. „seme". moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno. ili ipak i genitalije sopstvenog pola. i tako dalje. „vrt". „Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim nit. Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam naišao. mitovima i narodnim običajima. čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu.lUUtit 346 Tumačenje snova. u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure. i Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­ ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije. ili za njega karakteristično. darmar" (doslovno: kupus i repa). Jer da bi postigao svoj cilj. ali moram da uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala. Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo jedan jedini put javljeno. Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je r e č . devojke u „Visokoj pesmi"). A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu. 1 . Langen Miinchen). (a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­ koj pesmi").

kome prilazi da bi ga pitala kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sopstveni vrt. da bi joj pokazao kako se sadi. našto se ona odupire i pita ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli. 326: nevinost perioda. Drugi radnici su ovakve grane iz jedne bašte odsekli i bacili na ulicu. takozvani tavan domaće kuće. 1 . Za vreme silaženja ima najpre jednu. zatim odjednom dve. Čini se kao da će on za svoju spremnost nešto tražiti od nje. (Prim. da je to dozvo­ ljeno. koja je gusto posejana crvenim cvetovima. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem. koji sam već najavio. ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime. ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo drvo.* Ono zapravo nije podešeno za penjanje. predmeta njenih kasnijih fantazija. u neuroticara bude neverovatno preteran. i raduje se što joj. što u Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti „kauzalno" (vidi str. kao i sledeće.6 On je zagrli. to jest jednim drvetom čupa debele pramene kose. uostalom. gde leže razbacane tako da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. pošto je protumačen. koje. razgranata i raširena. ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju. Sich einen herunterreissen = izdrkati. ona se uvek brine da li će naći mesto gde da stavi nogu. ako strah od zmije. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 349 simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­ tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao u najboljem skrovištu. i dvorište jednog nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio. da li može i ona da uzme jednu.3 Pri tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje. A ona pita da li je to u redu. praznoverje i običaji. 317). u ruci nosi veli­ ku granu-.5 U bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je poznata. snevačici se nikako više nije dopadao.1 b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­ nih ograda ili plotova.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u drugu baštu. 6 Grana je odavna već primila značenje muškog genitala. zapravo kao neko drvo. moglo bi se kazati — češlja. • Njen tok života. koji je kod čoveka prirodan. ali oni iz­ gledaju i kao punjene kamelije. Taj lepi san. donji cvetovi su već prilično otpali. naravno. i pri tome vidi mnogo posuda. 7 Odnosi Š%. Stigavši dole. tj.). na kome se igrala sa svojim bratom. putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba. ne rastu na drveću. mada ispod najtanjeg vela. 3 Visoko poreklo. koji su sjedinjeni u velike kva­ drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata. mnogo grubog posuda nagomilanog u hrpama. preklopljenog da bi se ocedilo.348 Tumačenje snova. 8 Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan. 4 Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta. suprotnost želje prema prethod­ nom snu. haljina nigde nije zapela. jedan stranac).1 Pri tom. 1 hodu ostaje tako pristojna. ona ide putevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima. Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cveću. i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti. i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire do kuće ili na dvorište. pri tom. na bračne opreznosti. On kaže da to nije nikakva nepravda. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso.* Kad je sti­ gla dole. 8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu. masturbira. i kaže joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna •metra) ili tri hvata zemlje. prev. 4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­ taziji. a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­ tove. kao da ima nameru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu. dama s kamelijama. • Da li srne da „izdrka". kasnije opet jednu. koji kao mahovina vise s njega.

i m a m u izobilju. I koji zakon prevariti. Nadražaji sna i izvori sna D. „San koji se sam tumači". Odnosi između sna i duševnih bolesti II METOD TUMAČENJA SNA III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE IV IZOPACENJE SNA V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA A. Osvrt na mogućnost predstavljanja SADRŽAJ 5 10 14 25 47 52 70 80 93 101 127 139 168 169 193 223 243 280 281 308 312 340 * Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari. ona ne zna. koji treba čitati „izvrnuto". u Štekela. I NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA A. Tipični snovi VI RAD SNA A. San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom. nave­ den među primerima za simboliku sna. str. stoga što ona bolje od­ govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove mogućnosti predstavljanja. a da ona pri tom nema nikakvu štetu. v. r a z u m e se. Gradivo sna — Sećanje u snu C. Psihološke osobenosti sna F. a većim delom i zato što po pravilu u m a k n u cenzuri. Zašto se san zaboravlja posle buđenja E. imati od toga koristi. zatim onaj san što ga je Rank opširno izneo. da kod r a d a sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a naročita simbolizujuća aktivnost duše. Teorije o snu i funkcija sna H. Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi. jedan drugi san. .350 Tumačenje snova. Recentno i indiferentno u snu B. Rad na sažimanju B. ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­ ma. koja su već sadr­ žana u nesvesnom mišljenju. Somatski izvori sna D. Etička osećanja u snu G. 1 Upravo ovakvog materijala. Rad pomeranja C. nego da se san koristi ovakvim simbolizovanjima. Odnos sna prema budnom stanju B. Da li joj posle toga stvarno nešto pokazuje. 486. Infantilno kao izvor sna C. Sve se svodi na isti zaključak: naime. ali m o ­ žda samo r e t k o kada izvan nje. Sredstva predstavljanja u snovima D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful