ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga šesta

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA, I

TUMAČENJE SNOVA
i
Preveo S/iiemačkog Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r

HUGO

KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Naslov originala Die Traumdeutung

I

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala. Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razumevanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­ ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

G

Tumačenje snova, I

Naučna literatura o problemima sna

7

što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova« koji nam lebdi pred očima. Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­ rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju mantici. U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natSledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksenšica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.
1

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava. Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primećeni. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast. ^ U svome delu: Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­ kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: „Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stišavanje, i , koja datu predstavu fantastično proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
1

1 hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neobjašnjivosti pojava u snu (Hajfner). Ova teorija se održala kroz mnoge vekove. 1 j / Naučna literatura o problemima sna 9 kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-. i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije. somnium). po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica. jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal. nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek. sa japanskim Miura i Iwaya./ 0 . stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce. morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna. i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju. predstavlja jasno sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no. Nasuprot tome. L6winger. Tumačenje snova. u Diepgen-a. Gotharda (Gotthard) i drugih. koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih duO daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka v. pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje odbaci. nailazimo ipak i na oštroumne ljude. u samom početku. sa kineskim Secker. nije još završeno. vizije itd. dopire iz nekog drugog sveta. i po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno. time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. Kad bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio. Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti. a i u specijalnim istraživanjima M. nenaklonjene svemu što je pustolovno. jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano.). i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine. bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —. tako reći. ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno. i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi. / Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". uostalom. Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti. Bilo bi. Schwarz i misionar Tfinkdji. na primer šelingijanovaca. Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato što se u ovom saznanju. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata. moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili. a u n a j ­ novije doba. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl. Lauer. taj pogled na svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru. kojar predskazuje budućnost. Osim toga. pojavljuje se u najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao . 1 Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. na kome bi sledeći istraživač gradio dalje. kao nešto što. ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna. Kao naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa. F. vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu. sa indijskim Negelein. Amram. Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola. Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja. O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli. Ferstera (Forster). ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. tako reći.

19): „Povučenost duše u snu. 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . uobičajeni način živo­ ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­ šnjeg života. . kome dugujemo brižljivo i du­ hovito opisivanje fenomena sna. stalež. objavljenoj 1855. Čak i ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­ metom. — Na sličan način izražava se još i L. izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474): „ . dok se zaljubljeni . ili pak samo ulazi u skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost. str. Mas (Maass) — (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­ vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti. 530). koja je gotovo bez sećanja. ovde je izostavljena i literatura o spavanju. I. Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji. naizgled u pretežnom broju snova. nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima svojim naporima i uživanjima. Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: A ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta — spavača ipak odneo u neki drugi svet. i to specijalno psihološke prirode. radostima i bolom.10 Tumačenje snova. mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. 541) u istom smislu govori o sno­ vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode duše koja se sama leci. E. pol. Tako Hafner (str. Stari fizio­ log Burdah (Burdach). Fihte (Fichte. desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što smo videli. G. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja. H. Štrimpel (Strumpell) u svo­ joj studiji o prirodi i postanku snova (str. (str. . . već naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. I Odnos sna prema budnom stanju \\ predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. . ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost. Mori (Maury. jer je to u suštini psihološki problem. 6) se direktno protivi gore navedenom tvrđenju Burddhovom. ." Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I. str. zastupala je su­ protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju. kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje uvek određuju individualna ličnost. Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu. 19): „San pre svega nastavlja budno stanje. " (str. Ja bih u toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. od redovne sadržine i toka budnog života .U snu se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . . Pre­ ma tome. „jer se često može. Tačno posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se san povezao za doživljaje prethodnog dana." Vajgani (Weygandt. . Le sommeil et les reves. Naši se snovi priključuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. Slavoljubiv čovek sanja o ste­ čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama i o onima koje još treba da stekne. ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­ ševnu snagu. 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons vu. rekli. stepen obrazovanja. san nam daje ili nešto sasvim strano.. želeli ili uradili). dit. . Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na stvaranje naših snova. godine starosti. " Pretežna većina pisaca. međutim. posmatrati da nas oni vode baš natrag u običan život umesto da nas od njega oslobode". 17): . godine (str." J. ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija.

. W. itd.. da iz predstave povezanih i udruže­ nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umešaju u jedan već postojeći san. rekao mu je već stari racionalni persijski tumač snova Artaban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što čovek već u budnom stanju misli. doduše. U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura (™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV. ponu­ dio kakvo izvrsno mozelsko vino. Prim. . Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine sna od života. Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­ demo. itd. ili u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali. Ekskajzer nas do­ čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­ budio i tako omeo interesantnu iluziju. San nas oslobađa stvarnosti. aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens. A pored svega toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu.. Sve čulne želje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati. 8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog života. " Hildebrant za­ tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza nekog nevidljivog poklopca". Zato će biti na mestu da se setimo opisa F. induperatores pugnare ac proelia obire. izgleda da se često u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona. ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­ varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju.1 Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De divmstione II. A sad upoređujemo situaciju u snu sa stvarnošću. Ja mislim da . kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: . in somnis eadem plerumque videmur obire. vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd. bilo je izvan svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­ mu. „Pa ipak". Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano. koji tamo živi u zarobljeništvu.) * I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima smo budni razmišljali ili se njima bavili. . Ja citiram po Radenštoku (Radenstock. Čovek tada možda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu.12 Tumačenje snova. Hildebranta (Hildebrandt. causidici causas agere et componere leges. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­ tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke. neprekidna zavisnost jednog od drugoga.Maximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur. Hir. (Citat u Frojda je pogrešan. I Odnos sna •prema budnom stanju 13 u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja . od stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­ lijom. briše u nama nor­ malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim životom . — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­ sti doživljene u budnom stanju." (Saopštio Vinterštajn /V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psychounalyse). 1875) koji misli da se osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­ protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str. prev. nastavlja Hildebrant. „isto tako isti­ nita i pravilna je prividna suprotnost.. 1 Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­ življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razrešiva. mesto je uzeto iz četvrte knjige LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari". ne osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost. ako budu podstaknute bilo ka­ kvim razlogom."* Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao. de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus. dok su ga snovi neprestano na to podsticali. te je u tom poslu duh bio mnogo više zategnut. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­ nog takvog putovanja. moglo bi se reći neko samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje. osim toga. Prema Napoleonu. stih 961—966. . . stih 959): Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret. nego naprotiv strašnu patriotsku mržnju. i s druge strane neprestano zadira­ nje jednoga u drugo.

ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati. kao što mu je bilo poznato. ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje imena Asplenium. da se dakle u snu reprodukuje. 1 Gradivo sna — Sećanje u snu 15 MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­ nos idu ruku pod ruku. na njegovo zaprepašćenje. Sećamo se. spominje. vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u. Mi bismo mogli upravo reći: Sto god nam san pruža. od onog što smo spolja ili iznutra već doživeli. kao prijatelj životinja on ih je podigao. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara.14 Tumačenje snova. 1 Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što 1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je budan. i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu. ili pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem budnom toku mišljenja. še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu. i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma. te se time otkriva izvor sna. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. Onda osta­ jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san stvarao. Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni. Na svoje veliko iznenađe­ nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom." B GRADIVO SNA — SECANJE U SNU Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog. to bar treba da nam važi kao neosporno saznanje. on zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta. Isplatiće se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­ bavimo. materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­ nosti odvija . Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. Ma kako neobično time postupao. i naposletku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti. . jako voleli. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. naprotiv. I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. Ova poveza­ nost. da smo o tome sanjali. . dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen. . San se dogodio 1862. doduše. prilikom posete svome prijatelju. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje. drugim recima. mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. iako su opšte primećene. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega. godine. U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka. Šesnaest godina ka­ snije. — San se zatim na­ stavljao.

Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom. i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo povezano. ali izgubljeni iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen. video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". U snu mi je izgledala veoma poznata. Jednoga dana godine 1877. Ja mislim da će svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe2 Frojd. koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research). saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove. i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna. Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo. namenjen bratu. on je ipak načinio stihove njemu u počast. dođe mu slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog časopisa. O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se. On je znao da je to naziv neke francuske varoši. i san Skaligera (Scaliger) (He- nings. Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno. I sad se mogla us­ postaviti veza. on otvara herbarij. ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). između ostalog. koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone. VI . godine. i Delbef se po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime. njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus." Isti pisac (kod Vašida. Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog dana njegovog izlaženja. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih komada.16 Tumačenje snova. str. i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. mislio sam čak da sam je već više puta video. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. Ona je tada so­ bom ponela album. 300). ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. str. želeo da još više pojačam pažnju za njih. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. Tada se u njemu pojavi sećanje. nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. Jesen (str. ali više ništa. na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima. „Sigurno". odgovori dama. I Gradivo sna — Sećanje u snu 17 se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­ ma kao uspomena. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da. 233) priča: Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­ nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­ no nova. Sveska je bila iz godine 1861. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom. a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus. Kad se probudio. Denis. objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. naime. Smesta se ponovo probu­ dili. za koju se još uvek ne seća da ju je ikad ranije imao u rukama. To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih. u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. na navedenom mestu str. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana. prema Vašidu. Odabrana dela. ali ga uopšte nisam mogao prepoznati. Ma jer s (Myers) je na nekom mestu.

Onda sam ga odjednom pre­ poznao. lokalitete i do­ življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2" . Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. u jednom dužem snu. ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači. Hildebrant (str. godine. U izvesnom prostornom od­ nosu prema mojoj ličnosti. koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. po­ što je to ispričao. str. o kojima ću pri­ čati kasnije. Godine 1907. jeste život u detinjstvu. slučajno stigoh u Pa­ dovu. slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. sa figurama od peščara na njemu.kontusz6wku". I na ulici koja vodi ka crkvici. J Gradivo sna — Sečanje u snu 19 nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. stvari. verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895. opscene reci i slično i da se njima služe u snu." Strimpel (Striimpell. te se ka­ snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­ jima probuđena svest uživa. mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. godine okrenuo. Jedan pacijent je sanjao. s leve strane u pravcu ulice. primetio je to ime na jednom plakatu. pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu. niti odakle dolazi. jer to ime još nikad nije čuo. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu. Reichenhall).18 Tumačenje snova. 23): „Već je izričito priznato da san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reprodukovanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti. pitao je šta je to.. kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu. i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta dnevno. mislio sam da taj propust nadoknadim. pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim. na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg. Nekoliko dana kasnije. svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokažem da oni zapravo dobro poznaju citate. kad sam se već inten­ zivno bavio proučavanjem snova. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Kasnijih godina. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga restorana. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se povezali sa snažnim psihičkim vrednostima. iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje. pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. kome nisam baš hteo poverovati. delimično takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan. Pacijent u početku nije uopšte hteo da mi poveruje. Jedan zračak sećanja. stvari. da je u nekoj kafani poručio jednu . To je bilo u drugoj polovini devede­ setih godina. Jedan od izvora. Prilikom svoje druge posete. ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peščara. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. 40): „Stvar se još više pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje mladosti slike pojedinih mesta. Navešću samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli. Dubina pamćenja sna obuhvata i takve slike ličnosti. i to sa potpunom sigurnošću. lica sasvim neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači na dan. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima. dvanaest go­ dina kasnije.

upita jednu staru slu­ žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva. Pošto se probudio." Folkelt (Volkelt. Ono na što već odavno ne mislimo. pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo. dabome. pri­ jatelj njegovog oca. I Gradivo sna — Sećanje u snu 21 neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost. koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja. da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. nepozna­ tog iz viđenja. našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. Mi ćemo. koliko znam. iz svoga sna. . ali se u budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. 119): „Naročito je značaj­ no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio u mojim prvim godinama detinjstva.20 Tumačenje snova. Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti. na osnovu svojih sopstvenih istraživanja. od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera. gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energično zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­ đih utisaka. daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestičkih snova. Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice koje od toga vremena više nije video. koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja. i da je ču­ var mosta. a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost lekara. Lice te osobe nije bilo jasno. U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom mestu. saznao sam da je imao samo jedno oko. ili utisci trećeg prethodnog dana. str. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. i ličnost se pomešala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. . kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­ ni — udaljeni." Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­ kara nisam video i. u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega. Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem . 46) čak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­ šlih dana. „Si­ gurno". ili su jedno i drugo već odavno izgubile. Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana. Mori ga pita kako se zove. glasi odgovor. ." O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . Ali činjenica koju Robert izražava s pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim. on se predstavlja da se zove C . koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš otac gradio. Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu.. Noću pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka. što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća. Mori. Snevač je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom. Jedan ame­ rički pisac. . Mori (Le sommeil. strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto Trilpor (Trilport). Robert (str. Kad je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon. i ovaj mu reče da je gospodin T. Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu. Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­ nim odnosom. . Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala.

briše se iz našeg sećanja. . are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja.22 Tumačenje snova. osim ako ih je akutno osveženje za vreme budnosti malo pre toga nadražilo?" Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim. ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog 1 Duboke emocije budnog života. U n a ­ šem snu pojavljuju se. It is so far as the immediate past is conserned. Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­ gom pokojniku u prvo vreme. tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti. 1 Bine (Binz. zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla. sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž. Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins). bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili pošto smo prošli pored njega. Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu baš one koje najdublje spavaju. dolaze iz doživljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana. slučajni. Delage). ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni. Potresan smrtni slučaj u našoj porodici. nego iz sasvim sporednih dodataka. pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja. mostlv the trifling. ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka. dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega. doduše. kada analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delove. 11): „ . . naprotiv. ta bradavica igra ulogu u našem snu . the „forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams. pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično. pod čijim utiskom kasnije zaspimo. najznačajnija i najnerazumljivija osobenost sećanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala. . većinom beznačajni. Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost. prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga).. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana. ovakvi slučajevi. uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je on sam podupirao: . kao u budnom stanju. Treća. . ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­ kom pojedinačnom slučaju. samo ono što je naj­ značajnije nego. the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli. strana 727): „The profound emotions of waking life. The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv. pošto se ne smatra da je vredno pamćenja. the incidental. . Naprotiv. . I Gradivo sna — Sećanje u snu 23 palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­ vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. jedna od poslednjih posmatračica. . Hildebrant (str. niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana. Da vidimo šta o tome kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili. pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. 39): „ . " Strimpel (str. ukoliko se to tiče neposredne prošlosti." Havelok Elis (Havelock Ellis.I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. dok su moždane ćelije. „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. i ono što je najravnodušnije i najbeznačajnije. onde gde u sebi nose najrazdražljivije beleške proživljenog. o kojima govorimo. morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se. str. nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­ leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja. Međutim. 45) baš ove osobenosti sećanja u snu. u većini neme i nepokretne. zatim.

indefiniment susceptible de reparaitre au jour". Taj posao. spremanje jela u kuhinji i slično. na koji nas isto tako gone m n o g e druge. 34). San nekako počinje s tim. patološke pojave duševnog života. I Nadražaji sna i izvori sna 25 broja. naravno. nego karakter „stvarnosti".24 Tumačenje snova. On nas uči da „ništa. da u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delatnosti koja i noću ne miruje. a u j u t r u svezi utisci. kao što su Pilcova (Pilcz). Međutim. ne može u pot­ punosti da se izgubi" (Šolc." Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pakovanje kofera. i koja je sama sebi cilj. str. a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je preko dana poznato. on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani član. odgovarala bi tome. Ili. na kome je kao nekim čudom izbegao udes. što smo jednom posedovali. u kojima san j e d a n doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to naše sećanje čini u b u d n o m stanju. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja. 1 C NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a jima sna i izvorima sna. Delbef priča o n e ­ kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­ tovanje kolima. „ J e r uglavnom bi se sve većim delom svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­ no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatrpanosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo. 1 čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz najstarijih vremena. laisse une trače inalterable.. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doživljaji. Hildebrant je svakako u p r a v u kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. Treba da imamo p r e d očima samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­ staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e nuti. San donosi samo odlomke reprodukcija." 1 . Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­ sti za svaku teoriju o sećanju uopšte. taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumačenja snova. on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­ zahvalnim". opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­ stima. Scholz. Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja. „To sve sam stvarno danju uradio. ali sledeći član je izostavljen.que toute impression meme la plus insignifiante. Ali ovakvo shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­ čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a da se seća. događaju se izuzeci. u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­ ma životu preko dana. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu. kao što kaže Delbef . Saopštenja." Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­ sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­ gledno počinje. a ja lično imaću kasnije priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu.1 zaključak. može se objasniti poziva­ njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka. p r e m a kojima se može dokazati postojanje Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­ življaja od prethodnog dana.

ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa. ili je neka noćna nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom. Mo­ že da nas ubode mušica. počev od neizbežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti. kao što je poznato. škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­ valama. Takvih nadražaja ima čitav niz. Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju. sin filozofa.26 Tumačenje snova. da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk. pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. on bi zaspao. Kad bi se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu. Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. Činjenica što nas jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­ giji. posmatranje jed­ nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. oči. čije nam je delo o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna. Za nauku se uskoro postavilo pitanje. 527: Svaki nejasno za­ paženi šum budi u snu odgovarajuće slike. pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna. • . Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. da se čuje šum. mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. za san nisu morali da traže izvor nadražaja. dakle izvori sna. grmlja­ vina nas premešta u centar bitke. i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake promene nadražaja koji na njih deluju. Kad želimo da zaspimo. Pažljivi posmatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­ gao prepoznati kao izvor sna. njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) čulni nadražaj. san je potekao iz božanske ili demonske sile. mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. I Nadražaji sna i izvori sna 27 Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­ ložiti osećanju rashlađivanja. str. mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo. Ad 1) Spoljni čulni nadražaji Mlađi Strimpel. 4) Cisto psihički izvori nadražaja. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale. a san je reakcija na ovu smetnju. Zatim zaspimo. Gde je nabrajanje izvora sna potpuno. Ova shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­ dražaj. i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova). 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­ nulo bilo šta što mu smeta. Može da prodre u oči jača svetlost. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. saopštio je. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­ dim ovde prema Jesenu.

1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. Majer (Meier. Onda se pojavljuje vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar. pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira. Kako priča Mekniš. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova. dru­ gi opet. Ako u krevetu ležimo popreko. jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta. Von den Traumen und Nachtwandlern. 33) jednom je sa­ njao da su ga napala neka lica koja su ga položila po dužini leđima na zemlju. 258). str. mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš. 4) Uštinu ga lagano za potiljak. onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. naime. . Dok je on to u snu doživljavao. Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. onda nad nama visi velika stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. bio je običaj da glava uvek bude pokrivena. jednom drugom prilikom. ovakve opite vršio je već Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). str. — On čuje kako zvone zvona. godine. Weimar 1784. 5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. „Ložači" — to su chauffeurs. Argument koji se zasniva na sličnosti između nadražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­ nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. na lice mu stav­ ljaju masku od smole. Pri tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade. .. — On sanja o strašnom mučenju. mislio je da ga vuku kroz reku. Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Macnish)". I Nadražaji sna i izvori sna 29 Ako noću izgubimo pokrivač. Neki bolesnik. Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o . 1 . koji je spavao u vlažnoj košulji. a između palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. 3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. On sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što su im noge stavili u mangal. Halle 1758. razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja.. „On je ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta. 9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir. — On se nalazi u Italiji. pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta." Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni do kakvog rezultata). Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da reprodukuje. 8) Na čelo mu sipaju kap vode.28 Tumačenje snova. i misli na lekara koji ga je u detinjstvu lečio. kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta. 2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. Kako priča Henings (Hennings. Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk. neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose. ili da smo se sur­ vali sa neke strme visine. možda ćemo sanjati da stojimo na ivici neke strašne provalije. lokalni bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima. zatim je žderu sa lica tako da mu skidaju kožu. Majer je sanjao da ga vešaju. Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove. Na selu. kad je u snu dobio napad podagre. — On sanja o vremenu. gde je živeo. probudio se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica.

" Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj drugoj nameri. Veiganta (D'Hervey. I Nadražaji sna i izvori sna 31 o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom preziveo na Kanalu Lamanšu. str. Tamo je video Robespjera. Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil. zbije naočigled tako bogatu količinu sadržine sna. „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat. mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies. 161). Da čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom. „U mlađim godinama". on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja. da. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije. 72)1. probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio i. Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja. Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu La Revue philosophique započeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to mogućno da snevač. u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između trenutka kad se nadražaj buđenja oseti i samog buđenja. Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi. postavimo pitanje kako snovi nastaju. Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. (Hildebrant). Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome. priča ovaj pisac. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku. ona se prevrne. Traite des facultes de Fame. i on oseti kako mu se glava odvaja od tela. Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake onog strašnog vremena. str. A odnos. Weygandt) i drugih. sečivo giljotine pade. polagao im račun. str. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici. Folkelt (Folkelt. Posle toga: Eurjo. pored njega je sedela njegova majka. On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da. 1 I . svoj krajnji prirodni cilj. ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da nadražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu ne nastupa u svom pravom obliku. on ga prekori zbog te vike. ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan. pogodio njegove vratne pršljenove. onda Bilo kakav afinitet. dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!". Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani san. da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu i uvedenu katastrofu". koji inače ne poznaje literaturu o snovima. 68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni. Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. Ljut zbog toga. koji povezuje nadražaj sna i rezultat sna. doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku i sam pozvat pred sud. pred­ stavlja une affinite quelconque. nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim.30 Tumačenje snova. Maraa. bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen. služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično namešten na satu. kao da je či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu. Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna. slično sečivu giljotine. 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca. Garnije (Garnier. i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. po recima Morijevim.

ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. Vedar je zimski dan. dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim." „Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela. tamo vidim seljake u svečanim odelima. Odabrana dela. opominjem je ja. može se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara. i zašto baš ove rezul­ tate sna: (Str." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd. zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom spavanju. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno. čujem zvonara kako se penje na toranj. onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi. I opet samo oštri zvuk budilnika. „čitav te-. na osnovu njega. zašto je isti nadražaj izazvao tako različite. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike budu izazvane. I dok tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise. i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni. ret pašće na zemlju. Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — namešta se krzno. pravilno tuma­ čimo. Sad konji povukoše. rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. na samom pragu ona se spotiče — lomljivo posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. budilnik je samo izvršio svoju dužnost. vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu." Kad se bolje pogleda. I tačno. pošto sam malo zagrejan. Reših da uzmem učešća u tom bogosluženju. jasan. i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama." Na pitanje. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada. „Pazi". Čulni utisak mi prepoznajemo. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet. i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu. Ali — zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo. Ali još se odugovlači s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. mi. i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­ ku." „Druga kombinacija.. tako što se utiskom izazove veći ili manji broj slika sećanja. A gla­ sovi zvona dolaze od budilnika. VI mm . ona na osnovu tih nadra­ žaja stvara iluzije. ulice su prekrivene dubokim snegom. — a tim zvo­ njenjem. Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo3 Frotfd. i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. zašto duša u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja. ako je uti­ sak jak. onda stvaramo iluziju. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu. odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj odluci duševnog života. može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem. kako u velikom broju odlaze u crkvu. sa pesmaricom pod rukom. zveket razbijenog po­ suđa nego pravo pravcato zvonjenje. pomoću kojih utisak dobija svoju psihičku vrednost. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. tj. kao što sam uskoro primetio. kao što čovek budeći se uviđa. i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u snu preko spoljnih nadražaja. sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama.32 Tumačenje snova. Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. I Nadražaji sna i izvori sna 33 ćemo morati sebi postaviti pitanje. ali da se pre toga.

dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna. pak. Simon priča o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­ nje ne treba da bude. šarene perle. Tako. — U tome. a mnogo­ brojne svetle tačke.) — Uostalom. čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svetlosnih slika. B. ovaploćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. kao zvonjenje i zujanje u ušima itd. Tako se objašnjava značajna sklonost sna da u velikom broju dočarava pred oči slične predmete ili predmete koji se u potpunosti slažu. i da drugi momenti determinišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­ zovu. nalazimo se u iskušenju da ka­ žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu. ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima. kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a S^I . 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice. na boravak kod džinova u Brobingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca — zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ 2 gim motivima? U originalu autora Guliverovih avantura to su Houyhnhn-i (Prim. leptire. i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove. na primer." Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. Tumač sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevača. Ili. su­ više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden. iz kojih se ona sastoji. koje sam baš u toj nameri tako opširno naveo. ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike. kao što ja mislim. ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova. prev. koji deluju analogno. 1 ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­ va uloga kao izazivača sna teško. među njima naročito subjektivna nadraženja mrežnjače. ili uopšte ne može potvrditi. I Nadraiaji sna i izvori sna 35 rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim uslovima. Staviše. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guliverova putovanja. 2 Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju scena iz snevačevog detinjstva.34 Tumačenje snova. I zaista. onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna. Vunt (str. Kad se probudio. čovek poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje.. Ona tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god su mu potrebna. M. kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha. čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. možemo naslutiti da objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna. ribe. svaka­ ko. koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u čulnim organima. cveće i slično.

Da ka­ žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­ ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­ mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­ više velikog rastojanja. uostalom. Ali. tačno odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. I Nadražaji sna i izvori sna 37 žajima posmatranjem i eksperimentom. nećemo moći potceniti izda­ šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za . u kome je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao. i sledeća). Ladd misli. posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. probudi. sećao se sna u kome se pojavlji- vala jedna otvorena knjiga. kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno. shemu za psihički zapažene likove u snu. Ako se čovek zatim. video hipnagogičku halucinaciju. G. dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku završava usnućem. Mori. imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­ noga sata probudili. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripišemo neko značenje.. ako je inače za to disponiran. Mori kaže da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost. Trumbull Ladd. posle koje se možda ponovo budi. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti. tvrdio i Johanes Miler). po­ puštanje zategnute pažnje (str. i on ju je sa naporom morao čitati. i za koje se posle buđenja sećao da je o njima sanjao. pa se zatim u snu ponoviti. imena itd. ne otvarajući pri tom oči. odgovarao je poredak svetlosnih tačaka na mrežnjači u paralelnim linijama. To naročito važi za snove ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi. Istim putevima kao Joh. koji je ovim slikama u velikoj meri bio podložan. kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle. i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju. Jednom snu. Drugi put. Miler i Mori kreće se jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija. koje se obično pojav­ ljuju u periodu usnuća. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­ ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u činiji. ne potcenjujući uo­ stalom centralno učešće fenomena. da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja nadraženosti mrežnjače. na primer. slično kao što uvertiru najav­ ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje. te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je. posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza. koji je sposoban da se beskrajno menja. Drugi put. To se Moriju dogodilo jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspavljivanja. da bi mogao nešto jasno da izdvoji. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti iza sna. Glavni dokaz za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipnagogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci. kad je upravo patio od osećaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­ jetu. do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi. To su često veo­ ma žive slike pune promena. 59. posle ne suviše dugog vremena. dok za snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči. onda mu — prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što je zaspao (strana 134). štampana veoma sitnim slovima.3G Tumačenje snova.

kao što je poznato.38 Tumačenje snova. ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije protumačili. postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory. Lojd (W. Essai sur la valeur semeiologique des reves). bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je. Berner (Borner) mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. Ako obradimo literaturu o snu. u stanju nadraženosti. pre nego što se u budnom stanju ma šta može primetiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­ je). Ta­ ko. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti. priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha. onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu. • . Strimpelu (str.1 1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja u starom veku. Hermann. dok su nam zdravi. jedva daju znak o tome da postoje. Maury." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku. Gottesdienstliche Altertumer der Griechen § 41. Magnetism and Mesmerism in antiquity. London 1877. doveden do egzaltacije. stavili bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. na primer. Simon. Delinger (Dollinger. Naposletku. kupali su ga. Opšte se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća. str. 163 ss. prilikom lekarskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je uskoro umrla. osim za oblasti sluha. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju. Vrlo stara iskustva dala su npr. Bouche—Leclerq. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat. budući da. prema Artigu (Artigues. trljali. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku. Vajgand) uticaj Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann. V. oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije ništa znala. ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock. uostalom. Simon Tissiz). § 38. okadili. i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. str. ad 3) Unutrašnji. organski telesni nadražaj Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma. Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa. gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. gde se podvrgavao različitim ceremonijama. koju tako nazivamo. štaviše. Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­ ljenje. Spitta. ili u bo­ lestima. M. I Na dražaji sna i izvori sna 39 san. 130. neznatniji je i nekonstantan. i mnoge druge pisce). Izgleda. Betinger (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Medizin II str. I 74). Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju. i kad je na ovaj način. M. 16. Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo). Kod probavnih smetnji san sadrži predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja. nego baš u njemu. ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju. Privataltertimer. Lloyd). Tisije (Tissier). 31. gužvi.. za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju podršku.

kako ga Tisije naziva. može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela. i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose. za lekara i jednu drugu privlač­ nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme- ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. to osećanje bi noću. ipak priraštaj izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima može svesti na više od jednog nezavršenog izvora. 2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma. od simpatičnog nervnog sistema. Međutim. onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole. nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične snove normalnih ljudi. možda i svake noći —. . Serner (Scherner). a posle njega i Folkelt. kojom je obavijeno jezgro našeg bića. Mrak. Organski uslovljena senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja). kad počne snažno da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama. I Nadražaji sna i izvori sna 41 njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna. Ostalo bi samo još da se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu. danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije mišića. Međutim. prostora i kauzaliteta. mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žuborenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. razvio filozof Šoperihauer (Schopenhauer). ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna. okrenuta od spoljnjeg sveta. pored toga. organski uslovljene senzacije. pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. to „moi splanchnique". c) gastritičke. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih. Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito konzekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa.40 Tumačenje snova. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem sna ima. kao što bismo mogli pomisliti. A kako drukčije da intelekt reaguje na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će. dakle. noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo. Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena. Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. Mada su. b) disajne pneumatske. dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu. sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da ni u jednom slučaju neće presušiti. Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­ staje izvor nadražaja za snove. i ako priznamo da duša u stanju spavanja. i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma. pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja. i tama kojom je obavijen po­ stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. Po njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene.

42 Tumačenje snova. onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija koje taj aparat obavlja. čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik predstave o lebdenju. prema kojoj se. nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama. pa sad ležimo razgolićeni. Jedno drugo pravilo glasi (str. onda je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu. ili kad se jedna ruka spusti niz telo. 24). 1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti. i si. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti. tj. i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je pronašao Šerner. ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. . 2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda. osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan. onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene afektu. ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. o ispadanju zuba. Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine. naći ćemo se često pred neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna. međutim. Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome što. On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao. Uostalom. često nejasnim objašnjenjima. i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta. kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba". San o letenju je. Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadržina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju. svest drugojačije odnosi nego normalno. Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu. adekvatna slika koju duša upotrebljava. Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte. Kao rezultat iznosi sledeće postavke. bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara. str.) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži. kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak. 11. Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi. Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg može odstraniti iz duševne percepcije. M. čovek sanja o statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju. 118). Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. a na pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito. On kaže (str. a prelaz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju (Strimpel. uzbuđenja ili smetnje. Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač. prema Strimpelu. I Nadražafi sna i izvori sna 43 d) seksualne i e) periferne senzacije (str. ili ući u nju. 33 drugog odeljka). Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju. sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna.

str. Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: .44 Tumačenje snova. Ovde slo­ bodna grupacija prodire u samo središte sna. većinom. 4) Može se. nego pruža i jedan iz­ vor za snove. 6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu. kao glavnu podelu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom. sanjati da je odnosni pokret bio ometen. videti docnije. I Nadražaji sna i izvori sna 45 3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti i nekom stranom licu. od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo u reprodukciji (Vunt. zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. mi sanjamo o brojevima. str. na primer. U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je sklonost da. takođe. „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost izuzetaka. što je više mo­ gućno. Na osnovu ovih rezultata. „po pravilu". Oni. a da recima Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika. tako. naime. U stvari. 1 ad 4) Psihički izvori nadraženja Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o poreklu materijala snova. Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da. ovo potpuno razrešenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo. ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za san najkarakterističniji materijal. i svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su — i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. doduše. ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt. I tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila. 127). koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja — bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna.U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. tek onda sanjamo o stva­ rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su za budan život već izgubile čar aktuelnosti. sva­ ko svoj dnevni posao nastavlja u snu.. na­ ime. Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da. Život u predstavama. koji su pamet i razum već ionako ostavili. ako se bavimo prstima. umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. san čoveka kad spava odvraća od dnevnog interesovanja i da mi. ovde više ne odražavaju ni značajnija telesna i duševna nadraženja. i ostavljaju ga tako nje­ govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i . Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje etiologije snova. zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati. 1 kao „često". 365). pri čemu se stva­ ra izvesna analogija između jednog i drugog. morali bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna. 5) U odgovarajućem položaju. saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. koji su otada objavljeni u dve sveske.

. Jer za san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­ đenja. i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­ jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­ držim sna niti o činjenici da je sanjao.. iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. . često znamo da smo sanjali. poznati kao dnevno interesovanje.su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok. nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duševnog života. 6): „Les pensees de nos reves nous viennent du dehors . događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­ nost u sećanju. On za sve predstave u snu tvrdi da . Kod svojih pacijenata ja sam anali­ zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i više godina. Covek je. veo­ ma energično. njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt. dok je u noći postojalo više od nje­ ga. Verovatno. Vlada mozga nad organizmom ističe se. A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo postojanje. ali ne zna­ mo šta smo sanjali. Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. 359). Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga. Mi se. danas psihijatra tako plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­ kog duševnog bića. ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­ potpuno sećamo. 118). sposobnost. Ne samo što se ovi sami lako mogu naći. pa ipak nije izgubio .. a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. D ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUĐENJA? Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe". mi možemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru bilo još sveže. S druge stra­ ne. zasad. i na nekom drugom mestu (str. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova. somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji."! Oni naučnici koji. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­ manje trideset i sedam godina. ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati. navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma. Nepoverenje psihijatrovo stavilo 1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje . naravno.46 Tumačenje snova. zatim. sposoban da se sna seća. 17). 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas".. doduše. ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju. kao uticajni filozof Vunt.. Misli naših snova dolaze nam spol ja. pa čak i eksperimentima potvrditi. većinu predstava o snu predstavljaju. Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str. 1 Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47 pokretima. u stvari. Vunt. zau­ zimaju neki srednji stav. ne propuštaju priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna. str.. je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu.

48

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

49

ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma značajno i na prvi pogled neshvatljivo. O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­ pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na čitav niz razloga. Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­ žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi, jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­ lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­ lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­ jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja, potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen, biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­ vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­ va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog seSnovi koji se periodički vraćaju često su primećeni. Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
1

ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­ ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije snove najbolje pamtimo. Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­ kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­ gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­ jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a kojih se u budnom stanju sećaju. Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena. Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­ čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­ đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­ vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca. Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih snova lakše i češće setiti. Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­ držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­ jala predstava u snu tako reći san čini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI

50

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

51

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­ prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­ vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­ novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna (Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo. Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna, čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san nije ni sadržavao." Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­ ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­ zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­ šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­ nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­ lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­ nosti." Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­ pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur en pareille matiere est de confter au papier sans le moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel; l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par imagination les fragments incoherents et disjoints journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente comme un fait authentique, dument itabli selon les bonnes mćthodcs .. ."' Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­ povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­ goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu nedostaje. Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­ lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još preostaje za naše sećanje sna?
1 Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan; totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­ rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...; čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­ ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­ pisno utvrđenu prema dobrim metodima...

4*

52

Tumačenje snova, I

Psihološke osobenosti sna

53

E

P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA

U naučnom posmatranju sna mi polazimo od pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­ ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam". Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­ žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna. Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­ nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica snova druga nego što je pozornica budnog života u predstavama. „Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­ zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije." Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti; niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-

ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­ na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih jedna za drugom. Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja. S pravom je primećeno da se jedna od glavnih osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­ men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru (Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­ noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli u slikama i može se smatrati da se približava­ njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­ kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao namerno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­ ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­ loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­ ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­ cije — saznali smo da su samo po sadržini identične 1 sa slikama u snu. San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­ nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re1 H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­ titi u vezi s nečim drugim.

o su­ štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira. primećeno je da se sećanje na jedan niz tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­ tvara u halucinacije iste melodije. tako što sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao da su to čulne impresije. onako kako se oni javljaju u budnom stanju posredovanjem čula (str. Delbef dolazi do istog zaključka. ponovo načini mesta laganijoj i kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja. osećanja i slike pomeraju u neki spoljni prostor (str. on dramatizuje neku ideju. sasvim kao i inače u budnom stanju. Ona osim toga zanema­ ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih gde ova samovolja otpada.. Ele­ menti sna nipošto nisu samo predstave. dakle primamo halucinacije potpuno im verujući. Duša u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i govoru.. Posle psiholoških razvijanja koja se delimično razlikuju od ovih. Kritika. I Psihološke osobenosti sna 55 cima). Slike u snu uslovljene su po­ puštanjem samovoljnosti. San nas može svima ovim probama zava­ ravati.U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­ tivnost naše duše izgleda kao objektivna. Ukratko rečeno. a kad se čovek osvesti. tj. osim — a to samo praktički uopšteno — činje­ nice buđenja. Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­ nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str. to do­ lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­ rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­ cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u subjektivni svet snova. 43)." Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­ nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­ nosti. a izuzeci traže posebno objašnje­ nje. dobro poznatih psihijatru. koji su sličniji per­ cepcijama nego li predstavama sećanja. Ova karakteristika od­ vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću. potrebna je izvesna pasivnost. Prema tome. b) san je ukidanje samovoljnosti. Ali značajnost ove strane snoviđenja postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­ nju — po pravilu. kao što to kaže Spits (str. 34). Promena predstave u halucinaciju ne predstav­ lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­ juće misli u budnom stanju. kao u budnom stanju. naime. Ali su karakteristični za san ipak samo oni elementi sadržine koji se ponašaju kao slike... da bi čovek zaspao. Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­ što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upoređenje. Ona greši zato što zakon kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna (str. Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši). da misli zamenjuje halucinacijama. Osim toga se u snu po­ red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se. Iz ovih slika san stvara jednu situaciju. nego istinski i stvarni doživljaji duše. 58). 476): . U tom pogledu ne postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih predstava. on predstavlja nešto što se stvarno zbiva.54 Tumačenje snova. Moramo dakle priznati da se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str.. Ali mi u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­ mo probe. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­ nost. 145). da ništa nismo doživeli nego da smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali — javlja se tek sa buđenjem. 36). Prelaženjem preko svih diskusija. Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­ rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. Sve ono što je doživljeno između uspavljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri- . može nam eventualno pokazati da smo ružu koju smo videli i dodirnuli. pa ipak mi pri tom samo sanjamo. Ona svoje slike ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati njihovu objektivnu realnost. — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­ vamo. a to može više puta alternirati sa procesom usnuća halucinacija. jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. a u snu stvara predstave i misli u stvarnim senzornim slikama (str. 35).

kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova. ne bismo ga uopšte mogli probuditi. on će se probuditi. tj. On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao dobro (. . kaže Burddh. dakle prestankom čulne aktivnosti. s jedne stra­ ne. ali da kao ravnodušna. s druge strane. J e r u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave. kome suprotstavljam svoje Ja. 84). I mi stvarno ne postupamo drukčije Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezainteresovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­ zam uspavljivanja. neka ravnodušna reč neće pro­ buditi spavača. . Prema njemu je prvi znak sna besprostornost i bezvremenost. Još više se trajanje ove senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen uvek samo čulnom snagom utiska. „da 1 Sličan pokušaj kao Delbef. ni u snu nisu izmenjeni bilo na koji način. da aktivnost sna objasni izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata. 1 . ili bolje rečeno. kao što i mlinar samo onda spava kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. i da na taj način resimo zadatak tumačenja sna. 460 i ss. jer sama po sebi naša moć suđenja." (str. to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti predstava u snu. ako se on odnosi na neku stvar koja je važna za predstavu. Tako se dešava da mi u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti. naročito stvaranje pojmova. . moramo ipak pri­ znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta. zadovoljavajuća dušu nije poremetila" (str. . One uzimaju učešća. „Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i povlači se sa periferije . 1 Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­ vijih karakteristika snevanja. Ali čovekov duh je u primeni zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put zamenjivanjem jedne predstave drugom. Za vreme sna slike sna sam smatrao istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­ vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg sveta. ali je ovaj uslov opisao nešto druk­ čijim recima. Zato možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni nadražaj. dok s dru­ ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkonzekventnije zaključke. pove­ zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju osnovu. . kažemo. . ali ako ga pozovemo njegovim ime­ nom. nego tek posle buđenja. i nedostatak kritičke r e ­ fleksije.sub ratione boni"). Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa kojim se naša fantazija kreće u snu. Covek se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve. nego i njegovim psihičkim odnosom. t j . Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­ govore koji nisu za potcenjivanje. si­ tuacije sna u misli. 18). . sud i zaključivanje. S ovim znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna. a ovo pretpostavlja da je ona bila percipirana. možemo donositi na j čestiti je i najsve­ tije odluke. 1 mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi stišavanju duše. kao i naših nada i želja u snu. „San se ostvaruje samo pod uslovom". Ali veza nije u potpunosti prekinuta. on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­ protno. onda će se isplatiti da navedemo neke oštroumne napomene staroga Burdaha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­ ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. duša.56 Tumačenje snova. 457). za vreme spavanja razlikuje između senzacija . p r e ­ uzeo je Hafner (Haffner). a vodeničar kad njegov mlin prestane da klopara. kao i naša snaga volje. nego više nedostatak interesovanja za to. i njeno slobodno samoodlučivanje. kad čovek. . I Psihološke osobenosti sna 57 likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­ žim go (str. „Pošto se sve više duševne sposobnosti. ali uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih nadražaja. čak i za vreme spavanja. tako se čovek budi od gašenja kandila. prema tome. nje­ govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. Mi smo po aktivnosti isto tako oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. . zamenjivanje halucinacija..). imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapažanjima. ne bi čuo i osećao. duša nije podstaknuta čulnim nadražajima. . emancipacija predstave o mestu koje po­ jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu.

on kaže (Le sommeil. I ona duševna stanja. Ko bi se u budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim. interesovanja.. ali nijedno od njih ne donosi sobom i svoju psihičku vrednost. afektivna i mentalna. 163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles et qui ne contiennent quelque incoherence. 17): „Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju korena njena osećanja. i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­ rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika. do­ gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­ načno u veoma velikom broju. da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­ no dalje da rade. ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno. zbog čega se njihova veza sa slikama prekida. Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti. Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju pretpostavku da su se u snu dogodile i druge. on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije. Mori se s tim slaže. San je nepovezan. quelque absurdite. to je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju bez kontrole i bez cilja." Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­ staje svaka objektivna i razumna povezanost.. jednom pritisku zatamnjivanja. Jedna ili druga od ovih sposobnosti eventualno se sasvim ukida. perceptualne slike stvari. podležu . njene želje. 1 ." Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­ nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom se san u našem sećanju suprotstavlja životu. I tako nam se nameće već inače bliska pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti i na duševne sposobnosti. Po Lemoenu (Lemoine). duh je u snu duševni automat. kakav anahronizam. interesovanja i rad­ nje. ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­ zana za slike sećanja. ."2 Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne bi sadržavali neku inkoherenciju. . dopušta nemogućnosti. naime gu­ bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja predstava. a to gledište nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno suđenje. 2 San. lica.58 Tumačenje snova. i bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­ sti. to je psihička anarhija. Pojavljuje se gledište da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem psihičke efikasnosti u stanju spavanja. inkoherencija slike sno­ va jedini je bitni karakter sna. lokaliteta. Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u duši onako po svojoj volji. ako o psihič­ koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­ lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene. Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie psychique. affective et mentole. pokazuje nas i etički i moralno tupim. sad dolazi u pitanje. quelque 1 anachronisme. da li one pod ovakvim uslovima mogu obavljati normalan rad. I već je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­ kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­ hološkim osobinama sna. str. osećanja. Mislim da to govori činjenično stanje. Jednu od ovakvih promena pokušava da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. kakvu apsurdnost. ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­ stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. još zna­ čajnije i dublje promene sa materijalom predstava budnog stanja. dans le reve l'esprit est un automate spirituel. c'est le jeu des fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans but. Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­ učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­ noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja. I Psihološke osobenosti sna 59 kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju.

"1 Fehner (str. tam monstruose cogitari potest. ukazujući na teoriju o snu koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu. kako se to kaže. vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de ces images que čhez l'homme eveille fait le plus souvent naltre la volonte. . a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous offrent la ehoree et les affections paralytiques . odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­ tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati kod horeje i kod paralitičkih bolesti. što kamena stena pliva na vodi. 33). izgleda da su predstave u snu sasvim uklonjene iz zaklona kauzalnosti. što mrtvac na svo­ jim nogama ide ka svom grobu. Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­ lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na odnosima i vezama (str. str. Jodl (str. tri put tri je dvadeset. str. 45): „Kakve neobične skokove dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na glavu. uopšte nas ništa ne čudi što jedno pseto recituje neki stih. takva da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. san u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­ gim. sve dok se ne probudimo. tam incondite. tako nesre­ đeno. correspond. za njega: „toute une serie de degradations de la faculte pensante et raisonnante" (str. po čijem učenju du­ ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­ da besciljna. tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati.2 Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­ ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim duševnim aktivnostima. Uklanjajući se ispred stroge policije razumne volje koja vodi tok predstava u budnom stanju. 148). Radeštok i drugi ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu. 26). I Psihološke osobenosti sna 61 „Popuštanje." Mori (Le sommeil. 145): „Stvarno izgleda nemoguće da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti zakoni.60 Tumačenje snova. mi sasvim ozbiljno po nekom višem nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te zemlje. Po mišljenju naučnika •Spite (str. ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao. grupacija je po­ stala drukčija. kao u kakvom kaleidoskopu. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar postala. 50) nalazi za odnos slika snova prema mislima u budnom stanju jedno poređenje. pour l'intelligence." Radeštok (str. 522) veli: „Izgleda kao da se psi­ hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čoveka preselila u mozak jednog luđaka. oslobađanje i brkanje predstava ko­ je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno" priznaje čak i Folkelt (str. koje kod budnog čoveka najčešće izaziva volja. i kad preterivanje u besmislici do­ vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­ žimo. Bine (Binz. U njima mi povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­ bom nemaju ni najmanje veze." Hildebrant (str. Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­ vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona (De divinatione II): „Nihil tam praepostere. 27) . quod non possimus somniare. 123) misli da u snu nema kritike ni korek­ ture niza percepcija od strane sadržine celokupne Stvaranje ovih slika. dobro­ voljce." 1 San je. uostalom. Već u sledećem tre­ nutku." 1 Ništa se ne može zamisliti tako naopako. 14). i tako se nastavlja ova promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava. po mogućstvu još besmislenija i luđa nego što je već i ranije bila.. dok se ne uhvatimo za glavu i ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­ šću razumnog predstavljanja i mišljenja. 2 Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezonovanja. 1 .

ali nepotpuno. ipak." Protivrečnosti u koje pada san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene.. to znači tako da reflek­ sija i razum. 126). 37) vidi jednu od duševnih aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegorizirajućoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­ rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­ ševnim smetnjama. str. sećanje. po zakonima golih predstava ili organskih nadražaja sa takvim predstavama. Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije. čija su učenja postala merodavna. Zibek (Siebeck. pisci koji uglavnom ovako nepovoljno sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti. u snu najmanje trpela. Spita misli da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest. Sole (Scholz. on označava „konstantno prikuplja­ nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića". Ove se među sobom povezuju prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz predstava (slika). jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava. On priznaje dve glavne karakte­ rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme automatique de l'esprit. Pre­ ma Spiti. za tako mnogo­ brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje.. 11) u snovima vidi sposobnost duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad svim senzacijama i percepcijama. ili da su se logički odnosi između predstava izgubili (str. Naročita poteškoća za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne funkcije.. Od Mo­ rija potiču i dva izvrsna primera sna. Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti koji se javlja u snu. sputano. ne može postojati nikakva sumnja o tome da je ova u njemu sačuvana. na primer Vunta i Vajganta)." Naučnici čije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju: suma senzacijskih nadražaja iz različitih. mada jedan deo apsurdnosti sna treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. Isti naučnik izjavljuje: . 1 . Štrim- pel (str. 70) veli: „San teče ili isključivo. Čitav ovaj materijal obrađen je za­ tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti koje sređuju i misle. Zakoni o asocijaciji. štaviše. koje među sobom povezuju predstave u snu. str. estetski ukus i moralni sud pri tome ni­ šta ne mogu. njihova domi­ nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza.U snu se predstave jure i love prema slučajnim sličnostima i jedva primetnim povezanostima. izolovano jedna od druge. On je jednom sanjao da preduzima hoJedna spontana i tako reći automatska akcija duha. kako izgle­ da. Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­ kovanje. na drugom mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­ nja. Međutim. 1 PsiholoSke osobenosti sna 63 svesti. Pošto jedino preko svesti nešto znamo o snu. u kojima jednozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­ stava u snu. itd. Sada se prilično uopšteno pri­ znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja. 2) une association vicieuse et irreguliere des idees1 (Le sommeil. onoliko koliko se može (uporedi. sasvim posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su aktivne u budnom mišljenju. važe i za slike sna. Nisu samo još uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom ili onom zakonu o asocijaciji. štaviše. da ona može pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­ cijom budnog stanja. bude u duši najpre izvestan broj predstava koje se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja). Vunt. Kao „Gemut" (osećaj). str. 98) itd.U snu se javljaju sve vrste svesne aktivnosti. prema kojima se predstave povezuju. funkcije svesti. Tako kaže Folkelt (str. 15): . Sve snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­ cijacije.62 Tumačenje snova. deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom.

dans leur fermeture au Monde exterieur. o či­ joj je smrti malo pre toga bio čitao." Onda dođe više slika u kojima je video cvet Lobelis. Izgleda da je nipodaštavanje psi­ hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz d'Erve (Marquis d'Hervev). ili ako neko drugi (Diga) iz­ javljuje: . hormis le perception. 137). Le songeur est un acteur qui joue a volonte les fous et les sages. Drugi put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao kilometre. J. pa stoga zapravo nije u pravu: „Dans le sommeil. Kontradikcija. možda samo pretva­ ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta. 19): .M. Odabrana dela. Sili (J. seulement. 1 upoznamo stepene razvoja psihičkog života. 2 U snu. 5 Frojđ.Now our dreams are a means of conserving these successive personalities. Ali iz­ gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna može biti ipak nije bez metoda. to impulses and activities which long ago dominated us. ovde izgleda teška.. ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti. imaginacija. moralitć. prev. When asleep we go back to the old ways of looking at things and of feeling about them. les nains et les geants. Takođe neće mnogo značiti ako jedan od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita. str. napom. volonte.. . mi se vraćamo starim načinima posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima. Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san. memoire. de Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­ sivnih ličnosti. I Psihološke osobenosti sna 65 dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku. najzad se pro­ budio igrajući partiju lota. toutes les facultes de l'esprit."2 (Str.le reve n'est pas derasion ni meme irraison pure"2. ili je možda izgled koji im je san pružao bio drukčiji. moralnost ostaju u svo­ joj suštini nedirnute. intelligence.. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­ ma izgledu. les demons et les anges. 2 San nije ni nerazumnost. samo se one vezuju za imaginarne i nestalne objekte. dokaz protiv kontradiktornog materijala.Vi niste u Parizu nego na ostrvu Gilolo. posle toga generala Lopeza. imagination.3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­ nim početnim slogom. i od nje je u toku sna koji se nastavio postao velik borbeni mač (str.an archaic world oj vast emotions and imperfect thoughts". dželate i žrtve. Njegove izreke za­ služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni smisao sna. zatim mu trgovac začinima reče: . vraćamo se im­ pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­ nirali. 3 Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli. ovaj mu posle razgovora da jednu lopaticu (pelle) od cinka. Mori kaže za njega (Le sommeil. osim percepcije.1 Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­ govora sa druge strane. protiv koga Mori žestoko polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam mogao da nabavim. demone i anđele. les bourreaux et les victimes. kepece i džinove. 222). en sorte que l'homme qui dort ne se distingue guere. razume se.(34 Tumačenje snova.. sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu.) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­ riti sud. zatim se stvorio kod jednog prodavca za­ čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija. volja. Kad spavamo. pamćenje."* Mislilac kao što je Delbef tvrdi — ne navodeći. toute sa liberte d'action et d'attention et il ne semble faire consister le sommeil que dans l'oclusion des sens. VT 1 . selon se maniere de voir. Snevač je glumac koji po volji igra i luđake i mudrace. doduše. kao . str. 118) da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­ nju upravljaju i snom. elles s'appliquent d des objets imaginaires et mobiles. pa čak ni čista besmislica. sve sposobnosti duše: inteli­ gencija. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence durant le sommeil. zatim •e posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelles tiea (Pelletier). Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji ide još dalje i prodire još dublje. restent intactes dans leur essence..

prema njegovom načinu gledanja. ko ne bi iz sopstvenog isku­ stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše. branio slično objašnjenje inkoherencije u snu (str."1 Ali Mori dodaje: . il faut savoir analyser le tissu des reves. a la sensation determinee par les objets eocterieurs. i najfantastičnije koncepcije postaju proste i potpuno logične činjenice.66 Tumačenje snova. Pošto je to utvrđeno. godine neki stari autor koji mi je bio ne­ poznat. takva tananost posmatranja. objective et ressemble. Hildebrant koji je."' — „Cak i najbi­ zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo analizirati. I Psihološke osobenosti sna 67 l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant les sens. s druge strane." 5* . l'incoherence devient alors comprehensible. les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques. uzvišeno prikazuje u najuzvišenijem veličanstvu. jasnoća shvatanja.skok predstave koji uopšte to nije. dražesnu ironiju." 1 Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je već 1799. jednog potenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i. smešno u neopisivo drastičnoj komici. obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna kraja ovog niza vrednosti (str. u njihovom za­ tvaranju od spoljnjeg sveta." 8 „Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one održavaju u budna čoveka". i takva briljantnost vica. treba znati analizirati tkivo snova. On nam zemaljsku lepotu pred­ stavlja u nebeskom sjaju. vizija je samo dodatna. psihološku karakteristiku snova izrazio u tri antinomije. od čoveka koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula. ono što nam je iz iskustva poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem obliku. le souvenir revet l'apparence du jait present. od najdubljeg omalo­ važavanja. Le principal est l'idee.'JG): „Neobični skokovi naših predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­ cija. I na strani 147: „Les reves les plus bizarres trouvent meme une explications des plus logiques quand on sait les analyser. izvanrednu alegoriju. il faut savoir suivre la marche des idees. l'idee prend une forme visible. 19): „Ona se nalazi između intenzifikacije duševnog života. H kojim smo se upoznali." Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda zauzima u literaturi velik obim. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­ java često u najdubljem razume van ju suštine koja u tim pojavama leži." (str.qu'il y a une difference de plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre qu'elles gardent chez l'homme eveille. kao što znamo. d s'y meprendre."s „Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula. l. nalazimo da se ovaj pisac ovako izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image du reve est la copie de l'idee. tako da često mislimo da posmatramo . takva nežnost osećanja. objektivnu formu i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima. toute la difference qui separe alors la pensee ordinaire de celle du dormeur c'est que. sećanje prima izgled sadašnje činjenice. treba znati pra­ titi tok predstava. što bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­ nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju. la vision n'est qu'accessoire. 8 „Slika sna je kopija predstave. inkoherencija tada postaje shvatljiva. Čeci etabli. tako da se čovek koji spava uopšte ne razlikuje. Wolf Datridson. jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­ ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa svega što je ljudsko. koje san stavlja daleko iznad funk­ cija u budnom stanju.. Glavno je predstava. chez celui-ci. sva r a ­ zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste ta što kod ovoga predstava prima vidljivu. neuporedivi humor." „Sto se tiče prvoga. samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad dešava veoma nejasno u duši. preko naslućivanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve do precenjivanja."2 Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje d'Ervejeve knjige. a po­ nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio. 146).

uko­ liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik. 1 . od pojava rasprava Le Lorena (Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije 1 postigla definitivno objašnjenje. San bi trebalo da u odnosu na vremenost ima još jedno drugo preimućstvo. daje pred­ nost somatskim nadražajnim izvorima. kaže da nije budno stanje. razuUpor. izgleda da dokazuju da je san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­ držine. kao što Hildebrant primećuje. da je i u drugom smislu nezavisan od vremena. oslobođenje du­ še od okova čulnosti. naravno. sne­ vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­ čije nego što je budno mišljenje. Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost sećunja. kao na primer Subertova (Schubert). ono ima jednu činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­ stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim bitnim crtama ima opštu važnost i koja. str. Ova prednost. kao što se može shvatiti. od najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­ govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma koliko jednostavno bilo ovo rešenje. i to baš zato što je jedan oblik mišljenja. jedan od malo­ brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio. i slični sudovi mladog Fihteja 1 (Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao „polet duševnog života ka jednom višem stepenu". Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel). da su snovi suvereno superiorni iznad vre­ menskih i prostornih rastojanja. taj u etiologiji sna. kao što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom usmrćivanju giljotinom.68 Tumačenje snova. da je san oslo­ bođenje duha od sile spoljne prirode. snovi koji zaslužuju ovakvu i drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­ vrsnim argumentima. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez vrednosti. Hafner i Spiu. Snovi. 59). Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­ nom periodu koji je sada iza nas. a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se desi i jedno i drugo. Drugu prednost snova često isticana od strane starih pisaću. Ove reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj2 ci. dok je duhovima vladala filozofija. Onaj ko je sklon nipodaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu. zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve. Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900. nam mora pomoći da prebrodimo one protivrečnosti. nego san vrata što vode u metafiziku. za onoga koji je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­ sti koje ima u budnom stanju otpada. upravo je iluzorna prednost. nisu vladale egzaktne prirodne nauke. većinom pridr­ žavali psihičke vrednosti snova. I Psihološke osobenosti sna 69 Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­ pe. Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. 2 1 mevajući bolje naslućivanje naroda. može se sa lakoćom prepoznati kao iluzija. dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­ padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­ prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti. svaki motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za snevanje. o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­ govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave.

4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u snu. 1 izgleda da savest u snu ćuti. pošto ne osećamo n\ sa­ žaljenje i pošto i najteže zločine. ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­ movolji snova.70 Tumačenje snova. . Jedni isto tako od­ lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zahtevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čovekova ostaje sačuvana i za san. tako i sve ostale ljude. i u snu slike koje je imao pred sobom u budnom stanju. sud je krajnje slab i preovlađuje etička ravnodušnost. Rimski car koji je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije Grundziige des Systems der Anthropologie. Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna osećanja i težnje. . 146): „Treba uzeti u obzir da se asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave. naprotiv. Erlangen 1850 (Prema Spiti). a da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum. . Jedan čestit čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin. su postupci u seksualnom pogledu. onda se toga užasava kao nečega što je strano njegovoj prirodi. 25): „Ako ne računamo retke izu­ zetke . R. uprkos svakom maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko." Ovim pogledima se najoštrije protive izjave." Folkelt (str. Izbegava se — i to svakako s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog prirodnog psihološkog rešenja. Hafner (str. estetski ukus ili moralni sud. da se moralne osobenosti ljudi odra­ žavaju u njihovim snovima. krađu. str. gnevu i svim porocima. I x Etička osećanja u snu 71 činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji danju nije bio postignut.. svoju sopstvenu ličnost mi prepoznajemo. 553): „Covek za vreme spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline. kao što su Sopenhauerove. World of dreams. 1 Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima..U snu je istina. Jer nas ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­ ševne radnje iznenađuje i ovde. kritiku kod H. onda ipak njeno shvatanje podleže mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. ili ako se to ipak dogodi.. Ali ako je već sama ta či­ njenica van spora. opiraće se mržnji. kao Sto svako zna. 268. 36): . ubistvo i liša­ vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez naknadnog kajanja. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i svaki moralni sud. Jesen kaže (str. a čovek greha naći će. po pravilu. Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­ ke sumnje. F ETIČKA OSECANJA U SNU Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­ blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i osećanja budnoga stanja prostiru i na snove. za­ visti. da kod pesnika i kompozitora može biti izvor novih nadahnuća." Radeštak (str. da može rešavati sumnje i probleme. F. da naime u snu svako postu­ pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­ rom. 1 Upor. on će se odupirati iskušenjima. pa čak i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih dovede u vezu s njima. Elisa. biće krepostan čovek i u snu pun vrline." Sole (str.

Hafner kaže (na strani 23): „Mi nismo odgovorni za snove. između vrline i poroka. Tako prinudna logika stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova. mo­ rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez ikakvog ograničenja. Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu odgovornost za svoje snove. da zbog pokvarenosti njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter u njegovoj prirodi. povla­ če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­ rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac da ga se ni u snu ne možemo osloboditi. mogli isto tako mirno otkloniti kao i prividno ist. pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­ trašnjosti." Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi rade budni. ipak se nikad ne gubi razlika između dobra i zla. suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podležu fantazija. moglo bi im se samo poželeti da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­ žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže. za koje se „kategorički imperativ" prostire i u san. za sve one koji smatraju da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi privedeno kraju. kod pisaca obeju grupa pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­ nih snova. ukoliko je život nečistiji. i da niko ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­ ralne snove. Ostali. Kako se mnoge stvari.. / Etička osećanja u snu 73 U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­ pe autora. da niko sam za sebe ne zna baš tako sigurno koliko je dobar a koliko zao. Za njega nastaje . iz kojeg sam već uzeo mnogobrojne citate. upravo problem mo­ ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa. menjajući jednu poznatu poslovi­ cu. najsavršeniji po obliku i misli­ ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna na koji sam u literaturi naišao. uto­ liko je čistiji i san. 192).. sećanje i druge sposobnosti isto­ ga ranga. Jer bez obzira na one suprotnosti u procenjivanju nemoralnosti sna. ma koliko opipljiva računska gre­ ška.72 Tumačenje snova. I za Hildebranta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji. 1 Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite. koje su danju s nama. i tako se razvija jedna nova razlika u mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži u funkcijama duševnog života ili u njegovim somatski uslovljenim smetnjama. Strogo uzevši. Oni bi pokušaj da snevača načine odgovornim za njegove snove." (str.To mi ni u snu ne pada na pamet!'." Mali spis Hildebrantov. razum. I mi za nešto što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­ mo: . pošto je našem mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­ vot jedino poseduje istinu i stvarnost. I ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­ dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u budnom stanju da ima slične misli.. str. ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke. Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali dok nas ni jedna. A sada. utoliko je i san nečistiji. izgleda. Prema tome." Ali je čovek odgovoran za grešan san ukoliko ga indirektno izazove.. ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili postanu ma i samo sumnjivi. Pjaf1 (Pfaff).ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­ lektualnih sposobnosti u budnom stanju. Ali se (ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je moralno biće. 45 i dalje). nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni vrlina rfi greh. prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­ vima.

on je na scenu doveo apostolovu reč: . Urban. ipak materijal od ko­ jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti sa smešne strane. „Ukratko ako u ovom smislu koji se teško može pobijati. u kojoj bismo bili od­ govorni za svoje misli. str.74 Tumačenje snova. dakle. zamisliti nijedna akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način pre toga prošao kao želja." 1 Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela sveta inkvizicija prema našem problemu. želimo veoma odlučno da odbijemo. svesni svoje moralne snage. i najveći mislioci morali su se žaliti na množinu loših predstava sličnih snu. taj je ubica'. da pre odlaska na . naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­ šljenje. zbi­ janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­ manji delić vremena. kao što nam je poz­ nato. ali i na nekom drugom i ne samo etičkom polju. Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­ govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način života. Kod Spite nalazimo navede­ nu sledeću izjavu A. I dok posle buđenja čitavu.spavanje moralno očisti svoju dušu. jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko dana zanimao. I / Etička osećanja u snu 75 dužnost. jer su naše misli u toj oblasti tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­ ćem da se jedva još mogu smatrati našima.Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli' — onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan minimum krivice. kao i u budnom stanju. 52): „Ne može se. ne za celokupni zbir njihov ali sva­ kako za izvestan procenat od njih. Pošto je izneo da se moraju uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna. Svajcarska)." Dr Eniger (Ehniger. u njihovom najsvetijem i naj­ ozbiljnijem misaonom radu." O tom prvom impulsu bi se moglo reći: San te nije pronašao. — on se samo na to ugle­ dao i ispleo ga." (Str. raz'umemo Hristovu reč: . (Str. pošto im smetaju u njihovom naj­ dubljem razmišljanju. a i smanjivanje vrednosti. . po­ što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­ ričito poričemo postojanje takvih misli. požuda ili impuls kroz dušu budnoga čoveka. u klicama i nagoveštajima lo­ ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­ laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­ va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti. svakako. onda se svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije palo na pamet. on je obradio samo jednu neznatnu količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre toga bio našao. koje j e narrisao Tomas Karena (Thomas Carena. Gruber.Ko mrzi svoga brata. i to u dramatskom obliku. 144): „Duh je retko kada tako srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­ vama. s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za nešto što je najdalje i poslednje za nas. S. go­ vorimo jezikom istine. koju i on sam priznaje. To su iste misli i ista ocena koje su. Celera (Zeller) u članku Irre" u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era (Ersch. Čovek se oseća odgovornim za snevačeve zablude. štaviše. i brkanje elemenata predstava u snu. ali. I ja mislim da mi ovde. mi time ipak u isto vreme indirektno priznajemo da naše samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo. ne postoji sumnja o tome da se ovakve predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju kod većine ljudi. u delu Tractatus de Officio sanctissimae Inquisitionis"." Hildebrant. 49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu. Time. 1 Svakako. pobožne i svete ljude svih vremena terale na to da se žale da su teški grešnici. Osuda ovakvih predstava bila je po­ nekad manje ozbiljna. izložiti smehu. Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­ umljenje o tome da li treba jednostavno poricati svaku odgovornost za grehe i krivice u snu. zadirkivajućih i mučnih. naime. iako nesvesno. naširoko razra­ đenu tvorevinu poročnog sna možemo.

dok nam one druge ostaju samo neobične. ako je u budnom stanju uvek vodio život strog i pun vrlina. J. koji. Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u budnom stanju svojstvena neka moć koja je. Samo tako. na primer za vreme puberteta. je tako pokazao stvarnu. ponekad može da svesti objavi i neke dotad neprimećene telesne bolesti.I one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­ zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu svoje prisustvo u duši" (str. ovde je mesto da se setimo da je prema mišljenju SopenIzvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­ šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo. I Etičko osećanja u snu 77 Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­ snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih misli." Nama se skreće pažnja da iskrsavanje ovih pobuda. Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih predstava u snu. 1 hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom neželjenih predstava (slika).76 Tumačenje snova. i Folkeltova: . to sam u snu na svoje veliko iznena­ đenje već nekoliko puta saznao. Jedna važna razlika postoji samo u tome: neželjene predstave na moralnom polju pokazuju suprotnost sa našim običnim osećanjem." I nešto slično misli i J. ako se trudio da suz­ bija grešne misli kad god bi se one pojavile. stvarnih našoj moralnoj svesti. E. polazeći od ovih pretpostavki. kao što. ili pak u njemu igra samo ne­ znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva. i spadao je među sredstva da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­ nom našem poznavanju. Ni Spitu nije moglo ruko­ voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore nadraživanja. kakvi se zaključci za psihologiju budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca i njihovu novu različitu grupaciju. Radeštok (str. Erdman (Erdmann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo mišljenje treba imati o nekom čoveku. „Karakter naših snova ostaje daleko vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego što možemo saznati o tome samo posmatranjem u budnom stanju. sprečilo da primetimo postojanje tog impulsa. 105). Hildebrant može snu dodeliti ulogu upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­ ralne štete naše duše. cose e persone acui non pensiamo mai. premda ne čitavu prirodu čovekovu. ne do­ zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. stare i sahranjene strasti ponovo oživljavaju.. passioni vecchie a sepolte rivivono. čija pojava i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše čuđenje. prema priznanju lekara. San. ono što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja prema njemu. Fihte. on kaže da nam san ponekad dozvoljava da zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. naprotiv. si ridestano. pred nas izlaze stvari i osobe na koje nikada ne mislimo. jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­ nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­ nom stanju nedostaje. Dosad nije načinjen ni­ jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim saznanjem ovu različitost odstranimo. „Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate e spente da un pezzo. H. 55). Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­ titi celokupan ovaj predstavni materijal. Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­ krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da smo imali drukčije vaspitanje. Po ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta- . doduše. ci vengono dinanzi"1 (str. delujući danju kao neka inhibicija. i da ga stoga s pravom nazivamo lažljivcem i varalicom. ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što je u njegovoj moći. Najzad. 149). i da u spavanju ne­ što ispada iz akcije što nas je. inhibirana da prodre do akcije. 84) kaže da nam san često samo otkriva ono što sami sebi nećemo da priznamo.

pre svega. ili bolje rečeno. dakle."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­ vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­ sima najžešće borio. u budnom stanju. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o granicama moralnosti kaže: . et U m'arrive assez souvent de n'y pas succomber. . la crainte nous dejendent. 115): . . otkriva instinktivni čovek . koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­ na volja ne pokušava da odbije. 360). Evidemment les visions qui se deroulenr.. . mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­ nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez plana. vraća u prirodno stanje. i dosta često mi se događa da im ne podlegnem." (Le 1 sommeil. L'homme revient pour ainsi dire a l'etat de nature quand U reve.En reve l'homme se revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite. ali potisnutu ili skrivenu n e ­ m o r a l n u dispoziciju snevačevu. . tako reći. c'est surtout l'homme instinetif qui se revele . čovek u potpunosti otkriva samom sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. čovek se. ne bismo imali nikakvo pravo na ovakav zaključak.. Očigledno. bez straha i bez grize savesti . osećanje časti i strah. koji po njegovom shvatanju vlada snovima. P r e m a n e k i m drugim autorima. Mais dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion. et sa misere natives. utoliko više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj uticaj nad njim. . U devient le jouet des toutes les passions contre lesquelles. * U snu se. Des qu'il suspend l'exercise de sa volonte. J'ai mes defauts et mes penchants vicieux. Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­ nu stvarno postojeću."2 Na j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str. je tdche de lutter contre eux. radim po njihovom impulsu. l'etat de veille. Za Jesena n e ­ željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu. bien que parjois elle nous avertisse. a l'itat de veille la conscience. u grozničkim i drugim delirijima. Kad sanja. svakako da to nije dokaz za duševni impuls snevačev. 462): „Dans le reve. mais moins les idees acquises ont pinštrć dans son esprit. ali uko­ liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh. Morija. Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti. 113). Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-« njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­ vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za „automatisme psychologique" (psihološki automati­ zam). Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­ jućoj sadržini predstave. me sont suggeres par les incitations que je ressens et que ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler. 8 U snu se. Cim obustavlja vrše­ nje svoje volje. plus les pen­ chants en desaceord avec elles conservent eneore sur lui l'influence dans le reve.78 Tumačenje snova. a. Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost psihičkoj delatnosti. on postaje igračkom svih strasti protiv kojih nas u stanju budnosti brane svest. . Ali u snovima uvek im podležem.Ce sont nos penchants qui parlent et qui nous font agir. I Etička osečanja u snu 79 ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­ hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­ nomen.. onda ovo mišljenje ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima Morijevim (str. le sentiment d'honneur. trudim se da se borim protiv njih. sans crainte et sans remords . devant ma pensee et qui constituent les reves. str. predstave (vizije) 1 . sans que la conscience nous retienne. Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da nas naša svest ne sprečava. Kod jednog drugog pisca. predstavljaju „ka­ r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. mada nam ponekad skreće pa­ žnju..

" Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­ njamo ostaloj sadržini sna. ali. Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i u naučnom svetu uopšte. osiromašenje u pristupačnom materijalu. i kad bude stavljen u odnose za koje nije proračunat. boji razbojnika. ali među njima ima i ponekih veoma ne­ potpunih. sa sledećom grupacijom teo­ rije o snu. naprotiv. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu. ona mora pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate od onih u budnom stanju. ti raz­ bojnici su. uvek prema osnovnom shvatanju o meri i vrsti psihičke aktivnosti u snu: 1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­ hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu. ako se čovek u snu. Ako smem da upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­ rijalom. za san pretpostavljaju smanjenje psihičke aktivnosti. kao što je teorija Delbefa. Otkako je san postao predme­ tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj teorija sna. šta srne da polaže pravo na to da bude uvršćeno među psihičke procese budnog stanja? G TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema jednoj opširnijoj oblasti fenomena.80 Tumačenje snova. imaginarni. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova 6 Frojd. snevanja. Ako odustanemo od potpunog nabrajanja. Spavati bez snova. ono štaviše prodire u njen mehanizam i čini ga privremeno neupotrebljivim. ali naše očekiva­ nje. Jedna funkcija. ili. na primer. ne uviđa se za­ što se sanja. Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao Delbef. doduše. mogli bismo pokušati. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­ punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu što o snu vredi znati. Kod ovih teorija postav­ lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­ gući pristup ka jednoj funkciji sna. to jest. a teorije pomenute na drugom mestu čine ga uzorom za maloumnost ili amenciju. labavljenje međusob­ nih veza. 2) Teorije koje. ono se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spoljnjeg sveta. moći ćemo nazvati teorijom o snu. rekao bih da prve teorije konstruišu san kao paranoju. VI . njen apa­ rat ostaje intaktan. to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati neophodno da se izvode iz teorije. Ovde duša ne spava. to bi bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto treće. zašto komplikovani mehanizam duševnog aparata i dalje radi. ipak će izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa uvidom u jednu funkciju sna. preneta u stanje spavanja koje se razlikuje od uslova budnoga stanja. Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom smislu. ako se pojave nadražaji koji smetaju. koje je po navici upravljeno teleologiji. Odabrana dela. probuditi se. možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom o snu. i pred nas se postavlja problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti realno. I Teorije o snu i funkcija sna 81 Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi: „San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana. Pojedine teorije o snu razlikovaće se među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­ stiku sna određuju kao bitnu. ali je strah realan. možda. Ukoliko se može pretposta­ viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova. što ga uzimaju za po­ laznu tačku za objašnjenja i odnose.

I tako je spa­ vanje ometano. naći će ovu teoriju izraženu u opisu Binca (str. I Teorije o snu i funkcija sna 83 teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­ kom objašnjavanju sna. auto­ ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­ hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je. i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna koji se odaje apsurdnošću. 357): „Kao što vidimo. ako je ikako mogućno. predali spavanju. Obeležiti san. zato se ona može koristiti nizom stanja. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­ vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog anatomskog regiona na drugi. Predstavljeno u naj­ ekstremnijem obliku. San je reakcija na smetanje spavanja. Sad pred našu zamagljenu svest na­ stupa izolovani rad pojedinih grupa. On se. isključivši sve nadražaje. svakako. dok sve naokolo još uvek ukočeno miruju. Ovde bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o parcijalnoj budnoći potvrdila. u svima slučajevima beskoristan. reda­ ju divlje i bez reda jedna za drugom. spol ja. glasilo je ovako: Pošto smo se. naravno. nema ni­ kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­ tra kad bi se proces laganog buđenja preko novodolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. izvodi isključivo sa somatske strane. Stoga se stvorene slike. u mnogim slučajevima upravo bolestan proces . pre svega. s* . kao somatski proces. Broj možda­ nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći. ukazuje svakako na više od jed­ nog pravca. koji pored svega još ostaje funk­ cija jednog duševnog organa.82 Tumačenje snova. i sve više njih se rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­ nosi. Ono vrlo sta­ ro poređenje. Sve ne­ znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­ milanih u moždanoj belančevini. sasvim izlišna reakcija. pri čemu. što je au­ tor Bine sam istakao. naime. poznato u primeni na san — o „deset prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici. i nerazumnost sna sve neznatnija. do potpune budnosti. Kod svakog shvatanja sna ne može se. zatim kratko vreme funkcioniše sa svojim probuđenim delom. koje je nadražaj izazvao. sve činje­ nice upravljene su tome da san označe kao jedan telesni. sa svih strana dolaze spavaču nadražaji. To shvatanje najopširnije je izneo Mori. da se podsticanje na san. najpre se jedan deo duše probudi. ima pored toga i drugi smisao. trebalo bi još vrlo mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju. međutim. a nedostaje još kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­ jacijama. kao što se Mefisto žali na životne klice. Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­ ophodan. parci­ jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­ govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih filozofa i fiziologa. koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­ perimentalno izazivanje snova studirao davanjem otrova. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja ne polazi za rukom. približava se postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima. uostalom. posle toga drugi. . 43): „Ovo stanje (ukočenosti). Bine svojom izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i značenju sna (str. " Primenjivanje izraza „telesni" na san. San je za nju rezultat parcijalne budnosti („lagano. ili koji naučnije misli. parcijalno i ujedno i veoma anomalično bdenje". kaže za san Herbartova psihologija). Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile ćelija koje su se probudile. Time se snu želi poreći dostojanstvo jednog psihičkog procesa. iznutra. koje većinom odgo­ varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti. pojaviti nijedna funkcija sna. od postepeno sve većeg i većeg buđenja. San po ovom shvatanju postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti. koji se brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­ bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­ no zastupnici egzaktne nauke. čak i od svih telesnih oblasti za koje se čovek kao budan nikada nije brinuo. ." Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno. odnosi na etiologiju sna. naime razbijanje o jednu od protivrečnosti sadržane u snu. pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada. radosna što ponovo može zaspati. Naprotiv.

već to posta­ ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­ lazu. i da snevanje nije nikakav naročiti psihički proces. jedan drugi naučnik. . Robertu se. prvo. koja rasterećuje" (str.84 Tumačenje snova. Autor. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­ dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­ vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­ ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str. nego samo vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. Bilo bi pogrešno." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog. nije nikakav psihički proces. ili. ne objašnjava ni bdenje ni spavanje. Dok se tamo uopšte ne bi sanja­ lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu uvek iznova ne bude. Iv Delaž (Yves Delage) ba- . dakle. a drugo." Čovek kome bismo oduzeli mogućnost da sanja. Burdah je godine 1830. morao bi u datom roku postati poremećen umom. jedan koristan uspeh. . koja u snu vidi je­ dan „somatski" proces. pošto bi se u njegovom mozgu skupila ogromna masa nedovršenih." Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što je proces obrade ovog utiska bio prekinut. prema Robertu. nema mesta među psihičkim procesima bdenja. Kao osnovu za svoju teoriju. to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši događa. Robert kao isključivo tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­ mislili nikada ne postaju izazivači sna. naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­ ka interesovanja preko dana. san javlja kao „somatski" pro­ ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj reakciji na njega. kako se otkrivaju u izboru materijala sna. Ona je naročito privlačna pošto za snevanje ume da navede jednu funkciju. mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje. 23). Ali. Treba priznati samo to da slike fanta­ zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. ili što je utisak bio suviše beznačajan. on. „Snovi su izlučivanja misli koje su u samoj klici ugušene. izvodi zaključak iz obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­ vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo na koji način — vrši kao somatski proces. prema Robertovoj teoriji na­ lazi se podstrek za snevanje samo u duši. Robert pot­ puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna. dok ostale miruju. time se. " Na vladajuću teoriju o snu. Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­ ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju prirode izvora snova. 48). oslanjala se jedno vreme za­ nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­ dine 1836. razumljivo. postaviti Robertu pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­ rećenja duše. Na istim oso­ binama sna. uzeto iz budne svesti. pod čijom bi težinom moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina moralo priasimilirati pamćenju. „Snovi imaju snagu koja leci. Uostalom. u njenoj preopterećenosti koja zahteva rasterećenja. time se ne kaže ništa drugo nego da u snu neke duševne sile deluju. te uopšte nije imao pra­ vo na takvu obradu. ako nam je dozvoljeno upotrebiti upoređenje: da dušu očisti od đubreta. do kraja nedomišljenih misli i plitkih utisaka. I tako san. I Teorije o snu i funkcija sna 85 jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog svirača mogli proizvesti jedan muzički komad? Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv teorije parcijalnog bdenja. 32). Robert uzima dve činjenice posmatranja. on je svakonoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­ sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od prenapetosti. očigledno. na kojima smo se već za­ držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­ va. San za preopterećeni mozak vrši posao ventila sigurnosti. doduše. nije potpuno zavisan od somatskog. Ali ta­ kva nejednakost dešava se u toku čitavog života .

3 Ukratko. Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. 1 dovršeni. Jednu lepu napomenu te vrste. 2 Na žalost. i tako se svo­ jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj teoriji o parcijalnom spavanju mozga: . U suštini. se fixant successivement sur les souvenirs. koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo na nepotpun način. etablissant entre eux un lien tantćt jaible et indecis. pošto su ravnodušni. ili tek onda kad je počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana. čas opet jaču i tešnju. a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom. Le reve est souvent la revanche des choses qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što noću vidimo. oni će se takođe za vreme spavanja opustiti. le reve est le produit de la pensee errante. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­ vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­ žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­ di ili pak bio svesno potisnut. l Teorije o snu i funkcija sna 87 žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog značaja. San je često osveta stvari koje zanemaru­ jemo ili prebacivanje napuštenih bića). bez cilja i bez pravca. sans but et sans direction. Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel. Delažev tok misli na ovom mestu se prekida. U snu se pojavljuje psihički potisnut materijal.En somme. kako ih ističe Robert. I trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti Ako su bili jako zaljubljeni. i što bismo najpre mogli biti skloni da shvatimo kao tvorevinu snova. pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­ vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov prolaz. san je proizvod lutajuće misli. to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne večeri zanemarili. ali Delaž ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi utisci. Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France) u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit. Ocene koje Tako mnoge zategnute opruge. Pošto je smrću izgubio jedno drago lice. Sve što se u našim snovi­ ma javlja. utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­ gra neku ulogu. 2 1 . sporedni i neizvršeni. ne postaju sposobni da izazovu san. uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­ određenu. „autant de ressorts tendus"1. Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­ žniji.86 Tumačenje snova. ako se pokazala kao opšte pra­ vilna. qui ont garde assez. pokazuje se prilikom tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao „souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). nago­ milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću. selon que l'activite actuelle du cerveaux est plus ou moins abolie par le sommeil.. postaje opruga-pokretač sna."3 U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna. ili sa kojih je pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta. Delaž je na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga je preko dana obilno zanimalo. Vintensite pour se placer sur sa route et l'areter sa passage."1 A o čemu se sanja? Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih dana i iz ranijih vremena. oni pre braka ili za vreme medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­ me. po svojoj prirodi kao novi utisci. tantot plus fort et plus serre. Ali ovaj materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­ rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu verovatno jače pogodili nego naš duh. et s'ils ont reve d'amour c'est pour etre infideles avec quelque personne indifferente ou odieuse. postoje dve iste kategorije utisaka. Iz delovanja ovih sposobnosti pro­ izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna. on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu može dopustiti samo najmanju ulogu. ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć dans la veille. Fizička energija. prema tome kako je aktiv­ nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna. nego to zato čine što su nedovršeni.

naila na ovakvu ocenu. da se od njih odmori. Duša ne želi da nastavlja zategnutosti budnog života. To su lake igre imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­ ju nikakve veze. on od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već savitijivost. ipak jednim dragocenim zadatkom. doduše. nije upravljana samoodređivanjem.88 Tumačenje snova. bez snova. koju treb nazvati fantazijom. Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih snaga Burdah i ostali. mi bi­ smo sigurno rano ostareli. i kako preostacim ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra duhovni karakter. ali ona o te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud noga života razlikuju kao nebo i zemlja. Serner ne spada među autore koji duši dozvo ljavaju da svoje sposobnosti. nekako slično godišnjem odmoru i raspustu o ferijama. nego je to vital­ nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­ bodnoj igri" (str. 486). Ona. preteran monstruozno. Burdah stoga navodi i prihvata ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i sivila života. I tako san možemo sma­ trati. Ali zato se u snu aktivnost duše. strah hrabrošću i pouzdanjem. jedne preko druge. on oslobađa fantaziju okova tako da sve slike svakodnevnog života. čak i kod njegovog pristalice. na buntovničke afekt . nošen gotovo pijanim oduševljenjem za predmet. kak zbog te decentralizacije saznanje. i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on prekida radosnom detinjom igrom. I Teorije o snu i funkcija sna 8 \l su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u ovaj red. ljubaznim pratiocem na pokloničkom putovanju ka grobu. nego i ka produktivna. veću okretnost i veću volju za način izr žavanja. On sam izvodi kako u snu centra nost. spontana energija Ja postaju rastrojeni. prema kojoj je san „prirodna aktivnost duše. Sernerov knjiga. budući da je oslobođena. pre svega. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena koje leci bol. brige na­ dama i vedrim razonođavajućim slikama. Ona pokazuje naročit ljubav prema svemu što je neumereno.Iz mističkih konglomerata. odnese so bom u snevanje. iako ne darom datim neposredno odozgo. sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom. zamišljaju kao sta­ nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage za svoj dnevni rad. Ali ujedno. očigledno. preduzeo Šerner. stavlja pred analizu takve teškoće d spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj . pa prema tome slobodna od strogih mera.. stvara stanja suprotna stanjima budnosti. mržnju lju­ bavlju i ljubaznošću." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­ činstvo za duševni život. koja nije ograničena snagom individualnosti. Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on što ga je godine 1861. Ona tugu leci radošću. može ispreturati. Ona. Njene osobenosti snovima daju njihov posebne karakterističnosti. nego samo još priroda jednog me hanizma. osećanje. vin do neograničene vladavine. 456): „Ove bi funkcije naročito obavljali produktivni snovi. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto njih navesti jednu izjavu Burdaha. ali putevi filozofa time ne postaju jasni Sernerov prikaz. napisana teškim i suvoparnim stilom. nego želi da ih razreši. uza­ ludno iščekivanje ispunjavanjem. ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn nadražaje raspoloženja srca. koje mor delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu če za sobom. uzima po slednju građu iz sećanja budnog stanja. htenje predstavljanje postaju izmenjeni. iz sjajnog i bleštavog lju ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo smisla. ona se u sn ne pokazuje samo kao reproduktivna. nije ometana samosvešću. oslobođena svake vladavine razu ma." Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uverljivije opisuje Purkinje (str. Mnoga ranjena mesta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­ vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­ đenja. nesmanjene. i tamno naslućivan je narod­ ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred- rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj ma spavanje deli svoja dobročinstva.

Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće. („Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj peći. koji su inače među sobom antipodi. i možda suviše prete­ rano teorija Vunta i drugih fiziologa. ili uopšte samo izdubljenim predmetima. tako na primer u snu izazvanom glavoboljom tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim paucima nalik na krastače) predstavlja glavu. a krzno predstavlja dlake oko polnih organa. sa plamenom koji bukti slično vazduhu. — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu. mokraćna bešika u okruglim predmetima sličnim kesama. Time njen jezik. i ovako nejasne samo na najslo­ bodniji način. Od osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog sna. dalje." — Folkelt. dok vagina može biti simbolizovana me­ kom. ili isti deo lule za puše­ nje. Drugi put poje­ dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delove tela. . Serner čak misli. Veoma važno je. — da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­ ganizam predstavlja kao celinu. opet. str. nego je iznu­ tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. na kome fantazija sna obavlja svoju umetničku delatnost. i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće. postaje za­ metan. na primer. Fantaziji sna nedostaje jezik pojmova. to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno.90 Tumačenje snova. ma kako bio razgovetan. fantazija sna tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­ že izazivajući organ ili njegovu funkciju. Ali prema fiziološkoj teoriji. ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­ ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­ kom gospodinu odriela pismo. somatski nadražaji prema Serneru pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti za svoje fantastične ciljeve. Materijal. ono što želi da kaže mora da kaže očigledno u slikama. I Teorije o snu i funkcija sna 91 ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju plastičnu očiglednost. ona. nespretan. . srce u šupljim sanducima i korpama. 39). Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­ žajima. naprotiv. ili. San izazvan vizuelnim nadražajem. San izazvan nadražajem iz muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici nalazi gornji deo klarineta. duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava. i organski izvor iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. To je simbolizi­ ra juća delatnost fantazije . Tako se „san . Razgovetnost njenog jezika naročito je otežana time što ima odvratnost prema tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i što radije bira neku tuđu sliku. slika. nego samo nejasno. i u ovom stadijumu izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen. može kori­ stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini organ. naime kao kuću. upo­ trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­ vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san. komad krzna. Ali fantazija sna ne ostaje samo kod prostog predstavljanja predmeta. ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti. ukoliko je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­ kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. raduje se i odnosi kući. Klarinet i lula ovde pred­ stavljaju približni oblik muškoga organa. jeste prema Serneru pretežno materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko dana tako nejasni. Za Sernera formiranje snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali autori smatraju završetkom. zlat­ nike na ulici: snevač ih skuplja. Ali izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­ dini način predstavljanja. te predstave izazivaju dru­ ge predstave putem asocijacije. U slučaju sek­ sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­ nim kućama. poteklog od somatskog nadražaja. S druge strane. na primer veoma duge redove ulica sa kućama za predstavljanje nadražaja iz utrobe. Njene slike zato izgledaju kao da su genijalno nabačene. Tako se ovde u potpunosti slažu i Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­ kama izvora sna i izazivač sna. Ona se sa njima igra i zadeva. trom. koje odgovaraju nadražajima.

H ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH BOLESTI Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­ ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i kliničke odnose. svakako. ako jedan san otprilike zastupa me­ sto jednog psihotičkog stanja. Nje­ gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­ kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ žnju. pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija sna može polagati pravo. upoznatoj na ovaj način. Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­ zije. Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo napisanoj knjizi. nego može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­ ciju koja u njemu nastaje. a san sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. priznaćemo pošteno sami sebi da nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova ne možemo lako pobeći od fantastike. pošto njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraživanja. teško ra­ zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­ njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­ zofskih pojmovnih shema. Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a . 3) unutrašnje odnose između sna i psihoza. Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­ će isključivo na oblik organa koji nadražuje. Neka korisna funkcija u snovima nije povezana sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. na primer. Za sada nam Sernerova teo­ rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­ jom možda može pokazati između kojih se krajnosti objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba. nije doprinela nešto više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i značenje. To učenje. ali ova knjiga je. Ja se nadam da mogu pokazati da se iza ovih pokušaja krije nešto realno. Čovek bi mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno igra s njim. ili divljim bikovima. ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da je progoni nag čovek. vrsta njegove nadraženosti. bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­ nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. kao kad se na primer kod bolnih nadražaja očajno borimo sa besnim psima. kao što to i sama priznaje. Najzad. raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go- dina kroz milenije izgledao zagonetan. san sa nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice. Tako. i koji je lično izgledao veoma sklon tome da traga za tamnim duševnim stvarima. i da bi psihičkoj delatnosti. odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­ skih misli. 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne bolesti pretrpi. Duša se u snu igra nadražajima koji na nju deluju. 1 Odnosi između sna i duševnih bolesti 93 o nadražaju zuba" obično završava time što snevač vadi zub iz usta. razume se. Ili nadražaj kao -takav. dalje.92 Tumačenje snova. uvodi ga ili posle njega preostaje. ali ujedno i pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­ uka. ob­ jekt koji želi. Postoji i fanta­ stika ganglijskih ćelija. mesto koje je citirao jedan trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­ suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­ vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­ šaja objašnjenja. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­ jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom. što se. na žalost. analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost. Ostavljajući po strani sve bo­ gatstvo sredstava kojima se služi. Ovde bi. ili Ja-sna stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja. simbolizujuća delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna. predstavljeni su simbolički.

koji sa­ država sumanuto objašnjenje. Hagen označava delirijum kao snevanje koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. Morija i Ti­ si jea. Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest (nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra1 Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu: sFere. napade besnila i slično. kao što nam pokazuje literatura o tom pred­ metu prikupljena kod Spite. Regis (Režiš). Sante de Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san „vraie cause determinante de la folie". rano je poklonjena pažnja unutrašnjem srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod sna i kod umne poremećenosti." I Kraus: „Ludilo je san u budnom stanju čula. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis) ovom predmetu posvetio svoju pažnju. Moreau) a naročito filozof Men de Biran (Maine de Biran). prisilni impulsi) izvode iz snova. ili pak psi­ hoza ostaje ograničena na snove. prvi je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom delu Rapports du physique et du moral. Vunt u svom delu Psysiologische Psychologie kaže: . Ovde nam se san prikazuje kao etiologija duševne poremećenosti. Kazodovski (Kazodowsky). da se prvo izbijanje ludila če­ sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu. Prema Moriju. kažu. Odeljak u kome o tom srodstvu govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje dovode san i ludilo u analogiju.94 Tumačenje snova. Kant veli na jednom mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom. Pašantoni (Pa chantoni) i drugi. posle njega su bili to Leli (Lelut). dok noću redovno dobijaju halucinacije. Gregori (Gregorv) je. Vespa. 1 Za cilj našeg izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet samo dodirnemo. Makario (Macario) nam (na­ vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doživeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­ rakteristične za njegovu bolest. Radeštoka. Lasegue. U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­ nja kao paradigme. U jednom De Sanktis-ovom slu­ čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi. ' Pravi determinantni uzrok ludila." Sopenhauer naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­ nim snom. Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­ nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­ logija sna. vi. Upoređivanje je sigurno još starije. ili se može polagano razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se bore protiv sumnje. Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. Ideler.. Krauss). Pišon (Pichon). Z. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 95 u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-lekara. Moro (J. Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­ nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije danju život sna može još uvek pripadati psihozi. a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje. U drugim primerima su sadržani u snu bolesni simptomi. O promenama koje život sna pretrpi kod hroničnih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­ nja. Tako Toma jer (Thomayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha) koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­ pada. mada isto tako vodimo računa o stanju stvari ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispoljio u snu. prvi skrenuo pažnju na ovu pojavu (prema Krausu). Tisije navodi iz novijeg vremena velik broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­ raktera (iz sumanutih pretpostavki. Honbaum (Hohnbaum) saopštava (kod Krausa. Gisler (Giessler).I zaista mi u . najpre probio tek u snu. Slična zapažanja nalazimo kod de Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­ holičara. glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo kod Tisijea). Naprotiv.2 Psihoza se od­ jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna. i da je dominantna predstava u vezi s ovim snom.

kao i kod sna. ono što je izgledalo da je budan i zdrav čovek zaboravio. bole­ snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti izgledalo kao jedan često ugodan san. Moja lična istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama). 1 Frajd. ima potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti kod halucinatorične paranoje." (Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­ vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­ stiku koja je zajednička i snu i psihozi. Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da „ludilo. kao što smo čuli. fantazme). često sačinjavaju gfavnu sadržinu delirijuma. nalazi se i ovde kao i tamo. a onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­ redno bogatim. onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi Peise kod Morija). potpu­ no onako kao što se to često dešava u običnom snu za vreme spavanja. uzvišenosti i bogat­ stva." Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­ jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom. organski uslovIjena senzacija. kao i snevaču u delirijumima. zbog čega nastaje nepo­ znavanje o stanju kao takvom. nedostatak moralne svesti. — Posle ozdravljenja od delirijuma. analogije u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­ cija i iluzija. veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili bar retardacija samosvesti. prevarena devojka oseća se nežno vo­ ljenom. „Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­ lje i sreću. senzacija somatskog nadražaja. Najmanje elemenata pružaju nam. 3) međusobno poveziva­ nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije i reprodukcije. od kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu. Čak i za konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­ loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve obsedant). Žena koja je izgubila svo­ je drago dete delirira u materinskim radostima. sećanja iz daleke prošlosti. Kraus je možda hteo da. dakle nemogućnost ču­ đenja. čulo mirisa i čulo ukusa. l Odnosi između sna i duševnih bolesti 97 snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na koje nailazimo u ludnicama. treba smatrati intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se periodično vraća". koja trezvenom sudu izgledaju besmislena. „Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono što uglavnom karakterišu san i ludilo. oni nam čak saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom. abnormalnu bolesnu pojavu. i to u snu smanjena. dakle automatsko stvaranje redova. Cepanje ličnosti u snu. i snevač čuje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi. VI .96 Tumačenje snova. koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu i ludilu." — Analogija između sna i psi­ hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica. predstavlja. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­ njavanje želja." Radeštok ovome dodaje još neke crte. veličine. u ludilu uglavnom veoma pojačana. Odabrana dela. koje na primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica. čije su odbijanje ili uništavanje dali baš jedan psihički razlog za ludilo. utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji (bolje rečeno: u nadražajnim izvorima). rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja u psihozi. Osnovni ele­ ment. toga se sećaju čovek dok spava i bolesnik. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno osećanje vremena." Precenjivanje sopstvenih duševnih postignuća. a iz svega toga rezultira: 4) izmena. još prisnije nego što je to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­ ljuju. 2) modifikovana percepcija organa čula. odnosno preokret ličnosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti). — Bolesniku u groznici javljaju se. tako se i kod duševnog bolesnika pojav­ ljuju svetle slike sreće. odatle neproporcionalnost odnosa između predstava (preterivanja.

njihov sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili po n-ti put završavaju. koji su se po­ javili u naučnim časopisima. ja sam njihove rezultate uneo u tekst svoga izlaganja. na najmanju pažnju naišao je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku. objavljeni su mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim uputstvima. „Les savants ne sont pas curieux". proširi na psihička zbivanja. veli podrugljivac Anatol Frans (France). Jer vremenski razmak od devet go­ dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak od gledišta za shvatanje sna. U većini publikacija ob­ javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenut i nije uziman u obzir. Swoboda) koji je preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­ ma od 23 do 28 dana). Ako u nauci postoji pra­ vo revanširanja. Ali je svakako verovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­ cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­ ševnih poremećenosti. Malobrojni referati. Treba da se podsetim samo na dve objavljene stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. 1 hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­ log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 99 Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih pojedinosti. pošto je opšte poznata stvar u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš uvid u sam tok duševnih smetnji. U radovima onih lekara što su se odlučili za primenu psihoanalitičkog lečenja. Ja sam onda na žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo krajnje siromašno u idejama. koja vodi poreklo od Vilhelma Flisa (Wilhelm Fliess). i tako možemo reći da radimo na objašnjenju psihoza. na­ ime da nešto novo nauči. 1 . Još jedan spisak litera­ ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­ ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. Ali mi nećemo moći da očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­ biti iz duševnih smetnji. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi i ovako: da je uopšte pročitaju. bogata sadržinom. Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim uvodom iscrpeni. Je­ dan mlađi filzof. H. spada među najsnažnije oslonce medicin­ ske teorije o snevanju. ako se trudimo da rasvetlimo tajnu sna. tako su puni neshvatanja i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­ voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još jednom pročitaju. Jedno lično saopštenje pisca podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više H. tako siromašno da se po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti problema o kojima je raspravljano u mome delu. kojoj je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod na nemački jezik. i drugih. nastavak ovog rada tražio bi od mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo koristi ili pouke.98 Tumačenje snova. „Die Perioden des menschlichen Organismus". Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­ vanja mojih pretpostavki. 1904. po kojoj se san predstavlja kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­ njene duševne delatnosti. onda bih svakako bio u pravu da i sa svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle pojave ove knjige. Knjiga o snovima Santa de Sariktisa. Dodatak 1909: Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­ blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­ vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­ nja. Swobođa. vremenski se ukrstila s mojom knji­ gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac nije mogao da se obazre na mene. Svoboda (H. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila. Zna­ čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun.

nego somatski proces koji se signalizira pomoću znakova na duševnom aparatu.100 Tumačenje snova. Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­ va nastavljanje predstojećeg izveštaja. 1 . Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja. II METOD TUMAČENJA SNA Analiza jednog uzorka sna Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­ dim. ja odmah ulazim u sukob sa vladajućom teorijom o snovima. ipak ne može da se odluči na to da snu ospori svako značenje. jer san za njih uopšte nije nikakav duševni akt. laičko mišljenje izgleda da ipak prihvata to da san ima neki smisao. jer „tumačiti san" znači dati njegov „smisao". Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se snovi mogu tumačiti. čini mi se da sam se u ovom zaključku prevario. i mada priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan. Knjiga u kojoj se nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je Lirikojs (Lvnkeus) 1900. na jednom drugom mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svobodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­ tat. Drukčije se ponašalo mišljenje laika u svima vremenima. više u lite­ raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju snova". da je san određen kao zamena za neki drugi Upor. godine. istovredan član.1 Dodatak 1914: Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem tumačenja sna. Ono se služi svojim pravom da postupa neđosledno. zameniti ga nečim. u njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu koje se u literaturi može dokazati. Ali. premda skriven. Ono što mi je od ove najnovije literature izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledećih izlaganja. I ne želi ozbiljno da zastupa to učenje. godine u drugom izdanju pod naslovom Phantasien eines Realisten. „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela. i doprinosi osvetljavanju proble­ ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­ tak pri rešavanju prvog zadatka. kao što smo saznali. što se u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­ puno važan. Tumačenje snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­ li. Otada se stanje stvari svakako izmenilo. Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje. Vođeno tamnom slutnjom. Sa pretpostavkom da se snovi mogu tumačiti. štaviše sa svima teo­ rijama o snovima izuzev Sernerove. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori pozivaju.

razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­ gom. Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­ če". „Der Wahn und die Trfiume in W. neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­ zana za naročiti talent. Jensena (W. jer slike snova bi­ vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­ čenje. 1 Druga vrsta popularnih me­ toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. treće izda­ nje 1924. razu­ me se. to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu. 2 Ovde se Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti. Ja sam na primer sanjao o jednom pismu. Jensen) s na­ slovom . Artemidor je polagao va­ žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­ kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­ ljivih veština. jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­ kama naših snova poznatim iz iskustva. desiće se". to ostaje stvar jedne duhovite dosetke. koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic. Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­ kom tumačenju? Za to se. u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde". ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost". I Metod tumačenja sna 103 proces mišljenja.Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­ va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­ gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom. koje ja izdajem. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumače­ nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu.. ne može dati neko U jednoj noveli pesnika V. naravno. ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­ nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. sveska VII. Da li će ono uspeti. posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu. princip asoci­ jacije. kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­ ko prenošenje. Mogli bi­ smo je označiti kao „metodu šifriranja". ali i o jednoj sahrani i slično. pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma. Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz). pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa. već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi. 1907. Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. nego i zbrkani. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. 2 Artemidor iz Daldisa. Biichsenschutz). Da se pra­ vilno shvati. Se­ dam debelih krava. Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu. koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. 1 uputstvo.Gradiva'". a „sahranu" sa „veridbom". To je simboličko tumačenje sna. Jensens . i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla.102 Tumačenje snova. ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. Tehnika. koju na sledećim stranama izlažem. ono propada. rođen verovatno početkom dru­ gog veka naše ere. Sakupljena dela. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju1 . Jedna inte­ resantna izmena ovog postupka šifriranja. i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­ toda. 1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­ nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­ kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće. razumljivom i u izvesnom smislu analognom. u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem.

postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada. sve bi zavisilo od toga da „ključ". 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­ mačiti. čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­ ju naši sanovnici. Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­ datak. bude pouzdan. a posle njega i drugima. = Tiros je tvoj). govornika ima drugo značenje nego za siromaha. Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost. — San je. . 1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna. . A. Kod metoda šif rova­ nja. u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­ ta snova u našim popularnim „sanovnicima". međutim. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­ mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­ minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena. ženi. d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san. nego na svaki deo sadržine sna za sebe. . . bezvoljan i tužan. nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant. naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). deci). Dr. Sigurno su to nepove­ zani i zbrkani snovi. — O ovom iz­ vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­ upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. Brilu (Brill). Simbo­ lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. a za to nedostaje svaka garantija. kako ja mislim. objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. 1 ćim elementom sna. Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler). Jed­ nom rečju. Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube. A. neoženjenog čove­ ka ili eventualno trgovca. u Njujorku. kao i tipična for­ mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li. i jedna knjiga kao što je ova. . Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima. imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu. Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro. . kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi.. .104 Tumačenje snova. najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­ ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe. les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication . 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici. tako da ga je osvojio" (<r& T0po<. tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­ diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­ novima porodice (roditeljima. uostalom. oženjenog čoveka. od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja. to jest sanovnik. En un mot. uprkos sve­ mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­ nje snova". Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi. 1 Metod tumačenja sna 105 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj. nego ono što padne na pamet samom snevaču. Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome. slučajno se tada u bli­ zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar. tako da isti element sna za bogataša.

radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). jer baš od kritike zavisi. neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. tvore­ vina. kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja. 1922 (Sabrana dela sv. pošto ih je zapazio. Metod tumačenja sna 107 čenja snova. 1 Kaže mu se. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način. U oba slučaja mora postojati pri­ branost pažnje. Kod slabosti naših osta­ lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da. Brojer i Frojd. ako mu to pođe za rukom. I). Kao što vidimo. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom. 4. izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama. da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­ ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­ veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­ gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak. Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­ je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­ tra. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja. izd. uprkos svima poteškoćama. ako mu to inače ne polazi za rukom. samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku. kasnije. a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne. koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. prinudne predstave i si. Beč 1895. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­ mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet. 1 . nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­ če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­ pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­ žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči. nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. prinudnih predstava i drugih. morati podneti op­ širan izveštaj. i bolesnik je od nje oslobođen. kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor". Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura. Napro­ tiv. dakle. (Uporedi primedbe Šlajer- . druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile. Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja. otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti. 1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika. ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­ mu porađaju odbacuje. histeričnih fobija. da se pronađe traženo rešenje sna. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­ prema bolesnika. U toku tih psihoanalitičkih proučava­ nja naišao sam na tumačenje snova. onda se ona i raspala. kao i struktura sna. i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­ na. Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava. Studije o histeriji (Studien uber Hysteric).106 Tumačenje snova. nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. i analiza i rešenje predstavljaju isto. onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­ hvatljive.

i da mu škodi. de­ cembra 1788. mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­ vati isti takav stav.108 1 Tumačenje snova. kao konglomerat psihičkih tvorevina. ali ona možda po­ staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje. koji ovde zahtevamo. — Vi.en masse". suviše oštro ispituje. i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. posmatrana izolovano. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro. ispred kapije. kao što to naziva Siler. i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli). Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­ gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži. istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu. Otuda vaše žalbe na neplodnost. Na jednom mestu u njegovoj ko­ respondenciji sa Kernerom (Korner). može biti veoma neznatna i veoma neobična. „metodu šifrovanja". sti­ dite se ili bojte se trenutnih. jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1. ideje ulaze u snu pele-mele. za čije pronala­ ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank). izgleda da mnogim osobama nije lako. i sa kojim možemo pove­ ćati intenzitet samoposmatranja. za koju uma­ njujemo kritičku delatnost. ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I . da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. „Neželjene misli" obič­ no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­ snio sam svakako više od hiljadu snova. Iznos psihičke energije. Zauzimanje stava.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­ va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­ no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. su tumačenja „en detail". koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­ rana. Jedna ideja. prolaznih ekstravaganci­ ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­ njara. Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva. ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­ zuma". kao i ovaj. gospodo kritičari. tako reći još na samoj kapiji.. i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno. ili kako se već nazivate. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller). Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­ ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r schungen I i II. Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. ne . koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­ zliku od stanja pre nego što se zaspi). Naprotiv. l Metod tumačenja sna 109 maherove. Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine. 1909. kao i ovaj metod. u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji. koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­ ga dela sna. izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. prema prividno „slobodnim" dosetkama. Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove. ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog. možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama. kako mi izgleda. sa odricanjem kri­ tike koja se inače vrši prema ovim mislima. On. ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju.) Pa ipak. ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. koje možda izgledaju isto tako neukusne.

uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze. I Metod tumačenja sna 111 tehniku i učenje o tumačenju snova. Ali čovek p r e k o toga m o r a da pređe. Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom sopstvenom interesu. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života. onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik probirač.. meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­ diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­ nju snova.e povoljnije nego kod p o s m a t r a nja drugih. Sasvim bez ob­ zira na to da bih se izložio prigovoru. A sad m o r a m da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u najsitnije pojedinosti moga života. veli Delbef. jer ovakvo p r e n o ­ šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. Lično interesovanje lekara je veće. A ako se o d r e k n e m snova neurotičara. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. ali ne i sve svoje somatičke simpto­ me. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­ stvo sa bolesnikovim rođacima. — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega. a bez ove ne mogu naći smi­ sao sna. naravno. a njegov a u t o r i t e t manji. Svaki t a ­ kav san zahteva jedan uvod. stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­ obične. pogotovo za psihoterapeuta. I u t a ­ kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje. godine lečio sam psihoanalitički jed­ nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu. P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da b u d e isključena. Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza. Razumljivo je da ova­ kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­ znovrsnih uzbuđenja. pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah.samoanaliza". Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom. Lečenje se završilo delimičnim uspehom. Sigurno će mi k a o prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih . T e m a na koju su ovi snovi u p e r e n i jeste. Uvod U leto 1895. . ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e u literaturi o snovima. ja sam naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­ čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sadržinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu. Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­ n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­ znanika. i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna. naprotiv. a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­ čenja stranih ljudi. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­ rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­ no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo."1 Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. Moja namera.110 Tumačenje snova. primorava me jedan drugi r a ­ zlog na njihovo odbacivanje. teži u t o m pravcu da u rešavanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza. „Tout psychologiste. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­ sne povode svakodnevnog života. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca. est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur. da su to snovi n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­ vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno. svoga glavnog m a t e ­ rijala. j e d a n od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­ snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog boravka na selu.

stomaku i u telu. VI To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. Uostalom. — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju. ili ton kojim su one bile izgovorene. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. ali ne mari ništa. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­ nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo. M. kao on. Vest o Irminom sta­ nju. U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao. mogao slutiti šta san znači. u jednoj usamlje­ noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. i otada je zadržala neobično viso­ ke prostorije slične dvorani. Ona izgleda bleda i podbula.1 San od 23. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. koji izvrši po­ novni pregled i potvrdi . vrlo je bled. Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. . onda je to za­ ista samo tvoja krivica. i na drugom mestu na neobičnim na­ branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć. Verovatno i špric nije bio čist. . . koji sam odmah posle buđenja zapisao. injekciju sa jednim propilpreparatom. . izgleda sasvim 1 drukčije nego obično. . da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". Prijatelj Oto dao joj je nedavno. . i san se takođe dogodio 8 Froid. . Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. Uprkos tome ne bi niko. . I Metod tumačenja sna 113 video i dobio sam odgovor: Bolje je. gušim se. . zapošljavali su moju dušev­ nu aktivnost i za vreme spavanja. kao da se pravdam doktoru M. Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. kao što pretpostavljah. Dr M. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu. — Brzo pozovem doktora M. pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja. . . Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­ tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji. — Ja se uplašim i pogledam je. Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje. Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal. moje lečenje nisu baš rado gledali. Ni ja sam to ne znam. Odabrana dela. Propilen . Toga leta smo stanovali na Belviju. to je infekcija. jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. . ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna. Da bih saznao značenje svega toga. .. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku. nema dla­ ka na bradi . Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona. . . Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M.112 Tumačenje snova. Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­ mamo. Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. koju sam primio od Otona. O tome daje obaveštenje uvodni tekst. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. ali ne sasvim dobro. kaže: Nema sumnje. moram se odlučiti na opširnu analizu. Kažem joj: Ako još imaš bolove. Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­ nim slovima) . Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno . Propionska kiselina . pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. moje nepri­ jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­ sam ni izrazio. jula 1895.124. kad se loše osećala. . uprkos haljini osećam) . a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton. pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti . hramlje. .

Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­ spekciju usne duplje. Ovoj zabludi. to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­ gansku afekciju. Ako su Irmini bolovi organski osnovani. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. svakako kompliment za nju. To bih joj mogao reći i u bud­ nom stanju. i njen lekar. ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Kad sam je neke večeri posetio. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­ mena obavio. ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. Kao što će mi se rado poverovati. pre svega. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene. jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare. Izgleda mi dakle. ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. i mnoge ljude. zatekoh je po­ red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu. — Irmi to nije ni potrebno: to je. Irma mi je i sama to odala. Moja bolesnica je uvek bila rumena. i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. onda opet nisam oba­ vezan da ih lečim. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. ali se oni nisu suviše nametali. Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­ ju i koje nijednom. u telu. Ona izgledajbleda i podbula. zapravo. S dru­ ge strane. mi kao goste primamo u velikoj dvo­ rani kuće Belvi. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii* . onaj isti dr M. ali ja naslućujem i neko drugo značenje.114 Tumačenje snova. lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. sada sam zahva­ lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­ me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­ nju postižem uspehe u lečenju. od čega zavisi uspeh. dakle. Ta moje lečenje otklanja samo hi­ sterične bolove. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. kao da že­ lim da sam pogrešio u dijagnozi. Sad se sećam da sam se često poigra­ vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. Da. Ako je to lična krivica Irmina. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da. guši se. stezanje u guši kod nje jedva da su igra­ li neku ulogu. kao što to rade žene sa veštačkim zubima. bolovi u vratu. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. telu i stomaku. U snu sam. onda je to tvoja sopstvena krivica. ali je prilikom otvaranja usta izvo­ dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. ili sam joj rekao. I Metod tumačenja sna 115 u Belviju. za to više nisam odgovoran. a među njima i Irma. da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje. onda ne može biti moja krivica. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma. koju sam srećom savladao. Ona se malo odupire. i na­ viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun histerije koje ostali lekari lece kao organske. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja. među njima i Irmu. pre svega. ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove. Bolovi u vratu. zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. jer bi onda bilo od­ stranjeno i prebacivanje neuspeha. U ono vreme sam zastu­ pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­ grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­ lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­ ma. i zasad ne mogu to ni da shvatim.

i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. među nama zauzimao. i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­ cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­ stranu nekrozu nosne sluzokože.116 Tumačenje snova. Ona je obično bleda. i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava. bez dlaka na bradi i hramlje. I Metod tumačenja sna 117 rodi veoma uzdržljiva. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­ ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno. donelo mi je teška prebacivanja. veštački zubi. Ona druga bi bila pametnija. U pitanju je. a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. ova Matilda za onu drugu. kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. poslušne pacijentkinje. oko za oko. koje je 1885. zub za zub. poteklo od mene. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­ voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­ nom sporednom okolnošću. Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. Ja. iz sna sasvim je ličio na njega. koji je već 1895. godine umro. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu. je bled. koji brije bradu. Jedan od mojih dragih prijate­ lja. izazvao sam kod jed­ ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. Ona se protivi kao što to san pokazuje. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno . Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­ jem je nedokučljiv. na Irminu prijateljicu. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda. pre­ ma tome. Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. moja sopstvena žena. Ona isto tako nije moja pacijentkinja. Preporučivan je ko­ kaina. a osim toga i na Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­ bine. Pozovem brzo doktora M. 2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. dr M. podbula. Ja dosad nikad nisam mislio o tome. 1 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena. koji obnavlja pregled. Dr M. ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite. Usta se zatim takođe dobro otvaraju. ona se dosad zaista pokazivala do­ voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­ moći. ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­ teligenciji imam bolje mišljenje. ona bi dakle pre popustila. 1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. i. Tada sam često upotreb­ ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa. bila je podbula. ona druga bi pričala više od Irme. Bolesnica koja je pod­ legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­ starija kći. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­ bacim nedostatak lekarske savesnosti. razume se. Bela mrlja podseća na difteriju i. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. naime. ako se dobro sećam. Nepre­ stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal). ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu.

to je. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. a za to je potrebno objašnjenje. Na „infiltraciju levo pozadi gore" smo navikli. Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Ja.118 Tumačenje snova. ona bi se odnosila na pluća. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. pa prema tome opet na tuberkulozu. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija. dakle. Otonov rođak. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. ali teme­ ljan. Ono što dolazi dalje. Ova dama. Ne mari ništa: to predstavlja utehu. a drugi je bio spor. nisam sklon da se ovde dublje upuštam. To je svakako samo umetanje. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­ teljice koja je smatrana pametnijom. Jedan se isticao svojom „okretnošću". Uprkos odelu. razume se. pregledali golu. upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. suprotno načinu na koji moramo pre­ gledati odrasle ženske osobe. koliko mogu da vidim. kao što je scena reprodukovana u snu. Obojica su odbila je­ dan moj predlog koji sam im nedavno dao. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda. Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. ja. tamo su se često događale. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. kao on osećam. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. Uostalom. To iz­ gleda tako svirepo. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. razborit. Meni je dakle potrebno osigura­ nje da će se sve lepo završiti. Ali ja se ovde uzdižem iznad sna. Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja. Misli se. mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. Infiltrirani deo kože na levom ramenu. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme. mora pažljivo analizirati. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­ lesnu decu. Decu smo u bolnici. naravno. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . ali se ipak. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen. kaže: To je injekcija. nači­ nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­ sobno. One me pre podsećaju na pijemiju. Prijatelj Leo­ pold je takođe lekar. I Metod tumačenja sna 119 jedino. osećam na sopstvenom telu. Leopold je ponovo pregle­ dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­ luke. . doduše. . naime. — Potmuo ton levo sa donje strane stva­ ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­ pirao svojom temeljitošću. Scene. Sudbina je od obojice. ali ne mari ništa. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. kao i sve ostalo. onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. to mi je tamno. otvoreno rečeno. budući da obavljaju istu specijalnost. Dr M. To mi na prvi pogled izgleda smešno. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja. imitira tuberkulozu. Hoću li .

samo interno. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi... zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje. dakle. mora biti tako da se sa utešnom progno­ zom: Pridružiće se još dizenterija itd. Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. tekstom koji sadržava besmi­ slenu utehu koju mu ja stavljam u usta. Irmine prijateljice. „Ananas". a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme. Jeste. metil itd. ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene. ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­ stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­ nostavno: Dr M. Ja sam video da se radi o histeriji.. gospodine kolega. pa posle toga sanjao. nego je mirno od­ govorio: iVe mari to ništa. svakako preduzeo jednu supstituciju.. pri­ govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. se sa mojim „rešenjem" kod Irme isto toliko ne slaže kao i sama Irma. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti. Dizenterija. naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­ zvoljava da ga histerija vodi za nos. Propionska kiselina. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija.) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. On je. Propilen . ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­ lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku. Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija. jer se sećam kako je on pre više godina jed­ nom. I sad. Malopre. pri tom. Ja sam. otvo­ rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­ sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona.120 Tumačenje snova. 1 . uostalom. Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­ trebi kokain. dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­ glasio dizenterijom. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­ dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­ kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­ bro. srnejući se. i doktoru M. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje. naime.. Ja. Miris some (Amil. ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­ ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­ nim da onom drugom koji je izgledao pun nade. . I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. Pre neko­ liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom. doduše. Iz toga likera se širio takav mi­ ris na somu da sam odbio da ga probam. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo. dalje. i taj niz je snu dao preparate propilena. nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­ bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. Ja sam se. Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove. a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". 1 Metođ tumačenja sna 121 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­ bičnih patoloških povezivanja doktora M. Sa propilpreparatom .. ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa. onda je to tvoja krivica. Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. po­ što sam omirisao amil. rugam dok­ toru M. imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone. Ali taj kolega se nije zbunio. u ovom snu osvetio već dvema ličnostima. verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. sanjao sam propil. koje izazivaju strah da postoji tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju. pre nekoliko dana.

ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. • •* Završio sam dakle sa tumačenjem sna. na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­ dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­ nja. 1 Metod tumačenja sna 123 Trimetilamin. Ali i on sam bo­ luje od gnojenja nosa. koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­ deset i dve godine. i sva­ kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­ staze u snu lebdi pred očima. kako lako donosi svoj sud. što je razumljivo. naravno. takođe je mlada udovica. i formula je štampana masnim slo­ vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim. Kao što sam rekao. iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­ nih školjki i ženskih seksualnih organa. Ona se trenutno nalazi na selu. Pri preba­ civanju. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja. ja prikupljam primere za svoju savesnost. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat. kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. Verovatno i špric nije bio čist. 1 . Ovde. i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve. ali i za njenu suprotnost. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena. koje mu zadaje brige. kao što ja znam za njegove. ja primećujem da po­ novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde. Ona druga dama. nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima.122 Tumačenje snova. i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom. sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. sklopljen jedan takav san. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­ sualnost. Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­ maku eventualno nazalno poreklo. stalno brinem o tome da li je špric čist. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­ lju Otonu. Treba li da se ovaj prijatelj. Ja sam baš savestan. ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju. što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju. U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti. Još jedan prekor upućen Otonu. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina. ali on dolazi sa nekog drugog mesta. više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­ ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­ nja nosa i nosnih duplja. Kako je neobično. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica. očigledno. koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin. Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­ među ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­ terijama lakomisleno postupa. uostalom.

Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton. Sećam se nejasnog ne­ prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­ nom stanju. Irmini bolovi me se ništa ne tiču.. kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. kao što sam se od. te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­ gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju). i da je za to kriv Oton. doktora M. pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. Ali ako sve to obu­ hvatim. Još nisam zadovoljan. san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega. obolje­ nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu. jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje.124 Tumačenje snova. a kakvu ja nikada ne bih dao. I Metod tumačenja sna 125 dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije. a drugo. štetnost kokaina. briga o odsutnom pri­ jatelju koji pati od trulenja nosa. a njegov motiv je želja. Rezultat sna je na­ ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­ stoje. on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. Štaviše. čoveka moraju osloboditi. nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­ blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd. dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane. nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. moga brata. Irme obratio njenoj prijateljici. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­ legom. ne ostavljam da prođe mirno. Toliko jasno pada u oči. San me oslobađa odgovor­ nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu). San ispunjava neke želje koje su događaji­ ma poslednje večeri (vest Otonova. Sklonite mi ova lica. sopstvenom i tuđem."). povezaće se to sve u jedan jedini krug misli. San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno . i od Otona Leopoldu. Irmini bolovi ne padaju meni na teret. onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­ čeno. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. lekarska savesnost. da čak jedna druga isključuju. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. Prvo. jer su oni organske prirode. Doduše. zamenite ih sa tri druga lica prema mom izboru. a treće. Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­ tio kotao u oštećenom stanju. čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog. eventualno sa etiketom: briga o zdravlju. on ga je vratio neoštećenog. i na­ lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. Irmine patnje se na zado­ voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!). moje sopstvene telesne nelagodnosti. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­ ljenju. primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­ žu. briga za zdravlje moje žene. Ni prigovor doktora M.

1 osećanje. nepristrasan. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­ nosti kao što to pisci žele. nije apsurdan. ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. nisi savestan.126 Tumačenje snova. koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­ jih rođaka. ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­ jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. čak. Ako san. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je. odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna. kao što tumačenje o njemu kaže. da j e njegovo tumačenje bez praznina. prijatelja i pacijenata. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno. Posle završenog posla na tumačenju. i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze. Znam. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­ punosti otkrio. ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­ mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan. Ma­ terijal je. izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. kako . pogodio udarac neke sile spol ja. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. umesto sviračeve ruke. on nije besmislen. Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. tako reći. san se može prepoznati kao ispunjenje želje. San je punovažan psihički fenomen. i to jedno ispunjenje želje. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna. ne održavaš ono što obećaš. on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive. predstavlja jednu ispu­ njenu želju. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan.

možda. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­ zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29. kao i inače u životu. na primer. morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. da bi se utolila žeđ. Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima. još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. kao što mi. treći. ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi. Odabrana dela. jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim. ali dobra volja je ista. Po­ vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu. Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. Postoje li. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača. žao mi je što ovu posudu više nemam. nego te ljude karakteriše kao gore spava­ če. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. VI . uostalom. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude. a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim. Na žalost.128 Tumačenje snova. potreba za vodom.. 1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju. masline ili inače neka jako slana jela. . tako reći eksperimentalno." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj.o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela. a da prethodno nisu sanjale. pa kad se probudi. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem. a on iznemogao i duša mu žedna . jedan drugi san će se. i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu. može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­ nog suda. moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu. Ja sam dobar spavač. pokazati kao ispunje­ no strahovanje. Ako uveče jedem sardele. To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje.8: „Biće kao kad gladan sni da jede.. ili kad sni žedan da pije. Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. Postoji. Halap­ ljivo srcem vodu. Da bih došao do vode. Vidi se kako san ume stvari ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­ njenje želje. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (. taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio. Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu. Naš prvi san je bio ispunjenje želje. naime da pijem. . I San je ispunjenje želje 129 na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). To je dakle san udobnosti. koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­ znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. Snevanje dolazi na mesto radnje. " 9 Frog'đ. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem. ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M. dakle. nisam naviknut da me neka potreba budi. san može biti sasvim egoističan. jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost. ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna. pa kad se probudi a duša mu prazna. opet. osetim noću žeđ koja me probudi.

dvadeset i dve godine. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. Prevost) i drugi. vrlo česta pojava. . Dođe (Daudet). med. reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. I to je nagoveštaj gravidnosti. Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. Gospodin Karl Majer. ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika. I on bi govorio sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici. ne moram baš da odem tamo. u mo­ jim mlađim godinama. . — okrenuo bi se i nastavio da spava. Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć. pa da mi ni aparat nije potreban. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. Jednog jutra je san bio naročito sladak. mo­ rate u bolnicu. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi. i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M." Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu. mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. I San je ispunjenje želje 131 Takvi snovi komoditeta bili su kod mene. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje. Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta.130 Tumačenje snova. ali više ne prve gravidnosti. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao. cand. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva. Burze (Bourget). kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije. posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. onda je perioda izostala. blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9* . zato sam ga ba­ cila. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina. A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. Prevo (M. ona je aparat ponovo bacila na pod. rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. ustanite. čiju sliku ne poznaje. Prevo. svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . Ja sam rekla da nemam tih bolova. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva. Jedan prijatelj. . Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim. čini se. To su većim delom kratki i jednostavni snovi. Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja. Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega. bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. to je bila posledica sna koji sam noću imala. kome je ona svoje bolove pod­ metnula. Ti ćeš znati šta to znači. M.

Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna. onako kao što je bio čuo. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal). o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. ali ono sa komadima čokolade nije. dete se sasvim ućutalo. sina naših suseda. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela. Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko primera takvih snova. kao što mi je izgledalo. mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein). Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo. uopšte neinteresantni. da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. odakle smo. bio je odgovor. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka. nasuprot snovima odraslih ljudi. one su bilo bedne. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo. „Penje se šest sati gore". A onaj deo sna koji . I San je ispunjenje želje 133 kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda. on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu. Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu.132 Tumačenje snova. on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. očeki­ vati kod dece. svakako. sanjala sam da je Emil jedan od naših. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. to je besmislica. nije mi poznato sa kakvim uspehom. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo. on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­ mat — po njihovom iskustvu — prodaje. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom. I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. pravog viteza koji je. koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala. Pre izleta. tada joj je bilo osam i po godina. to je samo jedno brdo pre njega. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. Za to mi je dala objašnjenje mama. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu. Smatrao sam da se zamorio. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Za sve to obeštetio ga je san. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896. a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas. Deca su se veoma radovala tom danu. ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­ či ispunjenje želje. ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. kad je vreme bilo lepo. decu veoma oduševljavao. Meni je baš ovo poslednje bilo nejasno. Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju.

Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. naravno. da je za oba glavna obeda „isprošena". kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji". koja je tada imala tri godine i tri meseca. Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao. sanja već o realizaciji svojih fantazija. — što je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda. Na mestu gde je čamac tre­ balo da pristane. svakako. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. jodnog je jutra povraćala. izazvala lepota okoline zamka Ausze. za ovo dadiljino mišljenje. oči­ gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva. San se od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak. ona sanja. 2 Evo ovde još jed­ nog primera za to. . Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja. Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak. bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. Njeno nestrpljenje. dakle. da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. i 6. Pappa. 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam. čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­ cima: Tata. Moja najmlađa devojčica. naravno. mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. iz istih razloga. ona joj se zatim u snu osvetila. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke. 1905. vud. Er(d)beer. Eier(s)peis. u ono vreme osmogodišnji sin. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti. izdanje Sabranih dela. to se. ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala. nepovoljno za Anu. dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­ bila na poklon. mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja. što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje. tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci. U noći posle ovog dana gladovanja. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva. On se.134 Tumačenje snova. Mala se tada prvi put vozila preko jezera. ali su ipak mo­ rala. Moj najstariji. Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću.1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev. odricanja a ti­ me i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­ hov kočijaš. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje. noćas sam sanjala da si bio s nama no­ ćas u zaseoku. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. I San je ispunjenje želje 135 je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg. naravno. sveska 5). Hochbeer. i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo.

Buzemana (Busemann). kod Vigama (Wigam). Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni. Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi. Tauska. i da se. kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti. izdao Bernštajn. Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas. Spilrajna (Spielrein). i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­ stu. ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao. druge snove kod Bankjerija (Banchieri). jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r). Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­ su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka. Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I. Iz zbirke primera Šernera. o čitavim brdima duvana. koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova. Putnam. sveska 1910. Dolje (Doglia) i. i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika. 1904. kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. a koji je (prema navodima Biksenšica. 1909. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave. 33). pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo. Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima. strana 116). str. i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji. centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali. s druge strane. naročito. izdanje. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi. tvrdi da zna. 336): „Veoma karakteristič­ ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth). sanjao je neprekidno o doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom." Navodim još pre­ ma Di Prelu (str. pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I. naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. ako vidimo ono što želimo. on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku". 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­ tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka). koju navodi Ferenci. a guska o kukuruzu". Ali on ume da se za to obešteti. uostalom. prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi. u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno . Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina.ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o dugo čekalo. jednom gardijskom ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. 2.136 Tumačenje snova. razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga.neobične ži­ votne uslove. a Džorž Bek (George Back). Bernstein. priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I. 231): „Mungo Park. jedan drugi je sanjao o duvanu. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje. Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela". na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi. drugi opet o O čemu sanjaju životinje. II. tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru. Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče. S druge strane. 239). 1 Jedna mađarska poslovica. J. ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­ kama." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja". ili o kojima sam slušao. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d. Jedna po­ slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac. I San je ispunjenje želje 137 Izgleda da mu je to teško. Jelo i piće predstavljali su. ne znam. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str.1 Čitava teo­ rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice. 8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. izgleda da se kod odraslih naročito če­ sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz. sa­ njao je stalno i redovno o bogatim gozbama. Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice. Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik. Raalte. str. jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu.

to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi. s druge strane. IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma". str. o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu. doduše.138 Tumačenje snova. uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost nadmašila njegova očekivanja. 137. da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja. str. stereotipno izdanje. 111. 70. str. to nije ništa novo. Ali. onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel. ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. M. . 456. pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok. Purkinje. 110. str. i mesto kod Grizingera (Griesin1 ger. 111). Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja. samo jedno Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja. onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. strana 344) kaže: „Sto se sna tiče. II. Simon. Kao što se vidi. Jezička mudrost. uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja. 138. Folkelt. I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna. da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja. Tisije. str. to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog života prelaze i u stanje spavanja. str. a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. str. deo. da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —. 276). Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. 1 raspoloženje". U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten. 42. ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu.

. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­ zumljive poruke. ali i ja sam to nisam znao. Or. Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: . I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja. . str.It would seem. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji. 80) i drugi. on nipošto nije tegobne pri­ rode. I Izopačenje sna 141 ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . Like some letter in cipher. da se uz prvi uzme još jedan problem. after ali. onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju. Shakespeare and Milton.140 Tumačenje snova. ako se posmatra izbliza. " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva. Ili. ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove. 364). Izgledalo bi tad. . da u nekoliko izmenimo poređenje. like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication". Folkelt str. Čitalac svakako neće steći taj utisak. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka.. posle svega. koji se pokazuju kao ispunjenje želja. da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao. ako rešenje jednog problema stvara teškoće. Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­ talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­ ljaju nezapaženo. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu. Štaviše. i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje. 33. da je naime san ispunjenje želja. the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message. str. wemaysay that. postoje i snovi straha. mo­ žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Kod naučnog rada često je korisno. Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­ 1 nje želje. Kao neko šifrovano pismo. nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje. to vary the figure silghtly. pre nego što sam pristupio analizi. o kome smo opširno raspravljali. u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. ovaj svoj smisao otvoreno ne po­ kazuju. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. then.6 procenata kao pozitivno prijatne. Sekspir i Milton. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna. onako kao što dva oraha otpri­ like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­ načno. tako Sole (Scholz. that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer. natpis u snu. da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28.

(izvanrednog profesora). mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja. Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj. na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. . i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. Nisam imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo. — Ja za njega osećam veliku nežnost. Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna. ." I ja sam se prihvatio tumačenja. Odlučio sam dakle da se tešim. jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj ovo saopštenje sna treba da posluži. ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. l Izopačenje sna 143 potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna. Ja. koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva. Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora. ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno. ponovo jedna mi­ sao i jedna slika. Zatim dolaze oba ostala dela. I . Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. i ma­ nje rezigniran nego ja. On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike. extraord.142 Tumačenje snova. „Sada bar znam na čemu sam". koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije. Nemoj da te u tome spreči. preko kojih prelazim. žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta. pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. Posle jedne takve posete on dođe k meni. Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir. prijatelj R. u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­ đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje. . Nije se. ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet. Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. u toku prepodneva. koliko znam. na svaki način. ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim osvetljenjem problema. Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu. godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­ žila za imenovanje za Prof. . Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica. je moj stric. uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. . nisam slavoljubiv. I I . Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. uostalom. Uvod: U proleće 1897. Odgovor je glasio: da. Kao da je izduženo. tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale.

a moj prijatelj R. sa izduženim crtama i žutom bra­ dom. „merodavni konfe­ sionalni obziri".. tako se izražavao. Treba li da mislim na to? To bi znaZnačajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. stvara slaboumnikom. koji se u snu pominje. Nikakva sumnja dakle nije moguća. i to o istoj temi. onda i moje imenovanje dolazi u pitanje. što primećujem sa nezadovoljstvom. Protiv mene postoji nešto naročito. Taj odnos ipak nije suviše dubok. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R. Moj prijatelj R. tome ima više od trideset godina. za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R. VI . Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica. je besprekoran. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­ dovoljavajući način. ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore. znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. uhvatio sam zločin­ ca. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava. a drugog kao zločinca. jednog od njih sam voleo i poštovao. sreo sam na ulici. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R. Njega je jednom. Odabrana dela. ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­ lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ. Tako postupa moj san. zatim žutomrka. prijatelj R." Eto. vi ste bez ikakve ljage. to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja. Ja sam poznavao pet stričeva. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu. ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. R-a.1 S njim se dogodilo nešto žalosno. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti. ona najpre po­ staje crvenomrka. I Izopačenje sna 145 . i moja brada već. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu. koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige. ja stvarno mislim da je prijatelj R. Kolegu N. i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje. nego slaboumnik. onda moja nada ostaje nepo­ mućena. bio je intenzivno crn. dugulja­ sto. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. dakle. verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati. i tek onda defi­ nitivno seda. ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni. uostalom. A vi. time hoću da kažem: R. što mu je onaj visoki činovnik priznao. ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica. i lice moga strica. okruženo lepom plavom bradom. jednoga kao slaboumnika. upravo onoga. jednoga. moj stric Jo­ zef. govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek. a ja nisam ni jedno ni drugo. Moj stric je stvarno imao takvo lice.144 Tumačenje snova. strica Jozefa. slabo­ umnik — kao i moj stric Jozef. i N. Ako je. 1 čilo upoređenje činiti smešnim. i kazna ga je posle toga i zadesila. Ja sam to odlučno otklonio. jer je stric bio zločinac. pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi. je moj stric". N-a zločincem. i on je bio predložen za profesora. a drugoga.. Moj otac. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno." A on će posle toga. Ali u trenut­ ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna.R. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­ lje.

Ako moja mala ćerka ne voli jabuku koju smo joj ponudili. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna. ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. Verovatno je baš to njen smisao. on bi nesumnjivo bio zapanjen. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno. kao i tamo. drugim re­ cima. onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N. ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima. nežno osećanje za njega. od kojih jedna raspolaže izvesnom moći. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. kao sredstvo pretvaranja. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana. On nema nikakve vrednosti za saznanje.. koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte.-a. onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. ili. Ipak mi. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R. i to izopačen u suprotno. kao što takođe možemo reći. Po­ što mi je palo na pamet da je R. ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III). ali preterana u suprotnom smislu. ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. Ako se moji pacijenti po­ našaju onako kao moja mala. I Izopačenje sna 147 način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. To isto važi i za moj san. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu. to je bilo tvrđenje da je R. ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca. a druga mora da zbog te moći povede računa. ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom." 10' . ja saznajem čemu sam se opirao. Posle izvršenog tumačenja sna. Prijatelj R. tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­ nog stručnog profesora. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste". Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen. jer prija­ telj R. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom. slaboumnik.146 Tumačenje snova. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje. a prijatelj N. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde. izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje. ipak ne smeš reći dečacima. izopačenje se ovde pokazuje kao namerno. primoran sam na takva izopača­ vanja. da ne bih tu pogrdu primetio. ili. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe. nego samo vrednost jednog izra­ žavanja afekta. slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima. u san dospeva suprotnost. postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­ nja želja. mi je već godinama mio i drag. ponav­ ljam. ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. moj stric. u misli koje se nalaze iza sna. ona se pretvara. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života. koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­ šću moga strica. prikriveno.

veoma obrazovana dama. Pri tome joj na njeno veliko izne­ nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama. a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­ ljanjem. . prema tome. običnim vojnicima i oficirima bez razli­ ke . Ukoliko je cenzura oštrija. od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka. treba da kažem da je snevačica. da li je neka mlada ili stara.1 1 Gospođa dr H. da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne . ona dolazi u jednu ve­ liku. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično. . jedan uslov bi se morao odr­ žati: vođenje računa o godinama starosti. kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. . . Ona se izvuče iz njegovog za­ grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože. U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. Prilikom penjanja. da bi se stvar izvela na čistinu. . Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. stara pede­ set godina. u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. Uostalom. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. naknadno. na primer. U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva. glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala. Da bi se san razumeo. Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost. . Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. Mi možemo. svako poštovanje. ako se radi o usmenoj izjavi. onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti. Darfst du den Buben doch ničht sagen"). . Pošto je ona jedna starija dama. (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. . utoliko će to prerušavanje ići dalje. was du ivissen kannst. I Izopačenje sna 149 („Das Beste. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem. pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. j e d n i Veoma ugledna. Nekoliko oficira. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­ ne i kaže joj: Milostiva gospođo. ali za nas je to dozlaboga istina. ona se penje stepenicama bez kraja. pretpostavite da zaista dođe do toga . i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. Pisac treba da se boji cenzure. svejedno. Prema jačini i osetljivosti te cenzure. .148 Tumačenje snova. srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom . Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". Ali umesto da dođe kod glavnog lekara. udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­ like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova. on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. a preventivno ako se objavi putem štampe. (pominje neko njoj nepo- Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. mračnu sobu. Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove. utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja. Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­ liko minuta. on. Ona se svo­ jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­ sle nekoliko reci razume. (Mrmljanje). on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima. među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio. Ako ih kaže neprikriveno.

Dok sam se bavio obradom jednog n a ­ učnog problema uznemiravao me je više noći. onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti. a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih. Zamislimo život u državi. gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. ili ideje. Tako moja druga instancija. a druga in­ stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. u kome su neprijateljske pobude i smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). . Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti. dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka. što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance. pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. sistema). Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti. u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna. koji u tumačenju sna biva tako unižen. naprotiv. koja vlada prilazom svesti. da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda. ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki. To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance. san izra­ žava želju ove druge instance. 2 Ako se. tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja. I Izopačenje sna 151 pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja. Jedna vrsta dvolič­ nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). po­ što smo objasnili izopačen je sna. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­ sao ovoga sna. Pitanje je samo. jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­ cio. i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde na drugom mestu. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. 1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi. osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku. onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da. odlikuje moga prijate­ lja R. sad. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu.150 Tumačenje snova. Postavljalo se pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. kako da se potpuno oslobodim od nje. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­ janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere- sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten. od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san. jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­ vota ljudi. pruža se za upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. jednu za dru­ gom.

naprotiv.152 Tumačenje snova. . Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. takođe. Rekao je da će ustajati rano.. kao što sam već spomenuo. Mislim na to da pođem u kupovinu.A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina. izjavio joj je dan ranije da se suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere. ali je pokvaren telefon. počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje. Gete (Goethe): A ako nema zadnjice. naime. zamolila da joj nikakav ka­ vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta." Ja. one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja. odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza. Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i. Iza ova­ kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. za svaki slučaj. Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?). upitane za motive za to. ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja". moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­ ranje u psihičke procese kod histerije. Molila ga je. . jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­ jom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru. ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­ njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­ liji nego čitavo njegovo lice. wie kann der Edle sitzen?) 1 . nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje. Hoću da telefo­ niram nekolicini snabdevača. dokazati analizom. Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­ lizu. da će se kre­ tati.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­ ko zadirkuje. održavati strogu dijetu. i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. postaju predmetom naših razgovora. Pri tom. već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom.. da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara. smejući se. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. Ali ona ga je. kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat. I * Izopačenje sna 153 Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet. 1 Seđeti slikaru kao model. — Sta to treba da znači? Ona. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga. onda njegovi snovi redovno. razume se.A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima prethodnog dana. koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. da joj ne poklanja nikakav kavijar. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju." Analiza: Pacijentkinjin muž. — O mužu nastavlja da priča. I tako se moram odreći želje da priredim večeru. sasvim suprotno tome.

(on odgovara jednom nesvesnom zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati). Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma. a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. Jedna dobija napad danas. Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. sposobnost hi­ steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak.154 Tumačenje snova. njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih. nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. pozvati da se možeš kod mene najesti. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru. Posle jedne kratke pa­ uze. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji. Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija. ta prijateljica je vrlo suva i mršava. uglavnom. ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće. On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale. Jeste. ugojiti i mome mužu još više dopasti. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih osoba. ako se stavila namesto prijateljice." Sada je smisao sna jasan. tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome. Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji. i pošto je lekarska vi­ zita prošla. Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje. To je. one se brinu jedna o drugoj." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću. na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. naravno. to je psihička zaraza. I prijateljica je takođe izrazila jednu želju. kakva baš odgovara savlađivanju otpora. odgovara bolesnica. da po­ stane malo jača. ili. Bo­ lesnice. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice". San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru. I v Izopačenje sna 155 Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. tako reći. naravno. ne samo svo­ je. tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. naime. da. Ja tragam i dalje. Na sreću. ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. i nikakvo čudo ne bi bilo •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. kao što možemo reći. Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). osvežavanje nekog . ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu. moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici. San sadržava jedno novo tumače­ nje. naime da postane deblja. ako se je s njom identifikovala. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava.

U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose. U njih se budi saučešće. naime. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja. Njena želja da ja ne budem u pravu. dakle. pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo. Zelja da ja ne budem u pravu. Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i.156 Tumačenje snova. a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. koja se ispunila u temi boravka na selu. Bez analize. potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje. sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. 1 Izopačenje sna 157 ljubavnog bola i slično. ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko što ostaje u nesvesnom. onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad. pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu. ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. samo pomoću jednog naslućivanja. zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno. znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. i požalio mi se na to. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve. što bi želela da zauzme njeno 1 mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice. otišao kući. ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. pošto i ja imam iste povode za to. u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza. Identifikacija dakle nije prosta imitacija. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima. zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto. u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad. bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. istrgnuti iz celine. 1 Na jednostavniji način. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje. ali sam u sebi mislio: ako . ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­ ge želje. nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va. Ja sam. koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje. nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje. sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —. Dvoje koji se vole su „jed­ no". dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje.

on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova. čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje. da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona. i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju . sa svećama svuda unaokolo." Da bi prikrila svoj san. koju je san verno kopirao. ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju. ona bi sigurno bila među slušaocima. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro. starijeg sina. onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. Kad bi voljeni čovek. zapravo sam ga ja vaspitala. bilo gde objavio neko predavanje. Otona. a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. osamostalila. devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću. i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi. To je bilo na dan koji je prethodio snu. jedna mlada devojka.158 Tumačenje snova. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe. Vi biste dan proveli kod svoje sestre. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali. dok je on menjao mesto negde na sredini razreda. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. kome je otada bila poklonila svoju nežnost. Maloga takođe volim. Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem. Karla. uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka. tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert. ponovilo bi se isto. Pa ipak. šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno. potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. Recite mi sada. Oto je bio moj ljubimac. situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. On leži u jednom ma­ lom mrtvačkom sanduku. ukratko rečeno. izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom. Rano osirotela. ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. Pacijentkinja. ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona. Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra. 1 Izopačenje sna 159 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi. počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina. Vaš san je san ne­ strpljenja. profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. sklopljenih ruku. koji je spadao u stalež pisaca.

160 Tumačenje snova. — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne.. ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna. 11 Frajd. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje. ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. mislim zbog čedomorstva. da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti. ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati." — „Slušajte dakle. Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. prilazi mi jedan gospodin. Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem. nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje. šamar itd. „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali. Kad smo se ujutru probudili. Sećate li se. ili što je gotovo isto. treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova. loža. VI . Kao tako mnogo mladih žena. i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. „Sanjam".svojim novorođen četom?" — „To je tačno. I Izopačenje sna 161 ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. Nijednom svom pacijentu. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna. san­ duk. 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije. to moram priznati." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem. U međuvremenu se baš mno­ go što-šta izmenilo." — „Ali meni je to potrebno. kao: kutija. ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre. dogodilo se između nas ponovo nešto. to je jedna tugaljiva stvar. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da. vi ste tobože ubili dete. I kad sam joj to u toj meri objasnio. šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači. Onde me čekaju zatvorena kola. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju." i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku. u napadu besa. legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim. nikako. Odabrana đela." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". to bi nas moglo odati. inače se moramo odreći tumačenja toga sna. pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci . Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri.box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad . posle jedne žestoke svađe sa mužem. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato. koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka. tako priča moj svedok.

Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. I Izopačen je sna 163 ne izvrši. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene. u* . ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. Uostalom. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. On. vodite kući. pokazuje opet to isto.1 Štaviše. za to mo­ žda ima više od jednog razloga." — „Razumem. Što se ispunjenje želje. i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno. krije u tako neprijatnom obliku. u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus. dakle. sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­ lazi kod mene. onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa. pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu. i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan." — „Još jedan odjek vašeg sna. koje sačinjava jezgro sna. oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. Poslednji san te vrste. kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna". podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca. dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin. i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje. uostalom. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi. pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja. jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. S ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje". On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima. Vi je. Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina.132 Tumačenje snova. Sa izvođenjem te namere ja ni­ sam imao nikakve veze. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora. A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu. Neki mladi lekar." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio. koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo malo da prijavi. ali sam dugo bio u razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti. koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu. umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. Ovim neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece. koji želim da saopštim. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog.

nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju. naravno. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­ lja ne isključuje postojanje jedne želje. 1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. udo1 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. pošto postoji odvrat­ nost. i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom". Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva. . I Izopačenje sna 165 joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti. čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. 1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II. kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­ ma. ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­ čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­ mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. Kako ga njegov stariji brat „sekira". Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju. Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje. to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj. želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo. II. Takve ljude zove­ mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu. sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi. pa ipak je to mazohistički san želja. bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. San. dakle. 1911/12. čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo.164 Tumačenje snova. i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. S druge strane. ako se ne plaši­ mo truda oko analize. i ja joj kažem: U pitanju novca. koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja. mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­ nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati. Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja. i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. III. Ali. ne mogu miati nikakvih obzira. namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­ vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­ ma. nikad nisam rekao nešto slično. ali jedan od njene braće. Izopačavanje sna stvarUkazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima.

I Izopačenje sna 167 no se pokazuje kao akt cenzure. nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog izvora. koji nije dospeo do primene. nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­ zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom. ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj.166 Tumačenje snova. Jedan živi veliki pesnik koji. Ali. Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. o snovima draženja na žeđ.1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom. skrenutom sa svoga cilju. čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah. o čistim snovima komoditeta. naime. mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje jedne (potisnute. doduše. u Suddeutsche Monatschefte. protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­ blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­ nih snaga (nasuprot „destruktivnim")? . 1895. o draženju na ekskreciju. ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu." E. tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu. da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte. ako one nisu dobre za nji­ hovu sklonost ka napadu. Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine. On kaže „po pravilu i erotične snove". I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. ili vožnju jezerom. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt. suzbijene) želje. primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. da nadoknade pro­ pušteni obrok itd. sabrana dela sveska I). Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena. tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa1 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. Meine friihesten Erlebnisse. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju. jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna. po pravilu i erotične želje. a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. Istina je. čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. Kraći u tekstu sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne." („San koji sam sebe tumači"). kao što mi je rečeno. Spiteler (Spitteler). bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­ ljan: da ona. na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi. Ali. u zavijenom i simbolički obučenom obliku. i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde. Oktobar 1913.). te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna. Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje.

koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim. izgledale obezbeđene od napada. bilo svoj ili tuđ. u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji. moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna. pri tome. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu. Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života. koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna. Kad god uzimam neki san. posmatrali na manifestnoj sadržini sna. obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna. možemo otkriti latentnu sadržinu sna. možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja. i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. takođe Vid-Halam). odnos prema danu pada u oči u toj meri da Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka. kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. Otkako smo u stanju da. 1. 2. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert. dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna. ra­ zume se. koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna. san o mom stricu sa žutom bradom). Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog.Recentno i indiferentno u snu 169 V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje. 1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su. za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. 1 . ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je. Poznavajući ovu činjenicu. Hildebrant. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem. 3. moramo osetiti po­ trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle. Strimpel.

itd.170 Tumačenje snova. . U knjižari S. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu. uplaćujem pretplatu na jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno) vrsti biljaka. Recentno i indiferentno u snu 171 mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. kao u kakvoj antikvarnici. i 5. i pri tom mi sedaju u krilo. u međuvremenu ostavljam jed­ nu ženu da me čeka. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. Flis (W. (Odlomak) . da se. Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met. Snove saopštavam samo onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­ vora. I. dok itd. 6. tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria. bio sam 4. Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. On pripoveda o jednom snu. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna. nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati). 2. ali ja bih se odlučio za isključivo pra- vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). septembra pre podne skrenuo pažnju na taj . ne može polagati pravo na principi­ jelno značenje. Naprotiv. 4. Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti. od ko­ jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. verovatno. Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati. Svoboda. i odabrao sam za tu svrhu n a ­ ročito upadljive elemente materijala sna. is­ tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta u kome me tretiraju kao člana. Na ulici vidim dve žene. 5. sa oštrim crtama Savonarole. Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna. 3. u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. dakle. na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. San od 1. i R.' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". . Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna./2. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati. kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak. mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka. u kome se nalazio u Spaniji. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama. 1. majku i ćerku. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu. hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. septembra u Firenci. negde u Italiji. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru. I . oktobra 1910. i da je hteo da otputuje u 1 H.

Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. pa je san ostavio na miru. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta . Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­ jih snova neuporedivo češće nego regularni. pa sam u sebi po­ mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju. avgusta. Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem. . . ./3. San od 2. nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom. neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. očiju istraživački uperenih u daljinu. Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera. avgusta. ./11. dakle. ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge. da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­ ro da se preseli na neko drugo mesto. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. Na žalost. i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta. ili 25. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom. i dvadesetosmodnevni inter­ val gubi svoje značenje za izvođenje sna. povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­ sora koga sam visoko cenio. gde su mi bečke n o ­ vine redovno slali. septembra uveče. noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument. San od 10. ili možda 40 dana. Povod za san bila je vest.172 Tumačenje snova. jedna „ženska perioda" prema Flisu. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten. i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana. . kao što sam u tekstu tvrdio. ali se otada više ništa o njemu nije čulo. Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. (ostatak zabo­ ravljen). te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. kroz koju je prošao vozom. On je obećao da će mi pomoći. oštroumnog (oštrovidog) pogleda. koji je toga leta umro. kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao. Kad se pro­ budio. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. da bih mu se požalio na svoju ne­ volju. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj veličini. a koji je umro nešto ranije (1. vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene. zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. (Odlomak) . oktobra 1910. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi. I Recentno i indiferentno u snu 173 jedno mesto: Daraus. Dvorskog savetnika L. primljena na sam dan sna. oktobra 1910. kad za­ ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa. ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. pošto sam u to vreme boravio u Holandiji. Nekoliko meseci medaljon. Varaus ili Zaraus. Dvorski savetnik L. Tada sam otišao L. ali n a m r ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". pred sobom nosi lampu (ili lupu). Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan. Ja. „muški" period prema Flisu. On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani. oktobra). San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. veće ličnosti. ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna. III. 250 dana pre sna. već dugo godina nisam video. II. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio.

— očigledno monografija o toj biljci. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain. očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein). Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. i hoće da ode da joj donese cveće. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao . slično kao u kakvom herbarijumu. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. Kad bih ikad dobio glaukom. i taj članak je skrenuo pažnju K. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću.. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. — Ova gospođa L. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis. A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. srela je moju ženu pre dva dana. razbole se moj otac od glaukoma. čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. ta sasvim sam zaboravio. ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. » * * • ^ ^ » 174 Tumačenje snova. U svojoj publikaciji. Naime. operisao ga je moj prijatelj. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. I Recentno i indiferentno u snu 175 gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. Muž joj prilazi. kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. Knjiga leži preda mnom. ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti. Kolera (K. Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Ali ona ostaje ne- utešna. naime članak o koka biljci. jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke. ubrzo po­ sle Kolerova otkrića. otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje. dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. baš prevrćem jednu umet­ nutu tabelu u boji. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­ nijim doživljajima. ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan.

176

Tumačenje

snova,

I

Recentno i indiferentno u snu

177

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­ vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­ dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje 1 za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­ nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­ ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­ danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­ brana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI
1

178

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

179

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«

180

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

181

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this" 1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
1

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik. da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo. brani svojom krvlju. zastavu. neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje. Mora dakle po­ stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog. tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred. na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. da vojnik jedan komad šarenog platna. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi za naš budni duševni život. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja. kao što smo videli. Time mi činjenicu. što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja.182 Tumačenje snova. ona postoji na nekom nesporazumu. psihički značajan izvor sna iz budnog života. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni. Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­ snije vršiti. tako reći za službu nameravanog pomeranja. san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­ nu celinu. I Recentno i indiferentno u snu 183 bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje. noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­ nog učestvovanja naših duševnih snaga. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim. na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu. dakle šta mi mislimo. ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov . mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. koji su dostojni da podstaknu san. to nam stvara utisak bolesnog. doduše. da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna. u kome sam zatekao dva poznanika. da neženja postaje strastan skupljač. koji se međutim među sobom nisu poznavali. oni se stvaraju tek naknadno. kao proces više primarne prirode. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno. za vreme rada u snu.

sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim. videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan elemenat (tok misli. 2 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju. koje je 1 san spojio u jednu celinu. a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim odnosima). Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­ buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj. ali indiferentnog doživljaja. 2 1 . Ovo je svakako pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­ te uslove kojima su izvori sna podložni. 41). Izvor sna može biti: a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog. sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka. I Recentno i indiferentno u snu 185 p r i s t u p u o t m e n e kuće. Odgovor koji iz mnogobroj­ nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­ staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­ ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u u jednu jedinicu. ili da li j e d a n unutrašnji doživljaj. Ja s a m odgovorio: Baš zbog toga mu je i p o t r e b n a preporuka. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije. značajnih doživljaja. San o botaničkoj monografiji. 3 Kao što vidimo. Izazivač sna može biti j e ­ dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o reći kroz misaoni r a d p r e k o dana. san o prijatelju koji je moj stric. za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. na primer Delaž (str. koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem. U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj. ali psihički indiferent­ n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno. Delbef (strana 236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje). San o Irminoj injekciji. drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla). dakle sećanje na jedan psihički v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog. T r e b a da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i - San o posmrtnom govoru mladoga lekara. Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je t a d a bila teško bolesna. c) J e d a n recentan i značajan doživljaj. Ovaj u d e o određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska. s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize. za koga sam tražio protekciju. nalazi u jednom elegant­ nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­ gate ljude. 2 d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje. ili više njih.184 Tumačenje snova. U jednom jedinom slu­ čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. primetio je već veći broj autora. i mi primećujemo ovde da n a m ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e između raznih snova isto tako lako kao što medicin­ ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. ali indiferentnog utiska. tok misli). i 2) da izazivač sna ostaje je­ dan psihički značajan proces. Moj san je dakle opet pronašao veze izme­ đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u jedinstvenu situaciju. 1 b) Više recentnih.

Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H. XXXVII. I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­ zila. ili je pak izo­ pačeno. 1 speti u sadržaj sna samo dok su recentni. Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­ rentni izazivači sna. I Recentno i indiferentno u snu 187 sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni. daje O. ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji. bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna. Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­ držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni. To je strogo i isključivo moje mišljenje. piše na str. naime. dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­ rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­ žaju sna. Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke.186 Tumačenje snova. upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­ nost psihički značajnog materijala. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava. a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo. ili bolje rečeno. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda. pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna. posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima. dakle i nikakvi bezazleni snovi. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna"." Ali H. Oni. Ako indiferentni utisci mogu doJedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­ nog za stvaranje sna. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja. San se nikad ne bavi sitnicama. „autokratski" način. 1917). zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan. . ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna. glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost. „Eksperimentalno izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju". Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati. Sto se inače sanja može se ili oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno. prvobitno indiferentni elementi. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni". odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna. Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. Rešenje. ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie". Elis.1 Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja.

toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto 8 nije bezazlen. raskomadanih. spašavaj se! izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili. a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu. Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem. i pri tom crna. Kasapnica je bila već zatvo­ rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen. a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu. može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i 1 crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­ jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju. Ona kaže: Ovo ne poznajem. nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. I Recentno i indiferentno u snu 189 čiti. kao što ona naknadno dodaje). ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti. i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora. seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje. Ali stani.). dakle što se kaže ili čuje. to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. po­ što je nešto zatražila: Toga više nema. kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. ali crne boje. prev. a potisnuta re­ čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima). i to Delbef (str. 2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. među „tihe vode". ali i 2 ostala zelen — kao uzvik: Crni. Sigurno jedan bezazlen san. igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­ zija nepristojnog. to neću uzeti. Mesar joj kaže. od obe re­ čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­ uzela je u san beznačajnu rečenicu. Crna rotkva = Schwarzer Rettig. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. rett dich! Dakle. Schwarzer. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. obrađenih naravno kao sirov materijal. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu. malo izmenjenih. tumačenju može se poći od takvih govora. nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila. ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". I Neka inteligentna i fina mlada dama. ali pre svega istrgnutih iz celine. Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu". „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala. Iz­ gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu. priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. povezanu u vezice. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao. Ja sam dakle kasapin. Ona odbija i ide piljarici.188 Tumačenje snova. možda ih je izbegla. izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. Kome ovo tumačenje 2 1 . Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti. Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je.

Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­ hodnog dana. I ovde jedan realan povod. i otada sam kod dru­ gih osoba nailazio na isto držanje. izgleda nečuveno. ako je slomljena. doduše. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona. pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu.190 Tumačenje II snova. nemojte gledati tamo. Sve­ ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije. a gospođica da to nije njena krivica. — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. Njen je muž tako pitao. a ona je tako slično odgovorila. ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. me­ đutim. primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­ raju dobro jedan drugome. . Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo. Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". ali ona nije bila slomljena. ne isplati se. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom je opasan. — u aluziji i u snu. podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san.). dakle. ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak. Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Kondom je s pravom „kaput". tako da ne stoji dobro. Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­ umu od koje je potekla njena neuroza. jer se navlači preko. Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje. kao da je htela reći: Molim vas. koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima. U prevodu se to ne može tačno izraziti. moram ga već inače prevući kožom. ali sveca je slom­ ljena tako da ne stoji dobro. a debeo loš. stvar koju je njen muž već pre braka imao. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. a tako zovemo i laki kaput. ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. prev. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski kaput. Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima. u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se. Tamo su je pozvali da skine jaknu. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. Jedan finiji sud će. I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. ne isplati se. IV Ona stavlja svecu u svećnjak. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto velikih. Devojke u školi kažu da je nespretna. I Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. 1 i tako dalje. moram odmah da idem. nego je postala neprikriveno svesna i suluda. Smisao se vidi. onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). Izgleda. priča o klaviru da je to odvratan san­ duk koji daje loš ton. a ona se branila recima: Hvala. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". što je stra­ šno.

U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ ment. Vrativši se u svoj zavičaj. " Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota. i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­ skih kapaka. „Apolon" u latentnoj sadr­ žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi. napomene uz san. iako su stvorili mesto u budnom mišljenju. dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. Poslednju reč nije čula ili je ne razume. a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. a i nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. što sam danju zaista uradila. I Infantilno kao izvor sna 193 menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. Kao naročito ubedljivu navodi A. dakle. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila. " Wenn die Konigin von Schweden. Povezivanje teme onanije sa impoten­ cijom dovoljno je jasna. V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki. spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja. . da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje.).192 Tumačenje snova. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­ jim je razgovarao. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava. . bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . Sanjala sam nešto. pored zatvorenih prozorskih kapa­ ka sa apolo svećama . Svi ovakvi sudovi o snu. 1 potvrditi. jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati odakle vode poreklo. Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. 1 Sve ovo za­ ista nije bezazleno. Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. VI I . Kaže nam se. Svakako jedan 13 Frojd. Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica. kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže. mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada. prev. Ovog puta bar ništa loše. Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. priča ona. Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem. naime. . Odabrana dela. po mitologiji rođena iz Zevsove glave. Reč koja je ovde izostav­ ljena treba da glasi „onaniše". . Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju. Obožavana je kao đevica (Prim.

Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka. možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav. otkriti bez analize. čije su omiljeno jelo knji­ ge). smejući se. — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san. a za čije se ispunjenje san predstavlja. da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. nisu sma­ trali preprekom. I Infantilno kao izvor sna 195 snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo. bez pomoći tumačenja sna. iako se sam više ne može da seti toga. naravno. i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu. Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana . jer mu je tada bilo šest godina. o kome je u stanju da da najtačnije podatke. on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. video u svom detinjstvu. Posle či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. Mlađeg dečaka. mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao. starijeg sina. Veoma zainteresovan. da san sa­ država elemente iz detinjstva. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­ jem odnosu sa sadržinom dečje scene. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna. koji se. Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala. — herbarijum — knjiški moljac. kome je tada bilo tri godine. Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva.in na­ tura" kao davno nestali predmet od porculana. Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti. kao i san one de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert. Ljubavni par bi njega. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se. Kad je bio dete od tri ili četiri godine. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav. kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka. slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima. kad je naime tako­ zvani perenirajući san. snevan najpre u de­ tinjstvu.. uostalom. i čoveka i mesto. tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja. raskidati kao artičoku. potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. San. pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. On je očigledno reč Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje. opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne. vodi poreklo iz de* . sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju). kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično.194 Tumačenje snova.

pro­ ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. prema tome. a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. Mi­ slim na san: prijatelj R. Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka. ZJngera. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­ jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru. tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. I Infantilno kao izvor sna 197 tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. Odakle. Tam­ na stena. srećnoj zbog svoga prvorođenog sina. sudili u ovoj stvari o meni. Ja ne znam kako bi drugi ljudi. i koja je. i nežnost u snu za prijatelja R. mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske . Giskre. Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. mislim. i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­ ke građanskih doktora llerbsta. onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. je moj stric. čija je moć na zemlji prošla. u svojoj škol­ skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja za profesora konkretno pojavio pred nama. ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena. ali ako sam bio. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak. i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti.196 Tumačenje snova. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva. punog nade. i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­ ljani. kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. San je bio moj lični. možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv. Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente. ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao. kamo su roditelji obično sobom vo­ dili svoga jedanaesto. koji misle da me znaju. i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. tako blizu vode. sna­ ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. svaki marljivi jevrejski dečačić. Bilo je to vreme građanskog ministar­ stva. zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. u budnom stanju glasio sasvim drukčije. pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. iz kojeg je izatkan san. daleko od mene. Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo.ili dvanaestogodišnjeg sina. dakle. Bergera i drugih. Među njima je bilo čak i Jevreja. U ovom materijalu. živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­ diram pravo. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­ nim izaslaniku koji je došao po njega. onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­ gućno da ću ja jednom postati „ministar". u snu oni rastu na li­ vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu. Niti je to pak proročici škodilo.

198 Tumačenje snova. kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­ sti. koji ga je sreo na njegovom putu stradanja. 1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim. bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina. pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj. Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. zatim ga uhvate. lik semitskog vojskovođe porastao je još više u moPisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). i osećanje bla­ ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­ čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. na pitanje kuda ide. koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera. o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski. svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. Uostalom. Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata. vode svi putevi. mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu". pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima. Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim.). Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju. i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad. Diabetes = šećer­ na bolest (Prim. odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži. i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu).). kao i toliki mnogi mladići u tim godinama. kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi. — u Karls­ bad. čije je stanovništvo bilo slovensko. ni meni kao ni njemu. dijabetisom. San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu. 1 . mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života. i on je krenuo u Kampaniju. kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću. prev. prolazeći pored Rima.. a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad. i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav. mada nemam ni pojma o tome šta on znači. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam. Ta ja sam se kretao tragom Hanibala. prev. tako če­ sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ ma tako rado navodimo. jer u Rim. pronašao sam najzad. konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal. nije bilo suđeno da vidimo Rim. I Infantilno kao izvor sna 199 anegdote koje kriju tako mnoge i duboke. pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati. nemački Zucker = šećer. kao što je poznato. prethodnik romantizma — Prim. kao da proročki predviđam." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča. da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju. prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim. i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker". a on posle toga jednom svom poznaniku. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji". pošto je od­ lučio da ide u Rim. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase. Uostalom. sa kojim sam bio postigao ovu sličnost. Hanibal. I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje. Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825).

biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma. Geca Kon. pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek. tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. valjda. Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. 243 i 245). prevod: dr Hugo Klajn (Prim. U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu. u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo. čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. lepo obučen. Sećanje na to se. i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje.. svakako.A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata". 1 Infantilno kao izvor sna 201 jim očima. prev. Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo. sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­ će sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena. zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara. izdanje. . na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­ nibala. snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. Hamilkar Barkas. i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene. isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. doduše. Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. Sa­ brana dela sveska IV. da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on. str. I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje. ali je jako potamnelo. prev. Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. Bilo mi je. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo. maršala. Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama. Onda naiđe neki hrišćanin. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­ titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine.). kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­ nuti ljubimac. sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. glasio je ravno­ dušan odgovor. Tako mi je jed­ nom. scenu u kojoj je Hanibalov otac. deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu. izgleda. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­ gu koja je mome osećanju bolje odgovarala. Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­ ška koja me iznenađuje. X. utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna. 1929. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­ slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju. ćivutine!" . i čije ispunjenje privremeno. sa novom šubarom na glavi. To mi nije izgledalo kao neki ju­ nački podvig jednog tako visokog. Što se dublje upuštamo u analizu snova. 1 (Ovo davanje prednosti. išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu.200 Tumačenje snova. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. — Knjiga je prevede­ na kod nas godine 1937. Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja. tačno sto godina kasnije).). „Karijatide". svoga 1 sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti. i njegovo po­ novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom.

po njegovom trajanju i su­ štini. „Eine Hetz". napujdati. prev. Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. otkrio se i on sam. u cilju tumačenja sna. naročito budući da ja. pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­ stoji nikakav drugi dokaz. izgleda. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu. kao da pravi mnoge male kvadrate. Stoji u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. Istrgnuti iz njihove celine. vijanje. naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. kako kažu Bečlije. terati. znači: potera. bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­ nica samo jedna reč. bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu". Kad je ugledao njegove geni­ talije. što je opet „hajka. ali ona trči i pri tom neprestano pada. to me neće sprečiti da taj mate­ rijal objavim. manje bezazlene. rečenicu: „Die Kuh rannte. preuzeo pasivnu ulogu. Pored toga. To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. Reč hetzen znači: natutkati. pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. umesto aktivne. da ne ide peške. oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila. žurba". Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet. Rečenica: Die Kuh rannte. — Materijal koji se u analizi po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu kod dece: da. ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao. . jurenje. ali se sad izmenila utoliko što je sne­ vač. I Infantilno kao izvor sna 203 prethodnog analitičkog rada. od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja. da ne bi zakasnila na voz. naime. upoređivao sa ortopedskim lečenjem. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica. 1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme. goniti. otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge. ali je. Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje. 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten". u kojoj se nalaze sva­ kojake mašine. Pa ipak. ili u onaj što je već određen za nju. Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim. čak. što sam preveo sa „karakter jurnjave". ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak.202 Tumačenje snova. na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. Ako se iznose tak­ vi primeri.). Ona čuje da ja nemam vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. i slično. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju. gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud. dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti.

onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­ varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­ ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t njom da je tata više neće voleti. da li sad m e n i t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme. ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. I Infantilno kao izvor sna 205 pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­ više malo v r e m e n a i pažnje. K a d je dotrčao da ih pomiri. kako u devet kvadrata. u svima pravcima daju rezultat petnaest. Mnogo ljudi su se 1 2 Dem Fass đen Boden ausschlagen. i kao što proizlazi iz drugog. izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­ japljene a koje. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja. reč „ p r ­ ljav" pri t o m stvara most). Ako sve to o čekanju. da će joj se braća i sestre smejati itd. Ovaj beži ka jed­ noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. treba da u snu opiše reč „prljav". čini mi se. oni su pobegli. i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. . I sada se za l a t e n t n u sadržinu sna može konstruisati misao. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. možemo upisati brojeve tako da. Z a t i m je pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu. Tako se n a d o vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­ čak. — Dečaci p i n t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno. Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. i ovamo spada i strašan „pogled". To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­ d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu. i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih. kod obaran ja i njihovog uriniranja. misao koja je cicijaška ili prljava. u pitanju je žena koja urinira. sjedinjenih za n u ž d u u j e d n u fantaziju. on ide u šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima. Snevač je juče stvarno video dva d e ­ čaka na ulici. A m u ž to potvrdi. Na Grabenu pada na kolena. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­ zitkartu sa adresom. Stezana. kao „ r a n a " . nalazi se i u sledećem snu j e d n e starije d a m e : 2 Ona žuri napolje da obavi nabavke.204 Tumačenje snova. i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. od kojih je jedan oborio drugoga.1 — Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. viđene u v r e m e detinjstva. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. Najzad. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću. — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka. S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­ hodnog dana. ako se saberu. on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­ ma dokazao. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva. on se zvao Marija (tj. jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju. San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča. dok ja ne kažem itd. kao pokošena. u kasni­ j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso". Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­ ranja. bio je devojka). da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna). To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda.

Tada joj je bilo dvanaest godina. naročito fijakeristi. naposletku mora da joj je to pošlo za rukom. koji se uostalom kasnije njome i oženio. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte. i koja je zajedno sa svo­ jim ljubavnikom bila „ekspedovana". kao što sama kaže. jer ona pada na Grabenu. kroz prozor bacaju za njom jednu tešku. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. Ovamo spa­ da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne. kofer jedne oso­ be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva".). za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo. i iznosiću ih još. o „padajućem". koju su otpustili pošto je krala. i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ ćanja iz detinjstva. „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­ njaj se. do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu). a kasnije. Ona je u mladim godinama bila jahačica. ali niko da joj pomogne da ustane. i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu. u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. — Kad neka ženska osoba sanja o padanju. čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri.206 Tumačenje snova. 1 . A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. To je podseća na slanje prtljaga na železnici. Ovo sećanje jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se. onom trgu u Beču koji je po­ znat kao korzo prostitucije. i to kroz prozor. Međutim. očigledno. 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh. u još mlađim verovatno i konj. U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. specijalno histerične oso­ be. naravno. i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. od prizora sa konjem koji je pao. i sama sebi. koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ ma patnje. znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. Prva situacija u snu uzeta je. Ona čini mnogo neuspelih poku­ šaja. na jed­ nu kuvaricu. Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem. Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojavFensterln. što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­ lizi već postale poznate. isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova. da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu. ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata. na sitne utiske sa boravka na selu. od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti. kao što „padanje" ukazuje na trke. naravno. Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom. o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­ ne scene s jednim domaćim slugom. ta redov­ no su u pitanju neurotične. O tome je ona. prev. I Infantilno kao izvor sna 207 skupili oko nje. Dokaze za to već sam iznosio. kao što je u detinjstvu jurila. Prtljag. od reci Fenster = prozor." 2 Moja zbirka. ne zauzimaju za nju kad je pala). dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade. jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući. na „Fensterln" na selu1. samo čula. ali pred­ stava o epileptičkim grčevima. kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. suprotno stvarnosti. ona je „pala". Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima. kod raznih povoda. A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­ dine. onda to svakako redovno ima seksualni smisao. Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva.

Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. mi razgovaramo sasvim prija­ teljski. Prilazi mi jedan stranac dugu­ ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju. iz­ nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome. Naslov r o m a n a i ime njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio. izjavljujući da je to njegov ka­ put. koji je bio velik obožavalac ženske lepote. Ja još uvek ne z n a m šta da počnem u analizi sa ovim. Drugi ka­ put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. zaista te P a r k e koji­ ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­ dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k b u d e gotov. kao meni. Odjednom se uz ove t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­ binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­ darica — majka koja daje život a ponekad takođe.. t a k o priča anegdota. I) Pošto sam putovao. trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje. ne­ što malo iznenađen što je oivičen krznom. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. t j . Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor). kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila. sećaće se kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. od kojih je jed­ na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. Ponovo ga svlačim. i u m o r a n i gladan potražio postelju. 14 FrojćL. dakle. kao da p r a v i knedle. ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. VI 1 1 Parke. u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta. vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­ verzitetskim slušaonicama.)? Ali posle toga. Odabrana đela. Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­ čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­ fesora univerziteta. Iz­ vršiti plagijat. ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju. jednom je. J e d n o od t i h imena je Pelagija (Pelagie). I Infantilno kao izvor sna 209 ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. kome je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva.208 Tumačenje snova. koja konac preseče. Navlačim kaput. javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­ votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač. (Prev.. Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se p r i tom skidaju. Neobično zaposlenje za jednu Parku.. trlja ruke. p r v u h r a n u čoveku. samo što između njih nema t e ­ sta. 1 Takve su. Tada je majka protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle. Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije . jodnu o drugu.ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. grčki Mojre. J e d a n mlad čovek. Lahesis prede konac do kraja i Atropos. ali upravo onaj kome zahvalju­ j e m za svoje histološko znanje (epidermis). Tamo stoje tri žene. Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje. tra­ ke . pa da se zato u zemlju m o r a m o i vratiti. prisvojiti nešto što možemo dobiti iako p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku. dakle. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži. Na g r u d i m a žene sa­ staju se ljubav i glad. izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni. J u n a k poludi i n e ­ prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. napomena). Napisao sam izraz plagijat Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama. — J e d n a od P a r k a . . počeo sam da ga čitam sa krajem p r v e sveske.

I Infantilno kao izvor sna 211 bez namere što mi se sam ponudio. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno. ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao. i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­ darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo 3 iz apoteke. a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna. ako o ovome opširno pri­ čam. prev. ništa nije sveto. onda je to akt odmazde. slobodan od svih želja. Hunger = glad (Prim. a Knodl pođseća na knedlu (Prim. možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost. očigledno. i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi". 1 Uostalom. . Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim. ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom. — (. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­ da za jednu napomenu punu aluzije. 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke.210 Tumačenje snova. pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje. one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem... jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti.). ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju. Ali prekinimo ovde. javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl. prev. Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji. von Gothen oder vom Kote" — . pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena. I najzad. doduše. 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja. ili Gota. koje utoljuje glad. To je jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza. 2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova. A drugi deo pred­ stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu. Kned­ lom. Tamo Ifigenija. (Kazao mi je svoje ime i. kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst. Bez straha da će nam neko protivrečiti. vidi gore). Staviše. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom. božanski likovi. 62). ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. str. i* . predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto.. u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam.). Brike. drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove. uzvikuje: „Tako ste se i vi. Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru.). koji hoće da me spreči pri oblačenju. kao Knbdl)2. da ona već nije uspostavljena radom sna. nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove." 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. pretvorili u p r a h ! " (Prim. Iz apoteke. prev. ljastim licem i zašiljenom bradom. Flajšl. pocrvenevši. a to je kokain.). prev. ili blata" — pošalji mi ih!). pružio mi ruku).So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub. U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne.So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten".I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju"). kao da pritiskuje da se predstave iznude.

Ja skočim.).1 Ja mu za­ ista ne zavidim. i pošto se požuda neće zau­ staviti p r e d nepravdom. (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao). a smrt neizbežna. p r a v o gospodara koje grof Almaviva želi da ostvari kod Sizane. izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu uzme voznu k a r t u . kao što odgo­ varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. uprkos kiši. On je. I Infantilno kao izvor sna 213 i mala nepravda. t j . Taaffe) govori. ali odlazim na p e r o n p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije. ali se čudim ovom svom mišljenju. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­ čenjem dolaze do izraza. Pošto je otputovao vozom za Išl. koji opet p u t u j e u posetu caru u Išl. trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m u čekaonicu. predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. i mo­ ralo bi se bežati. — prim. n a d a m se. za­ pravo jedan zgužvan skelet lista. I stvarno. — Jedan grof (Tun ili Taje. ne n a noseći im zlo. . Zatim ne­ jasnije: kao da je to aula. Uz to. Ćelo veče bio sam u razdraganom. P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će doći. kroz glavu mi prolaze sva­ kovrsne d r s k e i revolucionarne misli. sva uzdrža­ vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim kaznama. 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako. značilo: ne raditi ništa. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. — (Prim. u četvrt do t r i u jutru. Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba. zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša. Nichtstun bi. Pozvan da kaže nešto o Nemcima. Pošto ovo ima seksualno značenje. Ich spiel' ihm eins auf. svi moguć­ ni veseli planovi za ferije. skočim2 dakle. Tanzlein wagen. pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla. očigledno vladinih soba. Za to v r e m e nešto pevušim što je. sećanje na v r e m e kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana. odlučujem da ću podići galamu. borbenom r a ­ spoloženju. život je tako kratak. ja se svetim time što mu predlažem da u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­ t u a l n e p o t r e b e putnika. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode. i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje. m o r a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti iza jednog sna.). ali sam s m u k o m postigao da tu osta­ nem. prev. prev. prilazi zaposednuti. T a m o vidim grofa Tuna (Thun). nazivajući ga grofom Nichtsthun. šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna.212 Tumačenje snova. ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m cenom. prema tome. on zatraži polukupe prve klase. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha. tražiti isto pravo. Soli er's nur sagen. da bih protekcijom dobio kupe. Pozivajući se na svoj činovnički rang. uviđam. sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se iz sledećeg sna: Gomila ljudi. kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen. II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­ n u o na letnji odmor u Ausze. ne treba propustiti nijednu prili­ ku. tako da preko noći n e m a m na raspolaganju toalet. ali ne u prolaznom vagonu. sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. skup studenata. došao otvorenim kolima. Posle toga dobijam jedan kupe za mene. Sada dolazi j e d a n gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik. on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list.

Ja sam. a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar. koji se strmo penje.Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put. od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. Stanice su pu­ ne. a drugi španski): .. duša te zavere bio je jedan kolega koji je. Ponovo se nalazim ispred stanice. kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau). Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica. Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni. a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže. puna praznina i praznina. pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. I Infantilno kao izvor sna 215 u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica. međutim. moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm. Misaona veza vodi me zatim u Englesku. Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih. Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju. što ljudima veoma pada u oči. a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. što sam naposletku izbegao kon­ trolu. Ovde se scena prekida. Pa onda. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. rekoh mu. Gospo­ din se pretvara da je šlep. drukčija od ovih fasada. dakle. i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. ali vidim da je ovaj plan već sproveden. Izbegavam da razgovaram s njom. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. jedna starija. Opet nerazgovetno. bar na jedno oko. nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu. na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa. i pri tom sam sebi izgle­ dam veoma lukav. izgleda. na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf. u kuću mo­ ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao . Vo­ zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. uostalom.. debela žena. pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio. i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu. i ja krenem tim putem. od- maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof). na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898. Pri tome se plastično vide po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha. Ona je. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama". Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. pronalazim plan kako bih ostao nepoznat. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici. Ako nas kondukter ovako vidi. jedan nemački.. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848. ili smo je kupili). ali sa jednim starijim gospodinom. pozvat na odgovornost. a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih drama. Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste. Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. bol­ ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati. stajao je tako kao grof u snu. Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali. profesora nemačkog jezika. i od školskog tiranina.214 Tumačenje snova. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama. ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom.

koji ima dosta posla sa budu­ ćom revolucijom. Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­ nje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba.). Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. Ja skočih (kao u snu). 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra". ali sam ostao uporan.2 To znam iz Zolinog romana Zerminal. preko jednog imena. Sau.— Isabelita. 5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija".. Isabelite.pisse-en-lit". — Netraženi biograf kojeg sam našao. Ve­ lika gužva. Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci). Izabelita. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita. Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u francuskom jeziku: 1. karanfili. ja se progurah napred da bih zastu­ pao jedno veoma jednostrano gledište. skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus. I Infantilno kao izvor sna 217 Rosen. ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu. ako bih ikad došao do toga da 1 prev. to je ime jedne biljke (maslačak).). U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­ ma prirodnim naukama. i 2. Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier. Tada se diže jedan razborit stariji kolega. znao bih takođe da zaobilaznim putem. pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri.). Ovde se pro1 2 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir. Ruže. lale.216 Tumačenje snova. uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja. jer u samom Žerm.4 I sad moram napo­ menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­ premljen. ! U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim. Tulpen. pun materija­ lističkog učenja. koji mokri u krevetu. ka Izabeli i Ferdinandu. . prev. i dobro nas je izbrusio. od cveća preko španskog kratkog stiha.).ne znam da li s pravom. preko Henrika VIII. Osim toga sam reč Huflattich. pošto je oluja špansku flotu rasturila. Hund. 2 Španski stih dolazi iz Figaroa. alle Blumen \velken 1 . kao pisser za manju potrebu). svako cveće vene. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­ stavio ime Jehovah. * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. Pisser znači mokriti (Prim. od koje se pravi salata.inalu. que se marchitan las flores. što ruže venu. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega. u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim.La Terre". opisuje se sasvim neobično takmi­ čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus.. Schwein. Zutokljunac. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere). 4 To nije u delu „Germinal" nego u . Nelken. engleske istorije do borbe armade sa Engleskom. a crveni socijaldemokrata. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija. u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. Ne placi. Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima. 3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja. prev. sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci. koji. rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. i to na pozadini jednog oblaka. koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase. Greška koju sam primetio tek posle analize. stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja. prev. no llores. postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt. — Uostalom.affe1. — preveo sa .

U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje. 1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. S pravom će se naslućivati da me sek­ sualni materijal goni na to potiskivanje. kao tako često u snu. stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom. kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­ votu već odavno savladanog ludila veličine. I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva. Uporedi u tome F r o j da. Beograd. do 1872. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav). 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna. koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja). Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­ dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu. u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu 1 „Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama). 167. crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti.). ženska glava. str. a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula. nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos. tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?". I to hvalisanje na svima poljima. consiliarius aulicus). i to iz obzira prema cenzuri. Uostalom. izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. 1 .): Grilparcer Franc (1791. nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene. b) žena.2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti. Ja se. Uvod u psihoanalizu.218 Tumačenje snova. kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru. znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). pri tom. Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled. mrkoljubičasta. prev. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer. 2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje. Naslov ove dra­ me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim. ali ona. naime. Sadržaj lju­ bavne antičke priče Here i Leandera). smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja. — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera. čija se boja. U ovom razdraganom snu ja se. (najbližem većem gradu) kupiti jedan. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu. kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. bio je najveći austrijski dramatik. Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece. čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom. treba paziti i na upoređivanje muškog Lovac na devojke. (Prim. nov. prev. očigledno. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu". ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. lep. koji je tobože patio od incontinentia divi. 1933. čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču. što se obećalo — mora se održati). 1 Infantilno kao Izvor sna 219 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. i kad su me zbog toga grdili.") Ali ja mislim da je on.

i otac je. — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete. jer bi se te kletve odmah ispunile. sprečavati da ne grdi i ne psuje. a najmanje u vreme ovog buđenja. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu.La Terre". urinira sad preda mnom. Uostalom. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna. otac bo­ gova. jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha. naravno.220 Tumačenje snova. tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno. neke vrste Ganimed. kao što sam ja tada radio pred njim. i koje se vrlo lepo sećam. dakle. zato sam u snu ja njegov bolničar. što mi se zatim ujutru i dogodilo. da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo. a otac je najstariji. uloge za osvetu izmenjene. kad mi je bilo sedam ili osam godina. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost. pošto je šlep. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog . prvi. — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu . — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­ mu Oskara Panice (Panizza). ali ne ume da čita. pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku. naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje. primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). I Infantilno kao izvor sna 221 stakla i ženskog kofera (box). koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­ tike. — Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju.. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­ no staklo za drugim. pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati." Ova dečja scena daje. pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom 1 . ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju. očigledno otac. — „Misliti i proživeti je ovde tako 1 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje). u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno. grdeći me zbog toga. — Pravljenje planova je ocu upućen prekor. Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn. materijal za poslednju sliku sna u kome su. Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam. kojima se ponosim u teoriji o 2 histeriji. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­ rakternom crtom slavoljublja. Osim toga ja s njim teram šegu. — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­ toma. kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina. — Uteha Ođinova. svodi na pobunu pro­ tiv oca. za dete jedini autoritet. Stariji čovek. morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". u četvrt do četiri ujutru. kao da želim da kažem: „Pogledaj. Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta. kao da sam time ispunio svoje obe­ ćanje. i njega mora njegov arhanđeo. prema kome i muška guska ima neki odnos. Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju. tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. pa ipak je od mene nešto postalo. koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti. iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­ morava na ograničavanje ove postavke). moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­ ma na moja saznanja. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna.

Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­ živa tvrđenja o suštini sna. o kojima smo u uvodu raspravljali.222 Tumačenje snova. čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce. slučajni položaj tela i kratke doživ­ ljaje za vreme spavanja. zadržaćemo u pamće­ nju. čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju. oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog. pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije. bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. Ako bih ovu misao smeo. Oba ova karaktera. bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno. isticanje recentnog kao i infantilnog. Rank temeljno proučio. izgleda. Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih. a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje. a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku. i pričinilo mi je mnogo radosti. pored onoga što im se stvarno dogodilo. mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja. i ovde po­ novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču. Dosad je samo O. „Gschnas". u njemu. Ali o toj temi suviše je malo istraživano. ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. Ali tačnost ovog naslućivanja. Tek na ovim fantazijama vise simptomi. mogli smo potvrditi. onakva kakva se upotreb­ ljava u bolnicama. . ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. možda. da uopštim. kao što pokazuju primeri. još je vrlo teško dokazati. na primer oklop od kuhinjskih lonaca. primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja. kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. Od one tri osobenosti sećanja sna. ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće. one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"). San često izgleda višesmislen. i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom". jedno ispunjenje želje pokrivati drugo. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. pri­ lično pravilno. gužvi slame i slanih štapića. tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu. Ostale dve. P r i metio sam da histerični ljudi isto tako rade. I Somatski izvori sna 223 dat bitan uslov za snevanje. stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a dražaj bešike. takođe može jedan smisao. Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima. najradije komičnog i bezvrednog materijala.

pola­ zeći sa toga gledišta. koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju.224 Tumačenje snova. nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje. ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja. delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno. ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa.2 procenata. i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju. preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. Obično se i ovde kaže. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san. VI . i našla samo 13. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo. i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. I Somatski izvori sna 225 žaji koji polaze sa spoljnih objekata. od­ nosno 6. tj. Odabrana dela. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja. on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­ cija ili kompleks senzacija. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja. ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran. nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku). da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja. i mada se. ili osećaj. Izgleda da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima. organa za mokrenje i seksualnih or­ gana. u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora. doduše. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. samo subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela. Rezultat ovog 15 Frog'd. Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost. Proces tako reći oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika.7 procenata. i samo dva primera iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­ zacije. kao što to jezik čini i za budno držanje. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja. dakle ranije percep­ cije. zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi. često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo.

čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima reprodukcije. da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima. ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­ ne slabe tačke. godine vraćaju se ponovo godine 1883. na primer. Grundtatsachen des Seelenlebens. da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja. na primer. pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava. Duša nam. patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15* . Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije. i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata za razumevanje problema sna. Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. koji mi se dogode za vreme spavanja. što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I. ili je ruka bila pritisnuta. pojačane na stepen halucinacija. san. mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna. Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje. a posle drugog oslovljavan ja. prema tome. str. na primer. Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi. izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni. X Somatski izvori sna 227 tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos izSvakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige. naročito od cenestetičkih senzacija. str. 1 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje. verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak. ponikao iz psihičkih motiva. da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips. Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala. koji se prema ovoj teoriji zbiva. Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji. pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije.mmmmmi^mmmmmmmm 226 Tumačenje snova. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska. San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. Na jednoj sličnoj pretpostavci. tj. Lipps. „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom: „ja spavam". čim sanjam i u slučaju da sanjam. može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne". 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira". jedna noga nije bila pokrivena. stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. Strimpel nalazi zgodno poređenje (str. nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji. 55). 170).

Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. n a ­ protiv. po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. na nadražaj mogu probu­ diti da bih ga uklonio. 1918). U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem. kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna. 1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam. pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima. Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje nadražaj a. Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću. Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni. on može raditi logično i sa snažnom voljom. kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima. 35). Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju. u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima. i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese. ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. kao treće..228 Tumačenje snova. Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna. dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. Pre svega. slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem. pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna. drugi autori — Šerner. Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie. on je verovao i da je pogodio princip. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. ili uopšte samo u izdublje­ nim predmetima. pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana. samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. srce u šupljim sanducima i korpama. XXXIX. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše. a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju steUpoređi uz to K. organskom i nadražajnom stanju. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova. ona je izgledala ekstravagantna. U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena. Snevač nije apsolutno otupavljen. 1 penice. ali tako da bol ne uple­ teni u san. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba. ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike. tako već Sernerov pri­ stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. I Somatski izvori sna 229 snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. Lanđauer. tako reći u toku spavanja. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­ cija mora se takođe izazvati. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja. pojedini telesni organ jednim delom kuće. ja se. oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. Kao što vidi­ mo. nalik na krastave žabe" (str. Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko . kojom su se služili stari. duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. 39.

Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova. creva itd.230 Tumačenje snova. ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­ zak. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja. u kome igraju ulogu dva reda fijoka. a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. da bi probudili aktivnost sna. može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida". propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. uva. i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna. izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. najverovatniji od svih. da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama. što je veoma neverovatno. morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel- . Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­ jena teorija o somatskim nadražajima sna. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va. isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju. ili jedan sličan san Folkeltov. prema tome. Videli smo. pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje. i to svake noći o svima organima. da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom. San. ako su od prethod­ nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu. I Somatski izvori sna 231 cele noći. iznete kod oba autora u velikom broju. isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije. nasuprot zamućenosti drugih snova. iz zuba. od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje. a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova. Postav­ lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo- vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne. zatim ponovo zauzimaju svoja mesta. dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice. Moguć je još jedan treći slučaj. Ako smo jednim postupkom. onda je svako drugo učenje o snovima. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­ nih krila pri disanju. Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka. i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija. onda bi se taj san. kao što već Strimpel primećuje. tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak. a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. da jedni druge napadaju. videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka. morali polaziti na­ ročiti nadražaji. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje. da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­ nje. da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. — osuđen i bez naročite kri­ tike. da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi. pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. što je mogućno samo u malom broju slučajeva. ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja.

bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. san ostaje ispu­ njenje želje. i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor.. bolan nadražaj ni izvor. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti. somatske kao i psihičke. koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo. i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi. najpre bojažljivo i ne­ spretno. to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­ terijal za sadržaj sna. Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam bio našao. I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve irise i više snalazim. naime na jahanje. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo. sedim ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće. oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. A san me premešta . doći će spoljašnji nadražaj do izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga. okrenem se i hoću da sjašem. nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo. datih u svagdašnjim okolnostima. Jašem na sivom konju. Nisam bio spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti. Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- znati objektivan. najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju. već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje. Ali dan ranije ja sam pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim. uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom gradu u kome ništa ne radim. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni. moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada. mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo. Kod mene. Pošto sam izvesno vreme ja­ hao ulicom. koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna. vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova. i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. ali ga radije sam odvodim. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja. hotel je u istoj ulici. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­ stao pod utiskom. a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. u saradnji sa intenzitetom nadražaja. dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. I \ Somatski izvori sna 233 nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­ terijal senzacija. Tada sretnem kolegu P. Habitualna akcidentalna du­ bina spavanja. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­ hač. Da kažemo malo drukčije. kao da sam samo naslonjen.232 Tumačenje snova. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim. gubitak apetita. u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut. pa me zato grdi.

i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje. Sećao sam se samo jednog oslonca za san. koja nikad nije bila u Italiji. Prijatelj P. naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. I i I Somatski izvori sna 235 baš u ovu aktivnost. ni inače ne sanjam o tome. voli da preko puta mene sedne na visokog konja. držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama. ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­ tim. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). Ja uopšte ne umem da jašem. pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 . treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien). sv. bilo je to usred leta. na selu. ne baš stoga što ga ne želim imati. na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­ njao: umro je papa. ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje. otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač). jahača. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam furunkula na međici. bol je bio zaglušen. — Ne raditi i ne jesti. i ja sam nastavio da spavam. Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi. Ja jašem na sivom konju. (Sabrana dela. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj. sedeo sam samo jednom na konju. i to mi nije godilo. bio lekar. rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima. i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­ duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru). prev. Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju. . u kome sam poslednji put sreo kolegu P. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu. uostalom godinu dana starijeg od mene. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­ ćen — osetio ništa od bolova. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­ čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj. Neurologisches Zentralblatt 1896. Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna. a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo. ulica u snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. ili trgovca kome su gubici odneli imanje. ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti. Objašnjenje ovog kratkog.234 Tumačenje snova. Osim toga primio je i elemen­ te iz mojih putovanja po Italiji. nego mu po­ jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­ tuaciju sna i doveo do izražaja. i onda bez sedla. Jednoga jutra probudih se. zamenio. nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. I).). „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu". boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli. i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen). ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P.

Zelja za spavanjem. prev. on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu. ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne. . pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu. a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon.1 Uporedimo sad. kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi. to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da 2 ga omete. ako mora da ih prizna. bio izvanredan spavač. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna. ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće. pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju. onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja. uostalom. On sanja o izvesnom G. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna. ali sam sad svoj san razumeo. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. oni služe nameri da san na­ stave umesto da snevača probude. ali i najjače potisnutim pokretima dušev­ nog života. ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja. kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier). Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude. pre nego što se budi. prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci. ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo. U snu o gro­ fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim. a koji su psihičke vrste. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­ kursa. na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja. ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem. zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti. i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. I ako. i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima. Napoleon može i dalje da spava. kako snažno kašlje. I Somatski izvori sna 237 Njegove Svetosti. i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti.). ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume. ili. ne pričaju saglasno o ovom snu. sve do čežnje deteta za majčinim grudima. ne moram ustajati da bih onamo otišao. treće. i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta. Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. koja pati od bronhijalnog katara. a ne njegov narušivalac. mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna. prvo. ali on ume da želju za hranom pomeri natrag. ovaj san Napoleona. Jedan mlad advokat koji. jedno popodne zaspi. koji je. San je čuvar spa­ vanja.236 Tumačenje snova. u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne o senzacijama za vreme spavanja.

onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. tvrdi da takve potisnute želje još postoje. Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena. I Somatski izvori sna 239 vspeli san je ispunjenje te želje. i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. Jer ako je ševa. on je. ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. tako reći. onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama. da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene. Među tu­ mačenjima nadražaja koji su. psihoneurotičan strah. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­ na ne baš aktuelna želja. naime. prema tome. Ako je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe. koja nam je u psihoneurotici potrebna. Kakav odnos ova opšta.238 Tumačenje snova. Pravilno tumačenje. stoga se od svih uopšte mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem. u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. koje će odgovarati tom jezgru. kao i čitav san straha. za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna. Strah u snu može biti. Tada ovaj strah. onda je to kraj ljubavne noći. . to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje. pri čemu odgovara potisnutom libidu. ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. Kad ka­ žemo: postoje. A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši. A ovde moramo ponovo priznati. redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. što izgleda kontradiktor­ no. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja). polagalo bi pravo na aktivno interesovanje. da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. teorija o potiskivanju. on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha. ima značenje jednog neurotičkog simptoma. postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­ limo — izgovor. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. Kao što smo rekli. onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna. ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među njih postoji. stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­ ranje sna. na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadraža­ ja sna. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu.

Ja se stidim. dok u drugom slučaju. doveli do sličnih oslobođenja straha. Ako je jedna od njih aktuelna. koji se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim. a u d r u g o m sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati. 16 Fro^d. somatski izvori n a d r a živanja za v r e m e spavanja (to jest. polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova. ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. tako mi izgleda. Ja. po m o m mišljenju. i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­ me predstavljena. U obe g r u p e snova sa­ držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­ držina predstava. Da upotrebimo j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­ n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je. a u drugom slučaju ne.240 Tumačenje snova. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja. uklanja puštanje straha. one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­ n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen u sadržaju. mi možemo objasniti činje­ nicu da se sadržaj sna. a zadržavajući d r u ­ gi deo. dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta. hoću da požurim i sad se po­ javljuje ovaj osećaj sprečenosti. u j e d n o m slučaju somatski determinisani s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava. u m e t n i k se samo pridržava one ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. i tako. I samo na taj način. stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. Odabrana dela. naime. suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. Osim toga. ona onu d r u g u i u snu ukida. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci. VI . Pri tom svaki put preska­ čem po tri stepenice. obe su međusobno tesno povezane. može se pretvoriti u suprotno. tada i veličina kamena. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­ šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima. kao što je na p r i m e r m e r m e r ili peščar. ne pojavljuje u svima sno­ vima i svake noći. da se nešto ne može u r a d i t i itd. preostala od prethodnog dana. da su snevani iz psihičkih motiva. izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje. Međutim. ako nisu neobičnog intenziteta. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu. pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­ potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­ penica na jedan viši sprat. igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni. senzacije za vreme spavanja). na primer. m a d a je sve psi­ hički determinisano. ističući jedan deo materijala kao odgo­ varajući njenom sopstvenom biću. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka. ili se može savladati. sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­ je odgovara s t r a h u . da se čovek ne može p o ­ k r e n u t i s mesta. povezuju ih nesumnjivo sa psihič­ k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove. Možemo kazati da je u p r v o m slu­ čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje. komad oniksa. J e d ­ nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti. mislim da se oni do­ vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora sna. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. I Somatski izvori sna 241 koji bi. radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal. pošto je oslobođena od potiskivanja. 1 Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. cenestetička osećanja. ako je neprijatno. Tako. dakle da mi ide u susret.

pre nego što uđete u sobu. vi­ deo sam samog sebe. obično me na stepe­ nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­ penice. trenutak ranije. ja se pe­ njem stepenicama u spavaću sobu. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu. nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. onda je jasno čujem kako gunđa. naime. međutim. kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja stepenicama. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti. da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu. u ovoj stvari zauzima drugo gledište. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer. neodređeni stepen neobučenosti. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca. što sam spreman da joj priznam. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. Kad u kasne sate završim svoj posao dole. uostalom već u snu priznato ispu­ njenje želje. Kao i obično. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije. U oba ova sprata." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. I Tipični snovi 243 koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter.242 Tumačenje snova. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu. tj. a sprat više su stambene prostorije. ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­ nas već da očiste cipele. ali sa istinktom za čistoću. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. Ona vreba na mene. koje je san stopio u jednu tvo­ revinu. u jednoj kući kao i u drugoj. mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna. zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca. devojka o kojoj sanjam starija je od mene. kako lakih nogu jurim stepenicama. a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun. kao za potvrdu ove činjenice. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu. odložio kravatu i manžetne. a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16* . tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. raskomotio sam kragnu. takođe jedna starija i džandrljiva osoba. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom. ali kao obično. Domaćica zgrade. nisu stepenice u mojoj kući. pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem. i kad je to konstatovala. ne nalazi se nijedna pljuvaonica. najpre ja ih ne prepoznajem. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. u snu se od toga stvorio jedan viši. namćorasta i nimalo privlačna. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza.

244

Tumačenje snova, I
1

Tipični snovi

245

sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­ gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­ pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­ čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­ stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­ bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­ če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­ snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­ spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­ ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole).

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­ nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­ nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­ nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­ gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­ vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­ no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­ mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­ slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­ njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246

Tumačenje snova, I

Tipični

snovi

247

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­ znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­ kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­ revu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­ stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­ sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­ zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­ ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­ je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­ držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­ stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft

ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­ ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­ kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­ vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­ jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­ ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­ gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­ vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­ puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­ stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­ činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­ razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­ hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su 2 dakle ekshibicioni snovi.
1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248

Tumačenje snova, I

Tipični snowi

249

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­ stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­ koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­ nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­ flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­ ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice".

Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­ nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­ javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­ gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­ dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­ jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­ kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­ stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­ nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­ zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

roditelji ili brat i sestra. želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi. isto tako kao što a i b. ponovo ugle­ dala kraj lesa jednog drugog nećaka. koja predstavlja pravu sadržinu sna. „duh što se javlja na stepenicama". nego latentnoj sadržini sna. Tako je i sa snom tetke. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi. želju da dotična osoba umre. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. Esprit d'escalier je. i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju. pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. na izgled bez međusobne veze. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena. I to zaista mogu sebi da prebacim. Ti snovi znače. koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­ bom na mrtvačkom odru. prev. pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi. I Tipični snovi 251 o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­ ni. utvarati se. Baš kao i u snu: sve ispreturano! 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je. i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja. pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­ me spavanja. poklonilo svoju ljubav. i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­ zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­ stoću. prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova.250 Tumačenje STiova. koje sam na­ pisao jedno pored drugoga. naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže. treba da se izgovore kao ab. čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. kao što smo saznali. Ova želja. oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici. tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti. ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani. A da li je da­ dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). ranije pomenutim. Ako ih analiziramo. spuken ~ . deca itd. u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni. posle slično duge pauze. 1 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­ pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­ gi rođak. ako slede nepo­ sredno jedna drugoj. što im sadržaj pokazuje. dakle. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa. u slobodnom prevođenju. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt. U jed­ noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli. moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­ široj mogućnoj osnovi. da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor". uprkos njenim lošim postupcima. onu istu koju je jednom ranije. ali veoma pametna i sposobna. i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine. budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova. A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje. Pomenuti san o stepenica­ ma izvađen je iz jednog niza snova. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. javljati se (o duhovima). kao jedan slog. nego san samo prikriva. ne daje nikakav po­ vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća.): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati. njeno prebacivanje da sam isprljao tepih.

1 Pogledajmo. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­ mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­ stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim. pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­ mažu. sv. zatim. onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. zavidelo mu i plašilo ga se. najpre.252 Tumačenje snova. Moralnost. prev. To mogu biti i protekle. jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem. Roditelji kažu da se deca ne podnose. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. Gde je razvoj ove moralnosti izo­ stao. I Tipični snovi 253 Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. ne nastaje istovremeno na celoj liniji. klevetalo ga. onde rado govorimo o „degeneraciji". Snevačica je kao malo dete — kada. 1909. Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim". u malog egoiste pro­ buditi altruističke pobude i moral. Vidi Homer. otimalo mu igračke.). Odiseja. a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. i sama odrasla i postala gravidna ugle­ dala se samo na primer svoje majke. mi ga zovemo „nevaljalim". ponovo bude u izvestan ži­ vot. na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još 2 pokazuje. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje. Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života. naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu. još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo. ostaloj deci. A gde je pri­ marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv. Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. naročito prema svo­ jim suparnicima. * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo . Teorija snova ne traži tako mno­ go. brat ili sestra. živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­ nom neprijateljstvu s njima. XI verz. Dete je apso­ lutno egoističko. ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­ šnjosti nemaju takvih želja. 97 i na više mesta (Prim. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi. ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji. čim popiju malo krvi. sveska VII). odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­ šem shvatanju. Kad je. ono je neodgo­ vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva. VTI). očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju. odbačene. ma i malo. I to s pravom. svaka­ ko. i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela. nego su kao seni u Odiseji1 koje se. Starije dete je zlostav­ ljalo mlađe. Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka. jer mi mo­ žemo očekivati da će se. I. ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. po recima Majnertovim (Mevnert). ili da je odvajkada postoja­ la. Sabrana dela. da će. doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju. a ne mogu da nađu razlog za to. to se više ne može sigurno utvr­ diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­ uvijeno priznata.

još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene." U svojoj neurozi. tu je bio još jedan Adolf. Dete posmatra došljaka i onda od­ lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom. Ako sam dosađivao baki. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja. P r i tom je Hans dobroćudno. hteo je i on da joj dosađuje." 1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje." 1 . a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi. nežno dete. sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka. sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. a koje se u snovima mogu realizovati. priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu. Za svoje potrebe bio sam dovoljan. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­ sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­ telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. Od jedne dame koju dobro pozna­ jem. ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­ ma svojoj sestrici.254 Tumačenje snova. dete je ponovo svu nežnost u kući Troipogođišnji Hans. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­ sao pesnik Špiteler: „Uostalom. odgovara jednoj nadmoralnosti. ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­ dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­ tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­ nosi ništa dobro. da joj ljubi ruku i da je miluje. i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­ tiri godine mlađom sestrom. ponekad je čak i smetao. da umre. on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a." U toku Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti. propustio sam priliku za takva posmatranja. njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. Dete je dotle bilo jedinac. Doduše. kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­ nima. i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri. naprotiv. čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji. 1 koncentrisalo na sebe. ali psihoanalitičko istraživa­ nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat. Mnoge osobe. zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­ binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­ me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­ nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti. godinu i po dana kasnije. dakle. sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna. ubrzo posle rođenja jedne se­ stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu. 2 Kod moje sopstvene dece. tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven. ako su me vo­ zili u kolicima. a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda. znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". Kad god se povede reč o njoj. zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci. I Tipični snovi 255 jem. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. koja su na svet dola­ zila ubrzo jedno za drugim. Kad su mu sestrica ili bratić stvar­ no ubrzo nestali. Kod određenog inter­ vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih. Prinudna neuroza. čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. suviše ma(l)a.

tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­ jući! kritiku svoje sestre (1. ni kod jedne od mojih pacijentkinja. on ume druk­ čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. anđela. na moje iznena­ đenje. to razumem. Dete ništa ne zna o strahotama tru­ ljenja. otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju. o smrzavanju u hladnom grobu. kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč. Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­ ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li. to Lucija još ne može da razume?". braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. Još sa osam godina dete. poleteše sa zemlje i izgubiše se. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio. 1912—1918. Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften. tobože. koje odrastao čovek. umrećeš. Odabrana đela. kao što je umro Franc". a ) . kad joj je bilo četiri godine. jedina u ovak­ voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. svakako treba i to priznati. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. „Gomila dece. a za nas neće biti teško da u njemu pre­ poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala. to sebi ne mogu da objasnim. a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko. pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­ rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put. Hug — Hellmuth. uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja 1 predstava o smrti na našu! 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro. Odjed­ nom oni dobiše krila. ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­ nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­ staju anđelčići. On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. sve njena braća. koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­ toma koji je bio na dnevnom redu. ostaje sama. tada najmlađe dete. sa naslovom „Deč­ ja duša" u časopisu „Imago". tako te mnogo volim. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. ali zašto ne dolazi kući na večeru. Sveska I—V. Strah od smrti detetu je stran. i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš. kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu. tako loše pod­ nosi u svojim predstavama. I Tipični snovi 257 poslednjih meseci. može da kaže svojoj majci: „Marna. Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­ jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­ strama. pomislimo samo. sestre. VI .256 Tumačenje snova. Naša mala devojčica. ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna. Kad sam jednom za vreme seanse. i koji je kasnije više puta ponovo sa­ njala. Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. 17 Projđ. na primer. jednoj dami objasnio ovo stanje stvari. kad jednom umreš. o strahotama beskrajnog ništa. sa koje odleću. vraćajući se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju.

1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­ gova dadilja bila otpuštena. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno. dati su u najvećoj meri. uslovi za ostva­ renje želja. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta. onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. ne smetati više onima što su ostali u životu.258 Tumačenje snova. izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­ jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­ rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba. da li odlaskom na put. To što dete od­ sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo. izjavi zato ona svom ocu. Ako dete. Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­ struoznu. dakle. Zadržimo se. „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne". otpuštanjem. ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja. odgovori dete. na svoju žalost. otuđenjem ili smrću. dekaloga. uprkos razlici u sadržini želja u deteta. Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­ jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". 1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost. čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač. znači koliko i „otići". pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti. a žensko dete o smrti matere. onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo. ima motiva da želi odsustvo jed­ nog drugog deteta. ma na koji način. na relaciji izme­ đu oca i sina. ipak. kao što to u analizi otkrivamo. i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. I Tipični snovi 259 „Umreti" za dete. . oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća". čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­ žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­ ditelja koga voli. one. mo­ žda. koje je. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su. onda za njegovo sećanje. jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva. dak­ le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca. uostalom.. A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju". najpre. odnosno suparnicu. „onda će se opet vratiti. otup­ ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. a devojčica u majci gleda svog suparnika. osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­ je između roditelja i dece. Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­ ski posmatra. 17* 1 / • . Mi se. i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. „Jozefina treba da bude mrtva". i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­ tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis. iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. upita otac stišavajući je. U najnižim kao i u najvišim sloje­ vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­ no se povlači ispred ostalih interesa. koje ne mogu proći cenzuru. kao da dečak u ocu.A zašto baš mrtva?". pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla.

molim te". hoćeš li još malo povrća? Uzmi.260 Tumačenje snova. Takođe smo. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara. Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­ tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. utoliko više mora sin kao po­ zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja. 1909. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. dok žudi za seksual­ nom slobodom. ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­ lazi od roditelja. kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­ čito providan. Karlo. da se proglasi njenom naslednicom. Jed­ na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­ ka koristi priliku. itd. Svi ovi odnosi. to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde". Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­ jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­ ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta. I Tipični snovi 261 društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­ stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. i koliko je malo detetu po­ trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću. očigledno. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage). Prema dru­ gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. Sek­ sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja. i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri. leže pred svačijim oči­ ma. pa onda mora tatica da se sa mnom ože­ ni i ja ću biti njegova žena. Biti vo­ ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­ voljenje neke naročite potrebe. na osnovu prethodnih izlaganja. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden). da majka podržava sinove. i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava. 1912. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana. nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. a majka za devojčicu suparnicom koja smeta. direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode. utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­ trebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži. 5. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­ bodu. otpri­ like onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke. dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana. „Sad ću ja biti mama. Kronos guta svoju decu. spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­ ranijeg detinjstva. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine. kad majku pozovu od stola. Ako mali dečak sme da spava pored svo- . gde god njihov sud nije zaluđen magijom. i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama.

morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa. ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­ meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara. ne vraćaju se nikad više. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji. ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­ činom smrću. može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­ tan. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan. nije po­ znato. Jednog dana nala­ zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. pa posle očevog povrat­ ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada. dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. da svoju majku vidi mrtvu. pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke. „Luchsaug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete. i onda majku iz­ nose mrtvu iz kuće. kad je. ili ona pade. jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. oni me se mo­ raju groziti. a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­ vu. zatim. Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake. gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze. ali nešto apatično stanje sa veo­ ma uznemirujućim snovima. 1 lest počela. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav. prema tome bilo: risovo oko. čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene. jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi. pri čemu gorko plače. Gde god bi se nalazila. kojom je bo„Luchs" = ris.). nije mogao da izlazi na ulicu. U sumanutoj zbunjenosti. Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­ nog detinjstva. Zatim je došlo jasno. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). I Tipični snoui 263 je majke čim otac ode na put. ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do- . U zbu­ njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­ hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu. nastupilo prvo smirenje. on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­ hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. zatim nešto pade. tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­ hička stanja. njenoj majci je. čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom. naravno. a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. najmučnija među nji­ ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. kao deka na primer. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio. pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci. kad je normalno stanje još više ojačalo. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije. kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze.262 Tumačenje snova. (Prim. nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje. po­ buna bila suzbijena. uvek su odsutni. prev. u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. Luchsauge bi. a vladavina cenzure ponovo us­ postavljena. kad je detetu bilo tri go­ dine. svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno.

njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega. Zatim dolazi pred grad Tebu. njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­ đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća. taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­ ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara. koji je tako značajan za odre­ đivanje simptoma kasnije neuroze. Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj. Na putu iz svog tobo­ žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. koja se u vidu one fobije prenela na strance. bude od Tebanaca izabran za kralja. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste.264 Tumačenje snova. da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu. Dugo vlada u miru i dostojanstvu. ima isto tako opštu važnost. uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­ seni posmatrač da nauči iz te tragedije. čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece. . Mnogo je verovatnije. odanost u volju božanstva. logično. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio. jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. a to shvatanje potpoma­ žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­ raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine. nesiguran u svoje pore­ klo. a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i. izvršava prokletstvo ili pro­ ročanstvo. a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. Ovde po­ činje Sofoklova tragedija. Posle te­ ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja. mržnja prema drugom roditelju. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­ lje. uprkos svem odupiranju nevinih ljudi. pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli. dejstva. Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. pošto je neko proro­ čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. koju sam izneo. na njegovo iznenađenje svesno ispoljili. Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. naravno. U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. u znak zahvalnosti za to. i zaljubljenost u jednog. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­ pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca. Proročanstvo je ispunjeno. pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba. kad mu je bilo sedam godina. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima. koji su se. koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). dok nije izbila kuga. Dete bude spašeno i kao kraljević odra- ste na nekom stranom dvoru. I Tipični snovi 265 godilo. i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke. ali koji. kasnije tragedije sudbine ostale su bez. vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­ nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica. Moderni pi­ sci. ali ujedno i sin ubije­ noga kralja i Jokaste. Edip biva kao odojče prognan. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine.

266

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

267

Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­ nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­ ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­ izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­ nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­ ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­ ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­ stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­ na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­ rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­ stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
1

Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­ dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­ tinjstva. 1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­ nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­ njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­ šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­ njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­ nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­ čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268

Tumačenje snova, I

Tipični snovi

269

raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­ va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­ nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­ terijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­ diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­ ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­ či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­ no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­ gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­ puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­ znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­ kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­ ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­ lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­ sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­ ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­ ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­ mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­ tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­ sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­ vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­ tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­ ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­ ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

271

mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­ pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­ gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­ zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­ skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­ slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­ ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­ tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­ zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­ pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­ stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918.

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­ staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­ rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­ ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­ gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­ den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1
1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­ novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­ turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

da­ kle." Za­ tim dolazi dijalog. Noću mi dolazi moj san. i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti. Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­ javljujemo ja i moji sinovi. a za latentni sadržaj sna su otac i sin. u kome se nalazio i profesor R. i tada je moja žena primetila da iz­ gleda umoran i malaksao. O ovom snu. i bili smo srećni što smo ostali čitavi. iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Znao je da neće ništa dobiti. onaj miop. udaljenu nekoliko sati od našeg mesta. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­ vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­ lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­ dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­ vezu koju inače kupujem (monografije umetnika. već ranije jednom. pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim. Ali ko tako tumači.. Jedno malo društvo. čuvena umetnička mesta itd. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­ cijente na psihičko lečenje. ono dolazi do izražaja već u snu. daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­ voda? Moja analiza.). To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje. oborio nas je sa kolima niz jednu padinu. profesor M. trajnog go­ vornika nemačke opstrukcije u parlamentu.272 Tumačenje snova. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed. ne baš sasvim trezan. i oni po­ krivaju mene i mog najstarijeg sina. gde smo preko leta boravili. ali uveče toga dana kad je sa­ njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­ tili večeru. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti. Ali. neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest. ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­ dama moje male Ane): da sam sedne za sto. taman je u licu i oči su mu ispale napolje. Vaspitanje je počelo kod njega da deluje. Kočijaš. koji se sastoji od kratkih govora i odgovora. vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N. jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece. leci ih uspešno kad se razbole. VI . Ali pošto zna da mu je to zabranjeno. malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. I Tipični snovi 273 Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. zbog jedne druge njegove osobenosti. naprotiv. samo podmetnuti. koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­ ma naređenju lekara. bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­ mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd.. lično taj trajni govornik. mo­ nografije o svetskoj istoriji. Ja sam. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­ ti dužan. U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera. Osoba ostaje anonimna. nego i jednom drugom tvr­ đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama. Odabrana đela. i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan.. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin. On je. i to na obed sa pečenjem. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše.

I u tome je stvar. sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. nego u sledećem odnosu. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­ sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —. 1 mojim snovima s njim loše postupa. uprkos svojih ljubaznih ponuda. mogla biti otkrivena. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­ vi obavljaju utiske iz detinjstva. po­ gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­ glavice. čak one reci . išao je svojim putem samostalno izvan škole.274 Tumačenje snova. jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­ goj osobi. Ona je. Egoistička crta ovoga sna sad bi. kao što je u onom drugom događaju R. što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju. i ostavio nas je. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­ dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu. ponosne na svoju rasu. i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio. na činjenicu da među nesvesnim po­ budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane. I Tipični snovi 275 tije za nas. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je. Profesor R.. pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. slično kao i ja. s njim jurio kroz sobu. zatim. tako da sad slobodno lebde i padaju. A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­ uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece. neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti... koja postoji u nesvesnom. nije imao. jer ja nešto tražim od Otona. Po­ što. ili s njim igrao padanja. sećanje se ponovo 1 osvežava. ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je.. osim organskog 18« 1 . ona oživljavaju ta­ kvo ponavljanje u snu. pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis. Pošto sve. dakle. U opravdanje ove dame. i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. sa kojim se inače za­ ista ne usuđujem upoređivati. takođe. bez strume. može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna). učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca. Profesor R. Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L. naime sa ličnošću pro­ fesora R. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi. u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom. još jednom želim da postanem profesor! Da. oči­ gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi. on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L. da se. na­ ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). ako. Ja. Tačnost gornje postavke ograničava se. naime. i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­ guran da to znam). ova mogućnost ostaje otvo­ rena i za altruističke pokrete. svakako. nešto tražio od barona L. dakle.u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje. što se nje tiče. odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­ njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­ šta poznato iz sopstvenog iskustva. posle niza godina. šireći ruke. Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara. pot­ puno kao u snu. nego. vide gimnastičke veštine u cirkusu. u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača. stavio nam se u potpu­ nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas. tako što ga je ljuljao na kolenu. 1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­ davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­ va. ali to ne mogu". dakle. zatim.

opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja. Snovi neurotičara. koji mi inače stoje na raspolaganju. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­ gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu. strogih ispita u našoj unu­ trašnjosti ponovo probudila. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. 1 Jedan mladi kolega. vađenju zuba i si. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi.276 Tumačenje snaoa. više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji. koji mu prebacuje da nije položio rigoroz. 1 Tipični snovi 277 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­ de sa velikom spretnošću. otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­ vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao. Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­ ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. da je privatni docent ili šef kancelarije. dies illa". . a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. koji. mada mi zapravo nije bio prijatan. ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere. da mora ponoviti razred i slično. koja su se na oba čvorna mesta naših studija. koje ponavljaju snovi o letenju. i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. Postoji. žalim na nedostatak materijala. senzacija o pokretima pluća itd. i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. nje­ mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi. ipak moram označiti kao osećaj slasti. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva. neumoljiva kauzalna povezanost života pri­ mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju. Mo­ ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu. Ali. Pošto smo prestali da budemo učenici. izazivaju snove o letenju i padanju. kad god osetimo pritisak neke odgovornosti. Za onoga koji poseduje aka­ demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim. a ne njegovi izvori. učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. dakle. a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­ ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili. izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­ lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­ mačenju sve do svoje poslednje zagonetke. I „strah od ispita" neu­ rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu. što nismo u redu završili. To su neizbrisiva sećanja na ka­ zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela. potpuno slobodan od nervoznosti." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo. na onom „dies irae. Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. ovakve snove nisam iskusio.. vaspitači i kasnije učitelji. imao jedan naročiti osećaj u genitalijama. kao što to svaka majka zna. padanju. da su dakle sadržina sna.1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­ me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu. padanju. Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. Kod ovih samo po sebi be­ zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­ đenja i seksualnih osećanja. vrtoglavici itd. i to u momentu kad kre­ tanje nadole dobije najveću snagu. saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju.

To bi prebaci­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star. pojav­ ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili. detinjarije. tako si daleko napredovao u životu. San o ispitu pun bo­ jazni koji se. a nikad o drugom. zastupa mišljenje da se on re­ dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­ lost. ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je. pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti. zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­ van. Stekel (W. nego. iako nisu bile do­ voljno mnogobrojne. I Tipični snovi 279 Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ lac. čak ukazuje na izvesno prebacivanje. V. dok sam iz botanike. pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ gao izvršiti na sebi i na drugima. i slično. srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom. izgle­ da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor. ali sam umakao kazni. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. U snu o gimna­ zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­ dio. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­ ljan za tumačenje. Danas si već doktor itd. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. i slično. koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi. pa ti se ipak ništa nije dogodilo. u ko­ joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom. kao rigorozant u sudskoj medicini propao. u stvari bi bio uteha koju san daje. a nikad kod onih koji su na njemu pali. javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska. i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice. Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­ pičnih snova.278 Tumačenje snova. . što sam tada sjajno izdržao. taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi. dobro su ispale. Ja sam. ne prikriva samo utehu. misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. od koga potiče prvo tuma­ čenje „sna o maturi". kao što se to sve više potvrđuje. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. ukoliko je njemu poznato. na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. kao opomena da na ovom pi­ tanju ne treba da insistira. pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu. Stekel). na pri­ mer. ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača.

o njegovoj prirodi. ako ga napišemo. dakle. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika. ili misli sna. a ne iz manifestnog sadržaja sna. ili. sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća. ili. do toga da smo razvili i resili značenje sna. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. bolje rečeno. nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju. čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. Očigledno. i osoba je veća od kuće. bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna. u kojoj su sadržane misli sna. koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. po- . zatim jedno jedino slovo. Kao takva. San je. iz ovoga došli smo našim postupkom. San.Rad sna — Rad na sažimanju 281 VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna. i slično. težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna. čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. jer njih u slobodnoj prirodi nema. na čijem se krovu može videti čamac. analizi. sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem. on. siromašan. i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž. ako su se tumačenja odrekli. ispunjava pola stranice. San je oskudan. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali. Čamac ne spada na krov jedne kuće. jedna takva zagonetka u slikama. Samo. onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom. a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene. nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom. da stvo­ re sud o snu. i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna. dat u sećanju. ukazivanjem na sa­ držaj sna. u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke. im je izgledao besmislen i bez vrednosti.

zastuplje­ na u sadržini sna. koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna. 1 . kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. predstavljaju potpun materi­ jal. može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. dakle. prilikom analize. možda. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje. koje se kriju iza sna. Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna. sa druge strane. — strogo uzev — ne može se odrediti. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna. mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna. dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli. čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina. ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara. nove veze. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava. ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna. jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli. u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja. ili se javljaju jedna za drugom. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna. za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. za sada. neophodno potrebna za tumačenje sna. kao sporedni priključci. san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju. tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda. tj. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi. ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao.282 Tumačenje snova. pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. još ne postoji Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. Svakako. A. iznete na svetlost. koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna. A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­ nje za vreme perioda spavanja. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. Relacija se za različite snove menja. pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da. pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja. koliko sam mogao da kontrolišem. a ona. na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je. ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane. I Rad sna — Rad na sažimanju 283 trebno je često osam. kao kratki spojevi. Po pravilu. naprotiv. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Nna isto tako odnosili samo na one misli. Kvota sažimanja. omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. koje već po­ 1 znajemo iz analize sačuvanih. koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge. da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije. smemo uračunati u misli sna. iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti. nikad ne me­ nja svoj smisao. Uporedimo s tim.

sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. sa kojom sam otvorio svoje odno- . tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta. mono­ grafija o ciklami. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. U sadržaju sna po- minjanje ove vrste nedostaje. skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove. na jednu scenu iz detinjstva. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu. na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća. prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji. Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera. sećanje na Italiju i. kao što ćemo uskoro videti. nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. koji sam nekad napisao. s druge strane. tačka po tačku. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv. Na sličnost doktora K. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih studija. San. objavljen san o botaničkoj monografiji. na njegovu ženu u cvetu. čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­ nje. to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna. Ovo saznanje veoma je nepotpuno. „botanička mo­ nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­ đu oba doživljaja dana. u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. iza „artičoke" krije se. koji sam s njim vodio prethodne večeri. s jedne strane. na moju pacijentkinju koja se zove Flora. od kokaina ide mi­ saona veza. i na damu o kojoj sam ispri­ čao priču sa zaboravljenim ovećem. i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene. poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje. u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­ nu monografiju o rodu „ciklama". a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje. artičoke. ali indiferentne prirode. u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. i jedna nova tema. kao što vidim. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja.om. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao. A kako se ovo sa­ žimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata. jedna je aktuelnost. s jedne strane. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. nego i svaki od njenih elemenata. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju. I Rađ sna — Rad na sažimanju 285 nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna. Odabrao sam I na strani 174.284 Tumačenje snova. isto tako. Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija". „bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. započeta u onom razgovoru. praćenom svešću. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna.

Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt. Ja. prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna. Stva­ ranje sna. Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti (Prim. 2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire. Die Faden ungesehen fliessen. na moje amaterske sklonosti. a drugi u prostorije na prvom spratu. prev. u boji. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru. od jedne misli sna ka više elemenata sna. dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. to mogu sa sigurnošću tvrditi. svakako. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­ zu. on je čas publika. U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava. i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran. uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna. niti teku nevidljivo. jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti. lete onamo. analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem spiskova. I Rad sna — Rad na sažimanju 287 se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. 178) na jednu novu temu. San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama. nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti. vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna. str. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna. hinuber schiessen. i na jednu temu već zastupljenu u snu. Onda izbije svađa. dakle.286 Tumačenje snova. dakle. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. čas glumac. ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu. osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su. kritiku mojih ko­ lega na moje radove. u ko­ joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti. i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici. nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi. i „Sklonost". a jedan udarac stvara hiljadu veza. čunci lete ovamo. kao višestruko za­ stupljen u mislima sna. nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". Die Schifflein heriiber.). Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­ ma sna. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju. Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt. s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. . Reč „botanička"."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X. dakle.

2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen. I Rad sna — Rad na sažimanju 289 Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu. on dole. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. u romanu je služilo simbolici samo ako . prev. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu. i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"). Ali. prev. i na plakatima kojima je taj komad najavljivan. koju ulica X čini u pravcu prema gradu. to je zapravo samo svratiste. sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima. VI . Zatim on ide sara preko jedne uzvišice.1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina. iz ekshibicionih snova. mukotrpno penjanje uz teško disanje. Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice. ali ukoliko se više penje. i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom. Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama. tako naporno da ne može da krene s mesta. A sada da tumačimo i dalje. na laj način „dospeva visoko". a kasnije lako. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret. Na kraju uzbr­ dice. Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet).iimmmst 288 Tumačenje snova. U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica..in die Hoche kommen" (popeti se uvis). ali naposletku sve više „propada"." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim. utoliko je ona teža na njegovim rukama. i ide tako teško. karakteristična za san. izneto u odeljku o simbolici. i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost 1 na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti. (Prim. u snu je penjanje na početku bilo teško. i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). pa kasnije ulazi u polusvet. U tek­ stu stoji . ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji. Na to će kočijaš: . Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja. rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom. Odabrana dela. Uostalom. i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­ kvog drugog prikazivanja. mogle su se videti stepenice od više stepenika. kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču. Napuštajući hotel.. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke. posle toga.A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel. već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java. jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao.). ide mnogo lakše. na početku laku kao pero. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. Njegov brat je gore. Protiv pravila. mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo. takođe jedna od njegovih fobija).). koja je u po­ četku pristojna devojka. i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­ nje opravdana. 19 Frojđ. on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu. što sam ja izrazio sa „dospeva visoko". U ulici X.

Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni. I Rad sna — Rad na sažimanju 291 „Bei einem Wirte wundermilđ. To bi bila jedna suviše jasna izjava. Staviše. u kojima su lica zaposlena gore i dole. dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). Veliko društvo. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum. a moj pacijent ga je stekao. onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. u mislima sna radi se. birajući ime Safo. auch mein Garten solche tragt. Ako je to bilo tačno. Da war ich jiingst zu Gaste. jer je brat. i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu. a da je on sam postao „parterre". ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. Freuden fiihl' ich mich bewegt.• jih suparnika kod žene. dakle. schon vom Paradiese her. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima. aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine. tako i delovi sna." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima). Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. unet u scenu iz detinjstva po19* . U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. svratiste.290 Tumačenje snova. obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka. i on je grore. Dve lepe jabuke su sijale na njoj. A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. Kao što je autor romana. imao na umu jednu lezbijsku naviku. Zwei schone Apfel glanzten dran. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa. Video sam jednu jabuku. izgubio svoj društveni položaj. ko­ liko mi je poznato. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. sie reizten mich. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san. ich stieg hinan. i ja sam se popeo gore. a sam pacijent dole. onda se moralo odno­ siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. One su me izazivale. znači taj­ nu. kao što već znamo. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. Oči­ gledno na kraju sna. gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Und Von Dass Apfelchen begehrt ihr sehr.

uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. .• dima ne može videti. onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. ona je postala tako dobrodušna. ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma. kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­ đenja). gundelji su sa­ svim mlitavi. iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna. tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. kraj je patio od navale gundelja. izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. 1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna. bila vrlo svirepa prema životinjama. jedan odleti kroz otvoren prozor. Ona otvara kutiju.). prev. Ta protivrečnost je zanima. Uveče. udala se takođe u maju. a to je svakako izvor ovog sna. ali uobražena i sasvim glupa devojka. pomenuto ra­ nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi. protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja. u još nežnijim godinama. Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću. pa zatim njihova tela gutao. podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote. Analiza: Njen je muž otputovao. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu. Aristokrat koji guščicu zavodi. Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­ lja odnosi se. njena četrnaes­ togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. To se na Iju. a pored nje jedna ružna ali plemenita. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji. To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira. Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo. kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju. ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu. kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. Ona je rođena u . pre toga sna. a dru­ gog prignječi prozorsko krilo. radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. Jedna lepa. Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. Isto to dete imalo je običaj. maju1.292 Tumačenje snova. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila. dok je prozor zatvarala. posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja. i opisani su trzaji životinje. da buhama i leptirima kida krila. ponovo na osobe ni­ žeg staleža koje se guraju u više društvo. koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja. danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala. Uostalom. njeni snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal. Ali ona to nipošto nije bila. Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost. I Rod sna — Rad na sažimanju 293 moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­ je). Njena ćerka je pre nekoliko godina.

2 1 vratila iz potisnutosti. p r i p r e m a gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). očigledno.. odjednom sred njenih poslova trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erekcija. a iza nje se. U tu s v r h u sam odabrao san o Irminoj injekciji. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju". ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice. Taj prelaz. 1 Rad sna — Rad na sažimanju 295 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao. koja se u ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo To je zapravo izazivač sna. S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­ ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana. Na ovaj smi­ sao cilja glavni sastavni deo sna. pa dakle najpre predstavlja samu sebe. To je bila želja za ovom erekcijom. 1 Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­ bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant) knjigu. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika. ona je predstavljala ovo moje dete. ali slobodu ti ne dajem. koje u Nababu vraćaju mladalač­ ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora). Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. 4 Zaljubljen si mi kao buba. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna. pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak. Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo. od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju. Doch geb'ich dir die Freiheit nicht.Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­ gubio zbog intoksikacije. Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen. Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem." 8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir". U daljem toku sna menja se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja njen lik viđen u snu). Ali po­ ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam. isplatiće se. Na ovom primeru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­ žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­ nim sredstvom. ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno. da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. Opira- . kantaride. kao što misli moga sna pokazuju. posre­ dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­ daju. Ukoliko se kod I r m e vidi difterična skrama. K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". Ona sama spa­ va aerofilno. a njen muž aerofobski. svakako.4 Između ovog Tanhojzer: . a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a . Ali pošto ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­ ju. p r i čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku. 8 Na ljubav te ne mogu primorati. više d a n a p r e sna.294 Tumačenje snaoa. Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem. povezana istovetnošću imena s njim. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali. uzet je iz sećanja na jednu d r u g u osobu. da bi više palo u oči.

koji me razume. ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr R. on nosi ime doktora M. kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­ len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­ žaju sna. prijatelja. tako. i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona. ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba. moga sna. kao i na drugom mestu kod analize snova. amilen spada među ove izvrsne ele­ mente. u mom snu o stricu. dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. Tako i jeste. i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima . pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču. Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde. U mislima sna nije bio sadržan „propilen". ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­ ku. Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica. Bogata gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto". s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom. plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije. dvostruko je determinisan. Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen''. pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe.296 Tumačenje snova. nego i u Minhenu. jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. govori i radi kao on. i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije. ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene. ja nisam sjedinio sa crtama drugoga. onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji". a čija se histerija ne prepoznaje. I Rod sna — Rad na sažimanju 297 njem pri otvaranju usta. S jedne strane. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši. samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. Crte što su svojstvene jednome. koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika. pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano. i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio. predestinirane za sadržinu sna. one se kriju iza osobe iz sna „Irme". mom najstarijem bratu. nego „amilen". Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok. povezana suprotnošću... Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­ no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­ lja svoj rad. U snu o stricu ističe se. koji me ne razume. takođe o herniji seksualnih procesa. koji bi mi priznao da sam u pravu. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san. nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete. a one koje se ne slažu. Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme". žrtvovanih pri radu sažimanja. preko posredničke pred­ stave o seđenju. njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi. grupa predstava vezana za mog berlinskog. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. A propileji se ne nalaze samo u Atini. Na ovaj način je nastao doktor M.. s druge strane. Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. bledi izgled. da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge. dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. jedna jedina crta. koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen.

Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna. tačku po tačku. . Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje. I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna. Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). loš (u jevrejskom žargonu). Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju. Zado­ voljimo se. U cilju stvaranja ovakve srednje veze. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. zbirna lica.mannstoll . a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu. kako se stvaraju nove jedi­ nice. u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais). Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe. U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. dolazi u sadržinu sna. nije bilo sumnje da je neologizam stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal. San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". prijatelja protiv protivnika. nekakva vrsta polente. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­ nje. Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. a mies = rđav. pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). još i reci: Meissen (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu). nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije.01miitz. prev. Miss engleska reč za „gospođica". to pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna.). mannstoll = pomamna za muškarce. poduprt sa mnogo strana. I Rad sna — Rad na sažimanju 299 već izazvanim u ovoj grupi. konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana. Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. pre svega. nije bilo lako reći. izazivam. koja izaziva moje nedopadanje. za sada.298 Tumačenje snova. do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti. i tako trimetilamin. I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi. opisano suviše ushićenim izrazima. u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i. iz kruga „Vilhelm" do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". Tesno asociran sa amilenom je „propilen". pyramidal". ali odakle to dolazi. Analiza razlaže reč u Maistoll . 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­ slao svoj članak. Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. Pri tom. (Prim. mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice. kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena. Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. Iza reci Mais kriju se. Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju.

od engleske reci hearsav (= po čuvenju). 3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje. On je postao zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj.ing". Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­ stoću u sobi (da ne mokri i si. mada i sam po sebi rav­ nodušan. San postaje duhovit. To je tačno. koji je stanovao za­ jedno sa ocem. Lizing (Liesing). U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig). U sabranim delima sveska VI. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B. 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. (Prim. Pošto je otišao. da mu oprave sobni telegraf. mies = odvratan.. Ovo prebacivanje. Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak . Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing. nego samo u po­ jedinim udarcima..rein" (čist) pre­ uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein". Hicing (Hietzing). objavljenoj 1905. ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje. godine. Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­ ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­ telj stvo. samo jedan njegov elemenat. nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. on to postaje po nuždi. Sluga dovede ponovo toga čoveka. Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­ gog svetskog rata. Indiferentni povod za san pokriva.300 Tumačenje snova. što je tesno povezano za kvašenje poda. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti. ako moji snovi izgledaju duhoviti. involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta od reci. Medling (Modling). I Rad sna — Rad na sažimanju 301 u Olmutz). Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­ kao je). kao što se vidi. i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja.* Kroz odnos krajnjeg sloga . onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje). i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit".ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen". mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna. sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na . što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt". prev. dakle „meine Freude" (== moja radost). što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu. jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao.). a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe 1 zastupljeno u snevačevoj porodici. 1 I ovde jedna primedba prevodioca. kasno uveče.. ne kontinuirano. dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess.). staro ime Medelitz. „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole. zvonilo je još uvek. a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­ rima. . 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom. loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu. onda za to nije kriva moja ličnost. i srebro je „oslobođeno". što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača. Kao dečak. meae delieae. zapoveđi se da ćute. što se dogodilo u knjizi. upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje.. svakako. pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli.

sigurno. a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru N. prenosi me u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog brata koji se zove Aleksandar. Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. kao što je poznato. prim. naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. Za zabrinutost da pored žene propadne. . Zola daje.302 Tumačenje snova. (J. rođen u Breslau (1825—1864). Igrarija sa imenima i slovima. nastalo i ono moje Autodidasker. Aloz. slično. moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu. da­ nas Vroclav. Kratko vreme pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta1 Lasker je umro od progresivne paralize. Pod uticajem onoga što je baš pročitala. ja u Breslavu pronađoh primer u slučajevima Lasker i Lassalle. prihvatio zabrinutost moje žene i s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa venčanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u snu. Moja fantazija kako profesoru N. ona je razgovarala sa mnom o dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna istorija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela. u što se ove misli mogu sažeti. i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja. osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima. dam to zadovoljenje. Jedne večeri. I sad primećujem da Aleks.. Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor. autodidakt i Lasker. To ime mu je. a to je činilo jezgro mojih misli sna. pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način.). koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna.). kao što sam sa­ znao. preu. Obojica J e vreji. kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine). koje ja lečim. Verovatno je prili­ kom zamene imena pošao ovim putem. rodom iz istog mesta kao i ja. kako smo njegovo ime skraćivali. pisac je. poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. gde se udala jedna dama s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu. Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku. u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću. zato se slog Al. dakle usled posleđica infekcije dobijene kod žene (lues). moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsultovao zaista pati samo od jedne neuroze. Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta. prev. Ja sam svojoj ženi doneo više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj brat živi u prijateljstvu. J. kojom se ovde ba­ vim. i da je ovaj faktor morao sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­ bilazni put preko Breslaua. Eduard Las­ ker (1829—1884). rođen u Jaročinu. Prvi deo je reč koje se živo sećam — „autodidasker". nedaleko od Breslaua. a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. kojim počinje ime Alek­ sandar. 1 Ono „cherchez la femme". Lassalle je. kao što je poznato. kada ga prvi put budem video. a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim. a koji je. i to ovim putem: u romanu o umetniku L'oeuvre. Tokom noći moj je tok misli išao dalje. ima međutim još jedan dalji smisao. a u romanu se pojavljuje pod imenom Sandoz. Tako je. da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa. da profesoru N. bilo još uvek premalo prerušeno. tačno onako kao što ste vi slutili. I Rad sna — Rad no sažimanju 303 i podseća na pacijente sa „crvenilom straha". Ona za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata. David). 5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva odvojena dela. i tako se stvorilo Sandoz. zamenio trećim slogom istog imena sand. glasi otpri­ like kao izvrnuto Lasker. na koga se priključuje Lassalle.

" — . kolebao sam 20 FrojJt Odabrana đela. Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo. i ako primam u san pri­ ču o neurozi. čak. Profesor N. na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao. biće da je to neuroza. — „Devojčice. i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze. nezaveden obraćanjem pažnje na anamnezu. To je bila neka teška organska bolest. re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). 6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. Odlučio sam se da mu. pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila. ne bude u pravu. uzdržao sam se da mu protivrečim. respektive. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru. da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu.. I na taj način. i to bi načinilo kraj svima teškoćama. kažem da je on bio u pravu a ne ja. I Rad sna — Rad na sažimanju 305 vila na cedilu. U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­ niti. Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­ nja kroz ženu. zapravo. ja bih želeo da nisam u pravu sa svojim strahovanjima. I tada on. VI . „Koliko dece imate?" — „Šestoro. koji pokazuje još veću povezanost sa mislima sna. Za mene je to bilo olak­ šanje. Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno). doživ­ ljavanjem povezana zajedno. kojih se jedva mogu setiti. On je saslušao moje sumnje. sa devojčicama je stvar laka. moje strahovanje da bi profesor N. Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam u pravu? Baš to je moja želja. pravilnije video. ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali sasvim pitomi. želeo bih da moja žena. ali se nije mogla dokazati. rekao mi da su opravdane. ali svoju nevericu nisam sakrio. dečaci?" — „Tri i tri. pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­ veka i dalje. kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­ nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom) mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije.304 Tumačenje snova. poče da me moli za oproštaj što me je lagao. možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. to je moj ponos i moje bogatstvo. Tokom obilja fragmenata sna. čim ga ponovo vidim. ali dečaci čoveku kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće. I baš to sada ja radim u snu. profesor je svoje interesovanje skrenuo na lične stvari.A sad pazite. a upola štampanu. očigledno mi ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati od neuroze. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu. ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius"." Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze. kazao je da se toliko stideo. Ova dva utiska su kontinuitetom. Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom one pretpostavke. Ista fantazija neizmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative. Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje. čija sam strahovanja u snu ' prisvojio. na moje najveće iznenađenje.

i objašnjavajući u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin" (= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­ mu prostitucije. pošto je sama lišena pravog značenja. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao.306 Tumačenje snova. odjednom. postade jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov. Zatim mi na pamet pade „erzehlerisch". ne bi pravilnije glasila „erzLfilisch". ali koja obuhvata razna druga značenja. ili jedno zna­ čenje koje se razlikuje od originala. možda. budući da sa ovom bolešću. prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse. i ja sam joj stvarno dao Hesejevu (Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch" (= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno razvijeni osećajni život. ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. I tad mi. i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. pošto sam joj mnogo što-šta o tom problemu ispričao. nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene. nedavno. I Rad sna — Rad na sažimanju 307 se neko vreme da li. lupao sam glavu kako mi to može doći u san. nove jezike i veštačka sklapanja reci. 1913). I. Naprotiv. dakle. zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada. Govor u snu. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera. dolazi da se uzme u razmatranje. u kome se nalazi besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat. Erzefilisch = erzah — (erzieh —) (erzefilisch). počinjući sa analiziranjem još u polusnu. objavljen u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II. Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze. naravno u od­ nosu prema seksualnom životu. ili čak izuzetno retko. govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora. taj materijal je vrlo čest. Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. tekst je pri tom ono što ostaje isto. Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i. dass es zu gleicher Zeit vergiftend wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen osećajni život. ni lično niti pak profesionalno. ili u izrazu malo pomeren. :o» 1 . čak. ali se plašim da bi to u isto vreme moglo delovati kao da je trujem). nemam ni­ kakvih dodirnih tačaka. 1914. Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam. „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren" isto što i urinieren (= mokriti). služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­ 1 jem je bila reč. a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja. ovde upotrebijenih. na izuzetak od ovog pravila. Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara. Tekst govora je ili u celini sačuvan. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka. objašnjavajući ovo e. koji saopštava V. Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli. a i za psihoneuroze. Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna. aber habe die Befurchtung. ne retko. samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma mali broj primera zapazi i saopšti. Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska). i za san pred­ stavljaju ovde zajednički izvor. Rečenica u prevodu. sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren Empfindungsleben einwirken vvollen.

na primer. Takvi snovi onda s punim pravom čine utisak „pomeranja". onda ovaj uspeh obično smatramo dokazom za to da predominantnoj predstavi pripada naročito visoka količina psihičke vrednosti (naročiti stepen interesovanja). Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. sa intenzivnim interesovanjem istak­ nuti elementi. u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. jer već unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. Ako kod jednog psihičkog procesa u normalnom životu nalazimo da je jedna predstava bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za svest stekla naročiti stepen živosti. njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna. nego samo jedna njihova više ili manje mnogostrana determinacija. 1 . u sadržini sna ponovo pojavio. boravak gore i dole načinjeni su centrom. u mislima sna se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. drukčije centriran. U toku stvaranja sna mogu se sad ovi bitni. ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shvatanju o stvaranju sna. jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana. Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju najveću psihičku vrednost. ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim. izvan svakog smisaonog odnosa prema mojim željama punim ambicija koje su. Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­ slima sna. pogodno je da najpre izazove naše čuđenje. san o Irminoj injekciji po­ kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna. u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna. Slično se i u snu o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti prema svireposti. ali san raspravlja o opasnostima sek­ sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­ ma. pošto će različite Psihički intenzitet. držati po strani od čulnog intenziteta. vrednovanje. tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli sna ušao u sadržaj sna. ali u povezivanju druge vrste i ne pominjući seksualno. tako reći. koja sačinjava nje­ gov centar. Ali sad otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima sna. kao što smo videli jezgro misli sna. — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama. naš sud nam to neposredno kazuje. faktor svireposti. razume se. a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi. doduše. u snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno jeste elemenat „botanička". U potpunoj suprot - nosti sa ovim primerima. intenziteta predstavljenog. To najpre čini utisak kao da psihički in­ tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir za izbor sna. Uzimanje na znanje ove nove. isticanje interesova­ nja jedne predstave mora se. U snu o stricu pojavljuje se opet plava brada. to jest istrgnut iz celine i time preoblikovan na nešto strano. o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti ni pitanja. I Rad pomeranja 309 B RAD POMERANJA Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu. Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se u njima najčešće javljaju. moglo bi se pomisliti. mada je taj ele­ menat u nepriličnoj meri proširen. San je. Tako. tretirati tako kao da su manje vredni. ili ne dolazi u obzir.308 Tumačenje snova. verovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. U snu moga pacijenta o Safou penjanje i spuštanje.

Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san. tako reći. 2. onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­ nja. 1 1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima. I Rad pomeranja 311 misli sna iz njih. Ako je tako. Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopačenja. takođe. tvom istinoljublju. " „Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan počiva na tvojim vrlinama. nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor. s jedne strane. Pa ipak. . često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna. nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom. s druge strane. A izopačen je sna već nam je poznato. i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize. moralna jasnoća tvoje prirode čini mi razumljivim sve što je na tebi. polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju. izdanje." „Ali ako dobro razmislim". i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i misli sna. Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane. Pri analizi se. Mislim. jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne pomoći. nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna. putem predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna. naime. mi smo ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. i da uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati. . onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­ nih elemenata. Is fecit. 1900. odgovori onaj drugi. ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude! J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati u jednu celinu. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju sna. ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene za izvesnu svrhu. da je lako prepoznati psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. na tvojoj dobroti. zračiti kao iz jednog sre­ dišta. psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a. „O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom da nikad ne sanja g l u p o s t . Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu. Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada sna ispoljava jedna psihička sila koja. Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak. san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada samo ova druga osobina. tvojoj praved­ nosti. cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). To što se vreme i prostor često brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja. u kome nalazim još jednom izloženu glavnu karakteristiku moga učenja. „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja.310 Tumačenje snova. pošto je sam po sebi razumljiv. Beč. jer su i jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa- T-1 . Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora. čijoj delatnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio. dakle koji nije san groznice. želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus). Proces koji mi tako suponiramo. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna.

" „Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­ tumačimo. Ne krijem od sebe da bih najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­ nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­ mačenje. da je čak i besmisleno. to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. iako nas je samo malo uvela u tkivo sna. međutim.312 Tumačenje snova. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku. koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. — Kao najpotpunije t u ­ mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna. Već sa­ da. dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. Ali u slučaju sinteze ne bih znao ništa. sažimanja i predeterminisanja. osim da ona mora biti potpuna da bi mogla ubediti. V). Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate. neka ta­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti. Ta mi tako često nešto i u snu radimo. 1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­ čenju različite vrednosti. i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez smisla. naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj na izbor materijala što u san dopire. to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­ državala je svoju vrednost. der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­ mači). A od sada ćemo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu pri tumačenju snova. sv. onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" — reče prijatelj. tako ne može uopšte ni biti. Y"'- . bilo da je budan ili da sanja." pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­ vođenja tumačenja snova. I Sredstvo predstavljanja u snovima 313 Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja. kao što sam to pokazao u drugom odeljku pri tumačenju sna o Irminoj injekciji. Sabrana dela. koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor. C SREDSTVA PREDSTAVLJANJA U SNOVIMA Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna. — Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno. neurotičan. ja bih držinu. koje će svako ko pošteno misli morati da odobri. Ranka „Ein Traum. jer je čovek uvek isti. koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu sna. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali. Ali u najdubljem smislu to nije tako. kao druge uslove koji moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti da su izbegli cenzuru otpora. pa da zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih rekonstruišem formiranje sna. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­ čivo pacijenti. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali. štaviše. ali uz malo pažnje moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. pomislimo samo na bajku. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr- 1 Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u „Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­ lize histerije. nešto nečedno sopstvene i više vrste. na tako smele i duhovite tvorevine fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno! J e r to nije moguće. ali ja ga ovde ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu. „To sigurno nije lak zadatak.

Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. u najrazličitijim logičkim relacijama među sobom. ili — ili" i sve ostale prepozicije1. u kojima se obrazla­ že i poriče. Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna.314 Tumačenje snova. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u tumačenje takvih snova. I Sredstva predstavljanja u snovima 315 đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna. premda. među njima se mogu naći pomisli koje se nadovezuju na doživljaje posle sna. Za sada. jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže. ali nisu bez dodirnih tačaka. Kako će u snu biti predstavljeni „ako. smisao sna sasvim je drugi.). Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. Oni tvore pročelje i pozadinu. na­ protiv. kao i posredujuće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-. ima svoga udela u njegovom stvaranju. Postoje snovi u kojima se zbivaju najkomplikovanije operacije duha. Ako zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku rada sna. Za ovo ću navesti nekoliko primera. gotovo redovno. jer to nisu prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze). uslove. u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. koji je u izvesnom smislu već završen. naravno. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja. dakle. koja se može služiti govorom. me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spojnih puteva. pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana. a ne prikazivanje intelektualnog rada u snu. a i ovde razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. prev. Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo neizmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. pri čemu se njeni elementi okreću. bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti? Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio. kao da. Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad. prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. na primer. 1 Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom. zato. Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra. Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna. ostaje pri tome da logičkim re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu. a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima. otprilike kao sante leda na vodi. mrve i guraju zajedno. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. nego snom. koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna. Gde se u snu nalazi. dokazivanja i pregovore. (Prim. digresije i objašnjenja. Na starim slikama iz usta naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma. između momenata snevanja i tumačenja. Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan u mislima sna. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti. povezana s njim asoci­ jacijom kontrasta. . Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami". Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega. ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada. saznaćemo da je sve ma­ terijal sna. onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale.

što je mogućno razgovetnije. i to nagomilano jedno preko drugog. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu. smrtno razboleo. Ako sam pravilno protumačio. to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz sadržine jedne od misli sna. nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće ili do dvorišta. uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti. u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na veoma posredovan način. Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi sa visine. ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna.. nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen.s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). pretnju. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna.316 Tumačenje snova. ako je između njih slobodan prostor. ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko. koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini. Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna. nežnost. tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san. koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno. potpuno odvojenih sastojaka materijala sna. Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja. ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu. iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka. Češći način prikazivanja. Prema tome. pri tom postupa kao slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa. prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —. Pri tom vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo. Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove . koji se u suštini svode na jedno. moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san. najzad. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije. dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala. a i b. Najpre. i o opet kao prvo slovo neke druge reci. i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela itd. Da bi prikazao kauzalne odnose. preko neobično napravljenih ograda. Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno. na primer. opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj osobi u usta. i njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. Gomile grubog posuđa dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u istoj kući. u snu o Irminoj injekciji). Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme- . Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće. prikazuje nam a kao poslednje slovo jedne reci. san raspolaže sa dva postupka. I Sredstva predstavljanja u snovima 317 kontradikcija. kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih. On logičku povezanost reprodukuje kao istovremenost. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog. drugi opet pokušava da taj sklop. a zatim glavnu rečenicu priključuje kao glavni san. Ali kao što je slikarstvu. može vremenski red biti i obrnut. zavijeno). Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke.

ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­ vikao da predstavim u ovom obliku: die Man bittet. umesto jedne. ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći. Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto. sanjam o jednoj štampanoj tabeli. sanjam. uoči sahrane moga oca. a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo od mene krio.i". pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji.. u tumačenju snova.318 Tumačenje snova. Auge(n) zuzudriicken. tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta. na primer. Umoljavate se da za­ tvorite jedno oko. Noću. U njegovim latentnim mislima očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova. koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica: Man bittet. Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive treba zajednički među sobom povezati svezom . vodi u naročitom pravcu. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji.. A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd. die Augen zuzudriicken ili Man bittet. Ja. kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe. druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa). ili villa. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda jedno četvrto rešenje. u jednom slu­ čaju sekvencom snova. I Sredstva predstavljanja u snovima 319 njenom obliku. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. nego . Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla. U najvećem broju sluča­ jeva. bio je tok moga života ovakav i onakav. krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e šenje. izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna. . Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini. u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim: prva reč je nejasna: nešto kao via. ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim. nego pada. i obratno. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu. kauzalna relacija uopšte se ne pred­ stavlja. a svaki od članova predložene tri alter­ native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ ta misli.i". Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav1 Umoljavate se da zatvorite oči. ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske. on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna. u oba slučaja. plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti". da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. menja u drugu. bilo slika jedne osobe ili stvari. Koliko vidim. jednostavno reda­ nje. Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava. ne tamo gde samo primećujemo da je sad. kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom. Alternativu . gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna. ein Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i... naravno. tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela. podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela. došla druga slika.ili-ili" san uopšte ne može izraziti.

VI 1 . a za vreme periode crvenu. Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću. jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu. a onaj drugi. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori". U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati. na nekim mestima takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok. daleko-blizu. Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. te se čini kao da „ne" za san ne postoji. vidi moj referat u J a h r buch f. I Sredstva predstavljanja u snovima 321 nije. star-mlad. i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome. dodira. vezati-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. Der Gegensinn der Urworte (= Suprotni smisao prareči. za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. Sabrana dela. Ista rascvetana grana (. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. mislili su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. prvi su temelji za stvaranje sna. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti. ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena na Hristovu Tajnu večeru. Odfttrana dela.). slaganja. relacija „kao što". ali onda dvosmisleni tekst za misli sna. i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele. pun prebacivanja. kaže se dalje u snu. mada suprotni ele­ menti. ali čiji su slični. Oni u početku imaju samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili detalnosti (snažan-mlad. ova relacija može se u snu. i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telovo1. mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj.des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. San uzima takođe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnošću želje. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni. 1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo. Abela. prev. 11 Frojd. Ovo se prosto zanemaru­ je.320 Tumačenje snova. Među logičkim relacijama. kao što je poznato. kao nijedna druga. snevačica silazi preko jedne ograde i pri tom drži rascvetalu granu u rukama. Prilikom analize sna. 1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko bude tumač snova. dok su ulice ukrašene zelenim grančicama. Isti san. Na kraju njenog puta. pred­ 2 staviti mnogostrukim sredstvima. Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je. koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život. 1884. da budu popustljivi. tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan. od kojih utešni tok izgleda smešten na površini. uvek nosila belu kameliju. Psychoanalyse II. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna od druge odvajaju. ili slučajevi onoga „kao da i". 1 zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama. da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). (Prim. mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka. sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san. Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegipatskom jeziku. To je re­ lacija sličnosti.. čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"). tj. dublje dole. to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­ voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima. Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se Iz jednog rada K. cvetovi su već prilično opali. 1910. Paralele koje po­ stoje u materijalu sna.

ja u snu stvaram jednu mešo­ vitu osobu od A i B. pripadaju jednim delom jednoj a jednim delom drugoj osobi. a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju). Na ovaj način če­ sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­ žaj sna. ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu. skriveni zajednički elemenat. Zajednički elemenat koji opravdava. tamo je to obično mig da se traži neki drugi. ili situacijom u koju se stavlja. ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih crta koje. ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). ili zamišljam osobu A u nekoj drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije. ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. to jest pro­ uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­ zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ ljena u sadržaj sna. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­ masama koje joj se pripisuju. Ova jedna po­ krivaj uća osoba. složeno lice. Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba. a iz okolnosti što ona označava A kao i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna umetnem ono što je obema zajedničko. i tako sam ja sam. dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj osobi. Po pra­ vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­ menta. ali nisu zajedničke. koristeći saži­ manje sna. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem. Lako se može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­ zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove. naime nepri­ jateljsko raspoloženje prema meni. S jedne strane. ili se može nanovo stvoriti. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski raspoložen. dok druga. međutim. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­ rena na osobe. udovoljio zahtevima cenzure sna. Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­ stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­ bom. Ali se može takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite osobe ne pođe za rukom. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je takođe bila tu (Stekel). postoje već u slici sna crte koje su oso­ bama svojstvene. Lokaliteti se često tretiraju kao lica. osoba sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­ bu —. koja je isto tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo. ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­ kvoj novoj vezi. u stvari. koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ ba. Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe. posedovanje zajedničkih atri­ buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna. Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­ mentom dolazi do predstavljanja. Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju. Onda se scena sna pripisu­ je jednoj osobi. ja sad nalazim jednu drugu osobu. a B takođe. tako da se sje­ dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica. čije je prikaziu* . u snu ulazi u sve relacije i situacije.322 Tumačenje snova. koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka. a druga — po pravilu važnija — na­ stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge funkcije. ali samo prema jednom njegovom delu. Sličnost. recima koje joj ostav­ ljamo da govori. Sam proces kompozicije može da se ostvari na razne načine. 1 Sredstva predstavljanja u »novima 323 ne može dospeti u san. Identifikacija se primenjuje kad se radi o licima. slaganje. U ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­ strukcije složene osobe počinje da se gubi. Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu.

da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. Vidi uz. kakvo sam zdravo dete ja bio. Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe. napomenu na strani 274. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal. nego samo jedna stra­ na osoba. a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. Drugi put. Ja smem da dopunim svoje ja. To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak. Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi. tako reći. ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. prema tome. I Sredstva predstavljanja u snovima 329 vanje cenzura onemogućila.324 Tumačenje snova. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tačka sna: ja se identifikujem s ministrom. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razmenom. da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. prenesem na sebe. Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto. pokazuje mi situaciju u kojoj se ono nalazi. ili nastupa u raznim oblicima. da ona druga bude moja pacijentkinja kao što je Irma. za taj sa­ stanak zamenio bih Prag sa Rimom. san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja. U vreme kad sam ovaj san sanjao. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim. tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom. Snovi su apsolutno egoistički. to. jedanput direktno. u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj svesnoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama. Ovo je ispunjenje želje. Psihički proces konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti. prvo da pred­ stavi jedan elemenat. sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. da se iza ja krije neka druga osoba kroz. služi u snu različitim svrhama. kad se u snu pojavljuje moje ja. . Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje. ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­ vajući osetim. ono krije moje ja. ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu. . na primer u rečenici: Ako ja na to mislim. 1 Sto se snevačevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje. Postoje takođe snovi u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba* 1 I I koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­ ju kao moje ja. a treće. onde mogu mirno da pretpostavim da je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. ali nipošto indiferentan zajednički elemenat. U snu o Irminoj injekciji. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba da zaključimo da se pronađe neki drugi. to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. vezan za tu drugu osobu. uz koju mi smesta pada na pamet Prag. dakle. ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim. za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat. Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled. identifikaciju. zajednički obema osobama. tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on. omogućilo njegovo prika­ zivanje.

Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čovekovoj nagosti i obnaživanju. iz kombinacije sa trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgolićavanja. seoskih nužničkih kućica i potkrovnih soba u našim gradskim stambenim kućama. nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali. Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima. Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine. Jedna druga pacijentkinja u snu stvara nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­ skom kupalištu. sad ću ih dodati još nekoliko. Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom . da bi rekao „ne". o tom bratu. koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama. Elementi „zaraze" {— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na ospe (= Ausschlag) u detinjstvu. pošto joj je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom. Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. su cvetovi kame­ lije. razume se. i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. U sva tri slučaja radilo se o objektima njene polne radoznalosti. Najnaivnije od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta. dok je mešovita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja. Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti. sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina. suprotnosti. da su mu noge pre­ krivene crnim zrncima kavijara. od moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje. kao i inače u snovima. njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost u dovoljnoj meri zadovolji. Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna. Egzotično je alu­ zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao. kojima su je pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže popustljivom. pojavila se neka složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga lekara i jednoga konja. i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika. ili „verbliimt" (= zavijeno. U snovima. pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke. ona u snu nosi u ruci rascvetalu granu. koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa cvećem. koji je saopštio Ferenczi. Jedna devojka sanja. već prema tome kako to materijal i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. uvijeno). Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da nije uspeo. uzeti svaki za sebe. Zajednički elemenat u ova tri dela pokazao se iz analize. ili čak kao fantastično uspela. koja. onim što je zajedničko u mislima sna. I Sredstva predstavljanja u snovima 327 kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu. Kao dete. U jednom snu.326 Tumačenje snova. u kasnijim godinama kamelije. ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. koji životni tok jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume". cvetovi. Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone. u kojima se obavlja „kura". Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. Tako su joj u detinjstvu davane tre­ šnje. sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isuviše disparatni. Zajednički faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. kao što smo videli. onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva. U ranije pomenutom snu. Jedan snevač stvara jedan složeni loka­ litet od dva mesta. oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika.

koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa Geteom treba postupati kao da je luđak. Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna. često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. moga prijatelja. kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu. uostalom. taj stoji bes­ 1 pomoćan pred zadatkom tumačenja sna. u jednom napadu imala da predstavi jedan mali roman. Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. na duhovit i šaljiv način. na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje na početku ide teško. Jedna vrsta slučaja. posle čega čitava situacija često odmah postaje jasna. To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije. Kad bi samo bilo obrnuto! Istina. naprotiv". računanje je pošlo od dana rođe­ nja paralitičara. a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi koji su doveli do zbivanja. Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. Jed­ na histerična devojka je. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure.328 Tumačenje snova. a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. drugu stranu medalje. Obrnuto. I j Sredstva predstavljanja u snovima 329 tvrđenju prvi put suprotstavim. onako kao što je sadržavaju misli sna. predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao što smo videli. san uporno odbija da otkrije svoj smisao. dok je u Dodeovoj sceni penjanje na početku lako. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju. oslovljava dok ona čita. jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­ ba predstaviti. između dva dela materijala u mislima sna. pretvaranje jedne stvari u suprotnost. prim. gospodina M. Ko god nije pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna. urkštanje r u k u za zagrljaj). a kasnije lako. koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto. na primer. U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri- vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje. jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka. U snu ja računam od datuma Geteove smrti. dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan. gotovo da kažemo. prev. Misao. u stvarnosti. onda si ti maloumnik a ne pisac. i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja.). a kasnije sve teže. privučen lepotom njene noge. veli san. u stvari. U snu je Gete napao jednog mladog čoveka. obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih homoseksualnih impulsa. koje je moralo da se ispravi pre nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. ako knjigu ne razumeš. I moj san o Geteovom napadu na go­ spodina M. Kako je dotični. to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­ trastom. Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u sadržaju sna samo. Za to smo već više puta navodili primere. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto. uvek vredi pokušati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje. U lepom snu o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna. Ako. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo upravo „obrnuto". posle toga ona trči u drugu 1 . dakle. (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost". Obrtanje. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna. koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. nego svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. jedno je od najomiljenijih sredstava pred­ stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu.

naime. Snevač bi više voleo da mu otac uopšte nije došao kući. između materijala sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi. suviše brzo) dolazi kući. doduše. koji je potpu­ no pokriven snažnijim slikama. pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. . onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. Tako se. u snu jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac ga grdi što tako kasno dolazi kući. U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji. koje nam u snu moraju padati u oči. na primer. prema raznim relacijama. mada bez ikakve garanti je. a drugi put od kraja ka p o č e t k u . oni stvaraju središte misli sna. koji ih u snu zastupaju. čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na moja pitanja). podiže haljinu đa bi pokazala nogu. moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. zatim. pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove. dok o razsobu. da stavimo iznad realnosti. Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. brz). Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike u živahnosti pojedinih delova sadržine sna. verovatno ćemo pretpostaviti da se one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna ističu naročitim intenzitetom. Nije tačno da se elementi sna. spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. I Sredstva predstavljanja u snovima 331 U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje. kao mali dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!" Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna.330 Tumačenje snova. Snevač je. za vreme spa­ vanja. . da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze sa elementima intenziteta onde. mogu stvoriti viši stepen intenziteta. ili obratno. koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji)." Ali smisao psiho­ analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i. što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije. Mi sad. i to preko dva međusobno nezavisna mmmmm . pre svega. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao „fliichtig" (= nepostojan. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni. moći svesti na takve realne senzacije. Ovde se. znamo da su to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. Uz ove formalne karakteristike. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta slika u snu. " govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane za duže vreme. ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz sećanja. nestalan. što je opet identično sa že­ ljom za očevom smrću. seda na stolicu. Direktni derivativ onoga što je prekomerno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna. Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu: „Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka ka kraju. Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­ vode. Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­ zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u mislima sna.

* Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­ liko neraspoloženje. iz­ javila je da se u snu pojavilo više lica. koji nam se čini jasnim. U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj istoriji jedne služavke koja je morala priznati da oče­ kuje dete. moći izraziti i jednom jedinom formulom. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog. prividno bezazlene primedbe o nje­ mu. 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti. tako reći. na svoje iznenađenje. glavne bolesti te bolesnice. o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen. nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna. posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna. bez praz­ nina i jasan. dakle. nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna. često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno. Nije to nikakva izmena smisla. 1 . da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stičemo uopšte ništa ne znači za sklop sna. što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja jeI danas ne znam da li sam to s pravom učinio. da su dakle najživlji ujedno i najbolje determinisani. Rad sna ovde je. ona sama. Onda možemo očekivati da će se ovaj uslov. Tako. Ono. koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. i ispunjavajuća snaga sna bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom. dakle. Detalj­ nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi. a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja). Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —. naprotiv. Glose o snu. kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan.332 Tumačenje snova. 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je. U pojedinim slu­ čajevima primećujemo. ako ovu poslednju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­ izdašniji rad na sažimanju. ovde deo materijala koji je san izazvao. i analiza daje infantilnu reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle defekcije čisti. pa sad čuje sumnje o tome: . I Sredstva predstavljanja u snovima 333 faktora. A zatim nas analiza uči da iz najživljih elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­ va. stoga sam napustio kategoriju o fantazijama u snu. njen muž i njen otac. i kao da nije znala da li je njen muž njen otac. nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća.ko je zapravo otac (deteta)". ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično. čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo.. a ovde — zbrkanost. dok ga zapravo ipak oda­ ju. Jedan deo sna. i to bitni deo sadržaja sna. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­ ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­ žine.

da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu. Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno sećanje na nepristojno delo naznačeno u snu. jedne devojke.. je ćerka njegovog bivšeg šefa. „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto". On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu.ači. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu. zabuni se u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se svlače jedna starija dama i njene dve kćeri. i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn. 1 dušan u najvećoj meri. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara. i bio je još sklon da se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­ suje da ima muški organ. Da­ me su bile njegova sestra. glave 5." Jung. prev. njihovo razdvajanje u više delova. Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj celini. prema svima trima bio je ravnoVolksgarten.334 Tumačenje snova. ali sv^ tri su pripadale redu sestara. na svaki način samo retko. Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji slede jedan. sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje. U Jozefa (Jevrejske starine. i sa kojim sam se morao boriti. posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost. i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta. uz jednu od ovih priča o snu. na Ringu (Prim. ili uopšte takvih koji pripadaju istoj noći. kao što sam tvrdi. tu nešto nedostaje. jedna zamena za njegovu sestru. Analiza: Gospođica K. jednu u košulji i gaćicama. . jedan prekid . o kralju. On sanja: Idem sa gospođicom K. U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. možda samo dva ili tri puta u životu. iz dečačke radoznalosti. Ali najzad mu se skreće pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu. Knjiga II. onda se nalazim u salonu jedne javne kuće. da bi legle u krevet. rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se. Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­ ma. zatim dolazi jedno tamno mesto. u pratnji sestre svoga zeta.). .. bio je san te vrste. Pošto je kralj ispričao prvi san. bojažljiv. uznemiren. On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan ženski polni organ. koja mu je bila sasvim ravnodušna. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova. . U pomenutom restoranu bio je samo jedanput. a ti si žena". koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­ ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga u izmenama. po svom izgledu svakako je dvo­ struki san. u kome vidim dve ili tri osobe. On se uzalud trudi da bi se setio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira. „Praznine" su genitalni otvori žena koje se spremaju da legnu." Pošto je saslušao priču o snu. I Sredstva predstavljanja u snovima 335 dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu.. što znači: Narodni (nacionalni) park. koji je tumačio Josif. San među ovim homolognim slovima koji je vremen­ ski raniji često je izopačeniji. „na prekid" u snu. Javnu kuću je samo retko kada posećivao. kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac. njihovo grupisanje i broj. u restoran u Folksgartenu1.da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se- . za drugim znače isto. dok je sledeći san drskiji i razgovetniji. i najzad je u sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti. je­ dan divan park u Beču. njegova snaha i već pomenuta sestra zeta. . ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj polnosti. Josif reče: „Tvoj san. te napominje.

" Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom radu Ein Traum. po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima. a ona otkaže poslušnost itd. Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja. od kojih se dru­ gi deo završio polucijom. obeležavajući sam svoj stvarni organski povod. pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse. VI . 87). da me pozove na istragu. Pojavljuje se jedan sluga. u skraćenom obliku. ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti. Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna. nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna.A naposletku. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. 166). U snu znam da nešto nedo­ staje. koji on u tom delu iznosi. ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. ali ne­ dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova senzacija.. Na jednim vratima dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže. der sich selbst deutet (= San koji sam sebe tumači). od čijeg delovanja ova skala kvaliteta bitno zavisi. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova. Zgodno. Polazeći od ovoga primera. dostiže kraj . pa to je jedan pristojan čovek! Ja 22 Frajd. i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­ svojio ono što se izgubilo. koja se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide. Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići. San jedne devojke. podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede. čime san. Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u snu uvek kao senzacija. polucioni san. pripomogao da se potpuno objasni prvi. jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. kad se slikarski izliv iscrpeo.. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenošću: (ako je postala.A onda kao da je u isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do- godilo to ili ono. Rank s pravom raspravlja o zna­ čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte. sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna jedne noći. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­ cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar. . pomeranja. Šerneru su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. Saopštiću. i kad). ja spokoj­ no krenem sa slugom. str. I Sredstva predstavljanja u snovima 337 rije pokušala da prikaže. . Analiza pokazuje da istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i lekarski pregled." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti. I. a ne miče se s mesta. tako da je ovaj drugi. a na kraju. U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna.336 Tumačenje snova. 1910. pokazujući na mene: Ovoga ste doveli. odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju. Ovaj polucioni san dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz obimno odricanje na doprinose snevačice. mada se u svako doba za vreme spavanja može izazvati. U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji se opisuju sledećim recima: . želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke. Mesto do­ gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatorijuma i više drugih lokala. . Šta znači senzacija inhibiranog pokreta. Odabrana đela. a bogatstvo odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi. to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama. služi da olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen.

Što ne mogu naći šešir.338 Tumačenje snova. — I odbijanje tužnih misli na smrt krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju dužnost. pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti. onda to znači najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice. Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to je samo san". Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. 12* . I Sredstva predstavljanja u snovima 339 zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u kojoj stoje mašine. prenet na motorne puteve. predstavlja samo ono što snevač želi. u snu senza­ cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da se radi o jednom aktu volje. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost. postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. dakle. inhibiran za vre­ me spavanja. dakle. sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir. resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubedljivih primera. crnac može ići. pravo sećanje. dakle. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je snevano. kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. i ipak ne mogu da odem. dakle. što se izražava time ako se izvesna sadržina u samom snu označava kao „snevana". znak je da mi se oprašta. na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak. — Rođenje i smrt kao u snu o Geteu i paralitičaru. jed­ no „ne". Može se. onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. Zatim mi se kaže da sada mogu ići. i ona me pođseća na pakao sa svim svojim paklenim oruđem kazivanja. znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana. ali on ne vodi računa o meni. jeste jedan dnevni doživljaj upotrebljen u više smisla. mora da se radi o jednom seksualnom impulsu."1 II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­ jom inhibicije kretanja. dakle. ako se. Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora. i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje da san ne može izraziti jedno „ne. zagonetka „sna u snu". Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene. Sto ne mogu da nađem šešir. 1 Gde je. osetiti kao ometen. Uključivanje izvesne sadržine u je­ dan „san u snu" treba. Po mom obja­ šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto je tako često s njim u snu povezana. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim. ja još ne smem otići. koji sam kratko vreme pre toga imao. naprotiv. onda može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose doneo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem). koji je u isto vreme u stanju da razvije libido. izjednačiti sa željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. Strah je libidinozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog. Impuls. ono mora da bude lišeno real­ nosti. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju. jedan konflikt volje. čitav ovaj proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. to jest. najsnaž1 Ovo više ne odgovara novim saznanjima. „Snevanom" u snu treba ponovo da se oduzme vrednost. dok san koji se nastavlja. dakle. i kojoj psihičkoj sili on treba da se pripiše. To što mogu otići. 1 za vreme snevanja.

I Osvrt na mogućnost predstavljanja 341 nije njeno potvrdenje. koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma. ali čim je pretvorena u slikovit jezik. dodiri i identiteti. pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje namera da se nađe slik. Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog lanca. Ali ne samo predstavi] ivost. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje da je san ispunjenje želje. dok u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vrednosti toga materijala. a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način. među­ sobnim induciranjem. tako što pronalazi jedan rečenični sklop. kao čvorna tačka mnogobroj- . ali smo više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što su pojmovni. Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna. Jed­ na misao. pa prema tome i svrha zamene. slično kao kod pesnikovog rada. D OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna. Celokupna oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. nego gde su obe misli već unapred. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna. sasvim je očevidna. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama. podleže jednom procesu kompresije. dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom. koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli sna. nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna. čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora. Mi sad znamo da materijal sna. ali se isti proces može dogoditi u raznim psihičkim sferama. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. lakše nego ranije. koja joj je na neki način bliska. Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom. Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. Prednost. izabrale govorni izraz koji će uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu. on mora da izrazi odgovarajući smisao. dobrim delom lišen svojih relacija. obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. onda je drugi slikovani red vezan za dva uslova. i to možda već u samom početku. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena.340 Tumačenje snova. Reč. slik). i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude zamenjen drugim. koji pokušava da rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu.

znoji se strašno i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole oko osnovice kule. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi. jeste. Visoko tamo gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera. Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme. i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza.342 Tumačenje snova. sa koje dirigent upravlja orkestrom. Ovu kulu tre- . sasvim otvoreno. pored njih sedi jedan aristokrat. itd. 1 vanje. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene. i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­ ptoma. b) da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija). Njena mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako dugo trajati. da kulu u parketu uzmem doslovno. 1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist. Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće. Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek se ne može oštro odrediti. a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna. na mestu Hansa Rihtera. San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju. Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi. nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa zadaju svojim čitaocima.Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu. i mora da se sada svakako dobro smrza­ va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale biti ložene). To je predstava Vagnerove opere. naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u jednoj loži. kao što čovek vraća še­ šir sa svadbenog puta. koja je trajala do četvrt do osam ujutru. sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove delove. O njemu se priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­ nog puta. c) da li treba da se protumači simbolički. i neuroze (prinudne predstave. Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu. Na sredini parketa se nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu. iznad ostalih čla­ nova orkestra uzdiže visoko kao kula. predestinirana dvo­ smislenost. 1905. Sabrana dela sveska VI). Kula na sredini par­ keta. u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena bila prekinuta jednom duševnom bolešću. . za kojima se jede i pije. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 343 nih predstava. tako reći. kod simboličkog tumačenja sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizoDer Witz und seine Beziehung zum Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom". Odlučio sam se. onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača. dakle. Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji. i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem. on ne­ prestano trči okolo iza svoje ograde. fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna.. U parketu i parteru nalaze se stolovi. ili d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta. Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­ lom. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa sna sumnjivo da li: a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu (relacija suprotnosti). okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom.

a sa ogradom gore. Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. zatim. međutim. Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom". uostalom. koji joj sestra dodaje. Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj koja dopušta vizuelno prikazivanje. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 345 ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom. resimo pomoću istoga ključa. da se čovek u traženju razloga egzistencije 1 Jahrbuch von Bleuler-Freud I. I tamo i ovde. 2 1 gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­ rijalu. mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­ daje joj ugalj. to u snu nije re­ čeno. dakle većim delom u vizuelnim slikama. Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna. keine Kohle. treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na moHugo Wolf (= vuk). Ovo presipavanje sadržine jedne misli u jedan drugi oblik može se. pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj ženi pripisuje. A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada. „Kula luđaka".344 Tumačenje snova. koji inače ne bi postojali.! Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći. otprilike. na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena. „Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš nameravam da se bavim. Šta će trajati tako dugo. čak i u manje uobičajen. između njene vatre i hladnoće mlade žene. iza koje on trči kao zarobljenik ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 . svo­ jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka. istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli. „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti. Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je. Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako goreti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna. . Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan. Kein Feuer. kojim se san služi. mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost. onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­ pozna zamenu za misao. u snu možemo rečenicu posmatrati za sebe. predstavlja njegovu kasniju sudbinu. A ova druga misao mogla je možda i sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na ljubav". 1909. onu sa ugljenom. mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa „predstava". i rad sna ne beži od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije najpre eventualno u neki drugi jezički oblik. tako mislim. Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drveta da bi postao gladak. u cilju da se s pravom sretne na pola puta. proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor. kann brennen so heiss als wie heimliche Liebe. Snom ovlađuju suprotnosti između tajne i javne ljubavi. „Primer broj 1. Ova se svrha sastoji u tome. samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli. Mislim na to da sam odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto. i jedan „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara koji polaže pravo na velike nade. von der niemand was weiss.

pa prema tome znači „nered". kuća nije jedini krug predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti — u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze. Langen Miinchen). Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta. čiji predmet postaju genitalije drugoga. darmar" (doslovno: kupus i repa). 1 . u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure. ili ipak i genitalije sopstvenog pola. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu. Objašnjenje pozadine sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu. . Poznajem pacijente koji su. Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za Šernerovo tumačenje snova. Ali isto tako rado se krug pred­ stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skrivalište seksualnih slika. i tako dalje. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 34"! probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­ stencije. (a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­ koj pesmi"). „Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim nit. Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo jedan jedini put javljeno. „vrt".lUUtit 346 Tumačenje snova. . mitovima i narodnim običajima. na primer. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu. Naročito je često sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte. Simbol: Komad pismenog sloga. Ali još više simbolike ima u slici. Trudim se da je ponovo pronađem. Jer da bi postigao svoj cilj. čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu. ili za njega karakteristično. nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). 1 Štaviše. potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. u snu znače kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem? To je suprotnost želje „zbrka. i Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­ ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve (slojevi svesti i mišljenja). na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena reci. obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji. „seme". tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja. svaki vodovod na mokraćni aparat. Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti jedan komad. pesme i poslovice. i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara.1 u prvom slučaju je govor. moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno. citati. 1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost. A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu. Sta. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama. što zahteva izvesnu pažnju. rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju. U privid­ no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života. Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je r e č . čiji su poslednji redovi ispali. ako tačnije pogledamo. posao koji obav­ ljam jednim dugim. Privatdrucke bei A. njih svaki otvor podseća na jedan od otvora u telu („rupa"). daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni. dakle „nered". zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije. ali moram da uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala. devojke u „Visokoj pesmi"). savitljivim nožem. Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam naišao. S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi. ta­ log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena. svakako.

i raduje se što joj. praznoverje i običaji. • Njen tok života. Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cveću.1 Pri tom. takozvani tavan domaće kuće. masturbira.5 U bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je poznata. zatim odjednom dve. ne rastu na drveću. preklopljenog da bi se ocedilo. 317).3 Pri tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje. ako strah od zmije. Taj lepi san. na kome se igrala sa svojim bratom. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu. Stigavši dole. prev.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u drugu baštu. i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire do kuće ili na dvorište. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso. ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime. ona ide putevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima.6 On je zagrli. koja je gusto posejana crvenim cvetovima. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 349 simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­ tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao u najboljem skrovištu. snevačici se nikako više nije dopadao. da li može i ona da uzme jednu. razgranata i raširena. pri tom. dama s kamelijama. i pri tome vidi mnogo posuda. našto se ona odupire i pita ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli. koji su sjedinjeni u velike kva­ drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata. jedan stranac). 3 Visoko poreklo. 1 hodu ostaje tako pristojna. Čini se kao da će on za svoju spremnost nešto tražiti od nje. ona se uvek brine da li će naći mesto gde da stavi nogu. moglo bi se kazati — češlja. On kaže da to nije nikakva nepravda. Za vreme silaženja ima najpre jednu.).1 b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­ nih ograda ili plotova. 8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. Sich einen herunterreissen = izdrkati. kome prilazi da bi ga pitala kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sopstveni vrt. 326: nevinost perioda. kasnije opet jednu. (Prim.348 Tumačenje snova. i dvorište jednog nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio. i kaže joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna •metra) ili tri hvata zemlje. kao da ima nameru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu. ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju. to jest jednim drvetom čupa debele pramene kose. zapravo kao neko drvo. i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti. naravno. da je to dozvo­ ljeno. a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­ tove. koji je kod čoveka prirodan. haljina nigde nije zapela. 6 Grana je odavna već primila značenje muškog genitala. donji cvetovi su već prilično otpali. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem. 1 . • Da li srne da „izdrka". Drugi radnici su ovakve grane iz jedne bašte odsekli i bacili na ulicu. mada ispod najtanjeg vela. 8 Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan. putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba. suprotnost želje prema prethod­ nom snu. mnogo grubog posuda nagomilanog u hrpama.* Kad je sti­ gla dole. što u Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti „kauzalno" (vidi str. ali oni iz­ gledaju i kao punjene kamelije. 4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­ taziji. ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo drvo. kao i sledeće. A ona pita da li je to u redu.* Ono zapravo nije podešeno za penjanje. u neuroticara bude neverovatno preteran. u ruci nosi veli­ ku granu-. koji kao mahovina vise s njega. predmeta njenih kasnijih fantazija. gde leže razbacane tako da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. koji sam već najavio. na bračne opreznosti. pošto je protumačen. koje. 4 Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta. da bi joj pokazao kako se sadi. 7 Odnosi Š%. uostalom. tj.

1 Upravo ovakvog materijala. I NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA A. ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­ ma. Zašto se san zaboravlja posle buđenja E. Osvrt na mogućnost predstavljanja SADRŽAJ 5 10 14 25 47 52 70 80 93 101 127 139 168 169 193 223 243 280 281 308 312 340 * Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari. Somatski izvori sna D. koji treba čitati „izvrnuto". zatim onaj san što ga je Rank opširno izneo.350 Tumačenje snova. „San koji se sam tumači". Nadražaji sna i izvori sna D. v. Gradivo sna — Sećanje u snu C. imati od toga koristi. Psihološke osobenosti sna F. Teorije o snu i funkcija sna H. r a z u m e se. Rad na sažimanju B. San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom. Recentno i indiferentno u snu B. Odnosi između sna i duševnih bolesti II METOD TUMAČENJA SNA III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE IV IZOPACENJE SNA V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA A. da kod r a d a sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a naročita simbolizujuća aktivnost duše. I koji zakon prevariti. u Štekela. a većim delom i zato što po pravilu u m a k n u cenzuri. a da ona pri tom nema nikakvu štetu. . 486. jedan drugi san. stoga što ona bolje od­ govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove mogućnosti predstavljanja. Sredstva predstavljanja u snovima D. Sve se svodi na isti zaključak: naime. koja su već sadr­ žana u nesvesnom mišljenju. Rad pomeranja C. ali m o ­ žda samo r e t k o kada izvan nje. i m a m u izobilju. Infantilno kao izvor sna C. str. Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi. ona ne zna. Etička osećanja u snu G. nave­ den među primerima za simboliku sna. Da li joj posle toga stvarno nešto pokazuje. nego da se san koristi ovakvim simbolizovanjima. Tipični snovi VI RAD SNA A. Odnos sna prema budnom stanju B.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful