P. 1
Freud, Sigmund - Tumacenje snova I

Freud, Sigmund - Tumacenje snova I

|Views: 112|Likes:
Published by Ema Hrženjak

More info:

Published by: Ema Hrženjak on Mar 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/04/2011

pdf

text

original

ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga šesta

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA, I

TUMAČENJE SNOVA
i
Preveo S/iiemačkog Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r

HUGO

KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Naslov originala Die Traumdeutung

I

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala. Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razumevanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­ ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

G

Tumačenje snova, I

Naučna literatura o problemima sna

7

što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova« koji nam lebdi pred očima. Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­ rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju mantici. U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natSledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksenšica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.
1

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava. Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primećeni. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast. ^ U svome delu: Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­ kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: „Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stišavanje, i , koja datu predstavu fantastično proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
1

Amram. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl. a i u specijalnim istraživanjima M. vizije itd. predstavlja jasno sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no. Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola. Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja. dopire iz nekog drugog sveta. Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato što se u ovom saznanju. a u n a j ­ novije doba. 1 j / Naučna literatura o problemima sna 9 kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-. Bilo bi. sa japanskim Miura i Iwaya. i po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno. Ferstera (Forster). jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano. somnium). Gotharda (Gotthard) i drugih. 1 Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti. moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili. ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. u Diepgen-a. uostalom. na kome bi sledeći istraživač gradio dalje. i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata. pojavljuje se u najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao . Ova teorija se održala kroz mnoge vekove. kao nešto što. vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu. Kad bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio. Nasuprot tome. sa indijskim Negelein. tako reći. 1 hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neobjašnjivosti pojava u snu (Hajfner). pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje odbaci. ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna. nailazimo ipak i na oštroumne ljude. / Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Kao naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa. koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih duO daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka v. Schwarz i misionar Tfinkdji. morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna. jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal. Tumačenje snova. bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —. tako reći. stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce. Lauer. nenaklonjene svemu što je pustolovno. Osim toga. sa kineskim Secker. i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi. ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno. kojar predskazuje budućnost. po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica. i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju. i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine. F./ 0 . L6winger. time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadržajnom.). na primer šelingijanovaca. u samom početku. O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli. Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti. taj pogled na svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru. nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek. nije još završeno.

Fihte (Fichte. . san nam daje ili nešto sasvim strano. Naši se snovi priključuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. Tačno posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se san povezao za doživljaje prethodnog dana. (str. koja je gotovo bez sećanja. pol." Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I. Čak i ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­ metom. G. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja. ovde je izostavljena i literatura o spavanju. Ja bih u toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. želeli ili uradili). str. 19): „Povučenost duše u snu. godine starosti. Le sommeil et les reves. naizgled u pretežnom broju snova. . Stari fizio­ log Burdah (Burdach). Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji. 19): „San pre svega nastavlja budno stanje.U snu se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . od redovne sadržine i toka budnog života . . . " Pretežna većina pisaca. I Odnos sna prema budnom stanju \\ predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. 6) se direktno protivi gore navedenom tvrđenju Burddhovom. E. — Na sličan način izražava se još i L. kome dugujemo brižljivo i du­ hovito opisivanje fenomena sna.10 Tumačenje snova. . Mas (Maass) — (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­ vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti. međutim. godine (str. izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474): „ . nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima svojim naporima i uživanjima. Slavoljubiv čovek sanja o ste­ čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama i o onima koje još treba da stekne. kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje uvek određuju individualna ličnost. Mori (Maury. mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. " (str. zastupala je su­ protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju.. radostima i bolom. desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što smo videli. 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na stvaranje naših snova. stepen obrazovanja. već naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. objavljenoj 1855. ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost. I. Tako Hafner (str. . Pre­ ma tome. 530). Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu. uobičajeni način živo­ ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­ šnjeg života. rekli. stalež. Štrimpel (Strumpell) u svo­ joj studiji o prirodi i postanku snova (str. „jer se često može. dok se zaljubljeni . . str. 541) u istom smislu govori o sno­ vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode duše koja se sama leci." J. H. 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons vu. . 17): . posmatrati da nas oni vode baš natrag u običan život umesto da nas od njega oslobode". ili pak samo ulazi u skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost. Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: A ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta — spavača ipak odneo u neki drugi svet. jer je to u suštini psihološki problem. ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­ ševnu snagu. dit. i to specijalno psihološke prirode." Vajgani (Weygandt. ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija.

. prev.. bilo je izvan svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­ mu. W. Hir. da iz predstave povezanih i udruže­ nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umešaju u jedan već postojeći san. de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus. Prim. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­ tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke. " Hildebrant za­ tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza nekog nevidljivog poklopca". dok su ga snovi neprestano na to podsticali. neprekidna zavisnost jednog od drugoga.1 Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De divmstione II. A sad upoređujemo situaciju u snu sa stvarnošću. od stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­ lijom.Maximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur.. I Odnos sna •prema budnom stanju 13 u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja . Sve čulne želje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati. Čovek tada možda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu. ili u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali. San nas oslobađa stvarnosti. causidici causas agere et componere leges. Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­ demo. rekao mu je već stari racionalni persijski tumač snova Artaban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što čovek već u budnom stanju misli. itd. nastavlja Hildebrant. 1875) koji misli da se osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­ protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str. Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine sna od života. ponu­ dio kakvo izvrsno mozelsko vino. vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd."* Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao. . ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­ varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju. aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens. — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­ sti doživljene u budnom stanju. U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura (™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV. stih 959): Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret. stih 961—966. nego naprotiv strašnu patriotsku mržnju. ne osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost. „isto tako isti­ nita i pravilna je prividna suprotnost. ako budu podstaknute bilo ka­ kvim razlogom. itd. 1 Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­ življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razrešiva.) * I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima smo budni razmišljali ili se njima bavili. induperatores pugnare ac proelia obire. . „Pa ipak". te je u tom poslu duh bio mnogo više zategnut. . A pored svega toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu. (Citat u Frojda je pogrešan. . Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano. Ja mislim da . doduše.12 Tumačenje snova. briše u nama nor­ malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim životom . in somnis eadem plerumque videmur obire. koji tamo živi u zarobljeništvu. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­ nog takvog putovanja. 8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog života. izgleda da se često u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona. . i s druge strane neprestano zadira­ nje jednoga u drugo. Hildebranta (Hildebrandt. mesto je uzeto iz četvrte knjige LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari"." (Saopštio Vinterštajn /V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psychounalyse). Ekskajzer nas do­ čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­ budio i tako omeo interesantnu iluziju. moglo bi se reći neko samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje. osim toga. Zato će biti na mestu da se setimo opisa F. Prema Napoleonu. Ja citiram po Radenštoku (Radenstock. kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: .

spominje. . zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. to bar treba da nam važi kao neosporno saznanje. Na svoje veliko iznenađe­ nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom. Mi bismo mogli upravo reći: Sto god nam san pruža. še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu. Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. kao prijatelj životinja on ih je podigao. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. kao što mu je bilo poznato. Ma kako neobično time postupao. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje. materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­ nosti odvija . prilikom posete svome prijatelju. i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara. vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u. Sećamo se. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni. Isplatiće se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­ bavimo. I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. na njegovo zaprepašćenje. 1 Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog. i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu. on zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta. godine. od onog što smo spolja ili iznutra već doživeli. dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka. — San se zatim na­ stavljao. jako voleli. ili pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem budnom toku mišljenja. ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. Šesnaest godina ka­ snije. Onda osta­ jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san stvarao. San se dogodio 1862. doduše. i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma." B GRADIVO SNA — SECANJE U SNU Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što 1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je budan. . da smo o tome sanjali. da se dakle u snu reprodukuje. iako su opšte primećene. drugim recima. . te se time otkriva izvor sna.14 Tumačenje snova. Ova poveza­ nost. 1 Gradivo sna — Sećanje u snu 15 MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­ nos idu ruku pod ruku. ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje imena Asplenium. naprotiv. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega. i naposletku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd. pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati.

„Sigurno". Smesta se ponovo probu­ dili. 233) priča: Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­ nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­ no nova. naime. ali više ništa. i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se.16 Tumačenje snova. on je ipak načinio stihove njemu u počast. na navedenom mestu str. Ona je tada so­ bom ponela album. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog dana njegovog izlaženja. mislio sam čak da sam je već više puta video. Jednoga dana godine 1877. video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo povezano. On je znao da je to naziv neke francuske varoši. ali ga uopšte nisam mogao prepoznati. koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research). Sveska je bila iz godine 1861. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom. Ja mislim da će svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe2 Frojd. Ma jer s (Myers) je na nekom mestu. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. i san Skaligera (Scaliger) (He- nings. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih komada. odgovori dama. i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus. želeo da još više pojačam pažnju za njih. Jesen (str. VI . koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone. I Gradivo sna — Sećanje u snu 17 se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­ ma kao uspomena." Isti pisac (kod Vašida. str. saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove. godine. namenjen bratu. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. ali izgubljeni iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen. str. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana. prema Vašidu. I sad se mogla us­ postaviti veza. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. 300). „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno. a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus. objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. on otvara herbarij. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da. U snu mi je izgledala veoma poznata. i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi. i Delbef se po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime. nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. dođe mu slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog časopisa. ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). Kad se probudio. Odabrana dela. Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo. Tada se u njemu pojavi sećanje. između ostalog. u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih. Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom. Denis. za koju se još uvek ne seća da ju je ikad ranije imao u rukama. na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima.

verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895. stvari.. dvanaest go­ dina kasnije. mislio sam da taj propust nadoknadim.18 Tumačenje snova. primetio je to ime na jednom plakatu. koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. 23): „Već je izričito priznato da san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reprodukovanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena." Strimpel (Striimpell. sa figurama od peščara na njemu. o kojima ću pri­ čati kasnije. po­ što je to ispričao. delimično takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan. Pacijent u početku nije uopšte hteo da mi poveruje. lica sasvim neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači na dan. Jedan pacijent je sanjao. stvari. s leve strane u pravcu ulice. svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokažem da oni zapravo dobro poznaju citate. ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peščara. ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači. str. Kasnijih godina. kome nisam baš hteo poverovati. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se povezali sa snažnim psihičkim vrednostima. i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta dnevno. a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. jer to ime još nikad nije čuo. Hildebrant (str. slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. To je bilo u drugoj polovini devede­ setih godina. godine okrenuo. i to sa potpunom sigurnošću. U izvesnom prostornom od­ nosu prema mojoj ličnosti. Jedan od izvora. pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. jeste život u detinjstvu. Dubina pamćenja sna obuhvata i takve slike ličnosti. te se ka­ snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­ jima probuđena svest uživa. iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje. kad sam se već inten­ zivno bavio proučavanjem snova. pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim. Nekoliko dana kasnije. pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu. otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu. niti odakle dolazi. J Gradivo sna — Sečanje u snu 19 nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. Prilikom svoje druge posete. Onda sam ga odjednom pre­ poznao. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga restorana. u jednom dužem snu. lokalitete i do­ življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2" . Navešću samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli. I na ulici koja vodi ka crkvici. Jedan zračak sećanja. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima. na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu. pitao je šta je to.kontusz6wku". Reichenhall). godine. slučajno stigoh u Pa­ dovu. mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. Godine 1907. 40): „Stvar se još više pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje mladosti slike pojedinih mesta. opscene reci i slično i da se njima služe u snu. da je u nekoj kafani poručio jednu .

Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­ nim odnosom. Snevač je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom. Mori (Le sommeil. pri­ jatelj njegovog oca. nepozna­ tog iz viđenja. ." Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. Lice te osobe nije bilo jasno. dabome. on se predstavlja da se zove C . koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja. u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega. Robert (str. što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća. i ovaj mu reče da je gospodin T." Folkelt (Volkelt. U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom mestu. „Si­ gurno". našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera." O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). na osnovu svojih sopstvenih istraživanja. str. Mori ga pita kako se zove. Mi ćemo. Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala. „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš otac gradio. Noću pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka. pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo. Kad je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon.20 Tumačenje snova. Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem . Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu. strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto Trilpor (Trilport). . Ali činjenica koju Robert izražava s pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim. saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energično zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­ đih utisaka. . Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu. I Gradivo sna — Sećanje u snu 21 neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost. . .. i da je ču­ var mosta. koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­ kara nisam video i. ili utisci trećeg prethodnog dana. Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti. ali se u budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. glasi odgovor. Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio u mojim prvim godinama detinjstva. saznao sam da je imao samo jedno oko. 46) čak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­ šlih dana. Pošto se probudio. kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­ ni — udaljeni. da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost lekara. i ličnost se pomešala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. ili su jedno i drugo već odavno izgubile. Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice koje od toga vremena više nije video. koliko znam. Mori. upita jednu staru slu­ žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva. 119): „Naročito je značaj­ no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestičkih snova. on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. iz svoga sna. Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana. Jedan ame­ rički pisac. Ono na što već odavno ne mislimo.

slučajni. pošto se ne smatra da je vredno pamćenja. najznačajnija i najnerazumljivija osobenost sećanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli. nego iz sasvim sporednih dodataka. uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je on sam podupirao: . kao u budnom stanju. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana. Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost. 45) baš ove osobenosti sećanja u snu." Havelok Elis (Havelock Ellis. the „forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams. prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga). naprotiv. Naprotiv. str. doduše. . strana 727): „The profound emotions of waking life. ukoliko se to tiče neposredne prošlosti. tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti. nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­ leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja. Hildebrant (str. 1 Bine (Binz. pod čijim utiskom kasnije zaspimo. i ono što je najravnodušnije i najbeznačajnije. pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično. the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv.. . It is so far as the immediate past is conserned. „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. . većinom beznačajni. Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­ gom pokojniku u prvo vreme. Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins). bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili pošto smo prošli pored njega. . osim ako ih je akutno osveženje za vreme budnosti malo pre toga nadražilo?" Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim. . mostlv the trifling. Međutim.I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. zatim. ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­ kom pojedinačnom slučaju. 39): „ .22 Tumačenje snova. Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu baš one koje najdublje spavaju. Da vidimo šta o tome kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili. dok su moždane ćelije. pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja. niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana. Delage). . Potresan smrtni slučaj u našoj porodici. samo ono što je naj­ značajnije nego. ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni. are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. briše se iz našeg sećanja. pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. ta bradavica igra ulogu u našem snu . ovakvi slučajevi. jedna od poslednjih posmatračica. ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka. kada analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delove. U n a ­ šem snu pojavljuju se. jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja. dolaze iz doživljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana. " Strimpel (str. . u većini neme i nepokretne. 11): „ . ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog 1 Duboke emocije budnog života. o kojima govorimo. zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla. sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž. The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv. morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se. Treća. dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega. I Gradivo sna — Sećanje u snu 23 palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­ vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. onde gde u sebi nose najrazdražljivije beleške proživljenog. the incidental.

kao što su Pilcova (Pilcz). kao što kaže Delbef .. na koji nas isto tako gone m n o g e druge. a ja lično imaću kasnije priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu. p r e m a kojima se može dokazati postojanje Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju.24 Tumačenje snova.que toute impression meme la plus insignifiante." Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­ sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­ gledno počinje. opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­ stima. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­ življaja od prethodnog dana.1 zaključak. i koja je sama sebi cilj. na kome je kao nekim čudom izbegao udes. on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­ zahvalnim". u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­ ma životu preko dana. I Nadražaji sna i izvori sna 25 broja. nego karakter „stvarnosti". ali sledeći član je izostavljen. a u j u t r u svezi utisci. Delbef priča o n e ­ kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­ tovanje kolima." 1 . odgovarala bi tome. 34). Saopštenja. događaju se izuzeci. naravno. Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­ sti za svaku teoriju o sećanju uopšte. laisse une trače inalterable. on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani član. Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja. str. San nekako počinje s tim. može se objasniti poziva­ njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka. a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je preko dana poznato. da u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delatnosti koja i noću ne miruje. Međutim. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doživljaji. San donosi samo odlomke reprodukcija. Ili. „To sve sam stvarno danju uradio. spremanje jela u kuhinji i slično. Treba da imamo p r e d očima samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­ staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e nuti. patološke pojave duševnog života. indefiniment susceptible de reparaitre au jour". ne može u pot­ punosti da se izgubi" (Šolc. Hildebrant je svakako u p r a v u kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumačenja snova. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu. Taj posao. On nas uči da „ništa. u kojima san j e d a n doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to naše sećanje čini u b u d n o m stanju. 1 čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz najstarijih vremena. što smo jednom posedovali." Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pakovanje kofera. „ J e r uglavnom bi se sve većim delom svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­ no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatrpanosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo. Ali ovakvo shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­ čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a da se seća. Scholz. 1 C NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a jima sna i izvorima sna. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja.

a san je reakcija na ovu smetnju. ili je neka noćna nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom. čije nam je delo o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna. Takvih nadražaja ima čitav niz. san je potekao iz božanske ili demonske sile. počev od neizbežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti. Ova shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna. i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake promene nadražaja koji na njih deluju. Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­ dim ovde prema Jesenu. škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­ valama. pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna. Mo­ že da nas ubode mušica. Činjenica što nas jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. Pažljivi posmatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­ gao prepoznati kao izvor sna. mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­ dražaj. Gde je nabrajanje izvora sna potpuno. Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. Za nauku se uskoro postavilo pitanje. sin filozofa. posmatranje jed­ nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. za san nisu morali da traže izvor nadražaja. Zatim zaspimo. kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha. oči. grmlja­ vina nas premešta u centar bitke. Kad bi se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu. 4) Cisto psihički izvori nadražaja. Može da prodre u oči jača svetlost. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. 527: Svaki nejasno za­ paženi šum budi u snu odgovarajuće slike. da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk. Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­ nulo bilo šta što mu smeta. ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) čulni nadražaj. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale. str. a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­ giji. i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova). • . Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju. mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. da se čuje šum. Kad želimo da zaspimo. Ad 1) Spoljni čulni nadražaji Mlađi Strimpel.26 Tumačenje snova. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. on bi zaspao. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo. Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­ ložiti osećanju rashlađivanja. kao što je poznato. ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa. dakle izvori sna. pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. saopštio je. njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. I Nadražaji sna i izvori sna 27 Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja.

. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova. Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da reprodukuje. dru­ gi opet. 8) Na čelo mu sipaju kap vode. Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o . 1 . On sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što su im noge stavili u mangal. jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta. gde je živeo. — On čuje kako zvone zvona. Neki bolesnik.. 258). godine. mislio je da ga vuku kroz reku. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Dok je on to u snu doživljavao. „On je ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. Pri tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade. Kako priča Henings (Hennings. mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš. Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. na lice mu stav­ ljaju masku od smole. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. — On se nalazi u Italiji. str. I Nadražaji sna i izvori sna 29 Ako noću izgubimo pokrivač. Majer (Meier. izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta. 33) jednom je sa­ njao da su ga napala neka lica koja su ga položila po dužini leđima na zemlju. 4) Uštinu ga lagano za potiljak. Na selu. razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja. probudio se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica. onda nad nama visi velika stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta. kad je u snu dobio napad podagre. 1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. jednom drugom prilikom. str." Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni do kakvog rezultata). Halle 1758. „Ložači" — to su chauffeurs. Kako priča Mekniš. naime. Weimar 1784. Ako u krevetu ležimo popreko. 2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. Von den Traumen und Nachtwandlern. bio je običaj da glava uvek bude pokrivena. 3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. lokalni bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima. Majer je sanjao da ga vešaju. Onda se pojavljuje vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova. i misli na lekara koji ga je u detinjstvu lečio. kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta. 9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir. Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove. 5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira. — On sanja o vremenu. Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. ili da smo se sur­ vali sa neke strme visine. zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. možda ćemo sanjati da stojimo na ivici neke strašne provalije. ovakve opite vršio je već Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). a između palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk. neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose. — On sanja o strašnom mučenju.28 Tumačenje snova. zatim je žderu sa lica tako da mu skidaju kožu. koji je spavao u vlažnoj košulji. onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. Macnish)".. Argument koji se zasniva na sličnosti između nadražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­ nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. .

i on oseti kako mu se glava odvaja od tela. Garnije (Garnier. doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku i sam pozvat pred sud. po recima Morijevim. Maraa. 1 I . kao da je či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu. nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim. zbije naočigled tako bogatu količinu sadržine sna. str. sečivo giljotine pade. str. mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies. bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen. ona se prevrne. Traite des facultes de Fame. Tamo je video Robespjera. probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio i. Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi. pored njega je sedela njegova majka. on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja." Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj drugoj nameri. A odnos. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku. polagao im račun. Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani san. Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja. Ljut zbog toga. da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu i uvedenu katastrofu". on ga prekori zbog te vike. Folkelt (Folkelt. postavimo pitanje kako snovi nastaju. „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat. slično sečivu giljotine. u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između trenutka kad se nadražaj buđenja oseti i samog buđenja. Da čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom. Weygandt) i drugih. ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da nadražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu ne nastupa u svom pravom obliku. „U mlađim godinama". On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku. da. Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome. pred­ stavlja une affinite quelconque. Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna. 161). str. 68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni. Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu La Revue philosophique započeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to mogućno da snevač. 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca. i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake onog strašnog vremena. Veiganta (D'Hervey. dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!".30 Tumačenje snova. svoj krajnji prirodni cilj. Posle toga: Eurjo. priča ovaj pisac. 72)1. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da. koji inače ne poznaje literaturu o snovima. ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan. (Hildebrant). I Nadražaji sna i izvori sna 31 o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom preziveo na Kanalu Lamanšu. Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil. onda Bilo kakav afinitet. služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično namešten na satu. Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. koji povezuje nadražaj sna i rezultat sna. pogodio njegove vratne pršljenove. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije.

na samom pragu ona se spotiče — lomljivo posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. ako je uti­ sak jak. sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama. kao što čovek budeći se uviđa. mi. i zašto baš ove rezul­ tate sna: (Str. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama. i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­ ku. A gla­ sovi zvona dolaze od budilnika. pomoću kojih utisak dobija svoju psihičku vrednost. rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. — a tim zvo­ njenjem. tamo vidim seljake u svečanim odelima. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd.. pravilno tuma­ čimo. I opet samo oštri zvuk budilnika. i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike budu izazvane. Čulni utisak mi prepoznajemo. pošto sam malo zagrejan. opominjem je ja. I tačno. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno. može se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara. čujem zvonara kako se penje na toranj. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u snu preko spoljnih nadražaja.32 Tumačenje snova. sa pesmaricom pod rukom. Ali — zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo. onda stvaramo iluziju." Na pitanje. ona na osnovu tih nadra­ žaja stvara iluzije. budilnik je samo izvršio svoju dužnost. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada. i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem. zveket razbijenog po­ suđa nego pravo pravcato zvonjenje. ali da se pre toga.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela." „Druga kombinacija. Sad konji povukoše. tako što se utiskom izazove veći ili manji broj slika sećanja. ulice su prekrivene dubokim snegom." Kad se bolje pogleda. Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — namešta se krzno. „Pazi". Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo3 Frotfd. Vedar je zimski dan. na osnovu njega. Odabrana dela. odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. zašto duša u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja. I dok tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise. Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu. zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom spavanju. ret pašće na zemlju. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. kako u velikom broju odlaze u crkvu. onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi. I Nadražaji sna i izvori sna 33 ćemo morati sebi postaviti pitanje." „Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji. ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. tj. VI mm . Ali još se odugovlači s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. jasan. „čitav te-. to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj odluci duševnog života. dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet. kao što sam uskoro primetio. zašto je isti nadražaj izazvao tako različite. i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. Reših da uzmem učešća u tom bogosluženju. i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu.

kao što ja mislim. 2 Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju scena iz snevačevog detinjstva. i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove.34 Tumačenje snova. pak. 1 ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna. na primer. su­ više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden. I Nadraiaji sna i izvori sna 35 rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim uslovima. dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna. svaka­ ko. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­ va uloga kao izazivača sna teško. šarene perle. među njima naročito subjektivna nadraženja mrežnjače. tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­ nje ne treba da bude. ili uopšte ne može potvrditi. ribe. B. i da drugi momenti determinišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­ zovu. na boravak kod džinova u Brobingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca — zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ 2 gim motivima? U originalu autora Guliverovih avantura to su Houyhnhn-i (Prim. koji deluju analogno. Tumač sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevača. Vunt (str. onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna. Simon priča o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike. možemo naslutiti da objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna. ovaploćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. prev. ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima. iz kojih se ona sastoji. nalazimo se u iskušenju da ka­ žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice. kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha." Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. a mnogo­ brojne svetle tačke. Kad se probudio. leptire. cveće i slično. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guliverova putovanja. čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svetlosnih slika.) — Uostalom.. koje sam baš u toj nameri tako opširno naveo. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u čulnim organima. Ona tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god su mu potrebna. kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a S^I . Tako se objašnjava značajna sklonost sna da u velikom broju dočarava pred oči slične predmete ili predmete koji se u potpunosti slažu. 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje. čovek poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje. kao zvonjenje i zujanje u ušima itd. — U tome. Ili. ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove. Tako. Staviše. I zaista. ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova. M.

da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja nadraženosti mrežnjače. i za koje se posle buđenja sećao da je o njima sanjao. i sledeća). video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­ ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u činiji. onda mu — prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što je zaspao (strana 134). ne potcenjujući uo­ stalom centralno učešće fenomena. posle koje se možda ponovo budi.3G Tumačenje snova. da bi mogao nešto jasno da izdvoji. odgovarao je poredak svetlosnih tačaka na mrežnjači u paralelnim linijama. Mori kaže da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost. u kome je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao. kad je upravo patio od osećaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­ jetu. nećemo moći potceniti izda­ šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za . pa se zatim u snu ponoviti. Ladd misli. sećao se sna u kome se pojavlji- vala jedna otvorena knjiga. tvrdio i Johanes Miler). i on ju je sa naporom morao čitati. Miler i Mori kreće se jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija. slično kao što uvertiru najav­ ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje. Ako se čovek zatim. Drugi put. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture. ne otvarajući pri tom oči. posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­ noga sata probudili. do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi. Jednom snu. To se Moriju dogodilo jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspavljivanja. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti. probudi. na primer. 59. po­ puštanje zategnute pažnje (str. dok za snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči. Trumbull Ladd. video hipnagogičku halucinaciju. shemu za psihički zapažene likove u snu. štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je. Mori. I Nadražaji sna i izvori sna 37 žajima posmatranjem i eksperimentom. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripišemo neko značenje. koji je ovim slikama u velikoj meri bio podložan. Glavni dokaz za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipnagogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". G. To naročito važi za snove ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi. posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza. Istim putevima kao Joh. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju. kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno. Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci. Da ka­ žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­ ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­ mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­ više velikog rastojanja. uostalom. koje se obično pojav­ ljuju u periodu usnuća. imena itd. ako je inače za to disponiran. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti iza sna. koji je sposoban da se beskrajno menja. te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. štampana veoma sitnim slovima. To su često veo­ ma žive slike pune promena. Drugi put. Ali. tačno odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku završava usnućem. kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle. posle ne suviše dugog vremena..

kupali su ga. str. u stanju nadraženosti. Tisije (Tissier). Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­ ljenje. štaviše. Vrlo stara iskustva dala su npr.1 1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja u starom veku. Strimpelu (str. da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Privataltertimer. nego baš u njemu. budući da. I 74). osim za oblasti sluha. Lojd (W. Hermann. gužvi. Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa. ili u bo­ lestima.38 Tumačenje snova. I Na dražaji sna i izvori sna 39 san. Maury. Simon Tissiz)." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku. 16. Kod probavnih smetnji san sadrži predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja. • . prilikom lekarskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je uskoro umrla. Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti. Bouche—Leclerq. gde se podvrgavao različitim ceremonijama. neznatniji je i nekonstantan. onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi. prema Artigu (Artigues. M.. Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. § 38. oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije ništa znala. i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. jedva daju znak o tome da postoje. trljali. uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju podršku. bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je. i mnoge druge pisce). Spitta. Simon. koju tako nazivamo. Lloyd). ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock. Ta­ ko. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju. uostalom. doveden do egzaltacije. ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju. Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat. V. pre nego što se u budnom stanju ma šta može primetiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­ je). i kad je na ovaj način. organski telesni nadražaj Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu. za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha. Izgleda. dok su nam zdravi. postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku. Opšte se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća. ad 3) Unutrašnji. ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije protumačili. Delinger (Dollinger. London 1877. 31. kao što je poznato. okadili. gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. Essai sur la valeur semeiologique des reves). Betinger (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Medizin II str. 130. Berner (Borner) mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. na primer. Magnetism and Mesmerism in antiquity. Vajgand) uticaj Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann. Ako obradimo literaturu o snu. Naposletku. Gottesdienstliche Altertumer der Griechen § 41. str. stavili bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. M. Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo). 163 ss.

2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma. može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela. onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem sna ima. Međutim. kako ga Tisije naziva. . Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­ staje izvor nadražaja za snove. organski uslovljene senzacije. od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije mišića. I Nadražaji sna i izvori sna 41 njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna. c) gastritičke. danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. kad počne snažno da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama. a posle njega i Folkelt. to „moi splanchnique". prostora i kauzaliteta. b) disajne pneumatske. kojom je obavijeno jezgro našeg bića. za lekara i jednu drugu privlač­ nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme- ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu. A kako drukčije da intelekt reaguje na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će. Mrak. Serner (Scherner). okrenuta od spoljnjeg sveta. ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene. to osećanje bi noću. Mada su. pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja. mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žuborenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito konzekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa. Organski uslovljena senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja). Po njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu.40 Tumačenje snova. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima može svesti na više od jednog nezavršenog izvora. noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo. od simpatičnog nervnog sistema. i tama kojom je obavijen po­ stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. pored toga. nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične snove normalnih ljudi. nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. dakle. sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da ni u jednom slučaju neće presušiti. Ostalo bi samo još da se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih. možda i svake noći —. razvio filozof Šoperihauer (Schopenhauer). Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. kao što bismo mogli pomisliti. Međutim. ipak priraštaj izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose. ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna. pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču. Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena. i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma. i ako priznamo da duša u stanju spavanja.

a prelaz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju (Strimpel. Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi.42 Tumačenje snova. naći ćemo se često pred neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna. 24). onda je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu. čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila. ili kad se jedna ruka spusti niz telo. onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene afektu. Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine. o ispadanju zuba. M. tj. o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg može odstraniti iz duševne percepcije. I Nadražafi sna i izvori sna 43 d) seksualne i e) periferne senzacije (str. ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži. 2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda. . sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna. str. Jedno drugo pravilo glasi (str. prema Strimpelu. međutim. Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome što. 11. nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama. kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak. Uostalom. Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadržina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju. 118). Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač. adekvatna slika koju duša upotrebljava. pa sad ležimo razgolićeni. On kaže (str. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik predstave o lebdenju. Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu. San o letenju je. često nejasnim objašnjenjima. i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je pronašao Šerner. Kao rezultat iznosi sledeće postavke. On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao. osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan. kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu. i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. i si. čovek sanja o statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta. uzbuđenja ili smetnje. prema kojoj se. svest drugojačije odnosi nego normalno. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti. Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte.) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara. 1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba". Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija koje taj aparat obavlja. ili ući u nju. 33 drugog odeljka). a na pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito.

mi sanjamo o brojevima. tek onda sanjamo o stva­ rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su za budan život već izgubile čar aktuelnosti. Život u predstavama. U stvari. Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da. morali bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna. saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. I Nadražaji sna i izvori sna 45 3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti i nekom stranom licu. I tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila. na­ ime. sva­ ko svoj dnevni posao nastavlja u snu. str. nego pruža i jedan iz­ vor za snove.. ovde više ne odražavaju ni značajnija telesna i duševna nadraženja. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom. i ostavljaju ga tako nje­ govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i . koji su pamet i razum već ionako ostavili. 6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu. doduše. zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt. ovo potpuno razrešenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo. san čoveka kad spava odvraća od dnevnog interesovanja i da mi. na primer. zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati. I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: . a da recima Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika. koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja — bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna. Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da. i svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su — i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. tako. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za san najkarakterističniji materijal. naime. str. kao glavnu podelu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san. „po pravilu". većinom. 127). 365). Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje etiologije snova. od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo u reprodukciji (Vunt. umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. što je više mo­ gućno. koji su otada objavljeni u dve sveske. sanjati da je odnosni pokret bio ometen. ako se bavimo prstima. 4) Može se. „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost izuzetaka. pri čemu se stva­ ra izvesna analogija između jednog i drugog. Ovde slo­ bodna grupacija prodire u samo središte sna. takođe. U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je sklonost da. ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište. Oni. 5) U odgovarajućem položaju.U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. 1 ad 4) Psihički izvori nadraženja Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o poreklu materijala snova. Na osnovu ovih rezultata. videti docnije.44 Tumačenje snova. 1 kao „često".

zau­ zimaju neki srednji stav. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. S druge stra­ ne. sposobnost. 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas". njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt. 359). 17). zasad. mi možemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru bilo još sveže. . i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­ manje trideset i sedam godina."! Oni naučnici koji. Nepoverenje psihijatrovo stavilo 1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje . sposoban da se sna seća. Misli naših snova dolaze nam spol ja. ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­ potpuno sećamo.46 Tumačenje snova. Covek je. Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. Jer za san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­ đenja. Kod svojih pacijenata ja sam anali­ zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i više godina. iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu.. poznati kao dnevno interesovanje. doduše. Vunt. a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati. Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str. 1 Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47 pokretima. pa ipak nije izgubio . D ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUĐENJA? Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe". događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­ nost u sećanju. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. zatim. danas psihijatra tako plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­ kog duševnog bića. ne propuštaju priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna. Vlada mozga nad organizmom ističe se. i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­ jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­ držim sna niti o činjenici da je sanjao. On za sve predstave u snu tvrdi da .su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok. 6): „Les pensees de nos reves nous viennent du dehors . ali ne zna­ mo šta smo sanjali. pa čak i eksperimentima potvrditi.. ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju. Ne samo što se ovi sami lako mogu naći. Mi se. 118). str. dok je u noći postojalo više od nje­ ga. Verovatno. navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma. i na nekom drugom mestu (str. kao uticajni filozof Vunt. često znamo da smo sanjali. nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duševnog života.. u stvari. većinu predstava o snu predstavljaju.. naravno. somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji. veo­ ma energično. A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo postojanje. Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga... pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova.

48

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

49

ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma značajno i na prvi pogled neshvatljivo. O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­ pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na čitav niz razloga. Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­ žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi, jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­ lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­ lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­ jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja, potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen, biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­ vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­ va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog seSnovi koji se periodički vraćaju često su primećeni. Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
1

ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­ ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije snove najbolje pamtimo. Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­ kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­ gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­ jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a kojih se u budnom stanju sećaju. Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena. Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­ čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­ đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­ vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca. Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih snova lakše i češće setiti. Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­ držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­ jala predstava u snu tako reći san čini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI

50

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

51

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­ prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­ vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­ novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna (Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo. Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna, čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san nije ni sadržavao." Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­ ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­ zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­ šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­ nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­ lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­ nosti." Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­ pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur en pareille matiere est de confter au papier sans le moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel; l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par imagination les fragments incoherents et disjoints journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente comme un fait authentique, dument itabli selon les bonnes mćthodcs .. ."' Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­ povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­ goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu nedostaje. Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­ lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još preostaje za naše sećanje sna?
1 Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan; totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­ rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...; čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­ ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­ pisno utvrđenu prema dobrim metodima...

4*

52

Tumačenje snova, I

Psihološke osobenosti sna

53

E

P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA

U naučnom posmatranju sna mi polazimo od pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­ ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam". Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­ žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna. Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­ nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica snova druga nego što je pozornica budnog života u predstavama. „Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­ zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije." Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti; niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-

ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­ na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih jedna za drugom. Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja. S pravom je primećeno da se jedna od glavnih osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­ men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru (Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­ noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli u slikama i može se smatrati da se približava­ njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­ kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao namerno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­ ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­ loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­ ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­ cije — saznali smo da su samo po sadržini identične 1 sa slikama u snu. San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­ nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re1 H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­ titi u vezi s nečim drugim.

Promena predstave u halucinaciju ne predstav­ lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­ juće misli u budnom stanju. Ukratko rečeno. osim — a to samo praktički uopšteno — činje­ nice buđenja. 34).. 35). Iz ovih slika san stvara jednu situaciju. Prelaženjem preko svih diskusija. potrebna je izvesna pasivnost. dobro poznatih psihijatru. Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši). Ele­ menti sna nipošto nisu samo predstave. da bi čovek zaspao.54 Tumačenje snova. nego istinski i stvarni doživljaji duše. jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. b) san je ukidanje samovoljnosti. koji su sličniji per­ cepcijama nego li predstavama sećanja. to do­ lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­ rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­ cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. Ali su karakteristični za san ipak samo oni elementi sadržine koji se ponašaju kao slike. Duša u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i govoru. osećanja i slike pomeraju u neki spoljni prostor (str. Ova karakteristika od­ vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću. da misli zamenjuje halucinacijama. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­ nost.. onako kako se oni javljaju u budnom stanju posredovanjem čula (str.. on dramatizuje neku ideju. Prema tome.. a kad se čovek osvesti.U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­ tivnost naše duše izgleda kao objektivna. pa ipak mi pri tom samo sanjamo. 36). Ona svoje slike ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati njihovu objektivnu realnost. Delbef dolazi do istog zaključka. da ništa nismo doživeli nego da smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali — javlja se tek sa buđenjem. a u snu stvara predstave i misli u stvarnim senzornim slikama (str. Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­ što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upoređenje. Ali značajnost ove strane snoviđenja postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­ nju — po pravilu. Ali mi u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­ mo probe. Kritika. primećeno je da se sećanje na jedan niz tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­ tvara u halucinacije iste melodije. — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­ vamo. Osim toga se u snu po­ red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se. Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­ rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. Sve ono što je doživljeno između uspavljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri- . 145). a to može više puta alternirati sa procesom usnuća halucinacija. a izuzeci traže posebno objašnje­ nje. sasvim kao i inače u budnom stanju. o su­ štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira. 476): . tako što sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao da su to čulne impresije. San nas može svima ovim probama zava­ ravati. Posle psiholoških razvijanja koja se delimično razlikuju od ovih. U tom pogledu ne postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih predstava. Moramo dakle priznati da se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str. njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u subjektivni svet snova. Slike u snu uslovljene su po­ puštanjem samovoljnosti. kao u budnom stanju. dakle primamo halucinacije potpuno im verujući. 58). I Psihološke osobenosti sna 55 cima). naime." Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­ nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­ nosti. Ona greši zato što zakon kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna (str. 43).. kao što to kaže Spits (str. ponovo načini mesta laganijoj i kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja. Ona osim toga zanema­ ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih gde ova samovolja otpada. tj. može nam eventualno pokazati da smo ružu koju smo videli i dodirnuli. on predstavlja nešto što se stvarno zbiva. Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­ nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str.

56 Tumačenje snova. „da 1 Sličan pokušaj kao Delbef. si­ tuacije sna u misli. „Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i povlači se sa periferije . Mi smo po aktivnosti isto tako oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. prema tome." (str. a ovo pretpostavlja da je ona bila percipirana. tako se čovek budi od gašenja kandila.). kome suprotstavljam svoje Ja. i da na taj način resimo zadatak tumačenja sna. 460 i ss. nego i njegovim psihičkim odnosom. . čak i za vreme spavanja. 457). ali ako ga pozovemo njegovim ime­ nom. ali je ovaj uslov opisao nešto druk­ čijim recima. kao i naša snaga volje. 1 Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­ vijih karakteristika snevanja. zamenjivanje halucinacija. Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa kojim se naša fantazija kreće u snu. onda će se isplatiti da navedemo neke oštroumne napomene staroga Burdaha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­ ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. . kao što i mlinar samo onda spava kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. t j . duša. ne bismo ga uopšte mogli probuditi. I mi stvarno ne postupamo drukčije Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezainteresovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­ zam uspavljivanja. ako se on odnosi na neku stvar koja je važna za predstavu. Za vreme sna slike sna sam smatrao istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­ vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg sveta. . da aktivnost sna objasni izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata. 1 . Covek se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve. zadovoljavajuća dušu nije poremetila" (str. kažemo. . kao i naših nada i želja u snu. On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao dobro (.sub ratione boni"). naročito stvaranje pojmova. ali da kao ravnodušna. Ali čovekov duh je u primeni zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put zamenjivanjem jedne predstave drugom. kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova. p r e ­ uzeo je Hafner (Haffner). 1 mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi stišavanju duše.. . s jedne stra­ ne. jer sama po sebi naša moć suđenja. i nedostatak kritičke r e ­ fleksije. kaže Burddh. dakle prestankom čulne aktivnosti. . Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­ govore koji nisu za potcenjivanje. „San se ostvaruje samo pod uslovom". neka ravnodušna reč neće pro­ buditi spavača. nego tek posle buđenja. 84). I Psihološke osobenosti sna 57 likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­ žim go (str. ne bi čuo i osećao. a vodeničar kad njegov mlin prestane da klopara. pove­ zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju osnovu. za vreme spavanja razlikuje između senzacija . ili bolje rečeno. nego više nedostatak interesovanja za to. Tako se dešava da mi u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti. 18). Ali veza nije u potpunosti prekinuta. emancipacija predstave o mestu koje po­ jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu. . kad čovek. J e r u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave. i njeno slobodno samoodlučivanje. Zato možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni nadražaj. s druge strane. moramo ipak pri­ znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta. imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapažanjima. možemo donositi na j čestiti je i najsve­ tije odluke. nje­ govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. on će se probuditi. . ali uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih nadražaja. dok s dru­ ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkonzekventnije zaključke. One uzimaju učešća. tj. on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­ protno. S ovim znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna. Prema njemu je prvi znak sna besprostornost i bezvremenost. sud i zaključivanje. ni u snu nisu izmenjeni bilo na koji način. . „Pošto se sve više duševne sposobnosti. . to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti predstava u snu. Još više se trajanje ove senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen uvek samo čulnom snagom utiska. duša nije podstaknuta čulnim nadražajima.

ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­ stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. njene želje. i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­ rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika. quelque 1 anachronisme. ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­ zana za slike sećanja. do­ gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­ načno u veoma velikom broju. perceptualne slike stvari. afektivna i mentalna. Jednu od ovakvih promena pokušava da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. San je nepovezan. kakvu apsurdnost. ako o psihič­ koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­ lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene. Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti. Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju pretpostavku da su se u snu dogodile i druge. Pojavljuje se gledište da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem psihičke efikasnosti u stanju spavanja. inkoherencija slike sno­ va jedini je bitni karakter sna. interesovanja.. . a to gledište nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno suđenje. affective et mentole. zbog čega se njihova veza sa slikama prekida. ali nijedno od njih ne donosi sobom i svoju psihičku vrednost. I ona duševna stanja. Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie psychique. interesovanja i rad­ nje.58 Tumačenje snova. Mori se s tim slaže. to je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju bez kontrole i bez cilja." Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­ staje svaka objektivna i razumna povezanost. lica. to je psihička anarhija. i bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­ sti. on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije. osećanja. dans le reve l'esprit est un automate spirituel. naime gu­ bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja predstava. Ko bi se u budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim. I tako nam se nameće već inače bliska pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti i na duševne sposobnosti. 1 . Jedna ili druga od ovih sposobnosti eventualno se sasvim ukida. dopušta nemogućnosti. podležu . da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­ no dalje da rade. I Psihološke osobenosti sna 59 kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju. lokaliteta. jednom pritisku zatamnjivanja. . da li one pod ovakvim uslovima mogu obavljati normalan rad. 17): „Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju korena njena osećanja. 2 San. 163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles et qui ne contiennent quelque incoherence. duh je u snu duševni automat.."2 Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne bi sadržavali neku inkoherenciju. kakav anahronizam. Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u duši onako po svojoj volji. ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno. quelque absurdite. Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­ učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­ noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja. I već je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­ kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­ hološkim osobinama sna. pokazuje nas i etički i moralno tupim. sad dolazi u pitanje." Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­ nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom se san u našem sećanju suprotstavlja životu. Po Lemoenu (Lemoine). c'est le jeu des fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans but. Mislim da to govori činjenično stanje. on kaže (Le sommeil. str. još zna­ čajnije i dublje promene sa materijalom predstava budnog stanja.

po čijem učenju du­ ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­ da besciljna." 1 Ništa se ne može zamisliti tako naopako. Po mišljenju naučnika •Spite (str. Bine (Binz. 123) misli da u snu nema kritike ni korek­ ture niza percepcija od strane sadržine celokupne Stvaranje ovih slika. Radeštok i drugi ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu. 522) veli: „Izgleda kao da se psi­ hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čoveka preselila u mozak jednog luđaka. grupacija je po­ stala drukčija. kao u kakvom kaleidoskopu. dok se ne uhvatimo za glavu i ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­ šću razumnog predstavljanja i mišljenja. tako nesre­ đeno. 45): „Kakve neobične skokove dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na glavu. I Psihološke osobenosti sna 61 „Popuštanje. vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de ces images que čhez l'homme eveille fait le plus souvent naltre la volonte. 1 . 26). str. izgleda da su predstave u snu sasvim uklonjene iz zaklona kauzalnosti. 148). ukazujući na teoriju o snu koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu." Radeštok (str. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar postala. Jodl (str. tri put tri je dvadeset. ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao. i tako se nastavlja ova promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava. san u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­ gim. 27) . . 2 Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezonovanja. kako se to kaže. uopšte nas ništa ne čudi što jedno pseto recituje neki stih. koje kod budnog čoveka najčešće izaziva volja." Hildebrant (str. oslobađanje i brkanje predstava ko­ je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno" priznaje čak i Folkelt (str. Već u sledećem tre­ nutku. Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­ lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na odnosima i vezama (str. U njima mi povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­ bom nemaju ni najmanje veze. a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous offrent la ehoree et les affections paralytiques . Uklanjajući se ispred stroge policije razumne volje koja vodi tok predstava u budnom stanju. 33). tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati. odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­ tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati kod horeje i kod paralitičkih bolesti. što kamena stena pliva na vodi.. mi sasvim ozbiljno po nekom višem nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te zemlje. što mrtvac na svo­ jim nogama ide ka svom grobu. tam incondite. str. dobro­ voljce. 14)." Mori (Le sommeil. quod non possimus somniare. pour l'intelligence.60 Tumačenje snova. i kad preterivanje u besmislici do­ vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­ žimo. correspond. sve dok se ne probudimo. Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­ vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona (De divinatione II): „Nihil tam praepostere. 50) nalazi za odnos slika snova prema mislima u budnom stanju jedno poređenje. 145): „Stvarno izgleda nemoguće da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti zakoni."1 Fehner (str. tam monstruose cogitari potest.2 Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­ ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim duševnim aktivnostima. takva da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. za njega: „toute une serie de degradations de la faculte pensante et raisonnante" (str. po mogućstvu još besmislenija i luđa nego što je već i ranije bila." 1 San je. uostalom.

ne može postojati nikakva sumnja o tome da je ova u njemu sačuvana. Ove se među sobom povezuju prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz predstava (slika). važe i za slike sna. jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava. kako izgle­ da. Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­ kovanje.U snu se predstave jure i love prema slučajnim sličnostima i jedva primetnim povezanostima. sećanje. ali nepotpuno. Zibek (Siebeck. Sole (Scholz. 2) une association vicieuse et irreguliere des idees1 (Le sommeil. Čitav ovaj materijal obrađen je za­ tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti koje sređuju i misle. str. štaviše. mada jedan deo apsurdnosti sna treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. Sve snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­ cijacije. Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti koji se javlja u snu. Od Mo­ rija potiču i dva izvrsna primera sna. onoliko koliko se može (uporedi. sasvim posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su aktivne u budnom mišljenju. prema kojima se predstave povezuju. ili da su se logički odnosi između predstava izgubili (str. na drugom mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­ nja. deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom.. ipak. Sada se prilično uopšteno pri­ znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja. u snu najmanje trpela. funkcije svesti..62 Tumačenje snova. Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije. izolovano jedna od druge. za tako mnogo­ brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje. Međutim. Kao „Gemut" (osećaj). Tako kaže Folkelt (str. čija su učenja postala merodavna. 98) itd. itd. sputano. bude u duši najpre izvestan broj predstava koje se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja). Zakoni o asocijaciji. njihova domi­ nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza. Vunt." Protivrečnosti u koje pada san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene. Isti naučnik izjavljuje: . Nisu samo još uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom ili onom zakonu o asocijaciji. Naročita poteškoća za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne funkcije.. na primer Vunta i Vajganta). 1 PsiholoSke osobenosti sna 63 svesti. to znači tako da reflek­ sija i razum. 70) veli: „San teče ili isključivo." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­ rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­ ševnim smetnjama. str. 15): . štaviše. str. on označava „konstantno prikuplja­ nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića". On priznaje dve glavne karakte­ rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme automatique de l'esprit.U snu se javljaju sve vrste svesne aktivnosti. Spita misli da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest. koje među sobom povezuju predstave u snu. po zakonima golih predstava ili organskih nadražaja sa takvim predstavama. On je jednom sanjao da preduzima hoJedna spontana i tako reći automatska akcija duha. da ona može pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­ cijom budnog stanja. Štrim- pel (str. 37) vidi jednu od duševnih aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegorizirajućoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna. Pre­ ma Spiti." Naučnici čije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju: suma senzacijskih nadražaja iz različitih. 126). 11) u snovima vidi sposobnost duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad svim senzacijama i percepcijama. Pošto jedino preko svesti nešto znamo o snu. estetski ukus i moralni sud pri tome ni­ šta ne mogu. 1 . u kojima jednozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­ stava u snu. pisci koji uglavnom ovako nepovoljno sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti.

.. str. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence durant le sommeil.le reve n'est pas derasion ni meme irraison pure"2. de Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­ sivnih ličnosti. i od nje je u toku sna koji se nastavio postao velik borbeni mač (str.. Snevač je glumac koji po volji igra i luđake i mudrace. zatim mu trgovac začinima reče: . Drugi put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao kilometre. les bourreaux et les victimes. les demons et les anges. . Odabrana dela. prev. o či­ joj je smrti malo pre toga bio čitao.Now our dreams are a means of conserving these successive personalities. 137).. možda samo pretva­ ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta. ili ako neko drugi (Diga) iz­ javljuje: .1 Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­ govora sa druge strane.(34 Tumačenje snova.an archaic world oj vast emotions and imperfect thoughts". les nains et les geants. ovde izgleda teška. dans leur fermeture au Monde exterieur. protiv koga Mori žestoko polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam mogao da nabavim." Onda dođe više slika u kojima je video cvet Lobelis. str. volja. pamćenje. imagination. mi se vraćamo starim načinima posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima. hormis le perception. intelligence.M. Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san. seulement. 2 U snu. 5 Frojđ. samo se one vezuju za imaginarne i nestalne objekte. pa čak ni čista besmislica. Izgleda da je nipodaštavanje psi­ hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz d'Erve (Marquis d'Hervev). kao . toutes les facultes de l'esprit. vraćamo se im­ pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­ nirali. dokaz protiv kontradiktornog materijala. 1 upoznamo stepene razvoja psihičkog života.3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­ nim početnim slogom.Vi niste u Parizu nego na ostrvu Gilolo. Mori kaže za njega (Le sommeil. Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji ide još dalje i prodire još dublje. dželate i žrtve. zatim •e posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelles tiea (Pelletier).. Kontradikcija. 2 San nije ni nerazumnost. razume se. moralitć. kepece i džinove. sve sposobnosti duše: inteli­ gencija. VT 1 . toute sa liberte d'action et d'attention et il ne semble faire consister le sommeil que dans l'oclusion des sens. restent intactes dans leur essence. 3 Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli. 118) da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­ nju upravljaju i snom. osim percepcije. J. ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti. Njegove izreke za­ služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni smisao sna. imaginacija."* Mislilac kao što je Delbef tvrdi — ne navodeći. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­ ma izgledu. elles s'appliquent d des objets imaginaires et mobiles. moralnost ostaju u svo­ joj suštini nedirnute. ovaj mu posle razgovora da jednu lopaticu (pelle) od cinka. zatim se stvorio kod jednog prodavca za­ čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija. I Psihološke osobenosti sna 65 dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku. demone i anđele. Ali iz­ gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna može biti ipak nije bez metoda. sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu. Takođe neće mnogo značiti ako jedan od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita. najzad se pro­ budio igrajući partiju lota. to impulses and activities which long ago dominated us. ili je možda izgled koji im je san pružao bio drukčiji.) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­ riti sud. Le songeur est un acteur qui joue a volonte les fous et les sages. Sili (J. 222). pa stoga zapravo nije u pravu: „Dans le sommeil. posle toga generala Lopeza. 19): . memoire. en sorte que l'homme qui dort ne se distingue guere. napom. selon se maniere de voir. volonte. Kad spavamo. doduše."2 (Str. When asleep we go back to the old ways of looking at things and of feeling about them.

treba znati analizirati tkivo snova. tako da često mislimo da posmatramo . dražesnu ironiju. Glavno je predstava. nalazimo da se ovaj pisac ovako izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image du reve est la copie de l'idee.. chez celui-ci." (str. il faut savoir analyser le tissu des reves. Wolf Datridson. 146). i najfantastičnije koncepcije postaju proste i potpuno logične činjenice. inkoherencija tada postaje shvatljiva. smešno u neopisivo drastičnoj komici. takva nežnost osećanja. jasnoća shvatanja. Čeci etabli. neuporedivi humor. objective et ressemble. preko naslućivanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve do precenjivanja. a po­ nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio. Hildebrant koji je. objektivnu formu i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima." Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda zauzima u literaturi velik obim. les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques.qu'il y a une difference de plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre qu'elles gardent chez l'homme eveille."s „Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula. l'idee prend une forme visible. takva tananost posmatranja. tako da se čovek koji spava uopšte ne razlikuje. l'incoherence devient alors comprehensible. u njihovom za­ tvaranju od spoljnjeg sveta. 19): „Ona se nalazi između intenzifikacije duševnog života. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­ java često u najdubljem razume van ju suštine koja u tim pojavama leži. a la sensation determinee par les objets eocterieurs. ko ne bi iz sopstvenog isku­ stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše. On nam zemaljsku lepotu pred­ stavlja u nebeskom sjaju.66 Tumačenje snova. samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad dešava veoma nejasno u duši. treba znati pra­ titi tok predstava. ono što nam je iz iskustva poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem obliku. obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna kraja ovog niza vrednosti (str. što bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­ nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju. toute la difference qui separe alors la pensee ordinaire de celle du dormeur c'est que." 5* . psihološku karakteristiku snova izrazio u tri antinomije. le souvenir revet l'apparence du jait present. d s'y meprendre. jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­ ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa svega što je ljudsko. godine neki stari autor koji mi je bio ne­ poznat. koje san stavlja daleko iznad funk­ cija u budnom stanju. vizija je samo dodatna. il faut savoir suivre la marche des idees. H kojim smo se upoznali. la vision n'est qu'accessoire."' — „Cak i najbi­ zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo analizirati.'JG): „Neobični skokovi naših predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­ cija." „Sto se tiče prvoga. izvanrednu alegoriju."2 Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje d'Ervejeve knjige. od najdubljeg omalo­ važavanja. kao što znamo. I Psihološke osobenosti sna 67 l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant les sens. sećanje prima izgled sadašnje činjenice. jednog potenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i. branio slično objašnjenje inkoherencije u snu (str.skok predstave koji uopšte to nije." 8 „Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one održavaju u budna čoveka". Le principal est l'idee. sva r a ­ zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste ta što kod ovoga predstava prima vidljivu. 8 „Slika sna je kopija predstave. Pošto je to utvrđeno. s druge strane. od čoveka koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula. I na strani 147: „Les reves les plus bizarres trouvent meme une explications des plus logiques quand on sait les analyser. uzvišeno prikazuje u najuzvišenijem veličanstvu." 1 Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je već 1799."1 Ali Mori dodaje: . i takva briljantnost vica. l. prema njegovom načinu gledanja.

68 Tumačenje snova. Onaj ko je sklon nipodaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu. da je i u drugom smislu nezavisan od vremena. razuUpor. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave. oslobođenje du­ še od okova čulnosti. dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­ padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­ prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti. kao što Hildebrant primećuje. da je san oslo­ bođenje duha od sile spoljne prirode. daje pred­ nost somatskim nadražajnim izvorima. str. nego san vrata što vode u metafiziku. nisu vladale egzaktne prirodne nauke. za onoga koji je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­ sti koje ima u budnom stanju otpada. 2 1 mevajući bolje naslućivanje naroda. svaki motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za snevanje. Ove reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj2 ci. snovi koji zaslužuju ovakvu i drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna. kao što se može shvatiti. kao što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom usmrćivanju giljotinom. Drugu prednost snova često isticana od strane starih pisaću. o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­ govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno. naravno. Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel). Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. upravo je iluzorna prednost. Ova prednost. zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve. I Psihološke osobenosti sna 69 Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­ pe. ono ima jednu činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­ stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim bitnim crtama ima opštu važnost i koja. San bi trebalo da u odnosu na vremenost ima još jedno drugo preimućstvo. 1 . od najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­ govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma koliko jednostavno bilo ovo rešenje. može se sa lakoćom prepoznati kao iluzija. i to baš zato što je jedan oblik mišljenja. Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­ nom periodu koji je sada iza nas. Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900. kaže da nije budno stanje. uko­ liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik. dok je duhovima vladala filozofija. Hafner i Spiu. jedan od malo­ brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­ vrsnim argumentima. i slični sudovi mladog Fihteja 1 (Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao „polet duševnog života ka jednom višem stepenu". 59). a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se desi i jedno i drugo. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez vrednosti. većinom pridr­ žavali psihičke vrednosti snova. izgleda da dokazuju da je san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­ držine. sne­ vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­ čije nego što je budno mišljenje. kao na primer Subertova (Schubert). Snovi. od pojava rasprava Le Lorena (Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije 1 postigla definitivno objašnjenje. taj u etiologiji sna. Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost sećunja. nam mora pomoći da prebrodimo one protivrečnosti. da su snovi suvereno superiorni iznad vre­ menskih i prostornih rastojanja.

onda se toga užasava kao nečega što je strano njegovoj prirodi. ubistvo i liša­ vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez naknadnog kajanja. biće krepostan čovek i u snu pun vrline. str. za­ visti. 553): „Covek za vreme spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline. da se moralne osobenosti ljudi odra­ žavaju u njihovim snovima. F ETIČKA OSECANJA U SNU Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­ blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i osećanja budnoga stanja prostiru i na snove. pošto ne osećamo n\ sa­ žaljenje i pošto i najteže zločine. World of dreams. Jedan čestit čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin.. da naime u snu svako postu­ pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­ rom. . Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna osećanja i težnje. kao što su Sopenhauerove. gnevu i svim porocima. 1 izgleda da savest u snu ćuti.U snu je istina. Erlangen 1850 (Prema Spiti). 25): „Ako ne računamo retke izu­ zetke . 36): . i u snu slike koje je imao pred sobom u budnom stanju. opiraće se mržnji..70 Tumačenje snova. R." Sole (str. a da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum. Izbegava se — i to svakako s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog prirodnog psihološkog rešenja." Radeštak (str. onda ipak njeno shvatanje podleže mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. 1 Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima." Folkelt (str. pa čak i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih dovede u vezu s njima. Jer nas ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­ ševne radnje iznenađuje i ovde. F. kritiku kod H. Jedni isto tako od­ lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zahtevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čovekova ostaje sačuvana i za san. estetski ukus ili moralni sud. krađu. su postupci u seksualnom pogledu. Elisa. sud je krajnje slab i preovlađuje etička ravnodušnost. on će se odupirati iskušenjima. Hafner (str. 268. a čovek greha naći će. da može rešavati sumnje i probleme. 146): „Treba uzeti u obzir da se asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave. 1 Upor. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i svaki moralni sud. ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­ movolji snova. kao Sto svako zna.. Rimski car koji je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije Grundziige des Systems der Anthropologie. Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­ ke sumnje. . ili ako se to ipak dogodi. po pravilu. da kod pesnika i kompozitora može biti izvor novih nadahnuća. svoju sopstvenu ličnost mi prepoznajemo. I x Etička osećanja u snu 71 činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji danju nije bio postignut." Ovim pogledima se najoštrije protive izjave. . tako i sve ostale ljude. Ali ako je već sama ta či­ njenica van spora. 4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u snu. Jesen kaže (str. naprotiv. uprkos svakom maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko.

/ Etička osećanja u snu 73 U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­ pe autora. pošto je našem mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­ vot jedino poseduje istinu i stvarnost. Strogo uzevši. 1 Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite. I ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­ dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u budnom stanju da ima slične misli. nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni vrlina rfi greh. za koje se „kategorički imperativ" prostire i u san. A sada. suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podležu fantazija. razum. ukoliko je život nečistiji. sećanje i druge sposobnosti isto­ ga ranga. 192). Jer bez obzira na one suprotnosti u procenjivanju nemoralnosti sna. da niko sam za sebe ne zna baš tako sigurno koliko je dobar a koliko zao." Ali je čovek odgovoran za grešan san ukoliko ga indirektno izazove. Ostali. 45 i dalje). I za Hildebranta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji. izgleda. ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke." Mali spis Hildebrantov. ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili postanu ma i samo sumnjivi. upravo problem mo­ ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa. Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali dok nas ni jedna. ma koliko opipljiva računska gre­ ška. Za njega nastaje . najsavršeniji po obliku i misli­ ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna na koji sam u literaturi naišao. uto­ liko je čistiji i san." Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi rade budni.. koje su danju s nama. Oni bi pokušaj da snevača načine odgovornim za njegove snove. pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­ trašnjosti. Pjaf1 (Pfaff). menjajući jednu poznatu poslovi­ cu. mo­ rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez ikakvog ograničenja. između vrline i poroka. Hafner kaže (na strani 23): „Mi nismo odgovorni za snove. kod pisaca obeju grupa pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­ nih snova. iz kojeg sam već uzeo mnogobrojne citate. str. Tako prinudna logika stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova. Prema tome. utoliko je i san nečistiji." (str. prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­ vima. Ali se (ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je moralno biće. mogli isto tako mirno otkloniti kao i prividno ist.ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­ lektualnih sposobnosti u budnom stanju. za sve one koji smatraju da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi privedeno kraju.. da zbog pokvarenosti njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter u njegovoj prirodi.. I mi za nešto što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­ mo: . moglo bi im se samo poželeti da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­ žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže. ipak se nikad ne gubi razlika između dobra i zla. i da niko ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­ ralne snove. povla­ če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­ rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac da ga se ni u snu ne možemo osloboditi.To mi ni u snu ne pada na pamet!'. Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu odgovornost za svoje snove.. Kako se mnoge stvari. i tako se razvija jedna nova razlika u mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži u funkcijama duševnog života ili u njegovim somatski uslovljenim smetnjama.72 Tumačenje snova.

49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu." 1 Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela sveta inkvizicija prema našem problemu. zadirkivajućih i mučnih. u njihovom najsvetijem i naj­ ozbiljnijem misaonom radu. onda se svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije palo na pamet. ne za celokupni zbir njihov ali sva­ kako za izvestan procenat od njih. kao i u budnom stanju. 144): „Duh je retko kada tako srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­ vama." Dr Eniger (Ehniger. S. i brkanje elemenata predstava u snu. izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način života. iako nesvesno. 1 Svakako.74 Tumačenje snova. kao što nam je poz­ nato. ali." Hildebrant. s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za nešto što je najdalje i poslednje za nas. I / Etička osećanja u snu 75 dužnost. pobožne i svete ljude svih vremena terale na to da se žale da su teški grešnici. po­ što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­ ričito poričemo postojanje takvih misli. „Ukratko ako u ovom smislu koji se teško može pobijati. pošto im smetaju u njihovom naj­ dubljem razmišljanju. Gruber. svakako. u kojoj bismo bili od­ govorni za svoje misli. — on se samo na to ugle­ dao i ispleo ga. Kod Spite nalazimo navede­ nu sledeću izjavu A. I dok posle buđenja čitavu. Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­ umljenje o tome da li treba jednostavno poricati svaku odgovornost za grehe i krivice u snu. Pošto je izneo da se moraju uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna. on je na scenu doveo apostolovu reč: . koju i on sam priznaje. naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­ šljenje. ne postoji sumnja o tome da se ovakve predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju kod većine ljudi. u klicama i nagoveštajima lo­ ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­ laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­ va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti. Celera (Zeller) u članku Irre" u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era (Ersch. naime. jer su naše misli u toj oblasti tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­ ćem da se jedva još mogu smatrati našima. . Čovek se oseća odgovornim za snevačeve zablude." (Str. svesni svoje moralne snage. dakle. ipak materijal od ko­ jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti sa smešne strane. a i smanjivanje vrednosti. štaviše. i to u dramatskom obliku. Urban. jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko dana zanimao.Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli' — onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan minimum krivice. go­ vorimo jezikom istine. i najveći mislioci morali su se žaliti na množinu loših predstava sličnih snu. 52): „Ne može se. Time. izložiti smehu. naširoko razra­ đenu tvorevinu poročnog sna možemo. u delu Tractatus de Officio sanctissimae Inquisitionis"." O tom prvom impulsu bi se moglo reći: San te nije pronašao. taj je ubica'. Svajcarska).Ko mrzi svoga brata. mi time ipak u isto vreme indirektno priznajemo da naše samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo. str. (Str. I ja mislim da mi ovde. da pre odlaska na . zbi­ janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­ manji delić vremena. on je obradio samo jednu neznatnu količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre toga bio našao. požuda ili impuls kroz dušu budnoga čoveka. želimo veoma odlučno da odbijemo. ali i na nekom drugom i ne samo etičkom polju. raz'umemo Hristovu reč: . koje j e narrisao Tomas Karena (Thomas Carena. To su iste misli i ista ocena koje su. Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­ govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. Osuda ovakvih predstava bila je po­ nekad manje ozbiljna.spavanje moralno očisti svoju dušu. zamisliti nijedna akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način pre toga prošao kao želja.

Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u budnom stanju svojstvena neka moć koja je. stvarnih našoj moralnoj svesti. premda ne čitavu prirodu čovekovu. H. I Etičko osećanja u snu 77 Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­ snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih misli. kao što. čija pojava i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše čuđenje. „Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate e spente da un pezzo. ne do­ zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. Fihte. Ni Spitu nije moglo ruko­ voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore nadraživanja. 149). stare i sahranjene strasti ponovo oživljavaju. ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što je u njegovoj moći. Dosad nije načinjen ni­ jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim saznanjem ovu različitost odstranimo. cose e persone acui non pensiamo mai.I one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­ zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu svoje prisustvo u duši" (str. ako je u budnom stanju uvek vodio život strog i pun vrlina. kakvi se zaključci za psihologiju budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca i njihovu novu različitu grupaciju. passioni vecchie a sepolte rivivono. Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih predstava u snu. J. ili pak u njemu igra samo ne­ znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva. Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­ krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da smo imali drukčije vaspitanje. ovde je mesto da se setimo da je prema mišljenju SopenIzvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­ šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo. i spadao je među sredstva da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­ nom našem poznavanju. 84) kaže da nam san često samo otkriva ono što sami sebi nećemo da priznamo. dok nam one druge ostaju samo neobične.76 Tumačenje snova. Najzad. „Karakter naših snova ostaje daleko vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego što možemo saznati o tome samo posmatranjem u budnom stanju. Erdman (Erdmann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo mišljenje treba imati o nekom čoveku. Hildebrant može snu dodeliti ulogu upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­ ralne štete naše duše. si ridestano. to sam u snu na svoje veliko iznena­ đenje već nekoliko puta saznao. polazeći od ovih pretpostavki. na primer za vreme puberteta. ako se trudio da suz­ bija grešne misli kad god bi se one pojavile. jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­ nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­ nom stanju nedostaje. 1 hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom neželjenih predstava (slika)." I nešto slično misli i J. i da u spavanju ne­ što ispada iz akcije što nas je. Jedna važna razlika postoji samo u tome: neželjene predstave na moralnom polju pokazuju suprotnost sa našim običnim osećanjem. Samo tako.. pred nas izlaze stvari i osobe na koje nikada ne mislimo. naprotiv. Po ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta- . Radeštok (str. ono što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja prema njemu. 55). i da ga stoga s pravom nazivamo lažljivcem i varalicom. ponekad može da svesti objavi i neke dotad neprimećene telesne bolesti. inhibirana da prodre do akcije. koji. i Folkeltova: . doduše. 105). je tako pokazao stvarnu. E. delujući danju kao neka inhibicija. San. prema priznanju lekara. sprečilo da primetimo postojanje tog impulsa. on kaže da nam san ponekad dozvoljava da zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­ titi celokupan ovaj predstavni materijal." Nama se skreće pažnja da iskrsavanje ovih pobuda. ci vengono dinanzi"1 (str.

onda ovo mišljenje ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima Morijevim (str. on postaje igračkom svih strasti protiv kojih nas u stanju budnosti brane svest. c'est surtout l'homme instinetif qui se revele . I Etička osečanja u snu 79 ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­ hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­ nomen. Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da nas naša svest ne sprečava. 360).. ne bismo imali nikakvo pravo na ovakav zaključak. Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­ nu stvarno postojeću. J'ai mes defauts et mes penchants vicieux. Kad sanja. me sont suggeres par les incitations que je ressens et que ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler. koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­ na volja ne pokušava da odbije. utoliko više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj uticaj nad njim. . . a l'itat de veille la conscience. svakako da to nije dokaz za duševni impuls snevačev. otkriva instinktivni čovek . 113). Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-« njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­ vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za „automatisme psychologique" (psihološki automati­ zam). 462): „Dans le reve. Za Jesena n e ­ željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­ vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­ sima najžešće borio. la crainte nous dejendent. devant ma pensee et qui constituent les reves. . Cim obustavlja vrše­ nje svoje volje.En reve l'homme se revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite. mais moins les idees acquises ont pinštrć dans son esprit. pre svega. 115): . vraća u prirodno stanje. mada nam ponekad skreće pa­ žnju. sans que la conscience nous retienne. Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­ jućoj sadržini predstave. Očigledno."2 Na j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str. Evidemment les visions qui se deroulenr. plus les pen­ chants en desaceord avec elles conservent eneore sur lui l'influence dans le reve. Mais dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion. .Ce sont nos penchants qui parlent et qui nous font agir. dakle. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o granicama moralnosti kaže: . sans crainte et sans remords . predstave (vizije) 1 . Des qu'il suspend l'exercise de sa volonte. tako reći. Kod jednog drugog pisca. Morija. koji po njegovom shvatanju vlada snovima. str. bien que parjois elle nous avertisse. u budnom stanju.. predstavljaju „ka­ r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. le sentiment d'honneur. .. trudim se da se borim protiv njih. mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­ nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez plana. et sa misere natives. P r e m a n e k i m drugim autorima. 8 U snu se. * U snu se. i dosta često mi se događa da im ne podlegnem. . a. ali uko­ liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh. ali potisnutu ili skrivenu n e ­ m o r a l n u dispoziciju snevačevu. ili bolje rečeno. u grozničkim i drugim delirijima. čovek u potpunosti otkriva samom sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. Ali u snovima uvek im podležem." (Le 1 sommeil. Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti. l'etat de veille. Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost psihičkoj delatnosti. radim po njihovom impulsu. L'homme revient pour ainsi dire a l'etat de nature quand U reve.. čovek se. bez straha i bez grize savesti . et U m'arrive assez souvent de n'y pas succomber.78 Tumačenje snova. je tdche de lutter contre eux. osećanje časti i strah. U devient le jouet des toutes les passions contre lesquelles.

ako se pojave nadražaji koji smetaju. moći ćemo nazvati teorijom o snu. a teorije pomenute na drugom mestu čine ga uzorom za maloumnost ili amenciju. ipak će izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa uvidom u jednu funkciju sna.80 Tumačenje snova. I Teorije o snu i funkcija sna 81 Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi: „San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana. ono štaviše prodire u njen mehanizam i čini ga privremeno neupotrebljivim. Ako odustanemo od potpunog nabrajanja. Ukoliko se može pretposta­ viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova. ali. ne uviđa se za­ što se sanja. osiromašenje u pristupačnom materijalu. ono se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spoljnjeg sveta. uvek prema osnovnom shvatanju o meri i vrsti psihičke aktivnosti u snu: 1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­ hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu. zašto komplikovani mehanizam duševnog aparata i dalje radi. šta srne da polaže pravo na to da bude uvršćeno među psihičke procese budnog stanja? G TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema jednoj opširnijoj oblasti fenomena. Otkako je san postao predme­ tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj teorija sna. ali je strah realan. Pojedine teorije o snu razlikovaće se među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­ stiku sna određuju kao bitnu. VI . što ga uzimaju za po­ laznu tačku za objašnjenja i odnose. ona mora pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate od onih u budnom stanju. Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom smislu. 2) Teorije koje. na primer. ali naše očekiva­ nje. labavljenje međusob­ nih veza. doduše. ili. koje je po navici upravljeno teleologiji. Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i u naučnom svetu uopšte. to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati neophodno da se izvode iz teorije. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu. možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom o snu. Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao Delbef." Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­ njamo ostaloj sadržini sna. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­ punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu što o snu vredi znati. Ovde duša ne spava. ti raz­ bojnici su. i kad bude stavljen u odnose za koje nije proračunat. preneta u stanje spavanja koje se razlikuje od uslova budnoga stanja. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova 6 Frojd. za san pretpostavljaju smanjenje psihičke aktivnosti. kao što je teorija Delbefa. mogli bismo pokušati. to jest. boji razbojnika. Jedna funkcija. ali među njima ima i ponekih veoma ne­ potpunih. naprotiv. i pred nas se postavlja problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti realno. imaginarni. Kod ovih teorija postav­ lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­ gući pristup ka jednoj funkciji sna. to bi bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto treće. rekao bih da prve teorije konstruišu san kao paranoju. probuditi se. Ako smem da upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­ rijalom. ako se čovek u snu. Odabrana dela. snevanja. sa sledećom grupacijom teo­ rije o snu. njen apa­ rat ostaje intaktan. Spavati bez snova. možda.

a nedostaje još kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­ jacijama. predali spavanju. Broj možda­ nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći. pre svega. nema ni­ kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­ tra kad bi se proces laganog buđenja preko novodolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. glasilo je ovako: Pošto smo se. I Teorije o snu i funkcija sna 83 teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­ kom objašnjavanju sna. sa svih strana dolaze spavaču nadražaji. parci­ jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­ govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih filozofa i fiziologa. dok sve naokolo još uvek ukočeno miruju. u mnogim slučajevima upravo bolestan proces . 43): „Ovo stanje (ukočenosti). Bine svojom izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i značenju sna (str. u svima slučajevima beskoristan. San je za nju rezultat parcijalne budnosti („lagano. naime razbijanje o jednu od protivrečnosti sadržane u snu. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja ne polazi za rukom. naći će ovu teoriju izraženu u opisu Binca (str. najpre se jedan deo duše probudi. auto­ ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­ hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. čak i od svih telesnih oblasti za koje se čovek kao budan nikada nije brinuo. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je. kao somatski proces. svakako. sve činje­ nice upravljene su tome da san označe kao jedan telesni. trebalo bi još vrlo mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju. I tako je spa­ vanje ometano. zatim kratko vreme funkcioniše sa svojim probuđenim delom. Kod svakog shvatanja sna ne može se. i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna koji se odaje apsurdnošću. pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada. do potpune budnosti. koje je nadražaj izazvao. ukazuje svakako na više od jed­ nog pravca. ako je ikako mogućno. San je reakcija na smetanje spavanja. koji pored svega još ostaje funk­ cija jednog duševnog organa. naime. Stoga se stvorene slike. Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile ćelija koje su se probudile. ili koji naučnije misli. ima pored toga i drugi smisao. Obeležiti san. što je au­ tor Bine sam istakao. koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­ perimentalno izazivanje snova studirao davanjem otrova. . sasvim izlišna reakcija. približava se postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima. radosna što ponovo može zaspati. Sve ne­ znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­ milanih u moždanoj belančevini. Sad pred našu zamagljenu svest na­ stupa izolovani rad pojedinih grupa." Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno. pri čemu. San po ovom shvatanju postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti. zato se ona može koristiti nizom stanja. Ovde bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o parcijalnoj budnoći potvrdila. Time se snu želi poreći dostojanstvo jednog psihičkog procesa. To shvatanje najopširnije je izneo Mori. reda­ ju divlje i bez reda jedna za drugom. kaže za san Herbartova psihologija). da se podsticanje na san. odnosi na etiologiju sna. međutim. i sve više njih se rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­ nosi. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­ vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog anatomskog regiona na drugi. Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­ ophodan. uostalom. Naprotiv. iznutra. spol ja. Ono vrlo sta­ ro poređenje.82 Tumačenje snova. i nerazumnost sna sve neznatnija. parcijalno i ujedno i veoma anomalično bdenje". pojaviti nijedna funkcija sna. isključivši sve nadražaje. posle toga drugi. On se. poznato u primeni na san — o „deset prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici. Predstavljeno u naj­ ekstremnijem obliku. izvodi isključivo sa somatske strane. naravno. koji se brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­ bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­ no zastupnici egzaktne nauke. koje većinom odgo­ varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti. s* . kao što se Mefisto žali na životne klice. " Primenjivanje izraza „telesni" na san. . od postepeno sve većeg i većeg buđenja. 357): „Kao što vidimo.

on je svakonoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­ sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od prenapetosti. ili. prema Robertovoj teoriji na­ lazi se podstrek za snevanje samo u duši. Treba priznati samo to da slike fanta­ zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. time se ne kaže ništa drugo nego da u snu neke duševne sile deluju. Na istim oso­ binama sna. očigledno. koja rasterećuje" (str. i da snevanje nije nikakav naročiti psihički proces. san javlja kao „somatski" pro­ ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj reakciji na njega. to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši događa. postaviti Robertu pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­ rećenja duše. ne objašnjava ni bdenje ni spavanje. pošto bi se u njegovom mozgu skupila ogromna masa nedovršenih. I tako san. 32). u njenoj preopterećenosti koja zahteva rasterećenja. Robert kao isključivo tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­ mislili nikada ne postaju izazivači sna. on. Ona je naročito privlačna pošto za snevanje ume da navede jednu funkciju. „Snovi imaju snagu koja leci. do kraja nedomišljenih misli i plitkih utisaka. nema mesta među psihičkim procesima bdenja. jedan drugi naučnik. pod čijom bi težinom moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina moralo priasimilirati pamćenju. Iv Delaž (Yves Delage) ba- . razumljivo. Kao osnovu za svoju teoriju. . oslanjala se jedno vreme za­ nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­ dine 1836. Bilo bi pogrešno. uzeto iz budne svesti. nije nikakav psihički proces. a drugo. Ali ta­ kva nejednakost dešava se u toku čitavog života . koja u snu vidi je­ dan „somatski" proces. Robertu se. San za preopterećeni mozak vrši posao ventila sigurnosti. nije potpuno zavisan od somatskog. dakle." Čovek kome bismo oduzeli mogućnost da sanja. morao bi u datom roku postati poremećen umom. Ali. Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­ ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju prirode izvora snova. ili što je utisak bio suviše beznačajan. naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­ ka interesovanja preko dana. dok ostale miruju. jedan koristan uspeh. I Teorije o snu i funkcija sna 85 jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog svirača mogli proizvesti jedan muzički komad? Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv teorije parcijalnog bdenja. Uostalom. te uopšte nije imao pra­ vo na takvu obradu. . mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje." Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što je proces obrade ovog utiska bio prekinut.84 Tumačenje snova. time se. " Na vladajuću teoriju o snu. doduše. „Snovi su izlučivanja misli koje su u samoj klici ugušene. nego samo vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. prvo. 23). Robert pot­ puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna. na kojima smo se već za­ držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­ va. Burdah je godine 1830. Autor. kako se otkrivaju u izboru materijala sna. prema Robertu. već to posta­ ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­ lazu. izvodi zaključak iz obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­ vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo na koji način — vrši kao somatski proces. ako nam je dozvoljeno upotrebiti upoređenje: da dušu očisti od đubreta. 48). Dok se tamo uopšte ne bi sanja­ lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu uvek iznova ne bude. Robert uzima dve činjenice posmatranja. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­ dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­ vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­ ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog.

86 Tumačenje snova. Delažev tok misli na ovom mestu se prekida. et s'ils ont reve d'amour c'est pour etre infideles avec quelque personne indifferente ou odieuse. Sve što se u našim snovi­ ma javlja. sans but et sans direction. le reve est le produit de la pensee errante. čas opet jaču i tešnju. po svojoj prirodi kao novi utisci. ali Delaž ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi utisci. ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć dans la veille.. U snu se pojavljuje psihički potisnut materijal. Jednu lepu napomenu te vrste. a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom. ne postaju sposobni da izazovu san. san je proizvod lutajuće misli. qui ont garde assez. Ocene koje Tako mnoge zategnute opruge. I trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti Ako su bili jako zaljubljeni. sporedni i neizvršeni. selon que l'activite actuelle du cerveaux est plus ou moins abolie par le sommeil. 2 Na žalost. ili sa kojih je pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta. Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­ žniji. l Teorije o snu i funkcija sna 87 žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog značaja. Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France) u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit. etablissant entre eux un lien tantćt jaible et indecis. Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel. postaje opruga-pokretač sna. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­ vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­ žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­ di ili pak bio svesno potisnut. U suštini. oni pre braka ili za vreme medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­ me. utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­ gra neku ulogu. Delaž je na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga je preko dana obilno zanimalo. postoje dve iste kategorije utisaka. ili tek onda kad je počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana. pokazuje se prilikom tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao „souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). San je često osveta stvari koje zanemaru­ jemo ili prebacivanje napuštenih bića).En somme. 3 Ukratko. Iz delovanja ovih sposobnosti pro­ izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna. se fixant successivement sur les souvenirs. bez cilja i bez pravca. 1 dovršeni."1 A o čemu se sanja? Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih dana i iz ranijih vremena. to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne večeri zanemarili. ako se pokazala kao opšte pra­ vilna. nago­ milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću. Le reve est souvent la revanche des choses qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što noću vidimo. Vintensite pour se placer sur sa route et l'areter sa passage. nego to zato čine što su nedovršeni. Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. pošto su ravnodušni. i tako se svo­ jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj teoriji o parcijalnom spavanju mozga: . pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­ vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov prolaz."3 U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna. tantot plus fort et plus serre. kako ih ističe Robert. koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo na nepotpun način. oni će se takođe za vreme spavanja opustiti. on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu može dopustiti samo najmanju ulogu. prema tome kako je aktiv­ nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna. Fizička energija. „autant de ressorts tendus"1. uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­ određenu. Pošto je smrću izgubio jedno drago lice. Ali ovaj materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­ rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu verovatno jače pogodili nego naš duh. i što bismo najpre mogli biti skloni da shvatimo kao tvorevinu snova. 2 1 .

očigledno. on oslobađa fantaziju okova tako da sve slike svakodnevnog života. koju treb nazvati fantazijom. prema kojoj je san „prirodna aktivnost duše. brige na­ dama i vedrim razonođavajućim slikama. doduše. ali putevi filozofa time ne postaju jasni Sernerov prikaz. Ona. da se od njih odmori. iz sjajnog i bleštavog lju ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo smisla.. koja nije ograničena snagom individualnosti. i tamno naslućivan je narod­ ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred- rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj ma spavanje deli svoja dobročinstva. nošen gotovo pijanim oduševljenjem za predmet. zamišljaju kao sta­ nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage za svoj dnevni rad. mržnju lju­ bavlju i ljubaznošću. nego samo još priroda jednog me hanizma. Ona. strah hrabrošću i pouzdanjem. uzima po slednju građu iz sećanja budnog stanja. To su lake igre imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­ ju nikakve veze. 486). stvara stanja suprotna stanjima budnosti. ipak jednim dragocenim zadatkom. vin do neograničene vladavine.88 Tumačenje snova. uza­ ludno iščekivanje ispunjavanjem. iako ne darom datim neposredno odozgo. Ona pokazuje naročit ljubav prema svemu što je neumereno. spontana energija Ja postaju rastrojeni. na buntovničke afekt . nije ometana samosvešću. koje mor delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu če za sobom. čak i kod njegovog pristalice. ona se u sn ne pokazuje samo kao reproduktivna. Ali ujedno." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­ činstvo za duševni život. sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto njih navesti jednu izjavu Burdaha. ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn nadražaje raspoloženja srca. veću okretnost i veću volju za način izr žavanja. naila na ovakvu ocenu. nije upravljana samoodređivanjem. nekako slično godišnjem odmoru i raspustu o ferijama." Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uverljivije opisuje Purkinje (str.Iz mističkih konglomerata. nego želi da ih razreši. nesmanjene. mi bi­ smo sigurno rano ostareli. preduzeo Šerner. napisana teškim i suvoparnim stilom. može ispreturati. Mnoga ranjena mesta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­ vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­ đenja. ali ona o te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud noga života razlikuju kao nebo i zemlja. jedne preko druge. preteran monstruozno. Ali zato se u snu aktivnost duše. oslobođena svake vladavine razu ma. i kako preostacim ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra duhovni karakter. 456): „Ove bi funkcije naročito obavljali produktivni snovi. Sernerov knjiga. I tako san možemo sma­ trati. on od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već savitijivost. nego je to vital­ nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­ bodnoj igri" (str. nego i ka produktivna. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena koje leci bol. Ona tugu leci radošću. ljubaznim pratiocem na pokloničkom putovanju ka grobu. Njene osobenosti snovima daju njihov posebne karakterističnosti. budući da je oslobođena. odnese so bom u snevanje. Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih snaga Burdah i ostali. pre svega. htenje predstavljanje postaju izmenjeni. osećanje. I Teorije o snu i funkcija sna 8 \l su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u ovaj red. pa prema tome slobodna od strogih mera. Duša ne želi da nastavlja zategnutosti budnog života. kak zbog te decentralizacije saznanje. On sam izvodi kako u snu centra nost. stavlja pred analizu takve teškoće d spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj . Serner ne spada među autore koji duši dozvo ljavaju da svoje sposobnosti. i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on prekida radosnom detinjom igrom. Burdah stoga navodi i prihvata ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i sivila života. Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on što ga je godine 1861. bez snova.

tako na primer u snu izazvanom glavoboljom tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim paucima nalik na krastače) predstavlja glavu. ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­ ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­ kom gospodinu odriela pismo. S druge strane. Njene slike zato izgledaju kao da su genijalno nabačene. — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu. Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće. opet. ukoliko je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­ kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. raduje se i odnosi kući. U slučaju sek­ sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­ nim kućama. . i u ovom stadijumu izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen. postaje za­ metan. fantazija sna tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­ že izazivajući organ ili njegovu funkciju. Ali prema fiziološkoj teoriji. dok vagina može biti simbolizovana me­ kom. te predstave izazivaju dru­ ge predstave putem asocijacije. ili. mokraćna bešika u okruglim predmetima sličnim kesama. i ovako nejasne samo na najslo­ bodniji način. . Serner čak misli. Tako se ovde u potpunosti slažu i Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­ kama izvora sna i izazivač sna. nespretan. koji su inače među sobom antipodi." — Folkelt. ili uopšte samo izdubljenim predmetima. San izazvan vizuelnim nadražajem. koje odgovaraju nadražajima. Razgovetnost njenog jezika naročito je otežana time što ima odvratnost prema tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i što radije bira neku tuđu sliku. ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti. Klarinet i lula ovde pred­ stavljaju približni oblik muškoga organa. San izazvan nadražajem iz muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici nalazi gornji deo klarineta. na primer veoma duge redove ulica sa kućama za predstavljanje nadražaja iz utrobe. duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava. 39). komad krzna. sa plamenom koji bukti slično vazduhu. naprotiv. Veoma važno je. ona. Ali izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­ dini način predstavljanja. ili isti deo lule za puše­ nje. Ona se sa njima igra i zadeva. poteklog od somatskog nadražaja. — da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­ ganizam predstavlja kao celinu. Materijal. Za Sernera formiranje snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali autori smatraju završetkom. na primer. zlat­ nike na ulici: snevač ih skuplja. ma kako bio razgovetan. („Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj peći. trom. Fantaziji sna nedostaje jezik pojmova. str. nego je iznu­ tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju.90 Tumačenje snova. Ali fantazija sna ne ostaje samo kod prostog predstavljanja predmeta. Drugi put poje­ dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delove tela. I Teorije o snu i funkcija sna 91 ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju plastičnu očiglednost. a krzno predstavlja dlake oko polnih organa. upo­ trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­ vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san. nego samo nejasno. Tako se „san . Time njen jezik. i možda suviše prete­ rano teorija Vunta i drugih fiziologa. i organski izvor iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. Od osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog sna. dalje. i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće. može kori­ stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini organ. Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­ žajima. jeste prema Serneru pretežno materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko dana tako nejasni. somatski nadražaji prema Serneru pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti za svoje fantastične ciljeve. slika. naime kao kuću. to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno. To je simbolizi­ ra juća delatnost fantazije . na kome fantazija sna obavlja svoju umetničku delatnost. srce u šupljim sanducima i korpama. ono što želi da kaže mora da kaže očigledno u slikama.

odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­ skih misli. Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a . Duša se u snu igra nadražajima koji na nju deluju. kao što to i sama priznaje. analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost. ako jedan san otprilike zastupa me­ sto jednog psihotičkog stanja. 3) unutrašnje odnose između sna i psihoza. 1 Odnosi između sna i duševnih bolesti 93 o nadražaju zuba" obično završava time što snevač vadi zub iz usta. nego može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­ ciju koja u njemu nastaje. Ovde bi. na žalost. Nje­ gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­ kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ žnju. To učenje. pošto njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraživanja. Ja se nadam da mogu pokazati da se iza ovih pokušaja krije nešto realno. upoznatoj na ovaj način. Tako. vrsta njegove nadraženosti. Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­ će isključivo na oblik organa koji nadražuje. simbolizujuća delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna. dalje. i koji je lično izgledao veoma sklon tome da traga za tamnim duševnim stvarima. Čovek bi mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno igra s njim. teško ra­ zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­ njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­ zofskih pojmovnih shema. Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­ zije. uvodi ga ili posle njega preostaje.92 Tumačenje snova. priznaćemo pošteno sami sebi da nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova ne možemo lako pobeći od fantastike. Ostavljajući po strani sve bo­ gatstvo sredstava kojima se služi. ali ova knjiga je. nije doprinela nešto više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i značenje. na primer. i da bi psihičkoj delatnosti. ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da je progoni nag čovek. pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija sna može polagati pravo. što se. mesto koje je citirao jedan trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­ suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­ vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­ šaja objašnjenja. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­ jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom. razume se. Postoji i fanta­ stika ganglijskih ćelija. san sa nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice. raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go- dina kroz milenije izgledao zagonetan. bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­ nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne bolesti pretrpi. ob­ jekt koji želi. ili Ja-sna stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja. Za sada nam Sernerova teo­ rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­ jom možda može pokazati između kojih se krajnosti objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba. predstavljeni su simbolički. H ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH BOLESTI Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­ ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i kliničke odnose. a san sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo napisanoj knjizi. Neka korisna funkcija u snovima nije povezana sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. Najzad. Ili nadražaj kao -takav. kao kad se na primer kod bolnih nadražaja očajno borimo sa besnim psima. ili divljim bikovima. svakako. ali ujedno i pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­ uka.

Gregori (Gregorv) je. Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest (nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra1 Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu: sFere.2 Psihoza se od­ jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna. Morija i Ti­ si jea. i da je dominantna predstava u vezi s ovim snom. kažu. kao što nam pokazuje literatura o tom pred­ metu prikupljena kod Spite. Honbaum (Hohnbaum) saopštava (kod Krausa. Krauss)." I Kraus: „Ludilo je san u budnom stanju čula. Ovde nam se san prikazuje kao etiologija duševne poremećenosti. vi. Tako Toma jer (Thomayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha) koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­ pada. Naprotiv. Z. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis) ovom predmetu posvetio svoju pažnju.94 Tumačenje snova. posle njega su bili to Leli (Lelut). Lasegue. Moreau) a naročito filozof Men de Biran (Maine de Biran). Vespa. prisilni impulsi) izvode iz snova. Prema Moriju. Kant veli na jednom mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju. Pašantoni (Pa chantoni) i drugi. prvi je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom delu Rapports du physique et du moral. Tisije navodi iz novijeg vremena velik broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­ raktera (iz sumanutih pretpostavki. Ideler. Gisler (Giessler).I zaista mi u . ili pak psi­ hoza ostaje ograničena na snove. Vunt u svom delu Psysiologische Psychologie kaže: . O promenama koje život sna pretrpi kod hroničnih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­ nja. Odeljak u kome o tom srodstvu govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje dovode san i ludilo u analogiju. U drugim primerima su sadržani u snu bolesni simptomi. koji sa­ država sumanuto objašnjenje. rano je poklonjena pažnja unutrašnjem srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod sna i kod umne poremećenosti. U jednom De Sanktis-ovom slu­ čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi. Kazodovski (Kazodowsky). a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje. ' Pravi determinantni uzrok ludila. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom. Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­ nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije danju život sna može još uvek pripadati psihozi. Hagen označava delirijum kao snevanje koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. Moro (J. Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. napade besnila i slično. Makario (Macario) nam (na­ vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doživeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­ rakteristične za njegovu bolest. najpre probio tek u snu. mada isto tako vodimo računa o stanju stvari ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispoljio u snu. dok noću redovno dobijaju halucinacije. prvi skrenuo pažnju na ovu pojavu (prema Krausu). Slična zapažanja nalazimo kod de Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­ holičara. Sante de Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san „vraie cause determinante de la folie"." Sopenhauer naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­ nim snom. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 95 u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-lekara.. glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo kod Tisijea). Upoređivanje je sigurno još starije. 1 Za cilj našeg izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet samo dodirnemo. Radeštoka. Pišon (Pichon). ili se može polagano razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se bore protiv sumnje. da se prvo izbijanje ludila če­ sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu. Regis (Režiš). Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­ nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­ logija sna. U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­ nja kao paradigme.

dakle automatsko stvaranje redova. kao i kod sna." Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­ jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno osećanje vremena. kao i snevaču u delirijumima. — Posle ozdravljenja od delirijuma. — Bolesniku u groznici javljaju se. bole­ snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti izgledalo kao jedan često ugodan san." (Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­ vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­ stiku koja je zajednička i snu i psihozi. odnosno preokret ličnosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti). rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja u psihozi. veličine. uzvišenosti i bogat­ stva. veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili bar retardacija samosvesti. ima potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti kod halucinatorične paranoje. fantazme). čulo mirisa i čulo ukusa. a iz svega toga rezultira: 4) izmena. l Odnosi između sna i duševnih bolesti 97 snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na koje nailazimo u ludnicama. od kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu." Precenjivanje sopstvenih duševnih postignuća." Radeštok ovome dodaje još neke crte. toga se sećaju čovek dok spava i bolesnik. zbog čega nastaje nepo­ znavanje o stanju kao takvom. analogije u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­ cija i iluzija. „Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono što uglavnom karakterišu san i ludilo. ono što je izgledalo da je budan i zdrav čovek zaboravio. odatle neproporcionalnost odnosa između predstava (preterivanja. oni nam čak saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom. a onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­ redno bogatim. predstavlja. koje na primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica. Kraus je možda hteo da. potpu­ no onako kao što se to često dešava u običnom snu za vreme spavanja. Čak i za konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­ loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve obsedant). često sačinjavaju gfavnu sadržinu delirijuma. 1 Frajd. kao što smo čuli." — Analogija između sna i psi­ hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica. Moja lična istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama). onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi Peise kod Morija). Cepanje ličnosti u snu. još prisnije nego što je to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­ ljuju. dakle nemogućnost ču­ đenja. „Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­ lje i sreću. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­ njavanje želja. i snevač čuje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi. organski uslovIjena senzacija. Odabrana dela. Najmanje elemenata pružaju nam. sećanja iz daleke prošlosti. senzacija somatskog nadražaja. u ludilu uglavnom veoma pojačana. VI . Osnovni ele­ ment. i to u snu smanjena. nalazi se i ovde kao i tamo. 2) modifikovana percepcija organa čula. koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu i ludilu. 3) međusobno poveziva­ nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije i reprodukcije. koja trezvenom sudu izgledaju besmislena. čije su odbijanje ili uništavanje dali baš jedan psihički razlog za ludilo. abnormalnu bolesnu pojavu. tako se i kod duševnog bolesnika pojav­ ljuju svetle slike sreće. utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji (bolje rečeno: u nadražajnim izvorima). nedostatak moralne svesti. treba smatrati intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se periodično vraća". prevarena devojka oseća se nežno vo­ ljenom. Žena koja je izgubila svo­ je drago dete delirira u materinskim radostima. Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da „ludilo.96 Tumačenje snova.

koji su se po­ javili u naučnim časopisima. njihov sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili po n-ti put završavaju. Ali je svakako verovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­ cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­ ševnih poremećenosti. Malobrojni referati. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 99 Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih pojedinosti. tako siromašno da se po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti problema o kojima je raspravljano u mome delu. Jer vremenski razmak od devet go­ dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak od gledišta za shvatanje sna. 1904. po kojoj se san predstavlja kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­ njene duševne delatnosti. Zna­ čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun. onda bih svakako bio u pravu da i sa svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle pojave ove knjige. „Les savants ne sont pas curieux". na­ ime da nešto novo nauči. i drugih. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi i ovako: da je uopšte pročitaju. na najmanju pažnju naišao je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku. Još jedan spisak litera­ ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­ ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. koja vodi poreklo od Vilhelma Flisa (Wilhelm Fliess). vremenski se ukrstila s mojom knji­ gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac nije mogao da se obazre na mene. H.98 Tumačenje snova. 1 . Dodatak 1909: Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­ blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­ vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­ nja. objavljeni su mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim uputstvima. Je­ dan mlađi filzof. ako se trudimo da rasvetlimo tajnu sna. kojoj je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod na nemački jezik. nastavak ovog rada tražio bi od mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo koristi ili pouke. Treba da se podsetim samo na dve objavljene stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. bogata sadržinom. Knjiga o snovima Santa de Sariktisa. veli podrugljivac Anatol Frans (France). „Die Perioden des menschlichen Organismus". 1 hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­ log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila. Jedno lično saopštenje pisca podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više H. pošto je opšte poznata stvar u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš uvid u sam tok duševnih smetnji. Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim uvodom iscrpeni. Swoboda) koji je preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­ ma od 23 do 28 dana). ja sam njihove rezultate uneo u tekst svoga izlaganja. i tako možemo reći da radimo na objašnjenju psihoza. U radovima onih lekara što su se odlučili za primenu psihoanalitičkog lečenja. U većini publikacija ob­ javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenut i nije uziman u obzir. spada među najsnažnije oslonce medicin­ ske teorije o snevanju. Swobođa. proširi na psihička zbivanja. Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­ vanja mojih pretpostavki. Ja sam onda na žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo krajnje siromašno u idejama. tako su puni neshvatanja i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­ voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još jednom pročitaju. Svoboda (H. Ali mi nećemo moći da očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­ biti iz duševnih smetnji. Ako u nauci postoji pra­ vo revanširanja.

čini mi se da sam se u ovom zaključku prevario. više u lite­ raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju snova". Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja. u njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu koje se u literaturi može dokazati. na jednom drugom mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svobodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­ tat. godine. Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­ va nastavljanje predstojećeg izveštaja. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori pozivaju. i doprinosi osvetljavanju proble­ ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­ tak pri rešavanju prvog zadatka. istovredan član. nego somatski proces koji se signalizira pomoću znakova na duševnom aparatu. Tumačenje snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­ li. jer „tumačiti san" znači dati njegov „smisao". „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela. Ono što mi je od ove najnovije literature izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledećih izlaganja. ja odmah ulazim u sukob sa vladajućom teorijom o snovima. laičko mišljenje izgleda da ipak prihvata to da san ima neki smisao. Ono se služi svojim pravom da postupa neđosledno. štaviše sa svima teo­ rijama o snovima izuzev Sernerove. ipak ne može da se odluči na to da snu ospori svako značenje. godine u drugom izdanju pod naslovom Phantasien eines Realisten. Knjiga u kojoj se nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je Lirikojs (Lvnkeus) 1900.1 Dodatak 1914: Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. i mada priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan. naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem tumačenja sna. Sa pretpostavkom da se snovi mogu tumačiti. Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se snovi mogu tumačiti. 1 . zameniti ga nečim. što se u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­ puno važan. jer san za njih uopšte nije nikakav duševni akt. kao što smo saznali. da je san određen kao zamena za neki drugi Upor.100 Tumačenje snova. Vođeno tamnom slutnjom. premda skriven. Drukčije se ponašalo mišljenje laika u svima vremenima. II METOD TUMAČENJA SNA Analiza jednog uzorka sna Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­ dim. Otada se stanje stvari svakako izmenilo. I ne želi ozbiljno da zastupa to učenje. Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje. Ali.

1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­ nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­ kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće. to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu. jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­ kama naših snova poznatim iz iskustva. neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­ zana za naročiti talent. 1 uputstvo. 1907. „Der Wahn und die Trfiume in W. posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju1 . Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­ če". razumljivom i u izvesnom smislu analognom. pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma. koje ja izdajem. i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla. Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­ kom tumačenju? Za to se. nego i zbrkani. kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­ ko prenošenje. ne može dati neko U jednoj noveli pesnika V. naravno. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­ gom. ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­ nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. desiće se".102 Tumačenje snova. I Metod tumačenja sna 103 proces mišljenja. u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde". To je simboličko tumačenje sna. princip asoci­ jacije. ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost". koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. rođen verovatno početkom dru­ gog veka naše ere. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumače­ nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu.. jer slike snova bi­ vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene. koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. Da se pra­ vilno shvati. koju na sledećim stranama izlažem. sveska VII. treće izda­ nje 1924.Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­ va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­ gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. Ja sam na primer sanjao o jednom pismu. Mogli bi­ smo je označiti kao „metodu šifriranja". i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­ toda. pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa. već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi. Tehnika. Da li će ono uspeti. razu­ me se. Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz). ono propada. Jensena (W. 1 Druga vrsta popularnih me­ toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem. 2 Artemidor iz Daldisa. a „sahranu" sa „veridbom". to ostaje stvar jedne duhovite dosetke. i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. Jensen) s na­ slovom . Sakupljena dela. Jedna inte­ resantna izmena ovog postupka šifriranja. Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom. ali i o jednoj sahrani i slično. 2 Ovde se Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti. Se­ dam debelih krava. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­ čenje. Artemidor je polagao va­ žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­ kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­ ljivih veština. Jensens . Biichsenschutz).Gradiva'".

kako ja mislim. uostalom. Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena. . Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe. = Tiros je tvoj). tako da isti element sna za bogataša. neoženjenog čove­ ka ili eventualno trgovca. naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). 1 Metod tumačenja sna 105 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj. u Njujorku. 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­ mačiti. d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san. međutim. tako da ga je osvojio" (<r& T0po<. Simbo­ lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi. sve bi zavisilo od toga da „ključ". A. a posle njega i drugima. postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada. Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube. . Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­ novima porodice (roditeljima. Dr. oženjenog čoveka. Brilu (Brill). Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro. a za to nedostaje svaka garantija. En un mot. . Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler). kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi. . kao i tipična for­ mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li. u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. A. deci). Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­ mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. nego ono što padne na pamet samom snevaču. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna. 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici. Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome. . . imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu. — O ovom iz­ vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­ upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication . od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja. . čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­ ju naši sanovnici. slučajno se tada u bli­ zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar. 1 ćim elementom sna. i jedna knjiga kao što je ova. 1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­ ta snova u našim popularnim „sanovnicima".104 Tumačenje snova. — San je. Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­ datak. Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima. bezvoljan i tužan. ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­ minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. uprkos sve­ mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­ nje snova". tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi. ženi. najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­ ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . nego na svaki deo sadržine sna za sebe. tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­ diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . govornika ima drugo značenje nego za siromaha. Sigurno su to nepove­ zani i zbrkani snovi. nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant. bude pouzdan.. to jest sanovnik. Jed­ nom rečju. Kod metoda šif rova­ nja.

radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­ mu porađaju odbacuje. nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. Brojer i Frojd. uprkos svima poteškoćama. kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor". jer baš od kritike zavisi. kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja. koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­ če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. 1 . druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja. Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura. prinudnih predstava i drugih. U toku tih psihoanalitičkih proučava­ nja naišao sam na tumačenje snova. izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. morati podneti op­ širan izveštaj. izd. nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti. Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­ je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­ tra. samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku. da se pronađe traženo rešenje sna. da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­ ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­ veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­ gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak. dakle. Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja. onda se ona i raspala. i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­ na. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­ prema bolesnika. i analiza i rešenje predstavljaju isto. tvore­ vina. 1922 (Sabrana dela sv. histeričnih fobija. 4. Kod slabosti naših osta­ lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­ pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. Beč 1895. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama. pošto ih je zapazio. 1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika. Metod tumačenja sna 107 čenja snova. a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne. kasnije. U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­ žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči.106 Tumačenje snova. ako mu to inače ne polazi za rukom. 1 Kaže mu se. (Uporedi primedbe Šlajer- . nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. Kao što vidimo. Napro­ tiv. onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­ hvatljive. Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava. i bolesnik je od nje oslobođen. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način. ako mu to pođe za rukom. kao i struktura sna. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­ mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet. prinudne predstave i si. I). neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. Studije o histeriji (Studien uber Hysteric). U oba slučaja mora postojati pri­ branost pažnje.

tako reći još na samoj kapiji. kao konglomerat psihičkih tvorevina.) Pa ipak. jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1. Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". kako mi izgleda. mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­ vati isti takav stav. „Neželjene misli" obič­ no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. za čije pronala­ ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank). kao što to naziva Siler. koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­ ga dela sna. koje možda izgledaju isto tako neukusne. ili kako se već nazivate. izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško. i sa kojim možemo pove­ ćati intenzitet samoposmatranja. sti­ dite se ili bojte se trenutnih. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller). Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva. Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­ gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži. izgleda da mnogim osobama nije lako. On.en masse". posmatrana izolovano. prolaznih ekstravaganci­ ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­ njara. suviše oštro ispituje. i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli). su tumačenja „en detail". i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno. kao i ovaj metod. Iznos psihičke energije. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­ ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r schungen I i II. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog. koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­ rana. za koju uma­ njujemo kritičku delatnost. 1909. Naprotiv. l Metod tumačenja sna 109 maherove. ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­ zuma". ideje ulaze u snu pele-mele. — Vi. ne . Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove. koji ovde zahtevamo. gospodo kritičari.. „metodu šifrovanja". možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama. U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­ snio sam svakako više od hiljadu snova. de­ cembra 1788. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro. Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu. kao i ovaj. Zauzimanje stava. Jedna ideja.108 1 Tumačenje snova. može biti veoma neznatna i veoma neobična. ali ona možda po­ staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje. ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I . da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji. Na jednom mestu u njegovoj ko­ respondenciji sa Kernerom (Korner). sa odricanjem kri­ tike koja se inače vrši prema ovim mislima. i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. i da mu škodi. ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju. ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. ispred kapije. Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­ va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­ no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju. koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­ zliku od stanja pre nego što se zaspi). prema prividno „slobodnim" dosetkama. Otuda vaše žalbe na neplodnost.

a njegov a u t o r i t e t manji. meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. ali ne i sve svoje somatičke simpto­ me. Razumljivo je da ova­ kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­ znovrsnih uzbuđenja.110 Tumačenje snova. pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah. Sigurno će mi k a o prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih . Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. I Metod tumačenja sna 111 tehniku i učenje o tumačenju snova. . da su to snovi n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi. teži u t o m pravcu da u rešavanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza. naravno. I u t a ­ kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje. Sasvim bez ob­ zira na to da bih se izložio prigovoru. A ako se o d r e k n e m snova neurotičara.e povoljnije nego kod p o s m a t r a nja drugih. Moja namera. i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna.samoanaliza". Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sadržinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu. — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega. ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e u literaturi o snovima. godine lečio sam psihoanalitički jed­ nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu. est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur. Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza. j e d a n od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­ snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog boravka na selu. svoga glavnog m a t e ­ rijala."1 Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. pogotovo za psihoterapeuta.. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr. a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­ čenja stranih ljudi. A sad m o r a m da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u najsitnije pojedinosti moga života. Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom. primorava me jedan drugi r a ­ zlog na njihovo odbacivanje. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­ sne povode svakodnevnog života. Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­ n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­ znanika. a bez ove ne mogu naći smi­ sao sna. onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik probirač. Svaki t a ­ kav san zahteva jedan uvod. Lečenje se završilo delimičnim uspehom. Lično interesovanje lekara je veće. Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom sopstvenom interesu. ja sam naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­ čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. Uvod U leto 1895. P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da b u d e isključena. T e m a na koju su ovi snovi u p e r e n i jeste. Ali čovek p r e k o toga m o r a da pređe. naprotiv. u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­ diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­ nju snova. jer ovakvo p r e n o ­ šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­ vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­ rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­ no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. „Tout psychologiste. uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze. veli Delbef. stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­ obične. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­ stvo sa bolesnikovim rođacima.

Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu. onda je to za­ ista samo tvoja krivica. Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. Vest o Irminom sta­ nju. . . koji sam odmah posle buđenja zapisao. zapošljavali su moju dušev­ nu aktivnost i za vreme spavanja. moje nepri­ jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­ sam ni izrazio. Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­ tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu. hramlje. . . .124. ili ton kojim su one bile izgovorene. . Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje. koji izvrši po­ novni pregled i potvrdi . Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal. Dr M. pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. vrlo je bled. i san se takođe dogodio 8 Froid. pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. Uostalom. U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san. VI To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. . . . a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton. Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno . Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­ mamo. . Da bih saznao značenje svega toga. — Ja se uplašim i pogledam je. ali ne mari ništa. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. . Ona izgleda bleda i podbula. da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". uprkos haljini osećam) . kad se loše osećala. . Propilen . stomaku i u telu. pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti . Verovatno i špric nije bio čist. Uprkos tome ne bi niko. Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M. moje lečenje nisu baš rado gledali. . kao što pretpostavljah. Toga leta smo stanovali na Belviju. moram se odlučiti na opširnu analizu. .1 San od 23. izgleda sasvim 1 drukčije nego obično. I Metod tumačenja sna 113 video i dobio sam odgovor: Bolje je. Propionska kiselina . — Brzo pozovem doktora M. koju sam primio od Otona. kao da se pravdam doktoru M. Ni ja sam to ne znam. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­ nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo. i otada je zadržala neobično viso­ ke prostorije slične dvorani. Prijatelj Oto dao joj je nedavno. . Pomislih da joj to ipak nije potrebno. i na drugom mestu na neobičnim na­ branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. M. nema dla­ ka na bradi . . injekciju sa jednim propilpreparatom. kao on. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku. — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju. pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja. to je infekcija. mogao slutiti šta san znači. Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­ nim slovima) . Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona. jula 1895. u jednoj usamlje­ noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. O tome daje obaveštenje uvodni tekst. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao. Odabrana dela. ali ne sasvim dobro. .112 Tumačenje snova. kaže: Nema sumnje. gušim se. Kažem joj: Ako još imaš bolove. jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu.. istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć. ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna.

U ono vreme sam zastu­ pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­ grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­ lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­ ma. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii* . jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare. mi kao goste primamo u velikoj dvo­ rani kuće Belvi. telu i stomaku. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. Ako su Irmini bolovi organski osnovani. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. S dru­ ge strane. i njen lekar. Kao što će mi se rado poverovati. Moja bolesnica je uvek bila rumena. lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­ spekciju usne duplje. i mnoge ljude. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. zapravo. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma. Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. onda opet nisam oba­ vezan da ih lečim. a među njima i Irma. svakako kompliment za nju. Ako je to lična krivica Irmina. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje. kao da že­ lim da sam pogrešio u dijagnozi. ali je prilikom otvaranja usta izvo­ dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. i na­ viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun histerije koje ostali lekari lece kao organske. ili sam joj rekao. dakle. Ona se malo odupire. onda je to tvoja sopstvena krivica. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. zatekoh je po­ red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu. ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. ali ja naslućujem i neko drugo značenje. — Irmi to nije ni potrebno: to je. guši se. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja.114 Tumačenje snova. pre svega. stezanje u guši kod nje jedva da su igra­ li neku ulogu. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da. Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­ ju i koje nijednom. ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote. i zasad ne mogu to ni da shvatim. Ovoj zabludi. Ta moje lečenje otklanja samo hi­ sterične bolove. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­ gansku afekciju. onaj isti dr M. Izgleda mi dakle. za to više nisam odgovoran. ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove. bolovi u vratu. koju sam srećom savladao. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice. to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi. ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. sada sam zahva­ lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­ me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­ nju postižem uspehe u lečenju. pre svega. od čega zavisi uspeh. U snu sam. Sad se sećam da sam se često poigra­ vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. u telu. I Metod tumačenja sna 115 u Belviju. kao što to rade žene sa veštačkim zubima. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene. Bolovi u vratu. onda ne može biti moja krivica. jer bi onda bilo od­ stranjeno i prebacivanje neuspeha. ali se oni nisu suviše nametali. To bih joj mogao reći i u bud­ nom stanju. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. među njima i Irmu. Ona izgledajbleda i podbula. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­ mena obavio. da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. Kad sam je neke večeri posetio. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. Da. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe. i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. Irma mi je i sama to odala.

koji brije bradu. Bela mrlja podseća na difteriju i. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­ bacim nedostatak lekarske savesnosti. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno. Ona isto tako nije moja pacijentkinja. i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava. poslušne pacijentkinje. i. godine umro. 1 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena. Ona je obično bleda. ako se dobro sećam. Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­ jem je nedokučljiv. bila je podbula. Ona se protivi kao što to san pokazuje. a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. veštački zubi. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno . 2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. razume se. bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. na Irminu prijateljicu. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. U pitanju je. Bolesnica koja je pod­ legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­ starija kći. moja sopstvena žena. I Metod tumačenja sna 117 rodi veoma uzdržljiva. podbula. Ja dosad nikad nisam mislio o tome. 1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. zub za zub. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim. pre­ ma tome. koji obnavlja pregled. a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­ bine. Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. naime. iz sna sasvim je ličio na njega. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­ voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Pozovem brzo doktora M. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. donelo mi je teška prebacivanja. dr M. ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda. ova Matilda za onu drugu. Preporučivan je ko­ kaina. ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. a osim toga i na Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. poteklo od mene. ona druga bi pričala više od Irme. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu. Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. oko za oko. Usta se zatim takođe dobro otvaraju. i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. izazvao sam kod jed­ ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­ nom sporednom okolnošću. ona se dosad zaista pokazivala do­ voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­ moći.116 Tumačenje snova. ona bi dakle pre popustila. Ona druga bi bila pametnija. i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­ cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­ stranu nekrozu nosne sluzokože. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­ ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. među nama zauzimao. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu. ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­ teligenciji imam bolje mišljenje. koji je već 1895. Tada sam često upotreb­ ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa. Dr M. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim. koje je 1885. bez dlaka na bradi i hramlje. Nepre­ stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal). Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. Ja. je bled. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj. Jedan od mojih dragih prijate­ lja.

Ja. Ali ja se ovde uzdižem iznad sna. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. imitira tuberkulozu. Sudbina je od obojice. pa prema tome opet na tuberkulozu. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. to je. ali se ipak. . Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. a drugi je bio spor. Hoću li . ona bi se odnosila na pluća. — Potmuo ton levo sa donje strane stva­ ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­ pirao svojom temeljitošću. upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda. nisam sklon da se ovde dublje upuštam. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. One me pre podsećaju na pijemiju. . ja. a za to je potrebno objašnjenje. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . I Metod tumačenja sna 119 jedino. kaže: To je injekcija. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. Uostalom. Jedan se isticao svojom „okretnošću". kao i sve ostalo. Prijatelj Leo­ pold je takođe lekar. naravno. doduše. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­ teljice koja je smatrana pametnijom. pregledali golu. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". Decu smo u bolnici. naime. Scene. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. tamo su se često događale. budući da obavljaju istu specijalnost. razume se. kao on osećam. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen.118 Tumačenje snova. ali teme­ ljan. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija. Uprkos odelu. razborit. Infiltrirani deo kože na levom ramenu. mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. otvoreno rečeno. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja. Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja. koliko mogu da vidim. dakle. To iz­ gleda tako svirepo. Misli se. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Ne mari ništa: to predstavlja utehu. To mi na prvi pogled izgleda smešno. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­ lesnu decu. to mi je tamno. mora pažljivo analizirati. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. Ova dama. osećam na sopstvenom telu. nači­ nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­ sobno. Na „infiltraciju levo pozadi gore" smo navikli. Meni je dakle potrebno osigura­ nje da će se sve lepo završiti. Dr M. kao što je scena reprodukovana u snu. Obojica su odbila je­ dan moj predlog koji sam im nedavno dao. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. Otonov rođak. Ono što dolazi dalje. Leopold je ponovo pregle­ dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­ luke. To je svakako samo umetanje. ali ne mari ništa. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme. Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. suprotno načinu na koji moramo pre­ gledati odrasle ženske osobe.

tekstom koji sadržava besmi­ slenu utehu koju mu ja stavljam u usta. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. doduše. Propilen . pre nekoliko dana. samo interno. ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­ lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku.) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil. dalje. Ja sam se. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti. Sa propilpreparatom . On je. Dizenterija. Iz toga likera se širio takav mi­ ris na somu da sam odbio da ga probam. naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­ zvoljava da ga histerija vodi za nos. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­ bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. jer se sećam kako je on pre više godina jed­ nom. dakle. I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene. . koje izazivaju strah da postoji tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju. I sad. rugam dok­ toru M. Pre neko­ liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­ ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­ nim da onom drugom koji je izgledao pun nade. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­ dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­ kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­ bro. naime. pri­ govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. se sa mojim „rešenjem" kod Irme isto toliko ne slaže kao i sama Irma. pa posle toga sanjao. Miris some (Amil. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija... Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­ glasio dizenterijom. mora biti tako da se sa utešnom progno­ zom: Pridružiće se još dizenterija itd.. sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme. nego je mirno od­ govorio: iVe mari to ništa. imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone.120 Tumačenje snova. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje. zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje. po­ što sam omirisao amil. uostalom. svakako preduzeo jednu supstituciju. pri tom. 1 . nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. onda je to tvoja krivica. Irmine prijateljice. 1 Metođ tumačenja sna 121 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­ bičnih patoloških povezivanja doktora M. ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­ stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­ nostavno: Dr M. srnejući se.. Ja sam video da se radi o histeriji. Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­ trebi kokain. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi. Ja. sanjao sam propil. otvo­ rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­ sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona. a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove. ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa. u ovom snu osvetio već dvema ličnostima. Propionska kiselina. Malopre. gospodine kolega. i doktoru M.. i taj niz je snu dao preparate propilena. Ja sam. a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. „Ananas". verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. Jeste.. Ali taj kolega se nije zbunio. metil itd. Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija.

Ali i on sam bo­ luje od gnojenja nosa. Pri preba­ civanju. Kako je neobično. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­ među ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. Kao što sam rekao. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­ sualnost. • •* Završio sam dakle sa tumačenjem sna. Ona se trenutno nalazi na selu. sklopljen jedan takav san. što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju. ja prikupljam primere za svoju savesnost. kako lako donosi svoj sud. Ona druga dama. na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­ dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­ nja. Treba li da se ovaj prijatelj. ja primećujem da po­ novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde. U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve. 1 Metod tumačenja sna 123 Trimetilamin. Ovde. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­ deset i dve godine. ali on dolazi sa nekog drugog mesta. pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica. naravno. i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­ nih školjki i ženskih seksualnih organa. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­ lju Otonu. ali i za njenu suprotnost. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­ maku eventualno nazalno poreklo. U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat. i formula je štampana masnim slo­ vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom. stalno brinem o tome da li je špric čist. koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu. takođe je mlada udovica. koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme. više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­ ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­ nja nosa i nosnih duplja. ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju. 1 . očigledno. i sva­ kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­ staze u snu lebdi pred očima. što je razumljivo. koje mu zadaje brige. kao što ja znam za njegove. Još jedan prekor upućen Otonu. uostalom. iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj. Verovatno i špric nije bio čist. ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­ terijama lakomisleno postupa. sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin. kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. Ja sam baš savestan. nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima. na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim.122 Tumačenje snova. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja. i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina.

Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton. nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­ legom. lekarska savesnost."). a treće. Prvo. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno .. čoveka moraju osloboditi. on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. jer su oni organske prirode. briga o odsutnom pri­ jatelju koji pati od trulenja nosa. I Metod tumačenja sna 125 dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije. i da je za to kriv Oton. a kakvu ja nikada ne bih dao. Doduše. Štaviše. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. Ni prigovor doktora M. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­ čeno. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­ tio kotao u oštećenom stanju. moje sopstvene telesne nelagodnosti. obolje­ nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu. štetnost kokaina. koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­ gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju). San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje. eventualno sa etiketom: briga o zdravlju. briga za zdravlje moje žene. nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­ blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd. san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega. a njegov motiv je želja. primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­ žu. Ali ako sve to obu­ hvatim. San ispunjava neke želje koje su događaji­ ma poslednje večeri (vest Otonova. Sklonite mi ova lica. nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu. zamenite ih sa tri druga lica prema mom izboru. on ga je vratio neoštećenog. Irmini bolovi ne padaju meni na teret. ne ostavljam da prođe mirno. Sećam se nejasnog ne­ prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­ nom stanju. moga brata. Irmine patnje se na zado­ voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!). dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. kao što sam se od. i na­ lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom. Irme obratio njenoj prijateljici. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. da čak jedna druga isključuju. doktora M. koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu). Još nisam zadovoljan. a drugo. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. Rezultat sna je na­ ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­ stoje. kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam. San me oslobađa odgovor­ nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). sopstvenom i tuđem. i od Otona Leopoldu. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane. Irmini bolovi me se ništa ne tiču. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­ ljenju. Toliko jasno pada u oči. Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame.124 Tumačenje snova. te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. povezaće se to sve u jedan jedini krug misli. čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog.

126 Tumačenje snova. Ma­ terijal je. on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je. čak. i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze. i to jedno ispunjenje želje. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. tako reći. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna. nepristrasan. da j e njegovo tumačenje bez praznina. pogodio udarac neke sile spol ja. naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­ nosti kao što to pisci žele. ne održavaš ono što obećaš. predstavlja jednu ispu­ njenu želju. nije apsurdan. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­ punosti otkrio. on nije besmislen. kao što tumačenje o njemu kaže. koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­ jih rođaka. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno. umesto sviračeve ruke. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. kako . Ako san. Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. san se može prepoznati kao ispunjenje želje. Znam. prijatelja i pacijenata. nisi savestan. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan. 1 osećanje. ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­ jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. San je punovažan psihički fenomen. Posle završenog posla na tumačenju. ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­ mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan.

Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu. taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio. kao što mi. tako reći eksperimentalno. san može biti sasvim egoističan. pokazati kao ispunje­ no strahovanje. a on iznemogao i duša mu žedna . naime da pijem. ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. Naš prvi san je bio ispunjenje želje. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača. jedan drugi san će se. Da bih došao do vode. potreba za vodom.. opet." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj. Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima. Ja sam dobar spavač. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­ zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja. Vidi se kako san ume stvari ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­ njenje želje. kao i inače u životu. nisam naviknut da me neka potreba budi. treći. pa kad se probudi a duša mu prazna. jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost.128 Tumačenje snova.o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela. Postoje li. može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. I San je ispunjenje želje 129 na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). " 9 Frog'đ. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem. Ako uveče jedem sardele. a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim. pa kad se probudi. ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M. možda. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu. žao mi je što ovu posudu više nemam. 1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju. morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. a da prethodno nisu sanjale. dakle. uostalom. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29. VI . masline ili inače neka jako slana jela. ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (. može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju. četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. Postoji. Snevanje dolazi na mesto radnje. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem. i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna. na primer. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­ nog suda. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi.. Odabrana dela. i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude. jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim. ali dobra volja je ista. osetim noću žeđ koja me probudi. da bi se utolila žeđ. To je dakle san udobnosti. Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. Po­ vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­ znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. Halap­ ljivo srcem vodu. nego te ljude karakteriše kao gore spava­ če.8: „Biće kao kad gladan sni da jede. . Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. ili kad sni žedan da pije. To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje. Na žalost. . moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu.

I San je ispunjenje želje 131 Takvi snovi komoditeta bili su kod mene. . kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9* . mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina. čini se. posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije. Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva. zato sam ga ba­ cila. onda je perioda izostala. . U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. kome je ona svoje bolove pod­ metnula. čiju sliku ne poznaje. — okrenuo bi se i nastavio da spava. Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. I to je nagoveštaj gravidnosti.130 Tumačenje snova. Burze (Bourget). . To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici. vrlo česta pojava. ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. dvadeset i dve godine. svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao. Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M. pa da mi ni aparat nije potreban. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi. ali više ne prve gravidnosti. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi. Prevost) i drugi. Dođe (Daudet). Prevo (M. reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Prevo. Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega. Jedan prijatelj. krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . I on bi govorio sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici. Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. u mo­ jim mlađim godinama. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od. Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva." Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu. Gospodin Karl Majer. to je bila posledica sna koji sam noću imala. Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika. ne moram baš da odem tamo. cand. Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja. To su većim delom kratki i jednostavni snovi. bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim. i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi. Ja sam rekla da nemam tih bolova. liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. ustanite.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. Jednog jutra je san bio naročito sladak. mo­ rate u bolnicu. med. ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. ona je aparat ponovo bacila na pod. M. A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. Ti ćeš znati šta to znači.

onako kao što je bio čuo. on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne. o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo.132 Tumačenje snova. Za to mi je dala objašnjenje mama. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. sina naših suseda. mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein). Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­ či ispunjenje želje. one su bilo bedne. već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. kao što mi je izgledalo. čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. decu veoma oduševljavao. uopšte neinteresantni. a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas. odakle smo. Za sve to obeštetio ga je san. očeki­ vati kod dece. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko primera takvih snova. Smatrao sam da se zamorio. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju. nije mi poznato sa kakvim uspehom. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal). I San je ispunjenje želje 133 kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo. Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje. da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. A onaj deo sna koji . nasuprot snovima odraslih ljudi. Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Meni je baš ovo poslednje bilo nejasno. kad je vreme bilo lepo. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze. Pre izleta. sanjala sam da je Emil jedan od naših. Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. to je samo jedno brdo pre njega. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka. on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. bio je odgovor. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom. koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala. to je besmislica. „Penje se šest sati gore". Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu. pravog viteza koji je. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. dete se sasvim ućutalo. on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu. ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom. ali ono sa komadima čokolade nije. Deca su se veoma radovala tom danu. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo. stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. svakako. tada joj je bilo osam i po godina. Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­ mat — po njihovom iskustvu — prodaje.

naravno. Hochbeer. bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. za ovo dadiljino mišljenje. sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak. da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. sveska 5). Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja. kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji".1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev. 1905.134 Tumačenje snova. mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja. Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­ bila na poklon. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke. iz istih razloga. tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci. izazvala lepota okoline zamka Ausze. oči­ gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva. Moj najstariji. ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. izdanje Sabranih dela. ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala. anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. u ono vreme osmogodišnji sin. On se. svakako. Pappa. to se. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­ hov kočijaš. Er(d)beer. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. U noći posle ovog dana gladovanja. ona joj se zatim u snu osvetila. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. naravno. mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. nepovoljno za Anu. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­ cima: Tata. i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo. . vud. i 6. Eier(s)peis. da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti. 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam. Moja najmlađa devojčica. što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje. San se od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. jodnog je jutra povraćala. ali su ipak mo­ rala. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet. Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. I San je ispunjenje želje 135 je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje. naravno. da je za oba glavna obeda „isprošena". Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću. — što je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda. Na mestu gde je čamac tre­ balo da pristane. ona sanja. dakle. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao. odricanja a ti­ me i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. koja je tada imala tri godine i tri meseca. Mala se tada prvi put vozila preko jezera. pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje. sanja već o realizaciji svojih fantazija. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. noćas sam sanjala da si bio s nama no­ ćas u zaseoku. 2 Evo ovde još jed­ nog primera za to. Njeno nestrpljenje.

ako vidimo ono što želimo. i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­ su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka. str. S druge strane. Buzemana (Busemann). Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi. jedan drugi je sanjao o duvanu. Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina. učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji. pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo. kod Vigama (Wigam). 1904. Iz zbirke primera Šernera. jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni. Dolje (Doglia) i. sa­ njao je stalno i redovno o bogatim gozbama. na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi. I San je ispunjenje želje 137 Izgleda da mu je to teško. Bernstein. drugi opet o O čemu sanjaju životinje. u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno . Spilrajna (Spielrein). 8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. Putnam. sveska 1910. ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­ kama. izgleda da se kod odraslih naročito če­ sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz. o čitavim brdima duvana. on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth). pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I. Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče. 2. ili o kojima sam slušao. 336): „Veoma karakteristič­ ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice." Navodim još pre­ ma Di Prelu (str. centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali.1 Čitava teo­ rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice. Jelo i piće predstavljali su. 231): „Mungo Park. strana 116). izdao Bernštajn. koju navodi Ferenci. i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­ stu. a koji je (prema navodima Biksenšica. 1 Jedna mađarska poslovica. tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave. Tauska. druge snove kod Bankjerija (Banchieri). kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. Jedna po­ slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac.ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o dugo čekalo. a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela". jednom gardijskom ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. str. II. izdanje. priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I. ne znam. kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti. 33). Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas. 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­ tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka). i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika. naročito. Raalte. prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku". ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao. a Džorž Bek (George Back). naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I. jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r). 239).136 Tumačenje snova. Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik. razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga. J. uostalom.neobične ži­ votne uslove. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje. tvrdi da zna. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d. sanjao je neprekidno o doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. s druge strane. a guska o kukuruzu". 1909. i da se." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja". Ali on ume da se za to obešteti. Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova.

ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —. str. Simon. Folkelt. ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. str. Ali. Purkinje. 276). o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu. onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel. da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna. i mesto kod Grizingera (Griesin1 ger. U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten. str. pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok. to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog života prelaze i u stanje spavanja. onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. 1 raspoloženje". Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. strana 344) kaže: „Sto se sna tiče. M. samo jedno Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma". da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja. . stereotipno izdanje. 456. s druge strane. str. 70. II. a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja. Jezička mudrost. 111. Tisije. doduše. 42. Kao što se vidi. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu. str. str. uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost nadmašila njegova očekivanja. 138. da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja. to nije ništa novo. IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna.138 Tumačenje snova. 110. deo. 137. str. uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja. 111). to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi.

Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu. 33. posle svega. 364). ako rešenje jednog problema stvara teškoće. u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. tako Sole (Scholz. Štaviše. onako kao što dva oraha otpri­ like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­ načno. Kao neko šifrovano pismo. then. postoje i snovi straha. nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. str. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste. Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­ talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­ ljaju nezapaženo. o kome smo opširno raspravljali. Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: . da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao. Sekspir i Milton. I Izopačenje sna 141 ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . Izgledalo bi tad. that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer. natpis u snu. ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­ 1 nje želje. Or. wemaysay that. ako se posmatra izbliza. Ili. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje. the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message. onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka. nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje.It would seem. gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. koji se pokazuju kao ispunjenje želja. Like some letter in cipher. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. ali i ja sam to nisam znao. . Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. 80) i drugi. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. da je naime san ispunjenje želja. . ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove. mo­ žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja. ovaj svoj smisao otvoreno ne po­ kazuju. Folkelt str. da u nekoliko izmenimo poređenje. " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva. to vary the figure silghtly. pre nego što sam pristupio analizi. after ali. gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­ zumljive poruke. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28. da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser.6 procenata kao pozitivno prijatne.. like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication". Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Kod naučnog rada često je korisno. Čitalac svakako neće steći taj utisak. Shakespeare and Milton.140 Tumačenje snova. on nipošto nije tegobne pri­ rode. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji. str. da se uz prvi uzme još jedan problem. .

nisam slavoljubiv. Posle jedne takve posete on dođe k meni. Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna. u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. Nemoj da te u tome spreči. Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir. i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim osvetljenjem problema. Odgovor je glasio: da. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. koliko znam. Nisam imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. — Ja za njega osećam veliku nežnost. obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. (izvanrednog profesora). koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva. žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta." I ja sam se prihvatio tumačenja. . u toku prepodneva. On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike. Ja. Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica. Nije se. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. preko kojih prelazim. ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­ žila za imenovanje za Prof. on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. uostalom. Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. . uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo. extraord. Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet. I . I I . na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. Uvod: U proleće 1897. pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. je moj stric. na svaki način. jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj ovo saopštenje sna treba da posluži. Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora. ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet. mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja. Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno.142 Tumačenje snova. Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­ đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. i ma­ nje rezigniran nego ja. „Sada bar znam na čemu sam". . Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu. . ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. Kao da je izduženo. Odlučio sam dakle da se tešim. Zatim dolaze oba ostala dela. . koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije. ponovo jedna mi­ sao i jedna slika. tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. l Izopačenje sna 143 potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna. za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo. prijatelj R.

slabo­ umnik — kao i moj stric Jozef. ona najpre po­ staje crvenomrka. ja stvarno mislim da je prijatelj R. jer je stric bio zločinac. Treba li da mislim na to? To bi znaZnačajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek. što primećujem sa nezadovoljstvom. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore. VI . i on je bio predložen za profesora. stvara slaboumnikom. Kolegu N. strica Jozefa. Ali u trenut­ ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna. okruženo lepom plavom bradom. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu. ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju. i moja brada već. želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava. koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti. zatim žutomrka. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­ lje. mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni. jednoga. Ako je. Ja sam to odlučno otklonio. onda i moje imenovanje dolazi u pitanje." Eto. Ja sam poznavao pet stričeva. i N. to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja. Taj odnos ipak nije suviše dubok. sa izduženim crtama i žutom bra­ dom.1 S njim se dogodilo nešto žalosno. time hoću da kažem: R. Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica. Odabrana dela. i lice moga strica. a drugoga. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. nego slaboumnik. tako se izražavao. Protiv mene postoji nešto naročito. ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­ lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ. dugulja­ sto. pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena. bio je intenzivno crn.. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu. R-a. što mu je onaj visoki činovnik priznao. koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige. a drugog kao zločinca. ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. Moj otac. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora.144 Tumačenje snova. A vi. a ja nisam ni jedno ni drugo. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R." A on će posle toga. 1 čilo upoređenje činiti smešnim. jednog od njih sam voleo i poštovao. Moj prijatelj R. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R.R. „merodavni konfe­ sionalni obziri". a moj prijatelj R. za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. prijatelj R. uostalom. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. N-a zločincem. uhvatio sam zločin­ ca. i tek onda defi­ nitivno seda. je besprekoran. dakle. upravo onoga. sreo sam na ulici. jednoga kao slaboumnika. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. i to o istoj temi. onda moja nada ostaje nepo­ mućena. ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica. ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. Moj stric je stvarno imao takvo lice. Nikakva sumnja dakle nije moguća. tome ima više od trideset godina. i kazna ga je posle toga i zadesila. verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­ dovoljavajući način. Tako postupa moj san. I Izopačenje sna 145 . koji se u snu pominje. moj stric Jo­ zef. znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. vi ste bez ikakve ljage. Njega je jednom.. je moj stric". i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje.

On nema nikakve vrednosti za saznanje. Po­ što mi je palo na pamet da je R. Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen. u san dospeva suprotnost. postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. To isto važi i za moj san. kao i tamo. ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III). primoran sam na takva izopača­ vanja.146 Tumačenje snova. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu.-a. drugim re­ cima. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe. Ipak mi. i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. Verovatno je baš to njen smisao. slaboumnik. Posle izvršenog tumačenja sna. da ne bih tu pogrdu primetio. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R. kao sredstvo pretvaranja. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. ipak ne smeš reći dečacima. nežno osećanje za njega. tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje. ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju. i to izopačen u suprotno. I Izopačenje sna 147 način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­ nja želja. jer prija­ telj R. Prijatelj R. ona se pretvara. ali preterana u suprotnom smislu. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti. a prijatelj N. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. ja saznajem čemu sam se opirao. od kojih jedna raspolaže izvesnom moći. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu.. slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno. ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca. ponav­ ljam. ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima. to je bilo tvrđenje da je R. ili. koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­ šću moga strica. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku koju smo joj ponudili. ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte. nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste". ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom. ili. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­ nog stručnog profesora. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna. moj stric. a druga mora da zbog te moći povede računa. ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca. Ako se moji pacijenti po­ našaju onako kao moja mala. prikriveno. u misli koje se nalaze iza sna. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo." 10' . mi je već godinama mio i drag. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje. on bi nesumnjivo bio zapanjen. kao što takođe možemo reći. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. nego samo vrednost jednog izra­ žavanja afekta. izopačenje se ovde pokazuje kao namerno. izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje.

od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. ali za nas je to dozlaboga istina. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­ ne i kaže joj: Milostiva gospođo. prema tome. Ukoliko je cenzura oštrija. (Mrmljanje). . da bi se stvar izvela na čistinu. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem. Ako ih kaže neprikriveno. ona se penje stepenicama bez kraja. utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja. (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. Pisac treba da se boji cenzure. Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost. glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala. . Ali umesto da dođe kod glavnog lekara. Pri tome joj na njeno veliko izne­ nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. . običnim vojnicima i oficirima bez razli­ ke . naknadno. Ona se izvuče iz njegovog za­ grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. Da bi se san razumeo. on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima. Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­ liko minuta. Pošto je ona jedna starija dama. stara pede­ set godina. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. j e d n i Veoma ugledna. was du ivissen kannst. Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. a preventivno ako se objavi putem štampe. da li je neka mlada ili stara. ona dolazi u jednu ve­ liku. veoma obrazovana dama. u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. . Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. svejedno. i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen. mračnu sobu. Nekoliko oficira. Mi možemo. među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio. na primer. Darfst du den Buben doch ničht sagen"). utoliko će to prerušavanje ići dalje. Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima. Uostalom. Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­ ljanjem. treba da kažem da je snevačica. on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove. jedan uslov bi se morao odr­ žati: vođenje računa o godinama starosti.1 1 Gospođa dr H. ako se radi o usmenoj izjavi. da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne . pretpostavite da zaista dođe do toga . (pominje neko njoj nepo- Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. svako poštovanje. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično. I Izopačenje sna 149 („Das Beste. ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka. . udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­ like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova. " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom . Ona se svo­ jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­ sle nekoliko reci razume. U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva.148 Tumačenje snova. Prilikom penjanja. . onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti. srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. . pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. Prema jačini i osetljivosti te cenzure. . . on.

dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. sad. sistema). Dok sam se bavio obradom jednog n a ­ učnog problema uznemiravao me je više noći. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki.150 Tumačenje snova. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku. kako da se potpuno oslobodim od nje. pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. 1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem. od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san. odlikuje moga prijate­ lja R. koji u tumačenju sna biva tako unižen. Tako moja druga instancija. a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten. naprotiv. ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu. u kome su neprijateljske pobude i smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti. . Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­ janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere- sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­ sao ovoga sna. jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­ cio. ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. 2 Ako se. Postavljalo se pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance. tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna. san izra­ žava želju ove druge instance. a druga in­ stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno. da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda. Zamislimo život u državi. ili ideje. različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja. što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance. onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi. po­ što smo objasnili izopačen je sna. gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. koja vlada prilazom svesti. pruža se za upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde na drugom mestu. jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­ vota ljudi. 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da. Jedna vrsta dvolič­ nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). jednu za dru­ gom. I Izopačenje sna 151 pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja. osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu. Pitanje je samo. dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka.

Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje. ali ne dozvoljava sebi izdatak za to.152 Tumačenje snova. — O mužu nastavlja da priča. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja... razume se. one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio. zamolila da joj nikakav ka­ vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat. naime.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­ ko zadirkuje. Iza ova­ kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi.A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina. sasvim suprotno tome. upitane za motive za to. da joj ne poklanja nikakav kavijar. jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko." Analiza: Pacijentkinjin muž. ali je pokvaren telefon. za svaki slučaj. izjavio joj je dan ranije da se suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. naprotiv. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju.A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima prethodnog dana. Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­ jom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru. onda njegovi snovi redovno." Ja. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga. — Sta to treba da znači? Ona. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja". održavati strogu dijetu. kao što sam već spomenuo. ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­ lizu. počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. I tako se moram odreći želje da priredim večeru. mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. . već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­ ranje u psihičke procese kod histerije. Ali ona ga je. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­ njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­ liji nego čitavo njegovo lice. Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta. Rekao je da će ustajati rano. ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma. Hoću da telefo­ niram nekolicini snabdevača. a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere. da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara. wie kann der Edle sitzen?) 1 . takođe. odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?). Gete (Goethe): A ako nema zadnjice. . Mislim na to da pođem u kupovinu. i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. I * Izopačenje sna 153 Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet. postaju predmetom naših razgovora. nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje. dokazati analizom. Pri tom. smejući se. Molila ga je. koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. da će se kre­ tati. 1 Seđeti slikaru kao model. Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila.

Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji. i nikakvo čudo ne bi bilo •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. ta prijateljica je vrlo suva i mršava. Na sreću. da. i pošto je lekarska vi­ zita prošla. odgovara bolesnica. ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru. one se brinu jedna o drugoj. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice". ili. naime da postane deblja. pozvati da se možeš kod mene najesti. ne samo svo­ je. naravno. tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. Bo­ lesnice. kao što možemo reći. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. I prijateljica je takođe izrazila jednu želju. To je. sposobnost hi­ steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak." Sada je smisao sna jasan. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji. koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. I v Izopačenje sna 155 Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih. nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. uglavnom. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava. Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. ako se stavila namesto prijateljice. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću. naime. osvežavanje nekog . Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje. tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru. na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće. (on odgovara jednom nesvesnom zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih osoba. Jedna dobija napad danas. San sadržava jedno novo tumače­ nje. to je psihička zaraza. Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije. tako reći. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede. Jeste. da po­ stane malo jača. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome. on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. kakva baš odgovara savlađivanju otpora. On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale. naravno." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma. ako se je s njom identifikovala. njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. ugojiti i mome mužu još više dopasti. Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija. Posle jedne kratke pa­ uze. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba. a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. Ja tragam i dalje.154 Tumačenje snova. Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara.

zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje.156 Tumačenje snova. zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno. istrgnuti iz celine. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. otišao kući. ali sam u sebi mislio: ako . ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­ ge želje. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo. nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va. dakle. samo pomoću jednog naslućivanja. naime. naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice. onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad. pošto i ja imam iste povode za to. ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad. što bi želela da zauzme njeno 1 mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje. bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti. koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. 1 Na jednostavniji način. sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. Dvoje koji se vole su „jed­ no". Njena želja da ja ne budem u pravu. U njih se budi saučešće. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve. odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. Identifikacija dakle nije prosta imitacija. potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje. koja se ispunila u temi boravka na selu. sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —. i požalio mi se na to. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima. pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. 1 Izopačenje sna 157 ljubavnog bola i slično. Ja sam. onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade. Zelja da ja ne budem u pravu. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto. a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja. znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza. odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je. Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu. Bez analize. U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose. ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko što ostaje u nesvesnom. nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje. dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja.

koju je san verno kopirao. potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. bilo gde objavio neko predavanje. on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova. zapravo sam ga ja vaspitala. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro. Recite mi sada. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Maloga takođe volim. šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno. i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno. sklopljenih ruku. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. Vi biste dan proveli kod svoje sestre. ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona. Otona. nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali. Oto je bio moj ljubimac. devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom. izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. ona bi sigurno bila među slušaocima. koji je spadao u stalež pisaca. To je bilo na dan koji je prethodio snu. dok je on menjao mesto negde na sredini razreda." Da bi prikrila svoj san. ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka. ponovilo bi se isto. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi. onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji. ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju. tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće. ukratko rečeno. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem. On leži u jednom ma­ lom mrtvačkom sanduku. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona. 1 Izopačenje sna 159 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi. Rano osirotela. Pacijentkinja. Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. Kad bi voljeni čovek. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću. osamostalila. kome je otada bila poklonila svoju nežnost. Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. starijeg sina. sa svećama svuda unaokolo.158 Tumačenje snova. ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra. a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju . jedna mlada devojka. Pa ipak. situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert. da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. Vaš san je san ne­ strpljenja. počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina. Karla.

. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete. — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne. ili što je gotovo isto. da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti. legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim. u napadu besa. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije. Onde me čekaju zatvorena kola. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna. treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova. inače se moramo odreći tumačenja toga sna. 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju. Odabrana đela. nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje. mislim zbog čedomorstva." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. posle jedne žestoke svađe sa mužem. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato. dogodilo se između nas ponovo nešto. i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da. san­ duk. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova." — „Slušajte dakle. Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati. 11 Frajd." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". tako priča moj svedok. to bi nas moglo odati. Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. to je jedna tugaljiva stvar. koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad ." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali. Nijednom svom pacijentu. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem." i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci . ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila. U međuvremenu se baš mno­ go što-šta izmenilo. VI . Kad smo se ujutru probudili. ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna. ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. Sećate li se. nikako.160 Tumačenje snova. „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom.svojim novorođen četom?" — „To je tačno." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni. I Izopačenje sna 161 ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. vi ste tobože ubili dete. šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam. kao: kutija. to moram priznati. prilazi mi jedan gospodin. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači.box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ. pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča. I kad sam joj to u toj meri objasnio. „Sanjam". Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna. šamar itd." — „Ali meni je to potrebno. Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim. ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre. loža. Kao tako mnogo mladih žena.

Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina. Sa izvođenjem te namere ja ni­ sam imao nikakve veze. kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna". koji želim da saopštim. ali sam dugo bio u razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti. podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome. za to mo­ žda ima više od jednog razloga. od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. Vi je. i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan. u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus. pokazuje opet to isto. mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. Poslednji san te vrste. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet.1 Štaviše. On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima. Što se ispunjenje želje. uostalom. Neki mladi lekar. dakle. ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin. u* . I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora. i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­ lazi kod mene. obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje". a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog. i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno. Uostalom. oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću." — „Razumem. koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo malo da prijavi. i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje. Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu. S ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje. I Izopačen je sna 163 ne izvrši. koje sačinjava jezgro sna. vodite kući. koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. Ovim neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu." — „Još jedan odjek vašeg sna. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene. onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa. krije u tako neprijatnom obliku. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece. koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu.132 Tumačenje snova. pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. On. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio.

Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja. i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje. namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena. ako se ne plaši­ mo truda oko analize. dakle. San. i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. udo1 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. ne mogu miati nikakvih obzira. koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­ vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­ ma. kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­ ma. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­ lja ne isključuje postojanje jedne želje. 1911/12. želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva. I Izopačenje sna 165 joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima. nikad nisam rekao nešto slično. mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­ nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati. to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj. čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. pošto postoji odvrat­ nost. sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi. ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga. Ali. . Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­ čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­ mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. 1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. Izopačavanje sna stvarUkazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati. i ja joj kažem: U pitanju novca. nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću. saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom". pa ipak je to mazohistički san želja. čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. 1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II. naravno. II.164 Tumačenje snova. III. S druge strane. ali jedan od njene braće. Takve ljude zove­ mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu. bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. Kako ga njegov stariji brat „sekira".

Ali. Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne. ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj. tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena. u Suddeutsche Monatschefte. I Izopačenje sna 167 no se pokazuje kao akt cenzure. ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu. suzbijene) želje. Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala. Jedan živi veliki pesnik koji. po pravilu i erotične želje. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt.166 Tumačenje snova. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim. Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog izvora. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­ zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom. I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. da nadoknade pro­ pušteni obrok itd." („San koji sam sebe tumači"). Oktobar 1913. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna. Kraći u tekstu sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine. 1895. neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna. tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa1 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde. mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje jedne (potisnute. čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. Spiteler (Spitteler). sabrana dela sveska I). bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­ ljan: da ona. Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo." E. čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah. protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­ blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­ nih snaga (nasuprot „destruktivnim")? . ili vožnju jezerom. na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi. o snovima draženja na žeđ. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. u zavijenom i simbolički obučenom obliku. On kaže „po pravilu i erotične snove". skrenutom sa svoga cilju. doduše. da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju. ako one nisu dobre za nji­ hovu sklonost ka napadu. naime. koji nije dospeo do primene.1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom. Istina je. te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna. primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. kao što mi je rečeno.). nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte. o čistim snovima komoditeta. o draženju na ekskreciju. Ali. jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo. Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. Meine friihesten Erlebnisse.

1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su. i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. 3. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života. Otkako smo u stanju da. primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem. bilo svoj ili tuđ. 1 . Poznavajući ovu činjenicu. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu. uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je. san o mom stricu sa žutom bradom). Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno. možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna. pri tome. Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog. koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. 1. možemo otkriti latentnu sadržinu sna. posmatrali na manifestnoj sadržini sna. koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim. obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna. moramo osetiti po­ trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle. kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji. 2. takođe Vid-Halam). ra­ zume se. ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja. Kad god uzimam neki san. u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. odnos prema danu pada u oči u toj meri da Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka. za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. Strimpel.Recentno i indiferentno u snu 169 V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje. Hildebrant. izgledale obezbeđene od napada. koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna. ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna. dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna.

kao u kakvoj antikvarnici. da se. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti. is­ tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj. San od 1. nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati). i odabrao sam za tu svrhu n a ­ ročito upadljive elemente materijala sna. U knjižari S. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. (Odlomak) . 2. itd. Snove saopštavam samo onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­ vora. mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju. uplaćujem pretplatu na jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. u međuvremenu ostavljam jed­ nu ženu da me čeka. čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. sa oštrim crtama Savonarole./2. i 5. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj . Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met. I. i R.170 Tumačenje snova. majku i ćerku. Naprotiv. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati. kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak. Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. u kome se nalazio u Spaniji. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno) vrsti biljaka.' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". i da je hteo da otputuje u 1 H. 4. oktobra 1910. dakle. 6. Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka. Na ulici vidim dve žene. Recentno i indiferentno u snu 171 mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. On pripoveda o jednom snu. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta u kome me tretiraju kao člana. ne može polagati pravo na principi­ jelno značenje. bio sam 4. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu. hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. septembra u Firenci. Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. 3. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama. I . ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. 5. na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria. verovatno. od ko­ jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. 1. ali ja bih se odlučio za isključivo pra- vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). i pri tom mi sedaju u krilo. dok itd. između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. negde u Italiji. Svoboda. . Flis (W. .

Na žalost. Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten. primljena na sam dan sna. Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). II. da bih mu se požalio na svoju ne­ volju. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj veličini. (ostatak zabo­ ravljen). Povod za san bila je vest.172 Tumačenje snova. ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio. 250 dana pre sna. Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. ali se otada više ništa o njemu nije čulo. pošto sam u to vreme boravio u Holandiji.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna. neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. On je obećao da će mi pomoći. mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". . San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. Nekoliko meseci medaljon. zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom. (Odlomak) . a koji je umro nešto ranije (1. Tada sam otišao L. pa sam u sebi po­ mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju. San od 10. III. septembra uveče. avgusta. kad za­ ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa. pred sobom nosi lampu (ili lupu). i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana. noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument. Kad se pro­ budio. ali n a m r ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". kroz koju je prošao vozom. Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora./3. mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. San od 2. . Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta . Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17. Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­ jih snova neuporedivo češće nego regularni. i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta. pa je san ostavio na miru. i dvadesetosmodnevni inter­ val gubi svoje značenje za izvođenje sna. Dvorskog savetnika L. . ili možda 40 dana. očiju istraživački uperenih u daljinu. Dvorski savetnik L. koji je toga leta umro. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. oktobra 1910. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna. već dugo godina nisam video. oktobra 1910. kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao. . gde su mi bečke n o ­ vine redovno slali. „muški" period prema Flisu. Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera. te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. kao što sam u tekstu tvrdio. Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. ili 25. ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­ ro da se preseli na neko drugo mesto. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani. On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu. jedna „ženska perioda" prema Flisu. nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom. Varaus ili Zaraus. oštroumnog (oštrovidog) pogleda. ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. . povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­ sora koga sam visoko cenio. A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. Ja. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi. I Recentno i indiferentno u snu 173 jedno mesto: Daraus./11. dakle. on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana. veće ličnosti. oktobra). avgusta.

ta sasvim sam zaboravio. ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću. otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. i hoće da ode da joj donese cveće. Ali ona ostaje ne- utešna. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. — Ova gospođa L. srela je moju ženu pre dva dana. Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje. ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. Naime. očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein). razbole se moj otac od glaukoma. baš prevrćem jednu umet­ nutu tabelu u boji. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain. ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao . kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti. slično kao u kakvom herbarijumu. ubrzo po­ sle Kolerova otkrića. jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain. naime članak o koka biljci. dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. Kolera (K. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci.. — očigledno monografija o toj biljci. i taj članak je skrenuo pažnju K. Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke. U svojoj publikaciji. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci. Knjiga leži preda mnom. Kad bih ikad dobio glaukom. čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. I Recentno i indiferentno u snu 175 gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. operisao ga je moj prijatelj. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­ nijim doživljajima. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. Muž joj prilazi. » * * • ^ ^ » 174 Tumačenje snova. A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi.

176

Tumačenje

snova,

I

Recentno i indiferentno u snu

177

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­ vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­ dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje 1 za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­ nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­ ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­ danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­ brana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI
1

178

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

179

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«

180

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

181

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this" 1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
1

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

brani svojom krvlju. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji. oni se stvaraju tek naknadno. koji se međutim među sobom nisu poznavali. ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov . Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­ nu celinu. doduše. psihički značajan izvor sna iz budnog života. da neženja postaje strastan skupljač. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega. za vreme rada u snu. na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje. da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi za naš budni duševni život. da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. kao što smo videli. kao proces više primarne prirode. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik. i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. koji su dostojni da podstaknu san. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. u kome sam zatekao dva poznanika. zastavu. mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­ nog učestvovanja naših duševnih snaga. što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja. mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno. on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­ snije vršiti. to nam stvara utisak bolesnog. na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni. I Recentno i indiferentno u snu 183 bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka. a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. ona postoji na nekom nesporazumu. da vojnik jedan komad šarenog platna. Mora dakle po­ stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred. dakle šta mi mislimo. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja. Time mi činjenicu. tako reći za službu nameravanog pomeranja.182 Tumačenje snova. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom. ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava. ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim.

2 1 . koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem. Izazivač sna može biti j e ­ dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o reći kroz misaoni r a d p r e k o dana. Moj san je dakle opet pronašao veze izme­ đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u jedinstvenu situaciju. a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim odnosima).184 Tumačenje snova. videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan elemenat (tok misli. za koga sam tražio protekciju. Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­ staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­ ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u u jednu jedinicu. ili više njih. koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog. 1 b) Više recentnih. San o Irminoj injekciji. San o botaničkoj monografiji. koje je 1 san spojio u jednu celinu. c) J e d a n recentan i značajan doživljaj. koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog. s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize. san o prijatelju koji je moj stric. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­ buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj. ali indiferentnog utiska. T r e b a da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i - San o posmrtnom govoru mladoga lekara. za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. i mi primećujemo ovde da n a m ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e između raznih snova isto tako lako kao što medicin­ ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije. Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je t a d a bila teško bolesna. drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla). U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj. 2 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju. 41). ali indiferentnog doživljaja. Odgovor koji iz mnogobroj­ nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. i 2) da izazivač sna ostaje je­ dan psihički značajan proces. 2 d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje. Ovaj u d e o određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska. dakle sećanje na jedan psihički v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja. ali psihički indiferent­ n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno. 3 Kao što vidimo. primetio je već veći broj autora. ili da li j e d a n unutrašnji doživljaj. Ovo je svakako pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­ te uslove kojima su izvori sna podložni. tok misli). sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka. sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim. značajnih doživljaja. Izvor sna može biti: a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. I Recentno i indiferentno u snu 185 p r i s t u p u o t m e n e kuće. nalazi u jednom elegant­ nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­ gate ljude. Delbef (strana 236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje). U jednom jedinom slu­ čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. na primer Delaž (str. Ja s a m odgovorio: Baš zbog toga mu je i p o t r e b n a preporuka.

186 Tumačenje snova. Sto se inače sanja može se ili oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno.1 Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja. . a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo. bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost. koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie". Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­ držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­ rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­ žaju sna. I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­ zila. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna. ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna". „autokratski" način. Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava. „Eksperimentalno izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju". posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. daje O. Elis. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna. To je strogo i isključivo moje mišljenje. odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna. elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. naime. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan. 1917). 1 speti u sadržaj sna samo dok su recentni. ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". Oni. San se nikad ne bavi sitnicama. Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni". Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­ rentni izazivači sna. pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna. dakle i nikakvi bezazleni snovi. ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji. ili bolje rečeno. upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­ nost psihički značajnog materijala. glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju." Ali H. Rešenje. XXXVII. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. prvobitno indiferentni elementi. ili je pak izo­ pačeno. koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni. piše na str. zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja. I Recentno i indiferentno u snu 187 sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni. 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja. Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. Ako indiferentni utisci mogu doJedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­ nog za stvaranje sna.

).188 Tumačenje snova. i to Delbef (str. kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­ zija nepristojnog. a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu. nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". među „tihe vode". možda ih je izbegla. 2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. Ali stani. Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti. to neću uzeti. ali crne boje. Crna rotkva = Schwarzer Rettig. priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. kao što ona naknadno dodaje). Kome ovo tumačenje 2 1 . Iz­ gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu. od obe re­ čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­ uzela je u san beznačajnu rečenicu. ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. a potisnuta re­ čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. malo izmenjenih. može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i 1 crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­ jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju. povezanu u vezice. Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu". Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao. Ona odbija i ide piljarici. seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. I Recentno i indiferentno u snu 189 čiti. po­ što je nešto zatražila: Toga više nema. a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. Ja sam dakle kasapin. i pri tom crna. Ona kaže: Ovo ne poznajem. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima). Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je. „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala. prev. 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem. obrađenih naravno kao sirov materijal. Kasapnica je bila već zatvo­ rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto 8 nije bezazlen. ali i 2 ostala zelen — kao uzvik: Crni. nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila. i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. ali pre svega istrgnutih iz celine. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti. tumačenju može se poći od takvih govora. I Neka inteligentna i fina mlada dama. koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen. Sigurno jedan bezazlen san. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora. Mesar joj kaže. Schwarzer. dakle što se kaže ili čuje. raskomadanih. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu. spašavaj se! izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili. i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu. rett dich! Dakle.

što je stra­ šno. podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san. jer se navlači preko. Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto velikih. stvar koju je njen muž već pre braka imao. nemojte gledati tamo. U prevodu se to ne može tačno izraziti. Sve­ ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije. 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­ raju dobro jedan drugome. moram odmah da idem. Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­ umu od koje je potekla njena neuroza. tako da ne stoji dobro.). I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. kao da je htela reći: Molim vas. ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak. Devojke u školi kažu da je nespretna. ne isplati se. Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. 1 i tako dalje. ako je slomljena. . ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. a debeo loš. dakle. a ona se branila recima: Hvala. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona. Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima. ne isplati se. onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). moram ga već inače prevući kožom. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se. a gospođica da to nije njena krivica. doduše. a ona je tako slično odgovorila. — u aluziji i u snu.190 Tumačenje II snova. Njen je muž tako pitao. I Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom je opasan. a tako zovemo i laki kaput. Tamo su je pozvali da skine jaknu. IV Ona stavlja svecu u svećnjak. Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­ hodnog dana. Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. Izgleda. jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. ali sveca je slom­ ljena tako da ne stoji dobro. ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu. priča o klaviru da je to odvratan san­ duk koji daje loš ton. ali ona nije bila slomljena. Smisao se vidi. izgleda nečuveno. me­ đutim. i otada sam kod dru­ gih osoba nailazio na isto držanje. Jedan finiji sud će. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski kaput. Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". nego je postala neprikriveno svesna i suluda. prev. I ovde jedan realan povod. Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Kondom je s pravom „kaput". koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima.

Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. I Infantilno kao izvor sna 193 menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. Povezivanje teme onanije sa impoten­ cijom dovoljno je jasna. Poslednju reč nije čula ili je ne razume. Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­ jim je razgovarao. „Apolon" u latentnoj sadr­ žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi. Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju. a i nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. Reč koja je ovde izostav­ ljena treba da glasi „onaniše". Svakako jedan 13 Frojd. po mitologiji rođena iz Zevsove glave. 1 potvrditi. što sam danju zaista uradila. pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati odakle vode poreklo. VI I . dakle. . mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada. a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. Kao naročito ubedljivu navodi A. B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota. V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki. iako su stvorili mesto u budnom mišljenju. U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ ment. Vrativši se u svoj zavičaj. Odabrana dela. Kaže nam se. " Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. Sanjala sam nešto. jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. naime. Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica. spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja. da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. Ovog puta bar ništa loše. bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . pored zatvorenih prozorskih kapa­ ka sa apolo svećama . . dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje. . priča ona.192 Tumačenje snova. 1 Sve ovo za­ ista nije bezazleno. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila. . Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. napomene uz san. i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­ skih kapaka. kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže.). Obožavana je kao đevica (Prim. Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. Svi ovakvi sudovi o snu. prev. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava. " Wenn die Konigin von Schweden.

194 Tumačenje snova. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna. kome je tada bilo tri godine. on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je. smejući se. o kome je u stanju da da najtačnije podatke. Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti. San. mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi. uostalom. raskidati kao artičoku. starijeg sina. i čoveka i mesto. video u svom detinjstvu. kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka. pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. Mlađeg dečaka. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav.. potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. Veoma zainteresovan. Kad je bio dete od tri ili četiri godine. tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se. Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana . On je očigledno reč Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje. nisu sma­ trali preprekom. bez pomoći tumačenja sna. — herbarijum — knjiški moljac. naravno. da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. snevan najpre u de­ tinjstvu. kad je naime tako­ zvani perenirajući san. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju). Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva. vodi poreklo iz de* . i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. da san sa­ država elemente iz detinjstva. Posle či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji. Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­ jem odnosu sa sadržinom dečje scene. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća. koji se. Ljubavni par bi njega. čije su omiljeno jelo knji­ ge). iako se sam više ne može da seti toga. jer mu je tada bilo šest godina. otkriti bez analize. sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. I Infantilno kao izvor sna 195 snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo. opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne.in na­ tura" kao davno nestali predmet od porculana. slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima. — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice. možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. kao i san one de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert. kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san. a za čije se ispunjenje san predstavlja. čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav. Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala.

i nežnost u snu za prijatelja R. i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­ ke građanskih doktora llerbsta. svaki marljivi jevrejski dečačić. u budnom stanju glasio sasvim drukčije. mislim. sna­ ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. Tam­ na stena. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­ jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru. Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja za profesora konkretno pojavio pred nama. iz kojeg je izatkan san. a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente. ali ako sam bio. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje. I Infantilno kao izvor sna 197 tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati. Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka. srećnoj zbog svoga prvorođenog sina. Niti je to pak proročici škodilo. mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske . Giskre. San je bio moj lični. čija je moć na zemlji prošla.196 Tumačenje snova. daleko od mene. onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. U ovom materijalu. prema tome. Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo. pro­ ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. Odakle. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­ ljani. i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci. ZJngera. onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi. možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv. tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. Bergera i drugih. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­ diram pravo. onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). koji misle da me znaju. je moj stric. ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao.ili dvanaestogodišnjeg sina. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. Bilo je to vreme građanskog ministar­ stva. i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti. dakle. i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­ nim izaslaniku koji je došao po njega. sudili u ovoj stvari o meni. Mi­ slim na san: prijatelj R. Ja ne znam kako bi drugi ljudi. Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. u snu oni rastu na li­ vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu. zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. i koja je. načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­ gućno da ću ja jednom postati „ministar". Među njima je bilo čak i Jevreja. tako blizu vode. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak. živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada. punog nade. u svojoj škol­ skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. kamo su roditelji obično sobom vo­ dili svoga jedanaesto. ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena.

Diabetes = šećer­ na bolest (Prim. prethodnik romantizma — Prim. I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase. jer u Rim. čije je stanovništvo bilo slovensko. dijabetisom. sa kojim sam bio postigao ovu sličnost. i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim. Ta ja sam se kretao tragom Hanibala. pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima.). a on posle toga jednom svom poznaniku.198 Tumačenje snova. i osećanje bla­ ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­ čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker". Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. nemački Zucker = šećer. mada nemam ni pojma o tome šta on znači. tako če­ sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ ma tako rado navodimo. i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav. Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj. na pitanje kuda ide. i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad. ni meni kao ni njemu. I Infantilno kao izvor sna 199 anegdote koje kriju tako mnoge i duboke. Hanibal. Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim. Uostalom. da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače. koji ga je sreo na njegovom putu stradanja. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati. 1 .). Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju. San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu. konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal. i on je krenuo u Kampaniju. prev. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života. nije bilo suđeno da vidimo Rim. lik semitskog vojskovođe porastao je još više u moPisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). 1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim. kao da proročki predviđam. kao i toliki mnogi mladići u tim godinama. pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski. prev. kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću. — u Karls­ bad. pošto je od­ lučio da ide u Rim. zatim ga uhvate. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju. svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam.. kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi. odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži. kao što je poznato. pronašao sam najzad. vode svi putevi. Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825). kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­ sti." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča. a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad. prolazeći pored Rima. pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj. Uostalom. Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu". bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina. pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji". koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera. mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki.

U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu. izdanje. da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on. i čije ispunjenje privremeno. deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu. doduše. išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­ slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju. scenu u kojoj je Hanibalov otac. na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­ nibala. svoga 1 sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti. Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja. Hamilkar Barkas. i njegovo po­ novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom. „Karijatide". 1 Infantilno kao izvor sna 201 jim očima.200 Tumačenje snova. snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­ ška koja me iznenađuje. Tako mi je jed­ nom. Bilo mi je. ali je jako potamnelo. Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. Što se dublje upuštamo u analizu snova. Sa­ brana dela sveska IV. i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje.A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata". tačno sto godina kasnije).). 243 i 245). tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. To mi nije izgledalo kao neki ju­ nački podvig jednog tako visokog. Geca Kon. Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna.. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo. kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­ nuti ljubimac. sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­ će sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena. u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo. prevod: dr Hugo Klajn (Prim. svakako. maršala. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­ titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine. pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek. Sećanje na to se. Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. lepo obučen. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­ gu koja je mome osećanju bolje odgovarala. valjda.). sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna. str. — Knjiga je prevede­ na kod nas godine 1937. prev. i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene. sa novom šubarom na glavi. ćivutine!" . Onda naiđe neki hrišćanin. 1929. isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. prev. Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. glasio je ravno­ dušan odgovor. . biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma. Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo. I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje. izgleda. 1 (Ovo davanje prednosti. čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. X. zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara.

pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. jurenje. u cilju tumačenja sna. goniti. napujdati. naročito budući da ja. dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti. Kad je ugledao njegove geni­ talije. pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim. otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica. izgleda. 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten". bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu". umesto aktivne. Ako se iznose tak­ vi primeri. I Infantilno kao izvor sna 203 prethodnog analitičkog rada. preuzeo pasivnu ulogu. Pa ipak. žurba". Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze. po njegovom trajanju i su­ štini. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. ali se sad izmenila utoliko što je sne­ vač. znači: potera. ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao. što sam preveo sa „karakter jurnjave". Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. — Materijal koji se u analizi po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu kod dece: da. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. kao da pravi mnoge male kvadrate. ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak. otkrio se i on sam. gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud. upoređivao sa ortopedskim lečenjem. Istrgnuti iz njihove celine. „Eine Hetz". Pored toga.202 Tumačenje snova. ali je. na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. naime. bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­ nica samo jedna reč. terati. rečenicu: „Die Kuh rannte. prev. i slično. Ona čuje da ja nemam vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu. . Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge. Rečenica: Die Kuh rannte.). što je opet „hajka. pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­ stoji nikakav drugi dokaz. da ne bi zakasnila na voz. vijanje. to me neće sprečiti da taj mate­ rijal objavim. ali ona trči i pri tom neprestano pada. Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju. manje bezazlene. 1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi. od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja. Stoji u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. Reč hetzen znači: natutkati. kako kažu Bečlije. ili u onaj što je već određen za nju. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila. čak. Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet. naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi. da ne ide peške. u kojoj se nalaze sva­ kojake mašine.

viđene u v r e m e detinjstva. sjedinjenih za n u ž d u u j e d n u fantaziju. Mnogo ljudi su se 1 2 Dem Fass đen Boden ausschlagen. treba da u snu opiše reč „prljav". reč „ p r ­ ljav" pri t o m stvara most). Z a t i m je pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. bio je devojka). Stezana. i ovamo spada i strašan „pogled". i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja.204 Tumačenje snova. Na Grabenu pada na kolena. čini mi se. I Infantilno kao izvor sna 205 pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­ više malo v r e m e n a i pažnje. K a d je dotrčao da ih pomiri. i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­ zitkartu sa adresom. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva. kao pokošena. Ako sve to o čekanju. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. Tako se n a d o vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­ čak. Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. od kojih je jedan oborio drugoga. da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna). A m u ž to potvrdi. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. I sada se za l a t e n t n u sadržinu sna može konstruisati misao. i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih. — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka. S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­ hodnog dana. u svima pravcima daju rezultat petnaest. ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. u kasni­ j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso". i kao što proizlazi iz drugog. ako se saberu. jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju. da će joj se braća i sestre smejati itd. misao koja je cicijaška ili prljava.1 — Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda. on se zvao Marija (tj. u pitanju je žena koja urinira. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću. kod obaran ja i njihovog uriniranja. Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­ ranja. Ovaj beži ka jed­ noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. dok ja ne kažem itd. kao „ r a n a " . da li sad m e n i t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme. Najzad. onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­ varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­ ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t njom da je tata više neće voleti. — Dečaci p i n t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno. oni su pobegli. kako u devet kvadrata. on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­ ma dokazao. San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča. izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­ japljene a koje. . on ide u šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. možemo upisati brojeve tako da. nalazi se i u sledećem snu j e d n e starije d a m e : 2 Ona žuri napolje da obavi nabavke. Snevač je juče stvarno video dva d e ­ čaka na ulici. i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­ d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu.

naravno. naravno. A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­ dine. Prtljag. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte. od reci Fenster = prozor. i sama sebi. Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem. ali pred­ stava o epileptičkim grčevima. Prva situacija u snu uzeta je. isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova." 2 Moja zbirka. koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ ma patnje. o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­ ne scene s jednim domaćim slugom. jer ona pada na Grabenu. od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti. jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući. ta redov­ no su u pitanju neurotične. I Infantilno kao izvor sna 207 skupili oko nje.206 Tumačenje snova. u još mlađim verovatno i konj. kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata. i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade.). i iznosiću ih još. naposletku mora da joj je to pošlo za rukom. o „padajućem". onom trgu u Beču koji je po­ znat kao korzo prostitucije. i koja je zajedno sa svo­ jim ljubavnikom bila „ekspedovana". specijalno histerične oso­ be. i to kroz prozor. kao što je u detinjstvu jurila. kod raznih povoda. Dokaze za to već sam iznosio. 1 . koju su otpustili pošto je krala. na sitne utiske sa boravka na selu. prev. „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­ njaj se. očigledno. kao što „padanje" ukazuje na trke. To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri. suprotno stvarnosti. do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu). ona je „pala". kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu. ali niko da joj pomogne da ustane. Tada joj je bilo dvanaest godina. O tome je ona. u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ ćanja iz detinjstva. koji se uostalom kasnije njome i oženio. na „Fensterln" na selu1. Ovamo spa­ da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne. kroz prozor bacaju za njom jednu tešku. Ovo sećanje jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se. i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. onda to svakako redovno ima seksualni smisao. što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­ lizi već postale poznate. — Kad neka ženska osoba sanja o padanju. za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo. čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojavFensterln. ne zauzimaju za nju kad je pala). 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh. kao što sama kaže. Ona je u mladim godinama bila jahačica. Ona čini mnogo neuspelih poku­ šaja. samo čula. na jed­ nu kuvaricu. i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima. Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom. kofer jedne oso­ be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva". od prizora sa konjem koji je pao. naročito fijakeristi. Međutim. Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. a kasnije. da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu. A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. To je podseća na slanje prtljaga na železnici.

i u m o r a n i gladan potražio postelju. — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se p r i tom skidaju. vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­ verzitetskim slušaonicama. Naslov r o m a n a i ime njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio. p r v u h r a n u čoveku. mi razgovaramo sasvim prija­ teljski. (Prev. . Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. grčki Mojre. t a k o priča anegdota. Tada je majka protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle. 1 Takve su.208 Tumačenje snova. Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­ čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina.. Napisao sam izraz plagijat Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama. J e d n o od t i h imena je Pelagija (Pelagie). našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. J e d a n mlad čovek. Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. kome je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva. Odjednom se uz ove t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­ binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­ darica — majka koja daje život a ponekad takođe. kao da p r a v i knedle. Tamo stoje tri žene. zaista te P a r k e koji­ ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­ dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k b u d e gotov. pa da se zato u zemlju m o r a m o i vratiti. 14 FrojćL. trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje. počeo sam da ga čitam sa krajem p r v e sveske. kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila. Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor). koji je bio velik obožavalac ženske lepote. trlja ruke. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­ fesora univerziteta.ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. I Infantilno kao izvor sna 209 ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. I) Pošto sam putovao. koja konac preseče. Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. Ja još uvek ne z n a m šta da počnem u analizi sa ovim. Neobično zaposlenje za jednu Parku. prisvojiti nešto što možemo dobiti iako p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku. — J e d n a od P a r k a . Lahesis prede konac do kraja i Atropos. od kojih je jed­ na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. sećaće se kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­ votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač.. Drugi ka­ put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. Navlačim kaput..)? Ali posle toga. izjavljujući da je to njegov ka­ put. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije . Iz­ vršiti plagijat. jednom je. kao meni. Prilazi mi jedan stranac dugu­ ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju. Ponovo ga svlačim. J u n a k poludi i n e ­ prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni. samo što između njih nema t e ­ sta. dakle. VI 1 1 Parke. t j . iz­ nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome. izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. Na g r u d i m a žene sa­ staju se ljubav i glad. ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju. ne­ što malo iznenađen što je oivičen krznom. Odabrana đela. tra­ ke . Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje. dakle. jodnu o drugu. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži. napomena). ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. ali upravo onaj kome zahvalju­ j e m za svoje histološko znanje (epidermis).

2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova. str.. predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto. pocrvenevši.So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". prev. Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim.). koji hoće da me spreči pri oblačenju. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­ da za jednu napomenu punu aluzije.I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju"). ljastim licem i zašiljenom bradom. . 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja. I najzad. a to je kokain. Ali prekinimo ovde. von Gothen oder vom Kote" — . 62). Staviše. prev. u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam. a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna.. i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­ darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo 3 iz apoteke. pretvorili u p r a h ! " (Prim.). 1 Uostalom. U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne. To je jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza.So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub. jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove. pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena.210 Tumačenje snova. kao da pritiskuje da se predstave iznude. doduše. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom. javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno. Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji. uzvikuje: „Tako ste se i vi. 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso." 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu.). možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost. ili Gota. — (. slobodan od svih želja. ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao. Flajšl. Hunger = glad (Prim. pružio mi ruku). A drugi deo pred­ stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu. prev.. prev. božanski likovi. Brike. koje utoljuje glad. Iz apoteke. ako o ovome opširno pri­ čam. i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi". ili blata" — pošalji mi ih!). ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. da ona već nije uspostavljena radom sna. Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti. pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke. kao Knbdl)2. nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove. one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem. (Kazao mi je svoje ime i. Tamo Ifigenija. Kned­ lom. I Infantilno kao izvor sna 211 bez namere što mi se sam ponudio.). a Knodl pođseća na knedlu (Prim. vidi gore). očigledno. onda je to akt odmazde. i* . ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru. ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom. Bez straha da će nam neko protivrečiti. ništa nije sveto. kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst.

II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­ n u o na letnji odmor u Ausze. tražiti isto pravo. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. Posle toga dobijam jedan kupe za mene. Pošto je otputovao vozom za Išl. kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen. P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će doći. Zatim ne­ jasnije: kao da je to aula. On je. ali odlazim na p e r o n p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije. Pozivajući se na svoj činovnički rang. t j . prilazi zaposednuti. m o r a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti iza jednog sna. on zatraži polukupe prve klase. kao što odgo­ varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. Soli er's nur sagen. Pozvan da kaže nešto o Nemcima. T a m o vidim grofa Tuna (Thun). predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. nazivajući ga grofom Nichtsthun. Tanzlein wagen. Taaffe) govori. Za to v r e m e nešto pevušim što je. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha. prev. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode. prev.). sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se iz sledećeg sna: Gomila ljudi. .1 Ja mu za­ ista ne zavidim. Ja skočim. skočim2 dakle. Ćelo veče bio sam u razdraganom. da bih protekcijom dobio kupe. ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m cenom. ali ne u prolaznom vagonu. sećanje na v r e m e kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana. pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla. Ich spiel' ihm eins auf. život je tako kratak. skup studenata. p r a v o gospodara koje grof Almaviva želi da ostvari kod Sizane. zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša. očigledno vladinih soba. on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list. sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. borbenom r a ­ spoloženju. Pošto ovo ima seksualno značenje. i pošto se požuda neće zau­ staviti p r e d nepravdom. — Jedan grof (Tun ili Taje. kroz glavu mi prolaze sva­ kovrsne d r s k e i revolucionarne misli. svi moguć­ ni veseli planovi za ferije. I Infantilno kao izvor sna 213 i mala nepravda. koji opet p u t u j e u posetu caru u Išl. Uz to. sva uzdrža­ vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim kaznama. i mo­ ralo bi se bežati. značilo: ne raditi ništa. — (Prim. uviđam. odlučujem da ću podići galamu. Sada dolazi j e d a n gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik. šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna. Nichtstun bi. prema tome. ne treba propustiti nijednu prili­ ku. n a d a m se. ne n a noseći im zlo.). I stvarno. ali sam s m u k o m postigao da tu osta­ nem. Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba. izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu uzme voznu k a r t u . (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao). za­ pravo jedan zgužvan skelet lista. ali se čudim ovom svom mišljenju. 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako. u četvrt do t r i u jutru. došao otvorenim kolima. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­ čenjem dolaze do izraza. i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje.212 Tumačenje snova. a smrt neizbežna. ja se svetim time što mu predlažem da u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­ t u a l n e p o t r e b e putnika. trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m u čekaonicu. tako da preko noći n e m a m na raspolaganju toalet. — prim. uprkos kiši.

Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju. pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. Ona je. Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica. moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu. što ljudima veoma pada u oči. ili smo je kupili). od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. izgleda. uostalom. I Infantilno kao izvor sna 215 u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica. Stanice su pu­ ne.214 Tumačenje snova. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama". međutim. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. pronalazim plan kako bih ostao nepoznat. ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici. Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio. debela žena.Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). Vo­ zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha. a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom. ali vidim da je ovaj plan već sproveden. i pri tom sam sebi izgle­ dam veoma lukav. a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže. na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa. puna praznina i praznina. i od školskog tiranina. stajao je tako kao grof u snu. jedna starija. Ponovo se nalazim ispred stanice.. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898. Misaona veza vodi me zatim u Englesku. bar na jedno oko. Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste. ali sa jednim starijim gospodinom. i ja krenem tim putem. Pri tome se plastično vide po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. od- maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof). jedan nemački. što sam naposletku izbegao kon­ trolu. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. Ako nas kondukter ovako vidi.. a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih drama. duša te zavere bio je jedan kolega koji je. Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. a drugi španski): . i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. Opet nerazgovetno. razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm. na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf. nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu.. Gospo­ din se pretvara da je šlep. Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni. Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali. Izbegavam da razgovaram s njom. drukčija od ovih fasada. kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau). na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. u kuću mo­ ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao . pozvat na odgovornost. dakle. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848. profesora nemačkog jezika. rekoh mu. bol­ ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama. Ovde se scena prekida. Ja sam. koji se strmo penje. Pa onda. samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih.

u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim. uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere). postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus. Ovde se pro1 2 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir.216 Tumačenje snova. što ruže venu. koji ima dosta posla sa budu­ ćom revolucijom. prev. Greška koju sam primetio tek posle analize. ja se progurah napred da bih zastu­ pao jedno veoma jednostrano gledište. 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra". od koje se pravi salata. que se marchitan las flores. Isabelite. pun materija­ lističkog učenja. sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci. — Uostalom. prev.pisse-en-lit". Pisser znači mokriti (Prim.inalu. * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega.affe1. ! U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim. stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja.ne znam da li s pravom. Zutokljunac. Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u francuskom jeziku: 1. Izabelita. u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. alle Blumen \velken 1 . 5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija". ka Izabeli i Ferdinandu. dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­ stavio ime Jehovah. koji mokri u krevetu. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita.). Tulpen. koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase. preko Henrika VIII. Ve­ lika gužva. jer u samom Žerm. U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­ ma prirodnim naukama. I Infantilno kao izvor sna 217 Rosen. Sau. — preveo sa . Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci). i 2. Schwein.4 I sad moram napo­ menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­ premljen. Ruže. rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. opisuje se sasvim neobično takmi­ čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus. Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija.). Hund.La Terre". od cveća preko španskog kratkog stiha. Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­ nje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba. znao bih takođe da zaobilaznim putem. i dobro nas je izbrusio.2 To znam iz Zolinog romana Zerminal. Nelken. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier. no llores. karanfili. to je ime jedne biljke (maslačak). 4 To nije u delu „Germinal" nego u .. ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu. i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt. ako bih ikad došao do toga da 1 prev. 3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja. Ja skočih (kao u snu). preko jednog imena. prev. lale. kao pisser za manju potrebu).). pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri. i to na pozadini jednog oblaka. koji.).— Isabelita. Ne placi. pošto je oluja špansku flotu rasturila. Osim toga sam reč Huflattich. engleske istorije do borbe armade sa Engleskom. a crveni socijaldemokrata. — Netraženi biograf kojeg sam našao. ali sam ostao uporan.. Tada se diže jedan razborit stariji kolega. 2 Španski stih dolazi iz Figaroa. svako cveće vene. .

koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav). Uporedi u tome F r o j da. nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. očigledno. koji je tobože patio od incontinentia divi. stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom. kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­ votu već odavno savladanog ludila veličine. Sadržaj lju­ bavne antičke priče Here i Leandera). Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece. ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene. 167. 1 Infantilno kao Izvor sna 219 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva. bio je najveći austrijski dramatik. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu". čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom. do 1872. mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula.") Ali ja mislim da je on. treba paziti i na upoređivanje muškog Lovac na devojke. I to hvalisanje na svima poljima. nov. (najbližem većem gradu) kupiti jedan. lep. ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu. 2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. consiliarius aulicus). crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer. smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. 1 . — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera. ali ona. i to iz obzira prema cenzuri. naime. čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču.): Grilparcer Franc (1791. što se obećalo — mora se održati). kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. mrkoljubičasta. Uostalom. kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. str. i kad su me zbog toga grdili. pri tom. prev. tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?". Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled. izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje. 1933. koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja). 1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). (Prim. nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen. i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja. U ovom razdraganom snu ja se. čija se boja. Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­ dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu.218 Tumačenje snova. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos. u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu 1 „Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama). b) žena. U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje. prev. 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna. Uvod u psihoanalizu. ženska glava. a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja.). Naslov ove dra­ me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". Beograd. S pravom će se naslućivati da me sek­ sualni materijal goni na to potiskivanje.2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti. Ja se. kao tako često u snu.

Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna. primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa. Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno. kao da sam time ispunio svoje obe­ ćanje. u četvrt do četiri ujutru.. prvi. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu. jer bi se te kletve odmah ispunile. ali ne ume da čita. za dete jedini autoritet. — Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju." Ova dečja scena daje. jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). dakle. tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. I Infantilno kao izvor sna 221 stakla i ženskog kofera (box). pa ipak je od mene nešto postalo. urinira sad preda mnom. sprečavati da ne grdi i ne psuje." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje. ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju. pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog . i njega mora njegov arhanđeo. kojima se ponosim u teoriji o 2 histeriji. prema kome i muška guska ima neki odnos. zato sam u snu ja njegov bolničar. Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn. u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno. Osim toga ja s njim teram šegu. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­ no staklo za drugim. Stariji čovek. — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­ toma. naravno. uloge za osvetu izmenjene. pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom 1 .La Terre". iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­ morava na ograničavanje ove postavke). — Pravljenje planova je ocu upućen prekor. koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­ tike. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­ rakternom crtom slavoljublja. Uostalom. tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno. kao da želim da kažem: „Pogledaj. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao. — Uteha Ođinova. svodi na pobunu pro­ tiv oca. što mi se zatim ujutru i dogodilo. koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti. naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. — „Misliti i proživeti je ovde tako 1 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine. očigledno otac. grdeći me zbog toga. — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete. i koje se vrlo lepo sećam. otac bo­ gova. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam. kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina. — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu .220 Tumačenje snova. — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­ mu Oskara Panice (Panizza). materijal za poslednju sliku sna u kome su. Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. kad mi je bilo sedam ili osam godina. moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­ ma na moja saznanja. a otac je najstariji. pošto je šlep. da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo. neke vrste Ganimed. a najmanje u vreme ovog buđenja. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje). njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta. morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. i otac je. pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku. kao što sam ja tada radio pred njim.

jedno ispunjenje želje pokrivati drugo. na primer oklop od kuhinjskih lonaca. bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. onakva kakva se upotreb­ ljava u bolnicama. . i ovde po­ novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču. ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. gužvi slame i slanih štapića. zadržaćemo u pamće­ nju. stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a dražaj bešike. takođe može jedan smisao. P r i metio sam da histerični ljudi isto tako rade. onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno. Ako bih ovu misao smeo. o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"). možda. izgleda. Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom". Od one tri osobenosti sećanja sna. Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. i pričinilo mi je mnogo radosti. Oba ova karaktera. tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. mogli smo potvrditi. isticanje recentnog kao i infantilnog. Tek na ovim fantazijama vise simptomi. mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja. o kojima smo u uvodu raspravljali. bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. San često izgleda višesmislen. a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. kao što pokazuju primeri. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. pored onoga što im se stvarno dogodilo. primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja. oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima. Ali tačnost ovog naslućivanja. Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih. jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog. Dosad je samo O. one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu. dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu. čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce. pri­ lično pravilno. a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje. čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju. ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. da uopštim. pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije. još je vrlo teško dokazati. Ostale dve. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. u njemu. ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). I Somatski izvori sna 223 dat bitan uslov za snevanje. „Gschnas".222 Tumačenje snova. slučajni položaj tela i kratke doživ­ ljaje za vreme spavanja. najradije komičnog i bezvrednog materijala. Rank temeljno proučio. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­ živa tvrđenja o suštini sna.

224 Tumačenje snova. I Somatski izvori sna 225 žaji koji polaze sa spoljnih objekata. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja. i našla samo 13. mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja. ili osećaj. delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi. Odabrana dela. i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja. često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje. dakle ranije percep­ cije. u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije. on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­ cija ili kompleks senzacija. Rezultat ovog 15 Frog'd. organa za mokrenje i seksualnih or­ gana. Obično se i ovde kaže. ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo. Izgleda da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima. tj. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju.2 procenata. preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. doduše. VI . nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku). Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost. i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju. kao što to jezik čini i za budno držanje. Proces tako reći oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika. od­ nosno 6. ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja. samo subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela. pola­ zeći sa toga gledišta. da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san. i samo dva primera iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­ zacije. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. i mada se. ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran.7 procenata. ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo. koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima.

Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji. na primer." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja. ili je ruka bila pritisnuta. Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna. a posle drugog oslovljavan ja. nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji. tj. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira". Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi. Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. str. može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja. naročito od cenestetičkih senzacija. Na jednoj sličnoj pretpostavci. da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima. Duša nam. Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije. Grundtatsachen des Seelenlebens. na primer. san. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje. prema tome. Strimpel nalazi zgodno poređenje (str. pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije. San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen. jedna noga nije bila pokrivena. čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima reprodukcije. stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. čim sanjam i u slučaju da sanjam. pojačane na stepen halucinacija. mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna. koji se prema ovoj teoriji zbiva. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije.mmmmmi^mmmmmmmm 226 Tumačenje snova. ponikao iz psihičkih motiva. i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata za razumevanje problema sna. godine vraćaju se ponovo godine 1883. Lipps. što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I. da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips. 1 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje. 170). Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala. verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak. 55). Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15* . izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni. str. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska. X Somatski izvori sna 227 tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san. koji mi se dogode za vreme spavanja. izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne". može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava. na primer. „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom: „ja spavam". da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos izSvakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige. Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­ ne slabe tačke. pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj.

a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje nadražaj a.. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova. U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja. 1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam. tako reći u toku spavanja. Kao što vidi­ mo. oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. 39. i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju steUpoređi uz to K. pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše. organskom i nadražajnom stanju. Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja. po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba. Lanđauer. kao treće. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna. on može raditi logično i sa snažnom voljom. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko . Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. kojom su se služili stari. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću. Pre svega. Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. pojedini telesni organ jednim delom kuće. mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese. ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike. drugi autori — Šerner. samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. ali tako da bol ne uple­ teni u san. XXXIX. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. srce u šupljim sanducima i korpama. pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ. dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­ cija mora se takođe izazvati. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena. u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima. tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem. Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. ona je izgledala ekstravagantna.228 Tumačenje snova. duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. na nadražaj mogu probu­ diti da bih ga uklonio. 35). I Somatski izvori sna 229 snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju. nalik na krastave žabe" (str. ili uopšte samo u izdublje­ nim predmetima. on je verovao i da je pogodio princip. Snevač nije apsolutno otupavljen. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem. Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie. tako već Sernerov pri­ stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. 1 penice. slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. ja se. ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana. kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima. 1918). Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni. n a ­ protiv. kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna.

iz zuba. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova. i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj. I Somatski izvori sna 231 cele noći. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va. propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. zatim ponovo zauzimaju svoja mesta. morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna. ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida". Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­ jena teorija o somatskim nadražajima sna. pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje. da jedni druge napadaju. što je mogućno samo u malom broju slučajeva. isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju. da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje. da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi. a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice. onda je svako drugo učenje o snovima. ili jedan sličan san Folkeltov. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel- . creva itd. pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­ zak. morali polaziti na­ ročiti nadražaji. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­ nih krila pri disanju. koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak. da bi probudili aktivnost sna. — osuđen i bez naročite kri­ tike. San. da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­ nje. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje. ako su od prethod­ nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu. videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka. koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova. da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama. što je veoma neverovatno. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja. a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. Moguć je još jedan treći slučaj. i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna. Ako smo jednim postupkom. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija. mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja. isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije. izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. Videli smo. u kome igraju ulogu dva reda fijoka. onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne. a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. i to svake noći o svima organima. onda bi se taj san. od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje. iznete kod oba autora u velikom broju. kao što već Strimpel primećuje. Postav­ lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo- vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. nasuprot zamućenosti drugih snova. uva. najverovatniji od svih. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna. tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. prema tome.230 Tumačenje snova.

okrenem se i hoću da sjašem. to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­ terijal za sadržaj sna. somatske kao i psihičke. Nisam bio spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti. kao da sam samo naslonjen. bolan nadražaj ni izvor. doći će spoljašnji nadražaj do izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga. moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada. koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti. odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja.232 Tumačenje snova. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal. već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim. datih u svagdašnjim okolnostima. Kod mene. ali ga radije sam odvodim. najpre bojažljivo i ne­ spretno. koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju. bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam bio našao. uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom gradu u kome ništa ne radim. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni. Da kažemo malo drukčije. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo. sedim ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće. Ali dan ranije ja sam pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim. Jašem na sivom konju. i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­ stao pod utiskom. dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo. hotel je u istoj ulici. Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora. u saradnji sa intenzitetom nadražaja. a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. gubitak apetita. I \ Somatski izvori sna 233 nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­ terijal senzacija. za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje. i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. Habitualna akcidentalna du­ bina spavanja.. Tada sretnem kolegu P. i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi. vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­ hač. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. naime na jahanje. mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo. u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut. I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve irise i više snalazim. san ostaje ispu­ njenje želje. nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. A san me premešta . Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- znati objektivan. oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. pa me zato grdi. a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. Pošto sam izvesno vreme ja­ hao ulicom. bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja.

držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama. ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje. i to mi nije godilo. ne baš stoga što ga ne želim imati. Sećao sam se samo jednog oslonca za san. sedeo sam samo jednom na konju. ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti. ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju. koja nikad nije bila u Italiji. Ja jašem na sivom konju. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam furunkula na međici. bio lekar. rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima. Neurologisches Zentralblatt 1896. I). bol je bio zaglušen. i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje. Ja uopšte ne umem da jašem. sv. a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­ ćen — osetio ništa od bolova. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­ čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj. uostalom godinu dana starijeg od mene. i ja sam nastavio da spavam. . to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. nego mu po­ jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­ tuaciju sna i doveo do izražaja. Jednoga jutra probudih se. Prijatelj P. bilo je to usred leta. ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. jahača. ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­ tim.). „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna. a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen). prev. — Ne raditi i ne jesti. Objašnjenje ovog kratkog. ili trgovca kome su gubici odneli imanje. „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu". Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju.234 Tumačenje snova. voli da preko puta mene sedne na visokog konja. što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. na selu. treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien). u kome sam poslednji put sreo kolegu P. Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule. otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač). i onda bez sedla. ulica u snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. (Sabrana dela. i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­ njao: umro je papa. i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­ duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru). ni inače ne sanjam o tome. Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi. pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 . zamenio. Osim toga primio je i elemen­ te iz mojih putovanja po Italiji. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj. I i I Somatski izvori sna 235 baš u ovu aktivnost. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli.

on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta. ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume. Napoleon može i dalje da spava. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. ne pričaju saglasno o ovom snu. a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. ali on ume da želju za hranom pomeri natrag. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da 2 ga omete. a ne njegov narušivalac. kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier). Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima. onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja. ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne. i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom.236 Tumačenje snova. ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti. ili. sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici. u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne o senzacijama za vreme spavanja. I ako. ovaj san Napoleona. i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. koja pati od bronhijalnog katara. ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja. treće. ali i najjače potisnutim pokretima dušev­ nog života. Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji. mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna. ako mora da ih prizna. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna. predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. I Somatski izvori sna 237 Njegove Svetosti. zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti. Jedan mlad advokat koji. koji je. prvo. ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon. bio izvanredan spavač. ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude. na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­ kursa. prev. ne moram ustajati da bih onamo otišao. pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. oni služe nameri da san na­ stave umesto da snevača probude. pre nego što se budi. ali sam sad svoj san razumeo. kako snažno kašlje. prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci. kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu. Zelja za spavanjem. U snu o gro­ fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim. On sanja o izvesnom G. jedno popodne zaspi. sve do čežnje deteta za majčinim grudima.). . uostalom. pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu. a koji su psihičke vrste.1 Uporedimo sad. San je čuvar spa­ vanja. 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja.

na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadraža­ ja sna. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. tako reći. on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja. naime. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode. to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. Strah u snu može biti. postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj.238 Tumačenje snova. Kakav odnos ova opšta. onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. Među tu­ mačenjima nadražaja koji su. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja). Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među njih postoji. koje će odgovarati tom jezgru. dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. Pravilno tumačenje. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu. da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. što izgleda kontradiktor­ no. onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna. i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­ na ne baš aktuelna želja. psihoneurotičan strah. teorija o potiskivanju. Kad ka­ žemo: postoje. koja nam je u psihoneurotici potrebna. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha. pri čemu odgovara potisnutom libidu. ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. prema tome. Kao što smo rekli. ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju. stoga se od svih uopšte mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem. i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama. onda je to kraj ljubavne noći. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­ limo — izgovor. za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna. ima značenje jednog neurotičkog simptoma. . kao i čitav san straha. Tada ovaj strah. Ako je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera. polagalo bi pravo na aktivno interesovanje. A ovde moramo ponovo priznati. jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje. Jer ako je ševa. A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši. I Somatski izvori sna 239 vspeli san je ispunjenje te želje. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. tvrdi da takve potisnute želje još postoje. on je. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe. on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­ ranje sna. dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost. kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji.

I samo na taj način. Možemo kazati da je u p r v o m slu­ čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje. koji se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim. ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. ako je neprijatno. I Somatski izvori sna 241 koji bi. 16 Fro^d. na primer. tada i veličina kamena. Tako. Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­ šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima. Odabrana dela. Da upotrebimo j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­ n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je. povezuju ih nesumnjivo sa psihič­ k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove. a u d r u g o m sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati. može se pretvoriti u suprotno. da su snevani iz psihičkih motiva. uklanja puštanje straha. po m o m mišljenju. cenestetička osećanja. a zadržavajući d r u ­ gi deo. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­ n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen u sadržaju. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu. Pri tom svaki put preska­ čem po tri stepenice. obe su međusobno tesno povezane. ističući jedan deo materijala kao odgo­ varajući njenom sopstvenom biću. stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. u j e d n o m slučaju somatski determinisani s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava. dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta. senzacije za vreme spavanja). ne pojavljuje u svima sno­ vima i svake noći. izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci. radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. Ja se stidim. mislim da se oni do­ vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora sna. dakle da mi ide u susret. ili se može savladati. Ja. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. 1 Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. Ako je jedna od njih aktuelna. Osim toga. J e d ­ nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. u m e t n i k se samo pridržava one ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. m a d a je sve psi­ hički determinisano. kao što je na p r i m e r m e r m e r ili peščar. komad oniksa. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­ potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­ penica na jedan viši sprat. i tako. ona onu d r u g u i u snu ukida. da se nešto ne može u r a d i t i itd. suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. U obe g r u p e snova sa­ držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­ držina predstava. igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni. mi možemo objasniti činje­ nicu da se sadržaj sna. a u drugom slučaju ne. pošto je oslobođena od potiskivanja. Međutim. doveli do sličnih oslobođenja straha. da se čovek ne može p o ­ k r e n u t i s mesta. dok u drugom slučaju. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja. one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja. ako nisu neobičnog intenziteta. pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo. u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal. i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­ me predstavljena. polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova.240 Tumačenje snova. tako mi izgleda. hoću da požurim i sad se po­ javljuje ovaj osećaj sprečenosti. sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­ je odgovara s t r a h u . naime. preostala od prethodnog dana. VI . somatski izvori n a d r a živanja za v r e m e spavanja (to jest.

trenutak ranije. kao za potvrdu ove činjenice. tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. raskomotio sam kragnu. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba. I Tipični snovi 243 koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun. ali kao obično. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu.242 Tumačenje snova. namćorasta i nimalo privlačna. u jednoj kući kao i u drugoj. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu. što sam spreman da joj priznam. kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom. tj. međutim. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. Kad u kasne sate završim svoj posao dole. ali sa istinktom za čistoću. neodređeni stepen neobučenosti. pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. pre nego što uđete u sobu. devojka o kojoj sanjam starija je od mene. koje je san stopio u jednu tvo­ revinu. nisu stepenice u mojoj kući. uostalom već u snu priznato ispu­ njenje želje. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. obično me na stepe­ nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­ penice. najpre ja ih ne prepoznajem. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. u snu se od toga stvorio jedan viši. zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja stepenicama. Kao i obično. ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­ nas već da očiste cipele. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter. onda je jasno čujem kako gunđa. a sprat više su stambene prostorije. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije. U oba ova sprata. ne nalazi se nijedna pljuvaonica. a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16* . da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu. nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. u ovoj stvari zauzima drugo gledište. vi­ deo sam samog sebe. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti. ja se pe­ njem stepenicama u spavaću sobu. takođe jedna starija i džandrljiva osoba. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu. i kad je to konstatovala. mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna. naime." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. Ona vreba na mene. kako lakih nogu jurim stepenicama. odložio kravatu i manžetne. Domaćica zgrade. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca.

244

Tumačenje snova, I
1

Tipični snovi

245

sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­ gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­ pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­ čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­ stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­ bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­ če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­ snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­ spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­ ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole).

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­ nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­ nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­ nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­ gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­ vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­ no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­ mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­ slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­ njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246

Tumačenje snova, I

Tipični

snovi

247

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­ znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­ kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­ revu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­ stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­ sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­ zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­ ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­ je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­ držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­ stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft

ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­ ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­ kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­ vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­ jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­ ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­ gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­ vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­ puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­ stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­ činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­ razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­ hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su 2 dakle ekshibicioni snovi.
1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248

Tumačenje snova, I

Tipični snowi

249

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­ stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­ koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­ nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­ flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­ ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice".

Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­ nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­ javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­ gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­ dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­ jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­ kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­ stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­ nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­ zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). A da li je da­ dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor".250 Tumačenje STiova. javljati se (o duhovima). oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova. pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine. kao što smo saznali. A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje. nego san samo prikriva. na izgled bez međusobne veze. Tako je i sa snom tetke. Ova želja. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. Ti snovi znače. ali veoma pametna i sposobna. ne daje nikakav po­ vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju. prev. I to zaista mogu sebi da prebacim. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt. utvarati se. spuken ~ . Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa. i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­ zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­ stoću. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. koja predstavlja pravu sadržinu sna. nego latentnoj sadržini sna. budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova. Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici. moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­ široj mogućnoj osnovi. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena. isto tako kao što a i b. posle slično duge pauze. Pomenuti san o stepenica­ ma izvađen je iz jednog niza snova. roditelji ili brat i sestra. želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi. koje sam na­ pisao jedno pored drugoga. Ako ih analiziramo. da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže. pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­ me spavanja. pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi. njeno prebacivanje da sam isprljao tepih. I Tipični snovi 251 o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­ ni. Esprit d'escalier je. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj. tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti. dakle. u slobodnom prevođenju. i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja. U jed­ noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli. Baš kao i u snu: sve ispreturano! 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je. 1 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­ pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­ gi rođak. deca itd. koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­ bom na mrtvačkom odru. uprkos njenim lošim postupcima. poklonilo svoju ljubav. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. ponovo ugle­ dala kraj lesa jednog drugog nećaka. i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. želju da dotična osoba umre. što im sadržaj pokazuje. onu istu koju je jednom ranije.): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati. da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni. ako slede nepo­ sredno jedna drugoj. ranije pomenutim. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani. kao jedan slog. treba da se izgovore kao ab. „duh što se javlja na stepenicama". Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi.

ponovo bude u izvestan ži­ vot. da će. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju. to se više ne može sigurno utvr­ diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje. po recima Majnertovim (Mevnert). ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­ šnjosti nemaju takvih želja. ono je neodgo­ vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo.252 Tumačenje snova. onde rado govorimo o „degeneraciji". Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim". otimalo mu igračke. čim popiju malo krvi. doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju. mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem. Starije dete je zlostav­ ljalo mlađe. sveska VII). 1909. sv. To mogu biti i protekle. Gde je razvoj ove moralnosti izo­ stao. Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. A gde je pri­ marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv. zavidelo mu i plašilo ga se. brat ili sestra. Dete je apso­ lutno egoističko. u malog egoiste pro­ buditi altruističke pobude i moral. pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. mi ga zovemo „nevaljalim". U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­ uvijeno priznata. * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo . odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. I Tipični snovi 253 Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­ mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­ stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje. zatim. I. Moralnost.). ne nastaje istovremeno na celoj liniji. 1 Pogledajmo. svaka­ ko. na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još 2 pokazuje. Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka. a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva. prev. i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela. koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­ mažu. naročito prema svo­ jim suparnicima. Odiseja. Kad je. naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu. najpre. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi. Roditelji kažu da se deca ne podnose. živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­ nom neprijateljstvu s njima. Sabrana dela. ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. i sama odrasla i postala gravidna ugle­ dala se samo na primer svoje majke. jer mi mo­ žemo očekivati da će se. onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. Teorija snova ne traži tako mno­ go. ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji. ma i malo. 97 i na više mesta (Prim. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­ šem shvatanju. XI verz. klevetalo ga. nego su kao seni u Odiseji1 koje se. Snevačica je kao malo dete — kada. i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. a ne mogu da nađu razlog za to. ostaloj deci. ili da je odvajkada postoja­ la. odbačene. I to s pravom. jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. Vidi Homer. VTI). Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života.

Za svoje potrebe bio sam dovoljan. i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­ tiri godine mlađom sestrom. a koje se u snovima mogu realizovati. sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama. Mnoge osobe. zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­ binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­ me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­ nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti. koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. Kad su mu sestrica ili bratić stvar­ no ubrzo nestali." 1 . Doduše. tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven. znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". Prinudna neuroza. I Tipični snovi 255 jem." U svojoj neurozi. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat. zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan. sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka. P r i tom je Hans dobroćudno. suviše ma(l)a. on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a. jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­ nosi ništa dobro." U toku Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti. Kad god se povede reč o njoj. čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. 2 Kod moje sopstvene dece. 1 koncentrisalo na sebe. naprotiv. a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi. Kod određenog inter­ vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. ubrzo posle rođenja jedne se­ stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna. priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu. ponekad je čak i smetao. ali psihoanalitičko istraživa­ nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni. hteo je i on da joj dosađuje. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci. kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. dete je ponovo svu nežnost u kući Troipogođišnji Hans. ako su me vo­ zili u kolicima. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­ sao pesnik Špiteler: „Uostalom. Dete je dotle bilo jedinac. koja su na svet dola­ zila ubrzo jedno za drugim. tu je bio još jedan Adolf. a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda. čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji. ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­ dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­ tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­ sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­ telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. godinu i po dana kasnije. Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih. koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­ nima. Dete posmatra došljaka i onda od­ lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom. Ako sam dosađivao baki. propustio sam priliku za takva posmatranja. ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­ ma svojoj sestrici. dakle.254 Tumačenje snova. još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene. da umre. Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja. Od jedne dame koju dobro pozna­ jem. odgovara jednoj nadmoralnosti. i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri. da joj ljubi ruku i da je miluje. nežno dete." 1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje.

koje odrastao čovek. to sebi ne mogu da objasnim. pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko. Odabrana đela. Još sa osam godina dete. kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč. Hug — Hellmuth. I Tipični snovi 257 poslednjih meseci. Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­ jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­ strama. i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš. sestre. ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. 17 Projđ. svakako treba i to priznati. Dete ništa ne zna o strahotama tru­ ljenja. umrećeš. ostaje sama. Strah od smrti detetu je stran. Sveska I—V.256 Tumačenje snova." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna. o smrzavanju u hladnom grobu. jedina u ovak­ voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi. Odjed­ nom oni dobiše krila. otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju. nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put. to Lucija još ne može da razume?". ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja 1 predstava o smrti na našu! 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu. tako te mnogo volim. to razumem. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. Kad sam jednom za vreme seanse. sa koje odleću. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­ nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­ staju anđelčići. može da kaže svojoj majci: „Marna. kad jednom umreš. i koji je kasnije više puta ponovo sa­ njala. o strahotama beskrajnog ništa. Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. poleteše sa zemlje i izgubiše se. pomislimo samo. na moje iznena­ đenje. jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­ rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­ ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li. ali zašto ne dolazi kući na večeru. „Gomila dece. na primer. ni kod jedne od mojih pacijentkinja. tobože. Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften. a za nas neće biti teško da u njemu pre­ poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala. jednoj dami objasnio ovo stanje stvari. kao što je umro Franc". tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­ jući! kritiku svoje sestre (1. braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. a ) . tada najmlađe dete. Naša mala devojčica. sa naslovom „Deč­ ja duša" u časopisu „Imago". ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt. sve njena braća. VI . vraćajući se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju. tako loše pod­ nosi u svojim predstavama. 1912—1918. kad joj je bilo četiri godine. on ume druk­ čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio. anđela. koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­ toma koji je bio na dnevnom redu.

. uslovi za ostva­ renje želja. odgovori dete. i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. otpuštanjem. osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­ je između roditelja i dece. 1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost.258 Tumačenje snova. dakle. čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. da li odlaskom na put. To što dete od­ sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke. „Jozefina treba da bude mrtva". Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­ jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti. koje je. Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­ ski posmatra. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo.. najpre. 17* 1 / • . Mi se. kao što to u analizi otkrivamo. pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla. mo­ žda. jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. na svoju žalost. one. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta. i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­ tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku. U najnižim kao i u najvišim sloje­ vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­ no se povlači ispred ostalih interesa. dati su u najvećoj meri. „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne". otup­ ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva. kao da dečak u ocu." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis. A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju". Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­ žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­ ditelja koga voli. Zadržimo se. Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti. onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. a devojčica u majci gleda svog suparnika. dak­ le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca. ima motiva da želi odsustvo jed­ nog drugog deteta. uostalom. izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­ jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­ rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba. čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač. ipak. odnosno suparnicu. ne smetati više onima što su ostali u životu. uprkos razlici u sadržini želja u deteta. 1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­ gova dadilja bila otpuštena. onda za njegovo sećanje. znači koliko i „otići". ma na koji način. onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo. ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja. Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­ struoznu. oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. na relaciji izme­ đu oca i sina. a žensko dete o smrti matere.A zašto baš mrtva?". i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća". Ako dete. dekaloga. koje ne mogu proći cenzuru. upita otac stišavajući je. iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su. izjavi zato ona svom ocu. „onda će se opet vratiti. otuđenjem ili smrću. I Tipični snovi 259 „Umreti" za dete.

na osnovu prethodnih izlaganja. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­ lazi od roditelja. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank. Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden). a majka za devojčicu suparnicom koja smeta. Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. 1912. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana. Karlo. kad majku pozovu od stola.260 Tumačenje snova. I Tipični snovi 261 društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­ stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage). 5. to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. molim te". Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo. želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­ ranijeg detinjstva. izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri. nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode. da majka podržava sinove. očigledno. 1909. utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­ jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­ ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. itd. Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­ tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. dok žudi za seksual­ nom slobodom. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta. Svi ovi odnosi. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde". Biti vo­ ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­ voljenje neke naročite potrebe. Ako mali dečak sme da spava pored svo- . a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. Jed­ na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­ ka koristi priliku. pa onda mora tatica da se sa mnom ože­ ni i ja ću biti njegova žena. otpri­ like onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke. da se proglasi njenom naslednicom. i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­ bodu. Takođe smo. hoćeš li još malo povrća? Uzmi. i koliko je malo detetu po­ trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću. dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana. „Sad ću ja biti mama." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­ čito providan. i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine. Kronos guta svoju decu. i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava. Prema dru­ gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. leže pred svačijim oči­ ma. gde god njihov sud nije zaluđen magijom. Sek­ sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­ trebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži. utoliko više mora sin kao po­ zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja.

pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. uvek su odsutni. kad je. kao deka na primer. dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. 1 lest počela. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­ hička stanja. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje. može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­ tan. kad je detetu bilo tri go­ dine. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan. Zatim je došlo jasno. kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi. zatim. Jednog dana nala­ zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. Luchsauge bi. ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do- . a vladavina cenzure ponovo us­ postavljena. najmučnija među nji­ ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. prev. U zbu­ njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­ hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji. čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene. kojom je bo„Luchs" = ris. nije mogao da izlazi na ulicu. čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom. a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. nastupilo prvo smirenje. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije. prema tome bilo: risovo oko. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. i onda majku iz­ nose mrtvu iz kuće. nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. kad je normalno stanje još više ojačalo. pri čemu gorko plače. morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa. naravno. Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake. Gde god bi se nalazila.). (Prim. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi. gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze. tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke. po­ buna bila suzbijena. pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­ činom smrću. zatim nešto pade. svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno. ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­ meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara.262 Tumačenje snova. on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­ hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. „Luchsaug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete. U sumanutoj zbunjenosti. a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­ vu. dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. ili ona pade. oni me se mo­ raju groziti. Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­ nog detinjstva. ne vraćaju se nikad više. pa posle očevog povrat­ ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine. ali nešto apatično stanje sa veo­ ma uznemirujućim snovima. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. njenoj majci je. nije po­ znato. i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze. da svoju majku vidi mrtvu. I Tipični snoui 263 je majke čim otac ode na put.

čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece. njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega. i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke. Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­ ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara. uprkos svem odupiranju nevinih ljudi. na njegovo iznenađenje svesno ispoljili. koja se u vidu one fobije prenela na strance. . Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­ pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca. da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine. Proročanstvo je ispunjeno. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­ lje. Dete bude spašeno i kao kraljević odra- ste na nekom stranom dvoru. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­ raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i. dejstva. koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. odanost u volju božanstva. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio. a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. dok nije izbila kuga. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima. logično. naravno. uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­ seni posmatrač da nauči iz te tragedije. koji je tako značajan za odre­ đivanje simptoma kasnije neuroze. Posle te­ ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja. Moderni pi­ sci. Na putu iz svog tobo­ žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. izvršava prokletstvo ili pro­ ročanstvo. ima isto tako opštu važnost. nesiguran u svoje pore­ klo. Ovde po­ činje Sofoklova tragedija. a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj. vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. bude od Tebanaca izabran za kralja. njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­ đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća. kasnije tragedije sudbine ostale su bez. Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­ nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica. pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli.264 Tumačenje snova. pošto je neko proro­ čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. mržnja prema drugom roditelju. Edip biva kao odojče prognan. jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. Dugo vlada u miru i dostojanstvu. Zatim dolazi pred grad Tebu. u znak zahvalnosti za to. pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba. U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. i zaljubljenost u jednog. kad mu je bilo sedam godina. ali koji. koju sam izneo. taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. I Tipični snovi 265 godilo. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste. Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. a to shvatanje potpoma­ žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). koji su se. Mnogo je verovatnije. ali ujedno i sin ubije­ noga kralja i Jokaste.

266

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

267

Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­ nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­ ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­ izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­ nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­ ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­ ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­ stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­ na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­ rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­ stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
1

Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­ dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­ tinjstva. 1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­ nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­ njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­ šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­ njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­ nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­ čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268

Tumačenje snova, I

Tipični snovi

269

raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­ va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­ nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­ terijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­ diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­ ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­ či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­ no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­ gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­ puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­ znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­ kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­ ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­ lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­ sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­ ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­ ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­ mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­ tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­ sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­ vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­ tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­ ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­ ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

271

mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­ pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­ gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­ zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­ skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­ slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­ ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­ tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­ zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­ pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­ stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918.

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­ staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­ rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­ ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­ gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­ den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1
1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­ novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­ turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

Vaspitanje je počelo kod njega da deluje. Noću mi dolazi moj san. oborio nas je sa kolima niz jednu padinu. malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. da­ kle. već ranije jednom. jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece. čuvena umetnička mesta itd. nego i jednom drugom tvr­ đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama. Ali. i to na obed sa pečenjem. koji se sastoji od kratkih govora i odgovora. naprotiv. onaj miop. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­ ti dužan. udaljenu nekoliko sati od našeg mesta. u kome se nalazio i profesor R. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­ cijente na psihičko lečenje. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­ vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­ lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­ voda? Moja analiza. Ja sam.. vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N. Jedno malo društvo. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­ ma naređenju lekara. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­ javljujemo ja i moji sinovi. ali uveče toga dana kad je sa­ njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­ tili večeru. zbog jedne druge njegove osobenosti. i bili smo srećni što smo ostali čitavi. On je. ne baš sasvim trezan. samo podmetnuti. Znao je da neće ništa dobiti. mo­ nografije o svetskoj istoriji. leci ih uspešno kad se razbole. i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti.. neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest. U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera. Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). Kočijaš. koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. lično taj trajni govornik. i oni po­ krivaju mene i mog najstarijeg sina. a za latentni sadržaj sna su otac i sin. i tada je moja žena primetila da iz­ gleda umoran i malaksao. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti. iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše. daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. Ali ko tako tumači. i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. Osoba ostaje anonimna. taman je u licu i oči su mu ispale napolje. ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan. gde smo preko leta boravili. profesor M. O ovom snu. I Tipični snovi 273 Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. Ali pošto zna da mu je to zabranjeno.272 Tumačenje snova. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin. VI . ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­ dama moje male Ane): da sam sedne za sto." Za­ tim dolazi dijalog. trajnog go­ vornika nemačke opstrukcije u parlamentu. To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje. Odabrana đela.).. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­ dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­ vezu koju inače kupujem (monografije umetnika. pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim. bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­ mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd. ono dolazi do izražaja već u snu.

nego.. na­ ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). Ona je. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je. koja postoji u nesvesnom. I Tipični snovi 275 tije za nas. može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna). ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale. nije imao. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­ goj osobi.. ova mogućnost ostaje otvo­ rena i za altruističke pokrete. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi. dakle. zatim. na činjenicu da među nesvesnim po­ budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane. i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. I u tome je stvar. ili s njim igrao padanja. 1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­ davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­ va. ako. pot­ puno kao u snu. ponosne na svoju rasu. tako da sad slobodno lebde i padaju. i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio. sećanje se ponovo 1 osvežava. naime. što se nje tiče. sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara. osim organskog 18« 1 . kao što je u onom drugom događaju R.. u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača. s njim jurio kroz sobu. 1 mojim snovima s njim loše postupa. svakako." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je. uprkos svojih ljubaznih ponuda. nego u sledećem odnosu. posle niza godina. sa kojim se inače za­ ista ne usuđujem upoređivati. on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L. učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca. pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. još jednom želim da postanem profesor! Da. nešto tražio od barona L.u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje..274 Tumačenje snova. ali to ne mogu". Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L. što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju. neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­ njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­ šta poznato iz sopstvenog iskustva. Ja. i ostavio nas je. mogla biti otkrivena. takođe. Profesor R. čak one reci . Profesor R. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­ dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu. tako što ga je ljuljao na kolenu. A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­ uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju. Egoistička crta ovoga sna sad bi. jer ja nešto tražim od Otona. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­ vi obavljaju utiske iz detinjstva. naime sa ličnošću pro­ fesora R. jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet. zatim. u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom. vide gimnastičke veštine u cirkusu. U opravdanje ove dame. Pošto sve. dakle. Tačnost gornje postavke ograničava se. odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. stavio nam se u potpu­ nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje. dakle. slično kao i ja. bez strume. po­ gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­ glavice. ona oživljavaju ta­ kvo ponavljanje u snu. oči­ gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi. Po­ što. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­ sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —. da se. i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­ guran da to znam). šireći ruke. išao je svojim putem samostalno izvan škole. pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis.

Kod ovih samo po sebi be­ zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­ đenja i seksualnih osećanja. i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu. a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. kao što to svaka majka zna. izazivaju snove o letenju i padanju. učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. dies illa".1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­ me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu. Snovi neurotičara. a ne njegovi izvori. nje­ mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi. Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­ ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. mada mi zapravo nije bio prijatan. dakle. koje ponavljaju snovi o letenju. 1 Tipični snovi 277 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­ de sa velikom spretnošću. i to u momentu kad kre­ tanje nadole dobije najveću snagu. da mora ponoviti razred i slično. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju. padanju. Za onoga koji poseduje aka­ demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim.276 Tumačenje snaoa. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­ vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao. kad god osetimo pritisak neke odgovornosti.. koji. koja su se na oba čvorna mesta naših studija. opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja. 1 Jedan mladi kolega. Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. neumoljiva kauzalna povezanost života pri­ mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju. vaspitači i kasnije učitelji. da je privatni docent ili šef kancelarije. Postoji. a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­ ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­ gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. da su dakle sadržina sna. ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere. izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­ lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­ mačenju sve do svoje poslednje zagonetke. potpuno slobodan od nervoznosti. senzacija o pokretima pluća itd. vrtoglavici itd. strogih ispita u našoj unu­ trašnjosti ponovo probudila. više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji. . i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. I „strah od ispita" neu­ rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. ipak moram označiti kao osećaj slasti. žalim na nedostatak materijala. na onom „dies irae. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva. vađenju zuba i si. i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu. koji mi inače stoje na raspolaganju. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi. imao jedan naročiti osećaj u genitalijama. koji mu prebacuje da nije položio rigoroz. To su neizbrisiva sećanja na ka­ zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela. Pošto smo prestali da budemo učenici. Ali. što nismo u redu završili. ovakve snove nisam iskusio. saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju. padanju. Mo­ ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu. otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo.

278 Tumačenje snova. čak ukazuje na izvesno prebacivanje. misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita. tako si daleko napredovao u životu. ali sam umakao kazni. kao rigorozant u sudskoj medicini propao. i slično. V. kao opomena da na ovom pi­ tanju ne treba da insistira. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. i slično. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor. i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice. nego. Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­ pičnih snova. ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je. u stvari bi bio uteha koju san daje. pojav­ ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili. a nikad o drugom. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­ dio. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. detinjarije. što sam tada sjajno izdržao. Stekel (W. javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska. ukoliko je njemu poznato. zastupa mišljenje da se on re­ dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­ lost. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. pa ti se ipak ništa nije dogodilo. koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ gao izvršiti na sebi i na drugima. ne prikriva samo utehu. Ja sam. Stekel). iako nisu bile do­ voljno mnogobrojne. kao što se to sve više potvrđuje. od koga potiče prvo tuma­ čenje „sna o maturi". na pri­ mer. na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi. i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom. dobro su ispale. dok sam iz botanike. U snu o gimna­ zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije. Danas si već doktor itd. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. u ko­ joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­ van. To bi prebaci­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­ ljan za tumačenje. ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača. pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu. pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti. a nikad kod onih koji su na njemu pali. . taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu. srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom. I Tipični snovi 279 Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ lac. izgle­ da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti. San o ispitu pun bo­ jazni koji se. pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir.

nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju. San. bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. jer njih u slobodnoj prirodi nema. Očigledno. nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. do toga da smo razvili i resili značenje sna. bolje rečeno. ispunjava pola stranice. ili misli sna. na čijem se krovu može videti čamac. a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. iz ovoga došli smo našim postupkom. i osoba je veća od kuće. siromašan. u kojoj su sadržane misli sna. koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. ili. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika. jedna takva zagonetka u slikama. da stvo­ re sud o snu. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom. sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem. lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna. o njegovoj prirodi. onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom. čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. ili. i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž. sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja. i slično. im je izgledao besmislen i bez vrednosti. između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna. analizi. težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna. dat u sećanju. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. San je. on. čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. ako ga napišemo. po- . a ne iz manifestnog sadržaja sna. Samo. dakle. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća. ako su se tumačenja odrekli. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene. Kao takva. San je oskudan. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. Čamac ne spada na krov jedne kuće. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali.Rad sna — Rad na sažimanju 281 VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna. zatim jedno jedino slovo. u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke. ukazivanjem na sa­ držaj sna.

predstavljaju potpun materi­ jal. koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge. Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna. naprotiv. neophodno potrebna za tumačenje sna. kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Nna isto tako odnosili samo na one misli. koliko sam mogao da kontrolišem. zastuplje­ na u sadržini sna. Uporedimo s tim. iznete na svetlost. za sada. pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. nove veze. tj. dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna.282 Tumačenje snova. — strogo uzev — ne može se odrediti. Kvota sažimanja. jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli. da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije. ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna. još ne postoji Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda. Relacija se za različite snove menja. koje već po­ 1 znajemo iz analize sačuvanih. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna. omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna. U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava. tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize. koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna. mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna. A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­ nje za vreme perioda spavanja. prilikom analize. Po pravilu. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje. koje se kriju iza sna. nikad ne me­ nja svoj smisao. smemo uračunati u misli sna. pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da. na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je. u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja. kao sporedni priključci. Svakako. ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara. a ona. I Rad sna — Rad na sažimanju 283 trebno je često osam. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. dakle. može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane. A. možda. 1 . Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi. iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti. čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina. sa druge strane. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili. san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju. jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. ili se javljaju jedna za drugom. ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao. kao kratki spojevi.

„bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta. u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. Odabrao sam I na strani 174. sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. sećanje na Italiju i. artičoke. koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje. nego i svaki od njenih elemenata. i jedna nova tema. kao što vidim.om. San. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih studija. Na sličnost doktora K. u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­ nu monografiju o rodu „ciklama". Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju. u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. kao što ćemo uskoro videti. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna. mono­ grafija o ciklami. na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća. Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska. na moju pacijentkinju koja se zove Flora. i na damu o kojoj sam ispri­ čao priču sa zaboravljenim ovećem. koji sam nekad napisao. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv. isto tako. praćenom svešću. Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera. trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja. Ovo saznanje veoma je nepotpuno. I Rađ sna — Rad na sažimanju 285 nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove. sa kojom sam otvorio svoje odno- .284 Tumačenje snova. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao. s jedne strane. U sadržaju sna po- minjanje ove vrste nedostaje. čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. A kako se ovo sa­ žimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata. poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje. s druge strane. započeta u onom razgovoru. koji sam s njim vodio prethodne večeri. „botanička mo­ nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­ đu oba doživljaja dana. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. tačka po tačku. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna. od kokaina ide mi­ saona veza. ali indiferentne prirode. jedna je aktuelnost. Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija". s jedne strane. i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. objavljen san o botaničkoj monografiji. na njegovu ženu u cvetu. to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna. čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­ nje. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor. prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene. na jednu scenu iz detinjstva. iza „artičoke" krije se.

Die Schifflein heriiber. lete onamo. analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem spiskova. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu. od jedne misli sna ka više elemenata sna. Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti. na moje amaterske sklonosti. Onda izbije svađa. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X. Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt. dakle. u ko­ joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). Stva­ ranje sna. dakle. str. kao višestruko za­ stupljen u mislima sna. a drugi u prostorije na prvom spratu. dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme. nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna. svakako. a jedan udarac stvara hiljadu veza. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna. Die Faden ungesehen fliessen. vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna. hinuber schiessen.). Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti (Prim. I Rad sna — Rad na sažimanju 287 se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi. niti teku nevidljivo. to mogu sa sigurnošću tvrditi. dakle. Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­ ma sna. i na jednu temu već zastupljenu u snu. u boji. Ja. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru. . osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­ zu. s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. prev. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. on je čas publika. kritiku mojih ko­ lega na moje radove. otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici. i „Sklonost". čunci lete ovamo. 178) na jednu novu temu. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju. čas glumac. predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su. Reč „botanička". Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt. uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna. jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti.286 Tumačenje snova. 2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire. U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava. i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran.

prev. Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama. Na kraju uzbr­ dice. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke.1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina. ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. (Prim. utoliko je ona teža na njegovim rukama. ali naposletku sve više „propada". U tek­ stu stoji . mogle su se videti stepenice od više stepenika.). 2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen. karakteristična za san. i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom. on dole.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret. Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice. mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo. koja je u po­ četku pristojna devojka. Napuštajući hotel. Uostalom. što sam ja izrazio sa „dospeva visoko". VI . I Rad sna — Rad na sažimanju 289 Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu.. to je zapravo samo svratiste. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. ide mnogo lakše. koju ulica X čini u pravcu prema gradu. takođe jedna od njegovih fobija). i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. U ulici X. jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao. mukotrpno penjanje uz teško disanje.. Protiv pravila. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio. Njegov brat je gore. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu. Na to će kočijaš: . pa kasnije ulazi u polusvet. u snu je penjanje na početku bilo teško. i ide tako teško. ali ukoliko se više penje. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu.iimmmst 288 Tumačenje snova. na laj način „dospeva visoko". Odabrana dela.in die Hoche kommen" (popeti se uvis). što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim.A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. Ali. u romanu je služilo simbolici samo ako . U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica. a kasnije lako. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java. 19 Frojđ. i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­ kvog drugog prikazivanja. i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost 1 na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti. izneto u odeljku o simbolici. prev.). Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). tako naporno da ne može da krene s mesta. on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini. kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču. A sada da tumačimo i dalje. posle toga. ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­ nje opravdana. Zatim on ide sara preko jedne uzvišice. iz ekshibicionih snova. sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima. i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom. i na plakatima kojima je taj komad najavljivan. na početku laku kao pero. Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja. i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe").

lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. i ja sam se popeo gore. unet u scenu iz detinjstva po19* . imao na umu jednu lezbijsku naviku. To bi bila jedna suviše jasna izjava. Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Und Von Dass Apfelchen begehrt ihr sehr. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde. onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum. Da war ich jiingst zu Gaste. Dve lepe jabuke su sijale na njoj. jer je brat. ich stieg hinan. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. onda se moralo odno­ siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. tako i delovi sna. Oči­ gledno na kraju sna. a da je on sam postao „parterre". ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. izgubio svoj društveni položaj. nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. dakle. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa. schon vom Paradiese her. obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka. I Rad sna — Rad na sažimanju 291 „Bei einem Wirte wundermilđ. a moj pacijent ga je stekao. koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore. Video sam jednu jabuku. Freuden fiihl' ich mich bewegt. u kojima su lica zaposlena gore i dole. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja.290 Tumačenje snova. auch mein Garten solche tragt. ko­ liko mi je poznato. dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). znači taj­ nu. a sam pacijent dole. Kao što je autor romana. A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. svratiste. jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj. Zwei schone Apfel glanzten dran. i on je grore. Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima). sie reizten mich. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. u mislima sna radi se. U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov. Ako je to bilo tačno. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. One su me izazivale. gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. birajući ime Safo. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima. kao što već znamo. aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine. Veliko društvo.• jih suparnika kod žene. Staviše.

i opisani su trzaji životinje. Aristokrat koji guščicu zavodi. 1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna. njeni snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal. pa zatim njihova tela gutao. kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. Ali ona to nipošto nije bila. podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. da buhama i leptirima kida krila. Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. Ta protivrečnost je zanima. onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). bila vrlo svirepa prema životinjama. Ona je rođena u .). čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. Jedna lepa. Njena ćerka je pre nekoliko godina. jedan odleti kroz otvoren prozor. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila. . Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost.• dima ne može videti. a dru­ gog prignječi prozorsko krilo. Uveče. kraj je patio od navale gundelja. radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja. njena četrnaes­ togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja. ponovo na osobe ni­ žeg staleža koje se guraju u više društvo.292 Tumačenje snova. u još nežnijim godinama. danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala. pre toga sna. a to je svakako izvor ovog sna. dok je prozor zatvarala. ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja. prev. koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. maju1. gundelji su sa­ svim mlitavi. udala se takođe u maju. III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji. drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom. ali uobražena i sasvim glupa devojka. ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu. Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira. Ona otvara kutiju. kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­ đenja). Uostalom. Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­ lja odnosi se. a pored nje jedna ružna ali plemenita. Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću. kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju. pomenuto ra­ nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi. Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila. Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo. iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna. I Rod sna — Rad na sažimanju 293 moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­ je). Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. To se na Iju. ona je postala tako dobrodušna. Analiza: Njen je muž otputovao. Isto to dete imalo je običaj.

To je bila želja za ovom erekcijom. a njen muž aerofobski. a iza nje se. svakako. ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali. 8 Na ljubav te ne mogu primorati. isplatiće se. Na ovom primeru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­ žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­ nim sredstvom. Ali po­ ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam. od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju. 1 Rad sna — Rad na sažimanju 295 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao. krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­ gubio zbog intoksikacije. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a . Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. ona je predstavljala ovo moje dete. S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­ ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana. Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­ daju. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna.Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). Ona sama spa­ va aerofilno. koje u Nababu vraćaju mladalač­ ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora).294 Tumačenje snaoa. Ali pošto ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­ ju. Opira- . 4 Zaljubljen si mi kao buba. Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem. posre­ dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. U tu s v r h u sam odabrao san o Irminoj injekciji. da bi više palo u oči. ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice. Taj prelaz." 8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir". p r i p r e m a gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika. a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen. očigledno. da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je. koja se u ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo To je zapravo izazivač sna. pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak. odjednom sred njenih poslova trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erekcija. kantaride. Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo. ali slobodu ti ne dajem. više d a n a p r e sna. uzet je iz sećanja na jednu d r u g u osobu. pa dakle najpre predstavlja samu sebe. p r i čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku. U daljem toku sna menja se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja njen lik viđen u snu).. K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". 2 1 vratila iz potisnutosti. Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem. Na ovaj smi­ sao cilja glavni sastavni deo sna. pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju".4 Između ovog Tanhojzer: . povezana istovetnošću imena s njim. Ukoliko se kod I r m e vidi difterična skrama. kao što misli moga sna pokazuju. 1 Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­ bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant) knjigu. Doch geb'ich dir die Freiheit nicht.

s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom. ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba. povezana suprotnošću. Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme". preko posredničke pred­ stave o seđenju. jedna jedina crta. s druge strane. moga sna. ja nisam sjedinio sa crtama drugoga. nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete. Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­ no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­ lja svoj rad. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan. koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika.. pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio. Crte što su svojstvene jednome. njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi. dvostruko je determinisan. Tako i jeste. bledi izgled. nego i u Minhenu. dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. takođe o herniji seksualnih procesa. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. tako. S jedne strane.. koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen. govori i radi kao on. i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima . Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. one se kriju iza osobe iz sna „Irme". predestinirane za sadržinu sna. koji me ne razume. grupa predstava vezana za mog berlinskog. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši. a one koje se ne slažu. Bogata gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto". dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne.. žrtvovanih pri radu sažimanja. ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­ ku. da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge. mom najstarijem bratu. pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe. i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije. a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok. plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije. nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona. koji me razume. kao i na drugom mestu kod analize snova. pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču. kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­ len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­ žaju sna. Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano. ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao. prijatelja. u mom snu o stricu. on nosi ime doktora M.296 Tumačenje snova. amilen spada među ove izvrsne ele­ mente. a čija se histerija ne prepoznaje. samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. A propileji se ne nalaze samo u Atini. Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena. U snu o stricu ističe se. onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji". koji bi mi priznao da sam u pravu. I Rod sna — Rad na sažimanju 297 njem pri otvaranju usta. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr R. nego „amilen". ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene. Na ovaj način je nastao doktor M. Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen''. U mislima sna nije bio sadržan „propilen". Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde.

pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). dolazi u sadržinu sna. Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje.01miitz. Iza reci Mais kriju se. poduprt sa mnogo strana. I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi. pre svega. kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna. za sada. U cilju stvaranja ovakve srednje veze. Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna. mannstoll = pomamna za muškarce. nije bilo sumnje da je neologizam stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal. I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna. a mies = rđav. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. nekakva vrsta polente.mannstoll . . ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". koja izaziva moje nedopadanje. Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. nije bilo lako reći. San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije. još i reci: Meissen (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu). Tesno asociran sa amilenom je „propilen".298 Tumačenje snova. ali odakle to dolazi. i tako trimetilamin. konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. pyramidal". Pri tom. Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais). kako se stvaraju nove jedi­ nice. izazivam. opisano suviše ushićenim izrazima. ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju. u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i. a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe. Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju. Zado­ voljimo se. (Prim. 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­ slao svoj članak. I Rad sna — Rad na sažimanju 299 već izazvanim u ovoj grupi. Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. to pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Miss engleska reč za „gospođica". Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz. tačku po tačku. iz kruga „Vilhelm" do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena.). U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. Analiza razlaže reč u Maistoll . do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti. prev. prijatelja protiv protivnika. Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. zbirna lica. mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­ nje. loš (u jevrejskom žargonu).

ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje.). Ovo prebacivanje.rein" (čist) pre­ uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein". involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. 1 I ovde jedna primedba prevodioca. što se dogodilo u knjizi. i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje. Pošto je otišao. od engleske reci hearsav (= po čuvenju). loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu. mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna. dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess. (Prim. godine. ako moji snovi izgledaju duhoviti. dakle „meine Freude" (== moja radost). nego samo u po­ jedinim udarcima. Hicing (Hietzing). Sluga dovede ponovo toga čoveka. i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti.. 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom. što je tesno povezano za kvašenje poda. objavljenoj 1905. On je postao zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj.300 Tumačenje snova. Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak . onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje). Indiferentni povod za san pokriva. kasno uveče. staro ime Medelitz.. a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe 1 zastupljeno u snevačevoj porodici. što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača. sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). U sabranim delima sveska VI. da mu oprave sobni telegraf. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­ kao je). Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­ stoću u sobi (da ne mokri i si. koji je stanovao za­ jedno sa ocem. . Medling (Modling). A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na . San postaje duhovit. Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". onda za to nije kriva moja ličnost. mies = odvratan. zvonilo je još uvek. mada i sam po sebi rav­ nodušan.ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen". samo jedan njegov elemenat. i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta od reci. To je tačno. što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt".. nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje. Kao dečak. jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao. 3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje. U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig). kao što se vidi. meae delieae. prev.ing". Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­ ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­ telj stvo. on to postaje po nuždi.). što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu.. svakako. i srebro je „oslobođeno". a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­ rima. Lizing (Liesing). „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole. I Rad sna — Rad na sažimanju 301 u Olmutz).* Kroz odnos krajnjeg sloga . Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­ gog svetskog rata. zapoveđi se da ćute. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli. Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing. 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. ne kontinuirano.

). Tokom noći moj je tok misli išao dalje. kao što je poznato. Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku. da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa. i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja. prenosi me u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog brata koji se zove Aleksandar. dam to zadovoljenje. Igrarija sa imenima i slovima. Lassalle je. a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru N. dakle usled posleđica infekcije dobijene kod žene (lues). a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim. a to je činilo jezgro mojih misli sna. Moja fantazija kako profesoru N. ja u Breslavu pronađoh primer u slučajevima Lasker i Lassalle. i to ovim putem: u romanu o umetniku L'oeuvre. rodom iz istog mesta kao i ja. bilo još uvek premalo prerušeno. . naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj. autodidakt i Lasker. To ime mu je. kao što sam sa­ znao. kojim počinje ime Alek­ sandar." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima. Pod uticajem onoga što je baš pročitala. prev. ona je razgovarala sa mnom o dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna istorija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela. Kratko vreme pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta1 Lasker je umro od progresivne paralize. nastalo i ono moje Autodidasker. kada ga prvi put budem video. I Rad sna — Rad no sažimanju 303 i podseća na pacijente sa „crvenilom straha". Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. na koga se priključuje Lassalle. Verovatno je prili­ kom zamene imena pošao ovim putem. poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. Eduard Las­ ker (1829—1884). Ja sam svojoj ženi doneo više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj brat živi u prijateljstvu. Ona za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata. slično. a koji je. a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsultovao zaista pati samo od jedne neuroze. 1 Ono „cherchez la femme". Prvi deo je reč koje se živo sećam — „autodidasker". a u romanu se pojavljuje pod imenom Sandoz. preu. J.). kako smo njegovo ime skraćivali. kao što je poznato. 5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva odvojena dela. i da je ovaj faktor morao sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­ bilazni put preko Breslaua. nedaleko od Breslaua. Aloz. gde se udala jedna dama s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu. Tako je. zamenio trećim slogom istog imena sand. Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta. moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu. u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću. Obojica J e vreji. sigurno. tačno onako kao što ste vi slutili. glasi otpri­ like kao izvrnuto Lasker. kojom se ovde ba­ vim. da profesoru N. Jedne večeri. zato se slog Al. kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine). prim. pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način. David). koje ja lečim. da­ nas Vroclav. rođen u Breslau (1825—1864). i tako se stvorilo Sandoz.302 Tumačenje snova. Za zabrinutost da pored žene propadne. Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor.. I sad primećujem da Aleks. prihvatio zabrinutost moje žene i s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa venčanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u snu. (J. rođen u Jaročinu. ima međutim još jedan dalji smisao. koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna. u što se ove misli mogu sažeti. pisac je. Zola daje.

U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­ niti. VI . uzdržao sam se da mu protivrečim. i to bi načinilo kraj svima teškoćama. profesor je svoje interesovanje skrenuo na lične stvari. ali se nije mogla dokazati. čak. rekao mi da su opravdane." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali sasvim pitomi. koji pokazuje još veću povezanost sa mislima sna. Za mene je to bilo olak­ šanje. biće da je to neuroza. I na taj način. pravilnije video. ali dečaci čoveku kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće. zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu. zapravo. „Koliko dece imate?" — „Šestoro. Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom one pretpostavke. Profesor N. I tada on. I Rad sna — Rad na sažimanju 305 vila na cedilu. na moje najveće iznenađenje. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­ nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom) mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije. Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno). Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo. a upola štampanu. kolebao sam 20 FrojJt Odabrana đela. ne bude u pravu. kazao je da se toliko stideo. ja bih želeo da nisam u pravu sa svojim strahovanjima. želeo bih da moja žena. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). Ova dva utiska su kontinuitetom. očigledno mi ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati od neuroze. ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju. sa devojčicama je stvar laka. doživ­ ljavanjem povezana zajedno. Tokom obilja fragmenata sna. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu. Ista fantazija neizmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative. da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. kažem da je on bio u pravu a ne ja. i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze. to je moj ponos i moje bogatstvo. i ako primam u san pri­ ču o neurozi. pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila. čim ga ponovo vidim. nezaveden obraćanjem pažnje na anamnezu. možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini. 6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­ veka i dalje. To je bila neka teška organska bolest.A sad pazite." Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru.304 Tumačenje snova. On je saslušao moje sumnje. ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius". Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam u pravu? Baš to je moja želja. na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao. dečaci?" — „Tri i tri. I baš to sada ja radim u snu. — „Devojčice. kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza. Odlučio sam se da mu.." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. respektive. ali svoju nevericu nisam sakrio. Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje. kojih se jedva mogu setiti." — . moje strahovanje da bi profesor N. poče da me moli za oproštaj što me je lagao. Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­ nja kroz ženu. čija sam strahovanja u snu ' prisvojio.

nemam ni­ kakvih dodirnih tačaka. I Rad sna — Rad na sažimanju 307 se neko vreme da li. Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse. Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara. i za san pred­ stavljaju ovde zajednički izvor. na izuzetak od ovog pravila. služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­ 1 jem je bila reč. Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. počinjući sa analiziranjem još u polusnu. ili u izrazu malo pomeren. sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren Empfindungsleben einwirken vvollen. Naprotiv. Govor u snu. I. Erzefilisch = erzah — (erzieh —) (erzefilisch). ali se plašim da bi to u isto vreme moglo delovati kao da je trujem). ovde upotrebijenih. Tekst govora je ili u celini sačuvan. Rečenica u prevodu. objavljen u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II. taj materijal je vrlo čest. Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze. objašnjavajući ovo e. pošto je sama lišena pravog značenja. dakle. Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska). Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao. nedavno. čak. „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren" isto što i urinieren (= mokriti). To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka. naravno u od­ nosu prema seksualnom životu. onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. tekst je pri tom ono što ostaje isto. zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada. ili jedno zna­ čenje koje se razlikuje od originala. Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam. i ja sam joj stvarno dao Hesejevu (Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch" (= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno razvijeni osećajni život. Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat. koji saopštava V. ni lično niti pak profesionalno. Zatim mi na pamet pade „erzehlerisch". ne retko. ne bi pravilnije glasila „erzLfilisch". a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja. govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora. i objašnjavajući u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin" (= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­ mu prostitucije. :o» 1 .306 Tumačenje snova. budući da sa ovom bolešću. lupao sam glavu kako mi to može doći u san. odjednom. dass es zu gleicher Zeit vergiftend wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen osećajni život. aber habe die Befurchtung. pošto sam joj mnogo što-šta o tom problemu ispričao. samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma mali broj primera zapazi i saopšti. Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna. možda. a i za psihoneuroze. Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i. ali koja obuhvata razna druga značenja. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera. Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli. nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene. 1914. prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. postade jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov. 1913). ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. dolazi da se uzme u razmatranje. nove jezike i veštačka sklapanja reci. I tad mi. u kome se nalazi besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". ili čak izuzetno retko.

tako reći. jer već unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. u sadržini sna ponovo pojavio. — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama. sa intenzivnim interesovanjem istak­ nuti elementi. ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim. ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shvatanju o stvaranju sna. U snu moga pacijenta o Safou penjanje i spuštanje. drukčije centriran. intenziteta predstavljenog. onda ovaj uspeh obično smatramo dokazom za to da predominantnoj predstavi pripada naročito visoka količina psihičke vrednosti (naročiti stepen interesovanja). koja sačinjava nje­ gov centar. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina. U toku stvaranja sna mogu se sad ovi bitni. Slično se i u snu o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti prema svireposti. Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. ali san raspravlja o opasnostima sek­ sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­ ma. o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti ni pitanja. njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna. 1 . verovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. ili ne dolazi u obzir.308 Tumačenje snova. izvan svakog smisaonog odnosa prema mojim željama punim ambicija koje su. pošto će različite Psihički intenzitet. nego samo jedna njihova više ili manje mnogostrana determinacija. razume se. tretirati tako kao da su manje vredni. doduše. moglo bi se pomisliti. držati po strani od čulnog intenziteta. isticanje interesova­ nja jedne predstave mora se. a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi. San je. san o Irminoj injekciji po­ kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano. u snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno jeste elemenat „botanička". U snu o stricu pojavljuje se opet plava brada. mada je taj ele­ menat u nepriličnoj meri proširen. Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­ slima sna. Uzimanje na znanje ove nove. Ako kod jednog psihičkog procesa u normalnom životu nalazimo da je jedna predstava bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za svest stekla naročiti stepen živosti. pogodno je da najpre izazove naše čuđenje. Takvi snovi onda s punim pravom čine utisak „pomeranja". jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana. kao što smo videli jezgro misli sna. na primer. to jest istrgnut iz celine i time preoblikovan na nešto strano. u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna. Ali sad otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima sna. I Rad pomeranja 309 B RAD POMERANJA Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu. To najpre čini utisak kao da psihički in­ tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir za izbor sna. Tako. faktor svireposti. u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta. tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli sna ušao u sadržaj sna. u mislima sna se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. U potpunoj suprot - nosti sa ovim primerima. naš sud nam to neposredno kazuje. Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju najveću psihičku vrednost. vrednovanje. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se u njima najčešće javljaju. ali u povezivanju druge vrste i ne pominjući seksualno. boravak gore i dole načinjeni su centrom.

tvom istinoljublju. moralna jasnoća tvoje prirode čini mi razumljivim sve što je na tebi. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna. Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san. nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti. Pri analizi se. Proces koji mi tako suponiramo. jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne pomoći. s jedne strane. putem predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna. jer su i jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa- T-1 . Mislim. dakle koji nije san groznice. onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­ nih elemenata. Is fecit. Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora. " „Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan počiva na tvojim vrlinama. Pa ipak. često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna. mi smo ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. 2. pošto je sam po sebi razumljiv. Ako je tako. polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju. . Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak. izdanje. ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude! J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati u jednu celinu. naime. nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane. želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus). Beč. čijoj delatnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio. psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a. san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada samo ova druga osobina. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor. tvojoj praved­ nosti. ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene za izvesnu svrhu. da je lako prepoznati psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. 1 1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima. i da uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati. da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom. Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju sna." „Ali ako dobro razmislim". I Rad pomeranja 311 misli sna iz njih. . A izopačen je sna već nam je poznato. na tvojoj dobroti. takođe. Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada sna ispoljava jedna psihička sila koja.310 Tumačenje snova. cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). odgovori onaj drugi. „O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom da nikad ne sanja g l u p o s t . „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja. To što se vreme i prostor često brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu. zračiti kao iz jednog sre­ dišta. nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i misli sna. s druge strane. jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopačenja. tako reći. u kome nalazim još jednom izloženu glavnu karakteristiku moga učenja. i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize. onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­ nja. 1900.

koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. bilo da je budan ili da sanja. 1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­ čenju različite vrednosti. — Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno. pomislimo samo na bajku. kao druge uslove koji moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti da su izbegli cenzuru otpora. koje će svako ko pošteno misli morati da odobri. C SREDSTVA PREDSTAVLJANJA U SNOVIMA Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna. naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj na izbor materijala što u san dopire. der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­ mači). onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" — reče prijatelj." „Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­ tumačimo. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali. A od sada ćemo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu pri tumačenju snova. iako nas je samo malo uvela u tkivo sna. neurotičan. kao što sam to pokazao u drugom odeljku pri tumačenju sna o Irminoj injekciji. — Kao najpotpunije t u ­ mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor. sažimanja i predeterminisanja. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate. Ali u najdubljem smislu to nije tako. to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­ državala je svoju vrednost. neka ta­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti. štaviše. ali ja ga ovde ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu. ali uz malo pažnje moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna. V).312 Tumačenje snova. osim da ona mora biti potpuna da bi mogla ubediti. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. Ne krijem od sebe da bih najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­ nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­ mačenje. jer je čovek uvek isti. i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez smisla. Već sa­ da. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali. Sabrana dela. dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. Ta mi tako često nešto i u snu radimo. tako ne može uopšte ni biti. Ranka „Ein Traum. pa da zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih rekonstruišem formiranje sna. nešto nečedno sopstvene i više vrste. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­ čivo pacijenti. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku. međutim. Y"'- . ja bih držinu. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr- 1 Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u „Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­ lize histerije. koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu sna. Ali u slučaju sinteze ne bih znao ništa. I Sredstvo predstavljanja u snovima 313 Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja. „To sigurno nije lak zadatak. sv. na tako smele i duhovite tvorevine fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno! J e r to nije moguće. da je čak i besmisleno." pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­ vođenja tumačenja snova.

). među njima se mogu naći pomisli koje se nadovezuju na doživljaje posle sna. uslove. 1 Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna. bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti? Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. kao da. Kako će u snu biti predstavljeni „ako. gotovo redovno. Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu. Na starim slikama iz usta naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma. nego snom. ima svoga udela u njegovom stvaranju. u kojima se obrazla­ že i poriče. u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. jer to nisu prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze). dakle. Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna. prev. premda. prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. na primer. ili — ili" i sve ostale prepozicije1. ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada. kao i posredujuće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-. dokazivanja i pregovore. Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna. jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže. Oni tvore pročelje i pozadinu. . Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio. Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega. Za sada. Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo neizmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. koja se može služiti govorom. Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je. smisao sna sasvim je drugi. Ako zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku rada sna. pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja. a ne prikazivanje intelektualnog rada u snu. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti. a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima. naravno. ali nisu bez dodirnih tačaka. povezana s njim asoci­ jacijom kontrasta. Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan u mislima sna. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u tumačenje takvih snova. zato. slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom. a i ovde razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. saznaćemo da je sve ma­ terijal sna. Gde se u snu nalazi. I Sredstva predstavljanja u snovima 315 đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna. mrve i guraju zajedno. Za ovo ću navesti nekoliko primera. pri čemu se njeni elementi okreću. između momenata snevanja i tumačenja. me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spojnih puteva. u najrazličitijim logičkim relacijama među sobom. ostaje pri tome da logičkim re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra. Postoje snovi u kojima se zbivaju najkomplikovanije operacije duha. na­ protiv. Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad. otprilike kao sante leda na vodi.314 Tumačenje snova. (Prim. Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami". digresije i objašnjenja. koji je u izvesnom smislu već završen.

Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće. uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti. koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno. tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san. san raspolaže sa dva postupka. ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je. on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. Prema tome.316 Tumačenje snova. potpuno odvojenih sastojaka materijala sna. na primer. Ako sam pravilno protumačio. Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna. i njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove . Ali kao što je slikarstvu. Pri tom vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo. kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na veoma posredovan način. smrtno razboleo. koji se u suštini svode na jedno. Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi sa visine. ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako. iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka. koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće ili do dvorišta. Najpre. Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije. preko neobično napravljenih ograda. Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. zavijeno). Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke. moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san. to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz sadržine jedne od misli sna. može vremenski red biti i obrnut.s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). I Sredstva predstavljanja u snovima 317 kontradikcija.. drugi opet pokušava da taj sklop. Češći način prikazivanja. prikazuje nam a kao poslednje slovo jedne reci. u snu o Irminoj injekciji). nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti. Da bi prikazao kauzalne odnose. Gomile grubog posuđa dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u istoj kući. On logičku povezanost reprodukuje kao istovremenost. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna. Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno. opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj osobi u usta. i to nagomilano jedno preko drugog. pri tom postupa kao slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko. a i b. Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme- . u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. najzad. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. pretnju. što je mogućno razgovetnije. a zatim glavnu rečenicu priključuje kao glavni san. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog. i o opet kao prvo slovo neke druge reci. prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —. kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna. i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela itd. ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu. nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen. nežnost. dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala. ako je između njih slobodan prostor.

Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa. umesto jedne. došla druga slika. i obratno. nego pada. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna.i".. Noću. die Augen zuzudriicken ili Man bittet. krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e šenje. tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija. izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. Alternativu . I Sredstva predstavljanja u snovima 319 njenom obliku.ili-ili" san uopšte ne može izraziti. Auge(n) zuzudriicken. ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta. . gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna. bio je tok moga života ovakav i onakav. naravno. Ja. pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji. Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini.i". da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna. ili villa. plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti". U njegovim latentnim mislima očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova. sanjam. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu. ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske. kauzalna relacija uopšte se ne pred­ stavlja. U najvećem broju sluča­ jeva. U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim: prva reč je nejasna: nešto kao via. Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo od mene krio. u tumačenju snova. kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe. a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. ein Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i. Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda jedno četvrto rešenje. Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav1 Umoljavate se da zatvorite oči. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela. ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­ vikao da predstavim u ovom obliku: die Man bittet. a svaki od članova predložene tri alter­ native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ ta misli. kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom. ne tamo gde samo primećujemo da je sad.. vodi u naročitom pravcu. uoči sahrane moga oca. u jednom slu­ čaju sekvencom snova. na primer. u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. nego . Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto. u oba slučaja. koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica: Man bittet. ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim. druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa). Koliko vidim. bilo slika jedne osobe ili stvari. A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd.. jednostavno reda­ nje. sanjam o jednoj štampanoj tabeli..318 Tumačenje snova. podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela. Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive treba zajednički među sobom povezati svezom . menja u drugu. Umoljavate se da za­ tvorite jedno oko. Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava.

Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti. mada suprotni ele­ menti. jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. slaganja. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni. Ovo se prosto zanemaru­ je. ali čiji su slični. a onaj drugi. Prilikom analize sna. Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se Iz jednog rada K. vezati-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. 1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko bude tumač snova. prev. pun prebacivanja. prvi su temelji za stvaranje sna. sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san. tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan. vidi moj referat u J a h r buch f. uvek nosila belu kameliju. Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu. 1 zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama. 11 Frojd. za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. 1910. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je. Ista rascvetana grana (.320 Tumačenje snova. VI 1 . Psychoanalyse II. kaže se dalje u snu. i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome. dublje dole. te se čini kao da „ne" za san ne postoji. mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. kao što je poznato. ali onda dvosmisleni tekst za misli sna. dok su ulice ukrašene zelenim grančicama. koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život. to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele. čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"). tj. ova relacija može se u snu. cvetovi su već prilično opali. dodira. Sabrana dela. Među logičkim relacijama. 1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo. mislili su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena na Hristovu Tajnu večeru. na nekim mestima takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok. San uzima takođe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnošću želje. od kojih utešni tok izgleda smešten na površini.des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. Odfttrana dela. Isti san. Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću. Oni u početku imaju samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili detalnosti (snažan-mlad. i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telovo1. snevačica silazi preko jedne ograde i pri tom drži rascvetalu granu u rukama. I Sredstva predstavljanja u snovima 321 nije. To je re­ lacija sličnosti. mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka. da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). 1884. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna od druge odvajaju. da budu popustljivi. daleko-blizu. ili slučajevi onoga „kao da i". ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­ voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima. a za vreme periode crvenu. kao nijedna druga. Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegipatskom jeziku.. Der Gegensinn der Urworte (= Suprotni smisao prareči. pred­ 2 staviti mnogostrukim sredstvima. Abela. relacija „kao što". star-mlad. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati. Na kraju njenog puta. (Prim. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori". Paralele koje po­ stoje u materijalu sna.).

međutim. Zajednički elemenat koji opravdava. Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju. Na ovaj način če­ sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­ žaj sna. ali samo prema jednom njegovom delu. dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj osobi. ali nisu zajedničke. recima koje joj ostav­ ljamo da govori. pripadaju jednim delom jednoj a jednim delom drugoj osobi. ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Lako se može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­ zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove. naime nepri­ jateljsko raspoloženje prema meni. Identifikacija se primenjuje kad se radi o licima. slaganje. U ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­ strukcije složene osobe počinje da se gubi. i tako sam ja sam. koja je isto tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo. tako da se sje­ dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica. ili situacijom u koju se stavlja. ili zamišljam osobu A u nekoj drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba. Sličnost. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­ kvoj novoj vezi. a iz okolnosti što ona označava A kao i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna umetnem ono što je obema zajedničko. posedovanje zajedničkih atri­ buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna. Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu. osoba sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­ bu —. ja u snu stvaram jednu mešo­ vitu osobu od A i B. čije je prikaziu* . koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ ba. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­ rena na osobe. skriveni zajednički elemenat. to jest pro­ uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­ masama koje joj se pripisuju. a druga — po pravilu važnija — na­ stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge funkcije. ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. udovoljio zahtevima cenzure sna. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem. Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­ zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ ljena u sadržaj sna. Ova jedna po­ krivaj uća osoba. u snu ulazi u sve relacije i situacije. Lokaliteti se često tretiraju kao lica. a B takođe. ja sad nalazim jednu drugu osobu. Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­ mentom dolazi do predstavljanja.322 Tumačenje snova. S jedne strane. 1 Sredstva predstavljanja u »novima 323 ne može dospeti u san. ili se može nanovo stvoriti. ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu. postoje već u slici sna crte koje su oso­ bama svojstvene. dok druga. u stvari. koristeći saži­ manje sna. tamo je to obično mig da se traži neki drugi. složeno lice. ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih crta koje. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je takođe bila tu (Stekel). mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije. koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka. Ali se može takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite osobe ne pođe za rukom. Po pra­ vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­ menta. Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­ stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­ bom. ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). Onda se scena sna pripisu­ je jednoj osobi. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski raspoložen. Sam proces kompozicije može da se ostvari na razne načine. a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju).

ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu. tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on. ali nipošto indiferentan zajednički elemenat. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba da zaključimo da se pronađe neki drugi. Drugi put. služi u snu različitim svrhama. dakle. . U vreme kad sam ovaj san sanjao. 1 Sto se snevačevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje. Snovi su apsolutno egoistički. zajednički obema osobama. Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe. da ona druga bude moja pacijentkinja kao što je Irma. da se iza ja krije neka druga osoba kroz. ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­ vajući osetim. nego samo jedna stra­ na osoba. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim. a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. pokazuje mi situaciju u kojoj se ono nalazi. I Sredstva predstavljanja u snovima 329 vanje cenzura onemogućila. vezan za tu drugu osobu. San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element. identifikaciju. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tačka sna: ja se identifikujem s ministrom. a treće. prenesem na sebe. ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razmenom. za taj sa­ stanak zamenio bih Prag sa Rimom. napomenu na strani 274. Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja. prvo da pred­ stavi jedan elemenat. da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. Postoje takođe snovi u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba* 1 I I koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­ ju kao moje ja. ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. prema tome. to. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim. ili nastupa u raznim oblicima. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje. jedanput direktno. uz koju mi smesta pada na pamet Prag. Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi. u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj svesnoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama. omogućilo njegovo prika­ zivanje. Vidi uz. Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto. za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat. kad se u snu pojavljuje moje ja. san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma. Psihički proces konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti. ono krije moje ja. kakvo sam zdravo dete ja bio. U snu o Irminoj injekciji. Ja smem da dopunim svoje ja. to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal. onde mogu mirno da pretpostavim da je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. Ovo je ispunjenje želje. na primer u rečenici: Ako ja na to mislim. . Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu. sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom. tako reći.324 Tumačenje snova.

sad ću ih dodati još nekoliko. o tom bratu. Kao dete. Egzotično je alu­ zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao. Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima. Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isuviše disparatni. uvijeno). dok je mešovita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja. ona u snu nosi u ruci rascvetalu granu. U snovima. Najnaivnije od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta. i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. I Sredstva predstavljanja u snovima 327 kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine. Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti. su cvetovi kame­ lije. seoskih nužničkih kućica i potkrovnih soba u našim gradskim stambenim kućama. već prema tome kako to materijal i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. koji životni tok jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume". cvetovi. sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Jedna devojka sanja. ili čak kao fantastično uspela. Tako su joj u detinjstvu davane tre­ šnje. pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke. koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama. Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna. Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje. Zajednički elemenat u ova tri dela pokazao se iz analize. U jednom snu. Elementi „zaraze" {— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na ospe (= Ausschlag) u detinjstvu. ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. Zajednički faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. kao što smo videli. pošto joj je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da nije uspeo. Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom . Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čovekovoj nagosti i obnaživanju. onim što je zajedničko u mislima sna. suprotnosti. U sva tri slučaja radilo se o objektima njene polne radoznalosti.326 Tumačenje snova. ili „verbliimt" (= zavijeno. pojavila se neka složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga lekara i jednoga konja. Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. uzeti svaki za sebe. koja. da su mu noge pre­ krivene crnim zrncima kavijara. i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. u kasnijim godinama kamelije. da bi rekao „ne". Jedan snevač stvara jedan složeni loka­ litet od dva mesta. pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva. koji je saopštio Ferenczi. kojima su je pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže popustljivom. razume se. onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa cvećem. nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali. U ranije pomenutom snu. njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost u dovoljnoj meri zadovolji. kao i inače u snovima. od moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika. iz kombinacije sa trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgolićavanja. Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone. oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. Jedna druga pacijentkinja u snu stvara nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­ skom kupalištu. mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu. sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina. u kojima se obavlja „kura".

U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri- vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje. na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje na početku ide teško. onako kao što je sadržavaju misli sna. Kad bi samo bilo obrnuto! Istina. U snu ja računam od datuma Geteove smrti. ako knjigu ne razumeš. a kasnije sve teže. dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan. Obrnuto. oslovljava dok ona čita. i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja. Ko god nije pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna. drugu stranu medalje. Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u sadržaju sna samo. gotovo da kažemo. jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­ ba predstaviti. pretvaranje jedne stvari u suprotnost. koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. privučen lepotom njene noge. predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao što smo videli. taj stoji bes­ 1 pomoćan pred zadatkom tumačenja sna. koje je moralo da se ispravi pre nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. I moj san o Geteovom napadu na go­ spodina M. posle čega čitava situacija često odmah postaje jasna. gospodina M. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo upravo „obrnuto". Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna. I j Sredstva predstavljanja u snovima 329 tvrđenju prvi put suprotstavim. računanje je pošlo od dana rođe­ nja paralitičara. urkštanje r u k u za zagrljaj). Ako. veli san. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju. koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost". naprotiv". Jedna vrsta slučaja.). u stvari. Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih homoseksualnih impulsa.328 Tumačenje snova. dok je u Dodeovoj sceni penjanje na početku lako. jedno je od najomiljenijih sredstava pred­ stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu. uostalom. često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. Misao. uvek vredi pokušati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna. u jednom napadu imala da predstavi jedan mali roman. Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. nego svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. prev. To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto. Obrtanje. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. san uporno odbija da otkrije svoj smisao. na primer. Za to smo već više puta navodili primere. Jed­ na histerična devojka je. to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­ trastom. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure. a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. U lepom snu o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna. prim. kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu. (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa Geteom treba postupati kao da je luđak. onda si ti maloumnik a ne pisac. a kasnije lako. moga prijatelja. Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. Kako je dotični. u stvarnosti. jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka. između dva dela materijala u mislima sna. posle toga ona trči u drugu 1 . koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto. U snu je Gete napao jednog mladog čoveka. na duhovit i šaljiv način. dakle. a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi koji su doveli do zbivanja.

između materijala sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). naime. za vreme spa­ vanja. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­ vode. a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. I Sredstva predstavljanja u snovima 331 U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje. Direktni derivativ onoga što je prekomerno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta slika u snu. da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo. što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. pre svega. moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. Mi sad. . u snu jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac ga grdi što tako kasno dolazi kući. na primer. čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na moja pitanja). mada bez ikakve garanti je. Nije tačno da se elementi sna. da stavimo iznad realnosti. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao „fliichtig" (= nepostojan. zatim. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike u živahnosti pojedinih delova sadržine sna." Ali smisao psiho­ analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i. koje nam u snu moraju padati u oči. Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan. Uz ove formalne karakteristike. prema raznim relacijama. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi. . seda na stolicu. Tako se. podiže haljinu đa bi pokazala nogu. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni. koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji). nestalan. mogu stvoriti viši stepen intenziteta. a drugi put od kraja ka p o č e t k u . Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu: „Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka ka kraju. " govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane za duže vreme. što je opet identično sa že­ ljom za očevom smrću.330 Tumačenje snova. brz). znamo da su to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. kao mali dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!" Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna. i to preko dva međusobno nezavisna mmmmm . verovatno ćemo pretpostaviti da se one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna ističu naročitim intenzitetom. pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove. Ovde se. oni stvaraju središte misli sna. Snevač bi više voleo da mu otac uopšte nije došao kući. spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz sećanja. ili obratno. Snevač je. Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­ zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u mislima sna. U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji. pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. koji je potpu­ no pokriven snažnijim slikama. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze sa elementima intenziteta onde. suviše brzo) dolazi kući. dok o razsobu. doduše. koji ih u snu zastupaju. moći svesti na takve realne senzacije. Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije.

da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja. Rad sna ovde je. i kao da nije znala da li je njen muž njen otac. * Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­ liko neraspoloženje. bez praz­ nina i jasan. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja jeI danas ne znam da li sam to s pravom učinio. Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom. čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo. U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. dakle. tako reći. na svoje iznenađenje. o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. prividno bezazlene primedbe o nje­ mu. mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna.. i ispunjavajuća snaga sna bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. A zatim nas analiza uči da iz najživljih elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­ va. a ovde — zbrkanost. Detalj­ nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi.332 Tumačenje snova. Glose o snu. Tako. Jedan deo sna. ako ovu poslednju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­ izdašniji rad na sažimanju. posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj istoriji jedne služavke koja je morala priznati da oče­ kuje dete. iz­ javila je da se u snu pojavilo više lica. 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je. ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično. koji nam se čini jasnim. naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno. da su dakle najživlji ujedno i najbolje determinisani. Nije to nikakva izmena smisla. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna. Ono. nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo. dakle. 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti. koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. njen muž i njen otac. nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". pa sad čuje sumnje o tome: . U pojedinim slu­ čajevima primećujemo.ko je zapravo otac (deteta)". ona sama. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog. ovde deo materijala koji je san izazvao. i analiza daje infantilnu reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle defekcije čisti. da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stičemo uopšte ništa ne znači za sklop sna. obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente. stoga sam napustio kategoriju o fantazijama u snu. Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —. I Sredstva predstavljanja u snovima 333 faktora. 1 . glavne bolesti te bolesnice. nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. naprotiv. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. i to bitni deo sadržaja sna. moći izraziti i jednom jedinom formulom. kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­ ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­ žine. Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća. dok ga zapravo ipak oda­ ju. Onda možemo očekivati da će se ovaj uslov. a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja). često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način.

U pomenutom restoranu bio je samo jedanput. ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji slede jedan.ači. jednu u košulji i gaćicama. dok je sledeći san drskiji i razgovetniji. iz dečačke radoznalosti. I Sredstva predstavljanja u snovima 335 dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu. Da­ me su bile njegova sestra. Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­ ma. u pratnji sestre svoga zeta. u kome vidim dve ili tri osobe. možda samo dva ili tri puta u životu. uznemiren... ili uopšte takvih koji pripadaju istoj noći. je­ dan divan park u Beču. . njihovo grupisanje i broj. prema svima trima bio je ravnoVolksgarten. U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. On sanja: Idem sa gospođicom K. Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj celini. i bio je još sklon da se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­ suje da ima muški organ. On se uzalud trudi da bi se setio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira. . Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno sećanje na nepristojno delo naznačeno u snu. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova.334 Tumačenje snova. je ćerka njegovog bivšeg šefa." Jung. zatim dolazi jedno tamno mesto. Analiza: Gospođica K.). Josif reče: „Tvoj san. kao što sam tvrdi. koji je tumačio Josif. i najzad je u sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti. i sa kojim sam se morao boriti. 1 dušan u najvećoj meri. glave 5. bojažljiv. On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara. o kralju. da bi legle u krevet." Pošto je saslušao priču o snu. te napominje. uz jednu od ovih priča o snu. Pošto je kralj ispričao prvi san. i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta. Ali najzad mu se skreće pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu. „na prekid" u snu. On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan ženski polni organ. San među ovim homolognim slovima koji je vremen­ ski raniji često je izopačeniji. „Praznine" su genitalni otvori žena koje se spremaju da legnu. tu nešto nedostaje. na svaki način samo retko. jedan prekid . „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. njegova snaha i već pomenuta sestra zeta. po svom izgledu svakako je dvo­ struki san.. prev. koja mu je bila sasvim ravnodušna. zabuni se u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se svlače jedna starija dama i njene dve kćeri. onda se nalazim u salonu jedne javne kuće. U Jozefa (Jevrejske starine. što znači: Narodni (nacionalni) park. za drugim znače isto. . Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. jedna zamena za njegovu sestru. na Ringu (Prim. i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn. Knjiga II. kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac. ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj polnosti.da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se- . a ti si žena". njihovo razdvajanje u više delova. ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje. posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. bio je san te vrste. da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu. ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost. ali sv^ tri su pripadale redu sestara. jedne devojke. Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto". koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­ ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga u izmenama. u restoran u Folksgartenu1. rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se. Javnu kuću je samo retko kada posećivao. .

da me pozove na istragu. a ne miče se s mesta. po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima. pokazujući na mene: Ovoga ste doveli. to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­ cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar. ja spokoj­ no krenem sa slugom. U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji se opisuju sledećim recima: . pomeranja. pripomogao da se potpuno objasni prvi. polucioni san. der sich selbst deutet (= San koji sam sebe tumači). 166). str. Rank s pravom raspravlja o zna­ čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte. i kad). Šta znači senzacija inhibiranog pokreta. jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. Na jednim vratima dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže.A onda kao da je u isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do- godilo to ili ono. pa to je jedan pristojan čovek! Ja 22 Frajd. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova. odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju. ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. I Sredstva predstavljanja u snovima 337 rije pokušala da prikaže.. od kojih se dru­ gi deo završio polucijom. a ona otkaže poslušnost itd. pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse. želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke. podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede. Šerneru su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. tako da je ovaj drugi. San jedne devojke. U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna. a na kraju. 87). kad se slikarski izliv iscrpeo.336 Tumačenje snova. " Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom radu Ein Traum. . Saopštiću. ali ne­ dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju. . Ovaj polucioni san dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz obimno odricanje na doprinose snevačice. Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna. mada se u svako doba za vreme spavanja može izazvati. koji on u tom delu iznosi. obeležavajući sam svoj stvarni organski povod. Mesto do­ gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatorijuma i više drugih lokala. dostiže kraj . služi da olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen. I. Zgodno. od čijeg delovanja ova skala kvaliteta bitno zavisi. Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u snu uvek kao senzacija.. koja se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide. u skraćenom obliku. Polazeći od ovoga primera. ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti. čime san. . nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna. Odabrana đela. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenošću: (ako je postala. Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići. sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna jedne noći. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. 1910. i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­ svojio ono što se izgubilo. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova senzacija. Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja. U snu znam da nešto nedo­ staje. VI .A naposletku. Analiza pokazuje da istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i lekarski pregled. Pojavljuje se jedan sluga. a bogatstvo odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi. fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti.

dakle. Što ne mogu naći šešir. na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak. dok san koji se nastavlja. zagonetka „sna u snu". koji je u isto vreme u stanju da razvije libido. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja. prenet na motorne puteve. izjednačiti sa željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. mora da se radi o jednom seksualnom impulsu. osetiti kao ometen. to jest. znak je da mi se oprašta. pravo sećanje. onda može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose doneo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem). ono mora da bude lišeno real­ nosti. predstavlja samo ono što snevač želi. i ona me pođseća na pakao sa svim svojim paklenim oruđem kazivanja. naprotiv. što se izražava time ako se izvesna sadržina u samom snu označava kao „snevana". dakle. crnac može ići. I Sredstva predstavljanja u snovima 339 zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u kojoj stoje mašine. u snu senza­ cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da se radi o jednom aktu volje. kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. dakle. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana. onda to znači najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je snevano. To što mogu otići. najsnaž1 Ovo više ne odgovara novim saznanjima. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju. Uključivanje izvesne sadržine u je­ dan „san u snu" treba. 12* . Zatim mi se kaže da sada mogu ići. Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to je samo san"."1 II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­ jom inhibicije kretanja. jed­ no „ne". 1 za vreme snevanja. resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubedljivih primera. — I odbijanje tužnih misli na smrt krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju dužnost. ali on ne vodi računa o meni. Impuls. čitav ovaj proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. dakle. dakle. i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje da san ne može izraziti jedno „ne. i ipak ne mogu da odem. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim. Sto ne mogu da nađem šešir. inhibiran za vre­ me spavanja. Po mom obja­ šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto je tako često s njim u snu povezana. Strah je libidinozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog. pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti. Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora. i kojoj psihičkoj sili on treba da se pripiše.338 Tumačenje snova. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir. onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. ako se. Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene. ja još ne smem otići. sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls. dakle. koji sam kratko vreme pre toga imao. Može se. znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja. postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. 1 Gde je. jeste jedan dnevni doživljaj upotrebljen u više smisla. jedan konflikt volje. — Rođenje i smrt kao u snu o Geteu i paralitičaru. „Snevanom" u snu treba ponovo da se oduzme vrednost.

ali se isti proces može dogoditi u raznim psihičkim sferama. slično kao kod pesnikovog rada. on mora da izrazi odgovarajući smisao. Prednost. Jed­ na misao. slik). Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. sasvim je očevidna. izabrale govorni izraz koji će uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu. koji pokušava da rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje namera da se nađe slik. dok u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vrednosti toga materijala. dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom. tako što pronalazi jedan rečenični sklop. kao čvorna tačka mnogobroj- . Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom. ali čim je pretvorena u slikovit jezik. Celokupna oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način. među­ sobnim induciranjem. ali smo više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što su pojmovni. dobrim delom lišen svojih relacija. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna. Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog lanca. a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. podleže jednom procesu kompresije. onda je drugi slikovani red vezan za dva uslova. Reč. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora.340 Tumačenje snova. lakše nego ranije. Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna. nego gde su obe misli već unapred. i to možda već u samom početku. D OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna. Mi sad znamo da materijal sna. uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna. dodiri i identiteti. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama. koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli sna. nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude zamenjen drugim. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje da je san ispunjenje želje. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 341 nije njeno potvrdenje. Ali ne samo predstavi] ivost. čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga. pa prema tome i svrha zamene. koja joj je na neki način bliska. pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući. koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma.

Kula na sredini par­ keta. u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji. 1905.. nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa zadaju svojim čitaocima. Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek se ne može oštro odrediti. Visoko tamo gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera. on ne­ prestano trči okolo iza svoje ograde. O njemu se priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­ nog puta. i neuroze (prinudne predstave. Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­ lom. Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu. ili d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi. . 1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist. iznad ostalih čla­ nova orkestra uzdiže visoko kao kula. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa sna sumnjivo da li: a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu (relacija suprotnosti). okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom. a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna. 1 vanje.Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu. Na sredini parketa se nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu.342 Tumačenje snova. i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem. fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna. Sabrana dela sveska VI). naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu. dakle. koja je trajala do četvrt do osam ujutru. sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove delove. za kojima se jede i pije. kod simboličkog tumačenja sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizoDer Witz und seine Beziehung zum Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom". Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena bila prekinuta jednom duševnom bolešću. pored njih sedi jedan aristokrat. To je predstava Vagnerove opere. sa koje dirigent upravlja orkestrom. Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. znoji se strašno i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole oko osnovice kule. onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača. i mora da se sada svakako dobro smrza­ va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale biti ložene). Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme. Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće. sasvim otvoreno. itd. kao što čovek vraća še­ šir sa svadbenog puta. b) da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija). Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u jednoj loži. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene. jeste. U parketu i parteru nalaze se stolovi. Odlučio sam se. i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza. tako reći. Njena mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako dugo trajati. Ovu kulu tre- . predestinirana dvo­ smislenost. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 343 nih predstava. i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­ ptoma. na mestu Hansa Rihtera. da kulu u parketu uzmem doslovno. c) da li treba da se protumači simbolički. San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju.

treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na moHugo Wolf (= vuk). Ova se svrha sastoji u tome. resimo pomoću istoga ključa. A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada. Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drveta da bi postao gladak. proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost. Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. Mislim na to da sam odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto.344 Tumačenje snova. Šta će trajati tako dugo. „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". 2 1 gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­ rijalu. Ovo presipavanje sadržine jedne misli u jedan drugi oblik može se. Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako goreti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna. to u snu nije re­ čeno. 1909. onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­ pozna zamenu za misao. između njene vatre i hladnoće mlade žene. pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj ženi pripisuje. istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na ljubav". keine Kohle. otprilike. a sa ogradom gore. Kein Feuer. na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena. koji joj sestra dodaje. mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­ daje joj ugalj. A ova druga misao mogla je možda i sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja. predstavlja njegovu kasniju sudbinu. „Primer broj 1. u snu možemo rečenicu posmatrati za sebe. Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj koja dopušta vizuelno prikazivanje. Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan. „Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš nameravam da se bavim. iza koje on trči kao zarobljenik ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 . i jedan „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara koji polaže pravo na velike nade. koji inače ne bi postojali. I tamo i ovde. „Kula luđaka". Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor. . dakle većim delom u vizuelnim slikama. kojim se san služi. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 345 ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom. i rad sna ne beži od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije najpre eventualno u neki drugi jezički oblik. čak i u manje uobičajen. Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je. von der niemand was weiss. međutim. Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom". Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna. zatim. svo­ jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka. Snom ovlađuju suprotnosti između tajne i javne ljubavi. u cilju da se s pravom sretne na pola puta. kann brennen so heiss als wie heimliche Liebe. mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa „predstava". bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti. tako mislim. uostalom. onu sa ugljenom. da se čovek u traženju razloga egzistencije 1 Jahrbuch von Bleuler-Freud I.! Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći. samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli.

u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure. čiji predmet postaju genitalije drugoga. ili ipak i genitalije sopstvenog pola. Trudim se da je ponovo pronađem. 1 . savitljivim nožem. nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). darmar" (doslovno: kupus i repa). na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena reci. Privatdrucke bei A. u snu znače kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem? To je suprotnost želje „zbrka. čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu. i tako dalje. na primer. ako tačnije pogledamo. potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. Naročito je često sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte. Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo jedan jedini put javljeno. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu. Ali još više simbolike ima u slici. Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti jedan komad. što zahteva izvesnu pažnju. i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara. Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za Šernerovo tumačenje snova. ili za njega karakteristično. i Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­ ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. svaki vodovod na mokraćni aparat. njih svaki otvor podseća na jedan od otvora u telu („rupa"). S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi.1 u prvom slučaju je govor. ali moram da uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala. posao koji obav­ ljam jednim dugim. dakle „nered". Langen Miinchen). „Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim nit. svakako. čiji su poslednji redovi ispali. Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam naišao. A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu. Jer da bi postigao svoj cilj. Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta. ta­ log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena. kuća nije jedini krug predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti — u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze. Objašnjenje pozadine sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu. tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja. obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji. Ali isto tako rado se krug pred­ stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skrivalište seksualnih slika. (a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­ koj pesmi"). citati. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama. moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno. pesme i poslovice.lUUtit 346 Tumačenje snova. zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije. Simbol: Komad pismenog sloga. dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve (slojevi svesti i mišljenja). Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je r e č . mitovima i narodnim običajima. rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju. U privid­ no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života. daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu. pa prema tome znači „nered". Poznajem pacijente koji su. . 1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost. . devojke u „Visokoj pesmi"). „vrt". 1 Štaviše. „seme". I Osvrt na mogućnost predstavljanja 34"! probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­ stencije. Sta.

donji cvetovi su već prilično otpali. u ruci nosi veli­ ku granu-. zapravo kao neko drvo. ali oni iz­ gledaju i kao punjene kamelije. ne rastu na drveću. • Da li srne da „izdrka".3 Pri tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje. koji kao mahovina vise s njega. 1 hodu ostaje tako pristojna.6 On je zagrli. Stigavši dole. 1 . kao i sledeće. takozvani tavan domaće kuće. to jest jednim drvetom čupa debele pramene kose. i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti. pošto je protumačen. 317). razgranata i raširena. dama s kamelijama. haljina nigde nije zapela. Za vreme silaženja ima najpre jednu. praznoverje i običaji. • Njen tok života. koji su sjedinjeni u velike kva­ drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata. A ona pita da li je to u redu. 6 Grana je odavna već primila značenje muškog genitala. da je to dozvo­ ljeno.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u drugu baštu. koji sam već najavio. i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire do kuće ili na dvorište. koja je gusto posejana crvenim cvetovima. da bi joj pokazao kako se sadi. i raduje se što joj. mada ispod najtanjeg vela. na bračne opreznosti. a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­ tove. 326: nevinost perioda.1 b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­ nih ograda ili plotova. našto se ona odupire i pita ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli. Drugi radnici su ovakve grane iz jedne bašte odsekli i bacili na ulicu. Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cveću. preklopljenog da bi se ocedilo. na kome se igrala sa svojim bratom. ona se uvek brine da li će naći mesto gde da stavi nogu. suprotnost želje prema prethod­ nom snu. Sich einen herunterreissen = izdrkati. i kaže joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna •metra) ili tri hvata zemlje. ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime. 3 Visoko poreklo. zatim odjednom dve. uostalom. mnogo grubog posuda nagomilanog u hrpama. koje. masturbira. ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju. 4 Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu. kasnije opet jednu. 7 Odnosi Š%.348 Tumačenje snova.1 Pri tom. i dvorište jednog nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio. i pri tome vidi mnogo posuda. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem. Čini se kao da će on za svoju spremnost nešto tražiti od nje. naravno. kao da ima nameru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu. On kaže da to nije nikakva nepravda. pri tom. 8 Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan. kome prilazi da bi ga pitala kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sopstveni vrt. prev. moglo bi se kazati — češlja. predmeta njenih kasnijih fantazija. ona ide putevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima. snevačici se nikako više nije dopadao.* Kad je sti­ gla dole. gde leže razbacane tako da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. ako strah od zmije. Taj lepi san. da li može i ona da uzme jednu. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso. jedan stranac). putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 349 simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­ tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao u najboljem skrovištu. 4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­ taziji. 8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo drvo. (Prim.). koji je kod čoveka prirodan.5 U bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je poznata.* Ono zapravo nije podešeno za penjanje. u neuroticara bude neverovatno preteran. što u Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti „kauzalno" (vidi str. tj.

zatim onaj san što ga je Rank opširno izneo. Sve se svodi na isti zaključak: naime. r a z u m e se. i m a m u izobilju. Rad pomeranja C. Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi. nave­ den među primerima za simboliku sna. I koji zakon prevariti. I NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA A. Odnos sna prema budnom stanju B. Somatski izvori sna D. Zašto se san zaboravlja posle buđenja E. ali m o ­ žda samo r e t k o kada izvan nje. a većim delom i zato što po pravilu u m a k n u cenzuri. stoga što ona bolje od­ govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove mogućnosti predstavljanja. str. Teorije o snu i funkcija sna H. Nadražaji sna i izvori sna D. Odnosi između sna i duševnih bolesti II METOD TUMAČENJA SNA III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE IV IZOPACENJE SNA V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA A. Infantilno kao izvor sna C. . koja su već sadr­ žana u nesvesnom mišljenju. 1 Upravo ovakvog materijala. Sredstva predstavljanja u snovima D. 486. imati od toga koristi.350 Tumačenje snova. Tipični snovi VI RAD SNA A. v. koji treba čitati „izvrnuto". u Štekela. Recentno i indiferentno u snu B. Osvrt na mogućnost predstavljanja SADRŽAJ 5 10 14 25 47 52 70 80 93 101 127 139 168 169 193 223 243 280 281 308 312 340 * Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari. nego da se san koristi ovakvim simbolizovanjima. da kod r a d a sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a naročita simbolizujuća aktivnost duše. „San koji se sam tumači". Etička osećanja u snu G. Rad na sažimanju B. jedan drugi san. Psihološke osobenosti sna F. Gradivo sna — Sećanje u snu C. ona ne zna. ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­ ma. San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom. a da ona pri tom nema nikakvu štetu. Da li joj posle toga stvarno nešto pokazuje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->