ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

Knjiga šesta

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA, I

TUMAČENJE SNOVA
i
Preveo S/iiemačkog Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r

HUGO

KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU

Naslov originala Die Traumdeutung

I

NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA
Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­ jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­ ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem, moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­ rijala. Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­ gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­ sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razumevanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­ ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­ ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

G

Tumačenje snova, I

Naučna literatura o problemima sna

7

što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­ nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici. Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­ kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­ stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­ likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam značaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja snova« koji nam lebdi pred očima. Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­ činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­ rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­ skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrovenja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­ metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­ nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­ va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­ stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­ ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­ uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka ocenjivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­ žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju mantici. U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san, ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog natSledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksenšica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.
1

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­ skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom. San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji spava, ukoliko spava. Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna; na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili primećeni. Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­ trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opomenuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/ varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­ raju ili da ga gurnu u propast. ^ U svome delu: Griechische Mythologie und Religionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­ kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: „Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stišavanje, i , koja datu predstavu fantastično proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.
1

somnium). nenaklonjene svemu što je pustolovno. a i u specijalnim istraživanjima M. koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih duO daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka v. morao bih se odreći pokušaja da dam jed­ nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­ znavanja sna. Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­ nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti. jer nema dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se savladao celokupni materijal. ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna. F. Lauer. Osim toga. nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­ nova i uvek. Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­ mima sna teško je zato što se u ovom saznanju. Nasuprot tome. tako reći. moram svoje čitaoce zamo­ liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­ nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu izgubili. i po­ što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak predskazuje nešto značajno. Kad bihr hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio. nije još završeno. pojavljuje se u najnovi­ jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao . po­ grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­ va danas kod nas nema pristalica.). ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno. i navešću kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo rešavanje koji se nalazi u literaturi. Kao naj­ veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa. bez obzira na sve pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­ ji —. 1 j / Naučna literatura o problemima sna 9 kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-. Uvažavanje do­ življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola. dopire iz nekog drugog sveta. taj pogled na svet vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog sećanja ujutru. 1 Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­ kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­ tar duševnog života. i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije. vizije itd. i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela iste sadržine. ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­ ma. / Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­ jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Bilo bi. jer u ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­ koj sadržini kao nešto strano. Tumačenje snova. pa ma koliko nedvosmi­ sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­ nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­ nje odbaci. Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl. sa japanskim Miura i Iwaya. Gotharda (Gotthard) i drugih. time je dat podstrek na­ stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo zameniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti. na kome bi sledeći istraživač gradio dalje. i da po pravilu tome pridodaju i ocenjivanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­ ju. a u n a j ­ novije doba. kao nešto što. Pošto su od snova uglavnom očekivana važna objašnjenja. Schwarz i misionar Tfinkdji. Amram. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­ ranih rezultata. sa kineskim Secker. na primer šelingijanovaca. Ferstera (Forster). kojar predskazuje budućnost. u samom početku. uostalom. u Diepgen-a. sa indijskim Negelein. stoga sam pretpostavio da svoje izla­ ganje vežem za teme umesto za pisce. Ova teorija se održala kroz mnoge vekove./ 0 . 1 hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neobjašnjivosti pojava u snu (Hajfner). nailazimo ipak i na oštroumne ljude. vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu. L6winger. tako reći. O tumačenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli. predstavlja jasno sećanje na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­ no.

dok se zaljubljeni . Ovde ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu raspravu. str. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­ nja. želeli ili uradili). 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . godine starosti. 19): „San pre svega nastavlja budno stanje. . Mas (Maass) — (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­ vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti. str. pol. . Ja bih u toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. " (str. H. nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima svojim naporima i uživanjima. objavljenoj 1855. I. . ovde je izostavljena i literatura o spavanju. san nam daje ili nešto sasvim strano. Štrimpel (Strumpell) u svo­ joj studiji o prirodi i postanku snova (str. izrazio je ovo uverenje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474): „ . posmatrati da nas oni vode baš natrag u običan život umesto da nas od njega oslobode". Slavoljubiv čovek sanja o ste­ čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama i o onima koje još treba da stekne. 17): . Le sommeil et les reves. jer je to u suštini psihološki problem.10 Tumačenje snova. Naši se snovi priključuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. 530)." Vajgani (Weygandt." Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I. Mori (Maury. 19): „Povučenost duše u snu. od redovne sadržine i toka budnog života .U snu se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . međutim. godine (str. 6) se direktno protivi gore navedenom tvrđenju Burddhovom. (str. uobičajeni način živo­ ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­ šnjeg života. . ili pak samo ulazi u skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost. E. " Pretežna većina pisaca. Fihte (Fichte. mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­ no i promena uslova funkcije duševnog aparata. kome dugujemo brižljivo i du­ hovito opisivanje fenomena sna. Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji. radostima i bolom. . naizgled u pretežnom broju snova. koja je gotovo bez sećanja. . ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost. rekli. Tako Hafner (str. . ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­ ševnu snagu. dit. Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na stvaranje naših snova. „jer se često može. ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija. 541) u istom smislu govori o sno­ vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih blagodeti prirode duše koja se sama leci. Pre­ ma tome. — Na sličan način izražava se još i L." J. već naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. stalež. kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje uvek određuju individualna ličnost. zastupala je su­ protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju. i to specijalno psihološke prirode. Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno delimično isprepliću: A ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta — spavača ipak odneo u neki drugi svet. . Čak i ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­ metom. desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što smo videli. I Odnos sna prema budnom stanju \\ predmet raspravljanja uzme eventualno neko pojedinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Tačno posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se san povezao za doživljaje prethodnog dana. stepen obrazovanja. 56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons vu. Stari fizio­ log Burdah (Burdach). G..

8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog života. . . Ekskajzer nas do­ čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­ budio i tako omeo interesantnu iluziju. — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­ sti doživljene u budnom stanju. rekao mu je već stari racionalni persijski tumač snova Artaban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što čovek već u budnom stanju misli. stih 961—966. Hildebranta (Hildebrandt.12 Tumačenje snova. osim toga. prev. mesto je uzeto iz četvrte knjige LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari". Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine sna od života. „Pa ipak".Maximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur. Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­ demo. Ja citiram po Radenštoku (Radenstock. ponu­ dio kakvo izvrsno mozelsko vino. Hir. nego naprotiv strašnu patriotsku mržnju. U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura (™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV. in somnis eadem plerumque videmur obire. briše u nama nor­ malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim životom . ne osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost. od stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­ lijom. doduše."* Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao.. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­ nog takvog putovanja. . Sve čulne želje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati." (Saopštio Vinterštajn /V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psychounalyse). de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus. Prim.. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­ tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke. Čovek tada možda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu. bilo je izvan svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­ mu. neprekidna zavisnost jednog od drugoga. causidici causas agere et componere leges. itd. A sad upoređujemo situaciju u snu sa stvarnošću.) * I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima smo budni razmišljali ili se njima bavili. induperatores pugnare ac proelia obire. dok su ga snovi neprestano na to podsticali. ili u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali. . stih 959): Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret. Zato će biti na mestu da se setimo opisa F. . „isto tako isti­ nita i pravilna je prividna suprotnost. ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­ varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju. nastavlja Hildebrant. San nas oslobađa stvarnosti. te je u tom poslu duh bio mnogo više zategnut. aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens. itd. moglo bi se reći neko samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje. 1 Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­ življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*razrešiva.1 Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De divmstione II. da iz predstave povezanih i udruže­ nih sa njima nastane san ili da se ove predstave umešaju u jedan već postojeći san. " Hildebrant za­ tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza nekog nevidljivog poklopca". kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: . ako budu podstaknute bilo ka­ kvim razlogom. i s druge strane neprestano zadira­ nje jednoga u drugo. koji tamo živi u zarobljeništvu. vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd. 1875) koji misli da se osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­ protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str. A pored svega toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu. Prema Napoleonu. I Odnos sna •prema budnom stanju 13 u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih nadanja . izgleda da se često u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastavljanjom zakona. Ja mislim da .. W. (Citat u Frojda je pogrešan. Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano.

Sećamo se. 1 Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­ stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. i naposletku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera koji su se svi kretali istim pravcem itd. to bar treba da nam važi kao neosporno saznanje. ali se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­ ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­ ljen ja. Ali bi pogrešno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­ dan rezultat postavljenog upoređenja. kao prijatelj životinja on ih je podigao. na njegovo zaprepašćenje. naprotiv. San se dogodio 1862. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni. Ma kako neobično time postupao. mora se tražiti pažljivo i ona ume da se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. te se time otkriva izvor sna. Šesnaest godina ka­ snije. on zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta. godine. drugim recima. . — San se zatim na­ stavljao. vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­ ma i Delbef u. i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara. Na svoje veliko iznenađe­ nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom. I onda moramo priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. Na slučaj­ no poklapanje svakako se nije moglo misliti. ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­ vanje imena Asplenium. od onog što smo spolja ili iznutra već doživeli. doduše. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san nešto malo iskvario. i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu. kao što mu je bilo poznato. Ova poveza­ nost. pokazao dve nove životinjice koje su se latile ostataka paprati.14 Tumačenje snova. U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka. ili pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem budnom toku mišljenja." B GRADIVO SNA — SECANJE U SNU Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu sna na neki način vodi poreklo od doživljenog. On je u snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­ šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­ pod snega. 1 Gradivo sna — Sećanje u snu 15 MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­ nos idu ruku pod ruku. zagrejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­ đena. iako su opšte primećene. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objašnjenje. prilikom posete svome prijatelju. da se dakle u snu reprodukuje. Onda osta­ jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san stvarao. še­ stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu. i ono nije obuhvatalo pozna­ vanje nekog asplenijuma. Mi bismo mogli upravo reći: Sto god nam san pruža. . materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­ nosti odvija . da smo o tome sanjali. jako voleli. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. spominje. dok često posle dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je izgubljen. filozof naiđe na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što 1 Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad je budan. . Za­ tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog. Isplatiće se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­ bavimo.

njemu se u snu javio neki čovek po imenu Brugnolus. i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo povezano. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan duže vreme dolazila danju na pamet. Ma jer s (Myers) je na nekom mestu. na navedenom mestu str." Isti pisac (kod Vašida. namenjen bratu. mislio sam čak da sam je već više puta video. „setite se samo mor­ skog kupališta u Pornicu". u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­ no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. dođe mu slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrovanog časopisa. I sad se mogla us­ postaviti veza. prema Vašidu. ali ga uopšte nisam mogao prepoznati.16 Tumačenje snova. Ja mislim da će svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe2 Frojd. Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­ teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­ ravljeni izvor. Tada se u njemu pojavi sećanje. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj ženi sa zlatnoplavom kosom. Jesen (str. naime. on je ipak načinio stihove njemu u počast. i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­ lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. „Sigurno". Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­ dim. Ponovo sam zaspao i snoviđenje mi se ponovo pojavi. 233) priča: Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­ nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­ no nova. Mori nije poverovao onome što mu je u snu objašnjeno. Jednoga dana godine 1877. Kad se probudio. i žalio mu se što ga je u pesmi bio zaboravio. i san Skaligera (Scaliger) (He- nings. Denis. i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi. On je znao da je to naziv neke francuske varoši. U ovom slu­ čaju potvrđeno je veće znanje sna. odgovori dama. video sam kako ćaska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. Sveska je bila iz godine 1861. koje mi na žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for Psvchical Research). ali mu je geografski leksikon re­ kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. U snu mi je izgledala veoma poznata. za koju se još uvek ne seća da ju je ikad ranije imao u rukama. Odabrana dela. 300). Smesta se ponovo probu­ dili. objavio čitavu zbirku ovakvih hipermnestičkih snova. godine. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­ ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih komada. a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­ nolus. To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna činjenica da bih. želeo da još više pojačam pažnju za njih. i Delbef se po­ trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime. VI . Mada se Skaliger nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo. ovaj mu od­ govori da je Musidan jedan okružni grad u departmanu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). koji je pisao pesmu pohvale slavnim ljudima iz Verone. na svom svadbenom putu — dve godine pre onog sna o gušterima. I Gradivo sna — Sećanje u snu 17 se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­ ma kao uspomena. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog dana njegovog izlaženja. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­ nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­ da. str. saopštavajući još druge „hipermaestičke" snove. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom. nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. ali više ništa. str. Ona je tada so­ bom ponela album. O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­ ročitom osobenošću da se. on otvara herbarij. Jedne noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana. ali izgubljeni iz­ vor odakle ovo potiče nije pronađen. između ostalog.

i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva puta dnevno. otkrio sam ono mesto koje sam tako često viđao u snu. Pacijent u početku nije uopšte hteo da mi poveruje. o kojima ću pri­ čati kasnije. Želim da na ovom mestu na­ vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupačno samo snu. pošto mu se san u jednoj kafani učinio stvarnim. na jednoj maloj stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg. stvari. J Gradivo sna — Sečanje u snu 19 nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­ ma budan čovek misli da ne raspolaže. s leve strane u pravcu ulice. delimično takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji nije upotrebljavan. u jednom dužem snu. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­ gao u snu izmisliti.. opscene reci i slično i da se njima služe u snu. 40): „Stvar se još više pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje mladosti slike pojedinih mesta. Prilikom svoje druge posete. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se povezali sa snažnim psihičkim vrednostima. Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. Navešću samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli. slučajno stigoh u Pa­ dovu. slika jednoga zna­ čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala mi je upravo dosadna. godine okrenuo. Reichenhall). str. To je bilo u drugoj polovini devede­ setih godina. da je u nekoj kafani poručio jednu . niti odakle dolazi. svake nedelje više puta dolazim u polo­ žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova dokažem da oni zapravo dobro poznaju citate.18 Tumačenje snova. kad sam se već inten­ zivno bavio proučavanjem snova. pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. dvanaest go­ dina kasnije. lokalitete i do­ življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2" . lica sasvim neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači na dan." Strimpel (Striimpell. Dubina pamćenja sna obuhvata i takve slike ličnosti. po­ što je to ispričao. verovatno na onom me­ stu gde sam se 1895. ali mi nije pošlo za rukom da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači. Go­ dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­ nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­ vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Onda sam ga odjednom pre­ poznao. U izvesnom prostornom od­ nosu prema mojoj ličnosti.kontusz6wku". Kasnijih godina. 23): „Već je izričito priznato da san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reprodukovanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena. pošto mi je to ime već odavno poznato sa plakata. mada su ih u bud­ nom životu zaboravili. jeste život u detinjstvu. stvari. Jedan od izvora. Moja prva poseta lepoj univerzi­ tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­ tvorena. te se ka­ snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­ jima probuđena svest uživa. Nekoliko dana kasnije. ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peščara. Godine 1907. Jedan zračak sećanja. godine. Jedan pacijent je sanjao. pitao je šta je to. Hildebrant (str. sa figurama od peščara na njemu. koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim još od 1895. primetio je to ime na jednom plakatu. iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje. i to sa potpunom sigurnošću. I na ulici koja vodi ka crkvici. mislio sam da taj propust nadoknadim. a tom prugom sam se prvi put vozio go­ dine 1866. kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu. kome nisam baš hteo poverovati. jer to ime još nikad nije čuo. To je u stvari bio ulaz u baštu jednoga restorana. Prilikom psi­ hoanalitičkih radova sa nervoznima.

na osnovu svojih sopstvenih istraživanja. on­ da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. Ono na što već odavno ne mislimo. . 119): „Naročito je značaj­ no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­ ze u san. iz svoga sna. glasi odgovor. . i da je ču­ var mosta. strana 92) pripoveda da je kao dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio u obližnje mesto Trilpor (Trilport). i ovaj mu reče da je gospodin T.20 Tumačenje snova. Mori (Le sommeil. Kad je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon. Snevač je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom. Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­ češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu. „to je bio čuvar na onom mostu koji je u ono vreme vaš otac gradio. Robert (str. Samo je stvar­ na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­ kazala. Mi ćemo. . 46) čak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­ šlih dana. ili su jedno i drugo već odavno izgubile. koji kao što je poznato najvećim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamćenja. gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. ili utisci trećeg prethodnog dana. Mori ga pita kako se zove. str. on se predstavlja da se zove C . Noću pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka. Prilazi mu jedan čovek obučen u nekakvu uniformu. saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energično zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­ đih utisaka. pri­ jatelj njegovog oca. od kojih želim da ponovo navedem nekoliko primera. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­ kara nisam video i. koliko znam. Ali činjenica koju Robert izražava s pra­ vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim. „Si­ gurno". koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). a jedno oko ima i moj profe­ sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost lekara. Jedne noći san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio u mojim prvim godinama detinjstva. Mori. našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­ znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­ poznao kao gospodina T. Jedan ame­ rički pisac. .. saznao sam da je imao samo jedno oko." Folkelt (Volkelt. što je već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas san neumorno podseća. I Gradivo sna — Sećanje u snu 21 neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost. Lice te osobe nije bilo jasno. i ličnost se pomešala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­ fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. ali se u budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. upita jednu staru slu­ žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva. dabome. Pošto se probudio. pa zato i u snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­ poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo. Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana. u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega. da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­ ni — udaljeni." Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva. Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem . nepozna­ tog iz viđenja. Ka­ kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­ nom stanju nisam mogao prokljuviti. ." O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . Taj je čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­ laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­ rodice koje od toga vremena više nije video. koji je još uvek sumnjao u tačnost sećanja. U snu sam video jednu ličnost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom mestu. Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­ nim odnosom. daje povoda za postajanje interesantnih hipermnestičkih snova.

ovakvi slučajevi. " Strimpel (str. Da vidimo šta o tome kažu pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili. str. zapažanja stvari ili lica koja su brzo prošla. zatim. jedna od poslednjih posmatračica. pojedini kraći stavovi nekog tek­ sta i slično. samo ono što je naj­ značajnije nego. kao u budnom stanju. osim ako ih je akutno osveženje za vreme budnosti malo pre toga nadražilo?" Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja u snu prema ravnodušnim. kada analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delove. . niti iz snažnih i radnih interesa pro­ šloga dana. jer značajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­ bokih događaja. . pitanja i problemi na koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. ukoliko se to tiče neposredne prošlosti. Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku individualnost. are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. It is so far as the immediate past is conserned. dok nas prvi budni trenutak sa tu­ žnom snagom ponovo ne vrati u njega.. 1 Bine (Binz. strana 727): „The profound emotions of waking life. Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu baš one koje najdublje spavaju. najznačajnija i najnerazumljivija osobenost sećanja u snu pokazuje se u izboru reprodukovanog materijala. Takvi doživljaji su otprilike izjave koje smo slučajno čuli. pod čijim utiskom kasnije zaspimo. onde gde u sebi nose najrazdražljivije beleške proživljenog. The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv. I Gradivo sna — Sećanje u snu 23 palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­ vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­ nu. prilikom statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­ ga). nego se često bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­ leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­ ćanja. „zaboravljeni" utisci svakodnev­ nog života. Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­ gom pokojniku u prvo vreme. . 39): „ . pošto se ne smatra da je vredno pamćenja. sve dok preživeloga sa­ svim ispunjava tuga (Delaž. ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­ ljavanja zaboravljeni. o kojima govorimo.22 Tumačenje snova. dolaze iz doživljaja prethodnog ili pretposlednjeg dana. morala ve­ ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­ vota preko dana uopšte ne zapaža i da se. the „forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams. i ono što je najravnodušnije i najbeznačajnije. u većini neme i nepokretne. bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili pošto smo prošli pored njega. . U n a ­ šem snu pojavljuju se. 11): „ . Međutim. doduše. ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog 1 Duboke emocije budnog života. . slučajni. ote­ žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­ kom pojedinačnom slučaju. briše se iz našeg sećanja. uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je on sam podupirao: . the incidental. pa prema tome i nezapa­ ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja.I prirodni san postavlja nam slič­ na pitanja. mostlv the trifling. 45) baš ove osobenosti sećanja u snu. . Potresan smrtni slučaj u našoj porodici. naprotiv. Hildebrant (str. nego iz sasvim sporednih dodataka. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz poslednjih preživelih dana. Tako je bilo mogućno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins). Treća. the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv. Delage). dok su moždane ćelije. . Naprotiv. ili površno primećene radnje nekog drugog čoveka. ta bradavica igra ulogu u našem snu ." Havelok Elis (Havelock Ellis. većinom beznačajni. tako reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo udaljenije prošlosti.

24 Tumačenje snova. a u j u t r u svezi utisci. da u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delatnosti koja i noću ne miruje. opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­ stima. spremanje jela u kuhinji i slično.. „To sve sam stvarno danju uradio. a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je preko dana poznato." Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­ sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­ gledno počinje." 1 . Ali ovakvo shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­ čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a da se seća. San nekako počinje s tim. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doživljaji. u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­ ma životu preko dana. taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumačenja snova. I Nadražaji sna i izvori sna 25 broja. u kojima san j e d a n doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to naše sećanje čini u b u d n o m stanju. laisse une trače inalterable. 34). 1 čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz najstarijih vremena. „ J e r uglavnom bi se sve većim delom svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­ no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatrpanosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo. 1 C NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a jima sna i izvorima sna. Međutim. on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani član. on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­ zahvalnim". San donosi samo odlomke reprodukcija. Ili. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja. str. Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­ sti za svaku teoriju o sećanju uopšte." Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pakovanje kofera.que toute impression meme la plus insignifiante. nego karakter „stvarnosti". što smo jednom posedovali. Saopštenja. patološke pojave duševnog života. Delbef priča o n e ­ kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­ tovanje kolima. Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja. Treba da imamo p r e d očima samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­ staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e nuti. događaju se izuzeci. može se objasniti poziva­ njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka. na koji nas isto tako gone m n o g e druge. Scholz. Taj posao. odgovarala bi tome. p r e m a kojima se može dokazati postojanje Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju. On nas uči da „ništa. Hildebrant je svakako u p r a v u kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. ne može u pot­ punosti da se izgubi" (Šolc.1 zaključak. kao što kaže Delbef . indefiniment susceptible de reparaitre au jour". naravno. kao što su Pilcova (Pilcz). a ja lično imaću kasnije priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu. i koja je sama sebi cilj. ali sledeći član je izostavljen. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­ življaja od prethodnog dana. na kome je kao nekim čudom izbegao udes.

ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa. Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju. kao što je poznato. dakle izvori sna. san je potekao iz božanske ili demonske sile. saopštio je. a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­ giji. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­ dražaj. za san nisu morali da traže izvor nadražaja. str. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale. da se čuje šum. mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. Pažljivi posmatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­ gao prepoznati kao izvor sna. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo. Kad želimo da zaspimo. Kad bi se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spoljnjem svetu. pa do slučajnog nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to da spavanju načini kraj. Ova shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna. Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) čulni nadražaj. a san je reakcija na ovu smetnju. škripa vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­ valama. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. posmatranje jed­ nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. on bi zaspao. ili je neka noćna nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom. mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. Ad 1) Spoljni čulni nadražaji Mlađi Strimpel. Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova. i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake promene nadražaja koji na njih deluju. Covek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­ nulo bilo šta što mu smeta. pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna. da li je podsticaj na snevanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk. • . 527: Svaki nejasno za­ paženi šum budi u snu odgovarajuće slike. i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova). Za nauku se uskoro postavilo pitanje. grmlja­ vina nas premešta u centar bitke. Takvih nadražaja ima čitav niz. čije nam je delo o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna. 4) Cisto psihički izvori nadražaja. Može da prodre u oči jača svetlost. 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­ dim ovde prema Jesenu. počev od neizbežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti. Zatim zaspimo. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. I Nadražaji sna i izvori sna 27 Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. Mo­ že da nas ubode mušica. Činjenica što nas jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". oči. Gde je nabrajanje izvora sna potpuno. kukurikanje petla može se kod čoveka pretvoriti u krik straha.26 Tumačenje snova. sin filozofa. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­ ložiti osećanju rashlađivanja.

3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. . Ako u krevetu ležimo popreko. Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk. — On čuje kako zvone zvona. bio je običaj da glava uvek bude pokrivena. a između palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. Von den Traumen und Nachtwandlern. onda nad nama visi velika stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. i misli na lekara koji ga je u detinjstvu lečio. mislio je da ga vuku kroz reku. 33) jednom je sa­ njao da su ga napala neka lica koja su ga položila po dužini leđima na zemlju. — On se nalazi u Italiji. Kako priča Mekniš.. 5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. zatim je žderu sa lica tako da mu skidaju kožu. str. 8) Na čelo mu sipaju kap vode. Pri tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade. gde je živeo. 1 . 4) Uštinu ga lagano za potiljak. Majer (Meier. mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš. jednom drugom prilikom. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova. pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira. kad je u snu dobio napad podagre. . Macnish)"." Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni do kakvog rezultata). zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta. neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose. Na selu. ovakve opite vršio je već Ziron de Bizareng (Giron de Buzareingues). na lice mu stav­ ljaju masku od smole. jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta. ili da smo se sur­ vali sa neke strme visine. pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta. str. naime. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. „Ložači" — to su chauffeurs. Hojbauer (Hoffbauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o . Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove. Majer je sanjao da ga vešaju. — On sanja o strašnom mučenju. Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da reprodukuje. Onda se pojavljuje vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar. možda ćemo sanjati da stojimo na ivici neke strašne provalije. Halle 1758. — On sanja o vremenu. Weimar 1784. razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja.28 Tumačenje snova. On sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što su im noge stavili u mangal. dru­ gi opet. godine. I Nadražaji sna i izvori sna 29 Ako noću izgubimo pokrivač. 1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. 2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. „On je ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. Neki bolesnik.. lokalni bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima. 258). koji je spavao u vlažnoj košulji. izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta. probudio se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica. Argument koji se zasniva na sličnosti između nadražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­ nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. Dok je on to u snu doživljavao. 9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova. Kako priča Henings (Hennings.

Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil. koji povezuje nadražaj sna i rezultat sna. ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da nadražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu ne nastupa u svom pravom obliku. Tamo je video Robespjera. priča ovaj pisac. 1 I . da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu i uvedenu katastrofu". I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici. nego da ga zamenjuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim. Posle toga: Eurjo. mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies. str. ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan. str. sečivo giljotine pade. 68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni. Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja. u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između trenutka kad se nadražaj buđenja oseti i samog buđenja. 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napoleona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca. Ljut zbog toga. Garnije (Garnier. po recima Morijevim. „U mlađim godinama". doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku i sam pozvat pred sud. polagao im račun. služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično namešten na satu. Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake onog strašnog vremena. dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!". pred­ stavlja une affinite quelconque. I Nadražaji sna i izvori sna 31 o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom preziveo na Kanalu Lamanšu. On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku.30 Tumačenje snova. koji inače ne poznaje literaturu o snovima. Folkelt (Folkelt. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku. bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen. 72)1. Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. da. Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu La Revue philosophique započeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to mogućno da snevač. i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja. Weygandt) i drugih. Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna. onda Bilo kakav afinitet. svoj krajnji prirodni cilj. kao da je či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu. „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat. Traite des facultes de Fame. Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi. Maraa. i on oseti kako mu se glava odvaja od tela. postavimo pitanje kako snovi nastaju. pored njega je sedela njegova majka. Da čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom. on ga prekori zbog te vike. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da. Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani san. slično sečivu giljotine. Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome. Veiganta (D'Hervey. A odnos. str." Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj drugoj nameri. (Hildebrant). pogodio njegove vratne pršljenove. probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio i. ona se prevrne. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije. zbije naočigled tako bogatu količinu sadržine sna. 161).

može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem. zveket razbijenog po­ suđa nego pravo pravcato zvonjenje." Kad se bolje pogleda.. pošto sam malo zagrejan." Na pitanje. i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. Ali — zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo. Čulni utisak mi prepoznajemo. zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom spavanju. I tačno." „Druga kombinacija. jasan. i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj odluci duševnog života. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu. Reših da uzmem učešća u tom bogosluženju. onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi. budilnik je samo izvršio svoju dužnost. mi. „Pazi". i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­ ku. Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — namešta se krzno. ali da se pre toga. Vedar je zimski dan. ulice su prekrivene dubokim snegom.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela. zašto duša u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja. — a tim zvo­ njenjem. ona na osnovu tih nadra­ žaja stvara iluzije. onda stvaramo iluziju. zašto je isti nadražaj izazvao tako različite. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada." „Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji. opominjem je ja. I opet samo oštri zvuk budilnika. i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide. Sad konji povukoše. kao što sam uskoro primetio. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet. rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. ret pašće na zemlju. odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. Ali još se odugovlači s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. na samom pragu ona se spotiče — lomljivo posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. i zašto baš ove rezul­ tate sna: (Str. ako je uti­ sak jak. kako u velikom broju odlaze u crkvu. dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim. „čitav te-. može se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara.32 Tumačenje snova. VI mm . čujem zvonara kako se penje na toranj. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u snu preko spoljnih nadražaja. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu. pomoću kojih utisak dobija svoju psihičku vrednost. I Nadražaji sna i izvori sna 33 ćemo morati sebi postaviti pitanje. Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. Odabrana dela. ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama. tako što se utiskom izazove veći ili manji broj slika sećanja. i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. pravilno tuma­ čimo. A gla­ sovi zvona dolaze od budilnika. I dok tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise. sa nekoliko tuceta tanjira nagomilanih na rukama. Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo3 Frotfd." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd. kao što čovek budeći se uviđa. tj. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike budu izazvane. tamo vidim seljake u svečanim odelima. vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu. na osnovu njega. sa pesmaricom pod rukom. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno.

Staviše. iz kojih se ona sastoji. Tako. čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svetlosnih slika. na boravak kod džinova u Brobingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca — zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ 2 gim motivima? U originalu autora Guliverovih avantura to su Houyhnhn-i (Prim. i da drugi momenti determinišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­ zovu. Vunt (str. koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja. I Nadraiaji sna i izvori sna 35 rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim uslovima. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u čulnim organima. Tumač sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevača. — U tome. Tako se objašnjava značajna sklonost sna da u velikom broju dočarava pred oči slične predmete ili predmete koji se u potpunosti slažu. kao što ja mislim. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guliverova putovanja.. šarene perle. Simon priča o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane.) — Uostalom. među njima naročito subjektivna nadraženja mrežnjače." Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. svaka­ ko. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­ va uloga kao izazivača sna teško. prev. koji deluju analogno. B. su­ više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden. nalazimo se u iskušenju da ka­ žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu. ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima. ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova. Kad se probudio. Ili. Ona tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god su mu potrebna. kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a S^I . čovek poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje. M. ribe. čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje. kao zvonjenje i zujanje u ušima itd. tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­ nje ne treba da bude. ili uopšte ne može potvrditi. na primer. ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove. kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha. leptire. a mnogo­ brojne svetle tačke. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike. cveće i slično. onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna. dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna.34 Tumačenje snova. ovaploćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. pak. I zaista. 2 Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju scena iz snevačevog detinjstva. možemo naslutiti da objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice. 1 ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna. koje sam baš u toj nameri tako opširno naveo. i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove.

štampana veoma sitnim slovima. dok za snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči. da bi mogao nešto jasno da izdvoji. pa se zatim u snu ponoviti. Mori. po­ puštanje zategnute pažnje (str. Miler i Mori kreće se jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija. probudi. i on ju je sa naporom morao čitati. Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci. Drugi put. Ako ovim Ladovim posmatranjima pripišemo neko značenje. kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle. uostalom. i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju. dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku završava usnućem. odgovarao je poredak svetlosnih tačaka na mrežnjači u paralelnim linijama. koji je sposoban da se beskrajno menja. imena itd. i sledeća). da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja nadraženosti mrežnjače. posle koje se možda ponovo budi. Ali. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture. 59. tvrdio i Johanes Miler). imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­ noga sata probudili. Mori kaže da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost. kad je upravo patio od osećaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­ jetu. Trumbull Ladd. štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je. To naročito važi za snove ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi. video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­ ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u činiji. Da ka­ žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­ ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­ mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­ više velikog rastojanja. posle ne suviše dugog vremena. video hipnagogičku halucinaciju. tačno odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. Glavni dokaz za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipnagogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". sećao se sna u kome se pojavlji- vala jedna otvorena knjiga. kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno. ne potcenjujući uo­ stalom centralno učešće fenomena. u kome je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao.. To su često veo­ ma žive slike pune promena. Jednom snu. nećemo moći potceniti izda­ šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za . onda mu — prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što je zaspao (strana 134). koji je ovim slikama u velikoj meri bio podložan. slično kao što uvertiru najav­ ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje. I Nadražaji sna i izvori sna 37 žajima posmatranjem i eksperimentom. koje se obično pojav­ ljuju u periodu usnuća. Ako se čovek zatim. Ladd misli.3G Tumačenje snova. te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti. posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti iza sna. shemu za psihički zapažene likove u snu. do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi. ako je inače za to disponiran. To se Moriju dogodilo jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neverovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspavljivanja. Istim putevima kao Joh. i za koje se posle buđenja sećao da je o njima sanjao. na primer. Drugi put. ne otvarajući pri tom oči. G. posvetio im je podrobno ocenjivanje i tvrdio da postoji njihova veza.

Naposletku. ad 3) Unutrašnji. 163 ss. Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­ ljenje. gužvi. Lojd (W. uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju podršku. Opšte se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća. London 1877. doveden do egzaltacije. da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. str. osim za oblasti sluha.1 1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja u starom veku. • . Gottesdienstliche Altertumer der Griechen § 41. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti. nego baš u njemu. Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. M. Strimpelu (str. postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory. i mnoge druge pisce). Hermann. i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. onda se moramo podsetiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi. Betinger (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Medizin II str. priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha. str. Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju. ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku. Ako obradimo literaturu o snu. Lloyd).38 Tumačenje snova. stavili bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. Privataltertimer. 31. Vajgand) uticaj Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann. okadili. Magnetism and Mesmerism in antiquity. Bouche—Leclerq." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku. I Na dražaji sna i izvori sna 39 san. Izgleda. ili u bo­ lestima. gde se podvrgavao različitim ceremonijama. neznatniji je i nekonstantan. kao što je poznato. organski telesni nadražaj Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma. ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije protumačili. i kad je na ovaj način. štaviše. Tisije (Tissier). prilikom lekarskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je uskoro umrla. dok su nam zdravi.. Simon. Berner (Borner) mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. 16. I 74). Kod probavnih smetnji san sadrži predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja. 130. Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo). Maury. jedva daju znak o tome da postoje. M. za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa. Ta­ ko. § 38. prema Artigu (Artigues. trljali. budući da. V. Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat. koju tako nazivamo. kupali su ga. na primer. pre nego što se u budnom stanju ma šta može primetiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­ je). oni dolaze iz delova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije ništa znala. bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. Delinger (Dollinger. u stanju nadraženosti. Essai sur la valeur semeiologique des reves). priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju. Vrlo stara iskustva dala su npr. Spitta. Simon Tissiz). uostalom. ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju.

Međutim. b) disajne pneumatske. . možda i svake noći —. Mada su. I Nadražaji sna i izvori sna 41 njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna. Mrak. a posle njega i Folkelt. Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena. mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žuborenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­ staje izvor nadražaja za snove. kad počne snažno da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama. Serner (Scherner). nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične snove normalnih ljudi. Međutim. to „moi splanchnique". danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da ni u jednom slučaju neće presušiti. Ostalo bi samo još da se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu. Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna. Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito konzekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa. dakle. od simpatičnog nervnog sistema. Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma. kojom je obavijeno jezgro našeg bića.40 Tumačenje snova. i ako priznamo da duša u stanju spavanja. Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču. i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose. od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije mišića. dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu. 2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma. Po njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. A kako drukčije da intelekt reaguje na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem sna ima. noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo. kao što bismo mogli pomisliti. okrenuta od spoljnjeg sveta. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu. pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja. i tama kojom je obavijen po­ stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. Organski uslovljena senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja). za lekara i jednu drugu privlač­ nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme- ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela. i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. pored toga. kako ga Tisije naziva. pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene. to osećanje bi noću. ipak priraštaj izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. organski uslovljene senzacije. prostora i kauzaliteta. c) gastritičke. onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima može svesti na više od jednog nezavršenog izvora. razvio filozof Šoperihauer (Schopenhauer).

Uostalom. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delatnosti. često nejasnim objašnjenjima. onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija koje taj aparat obavlja. Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. pa sad ležimo razgolićeni.) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transupstancijacija senzacija u slike snova (str. I Nadražafi sna i izvori sna 43 d) seksualne i e) periferne senzacije (str. što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. a prelaz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju (Strimpel. i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je pronašao Šerner. kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba". Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju. . sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna. adekvatna slika koju duša upotrebljava. čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila. uzbuđenja ili smetnje. prema Strimpelu.42 Tumačenje snova. onda je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu. 1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti. Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadržina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju. nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama. Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte. Jedno drugo pravilo glasi (str. Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu. ili kad se jedna ruka spusti niz telo. 24). Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome što. kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta. San o letenju je. o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan. međutim. naći ćemo se često pred neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik predstave o lebdenju. i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. ili ući u nju. On kaže (str. ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži. o ispadanju zuba. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine. tj. čovek sanja o statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju. Kao rezultat iznosi sledeće postavke. str. a na pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito. 11. ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. prema kojoj se. bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara. M. Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi. onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene afektu. Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač. On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao. i si. ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg može odstraniti iz duševne percepcije. 33 drugog odeljka). 118). 2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda. svest drugojačije odnosi nego normalno.

1 kao „često". Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje etiologije snova. Ovde slo­ bodna grupacija prodire u samo središte sna. pri čemu se stva­ ra izvesna analogija između jednog i drugog. 6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu. od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo u reprodukciji (Vunt. i svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su — i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. nego pruža i jedan iz­ vor za snove. „po pravilu". sva­ ko svoj dnevni posao nastavlja u snu. a da recima Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika. Na osnovu ovih rezultata.44 Tumačenje snova. I Nadražaji sna i izvori sna 45 3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti i nekom stranom licu. videti docnije. i ostavljaju ga tako nje­ govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i .. koji su otada objavljeni u dve sveske. 4) Može se. 127). mi sanjamo o brojevima. I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: . Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da. koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja — bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna. takođe. str. doduše. na primer. koji su pamet i razum već ionako ostavili. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom. ako se bavimo prstima. ovo potpuno razrešenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo. ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt.U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za san najkarakterističniji materijal. 5) U odgovarajućem položaju. zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati. što je više mo­ gućno. sanjati da je odnosni pokret bio ometen. Život u predstavama. saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da. zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. 1 ad 4) Psihički izvori nadraženja Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o poreklu materijala snova. san čoveka kad spava odvraća od dnevnog interesovanja i da mi. U stvari. većinom. I tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila. ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište. „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost izuzetaka. Oni. tek onda sanjamo o stva­ rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su za budan život već izgubile čar aktuelnosti. ovde više ne odražavaju ni značajnija telesna i duševna nadraženja. kao glavnu podelu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san. morali bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna. na­ ime. 365). U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je sklonost da. Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. str. tako. naime.

A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo postojanje. veo­ ma energično. 118). zatim. str. poznati kao dnevno interesovanje. pa ipak nije izgubio . zau­ zimaju neki srednji stav. iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. kao uticajni filozof Vunt. često znamo da smo sanjali. je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu. dok je u noći postojalo više od nje­ ga. Jer za san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­ đenja. 1 Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47 pokretima. sposoban da se sna seća. ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati."! Oni naučnici koji. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas". događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­ nost u sećanju. ne propuštaju priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna. Nepoverenje psihijatrovo stavilo 1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje . D ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUĐENJA? Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe". ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju. Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. Mi se. On za sve predstave u snu tvrdi da . danas psihijatra tako plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­ kog duševnog bića. i mogu da se setim svoga sopstvenog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­ manje trideset i sedam godina.su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok.. navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma.46 Tumačenje snova. Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga. ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­ potpuno sećamo. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. 6): „Les pensees de nos reves nous viennent du dehors .. doduše. Vunt. i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­ jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­ držim sna niti o činjenici da je sanjao. u stvari.. pa čak i eksperimentima potvrditi.. Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str. ali ne zna­ mo šta smo sanjali. i na nekom drugom mestu (str. Misli naših snova dolaze nam spol ja. Vlada mozga nad organizmom ističe se. Ne samo što se ovi sami lako mogu naći. 359). 17). nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duševnog života. većinu predstava o snu predstavljaju. . zasad. naravno. S druge stra­ ne. mi možemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru bilo još sveže. pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova. Kod svojih pacijenata ja sam anali­ zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i više godina. Verovatno. njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt. somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji. Covek je.. sposobnost..

48

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

49

ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma značajno i na prvi pogled neshvatljivo. O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­ pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na čitav niz razloga. Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­ žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi, jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­ lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­ lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­ jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja, potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen, biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­ vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­ va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog seSnovi koji se periodički vraćaju često su primećeni. Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
1

ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­ ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije snove najbolje pamtimo. Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­ kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­ gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­ jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a kojih se u budnom stanju sećaju. Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena. Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­ čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­ đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­ vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca. Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih snova lakše i češće setiti. Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bonateli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­ držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizmeničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­ jala predstava u snu tako reći san čini neprevodljivim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI

50

Tumačenje snova, I

Zašto se san zaboravlja posle buđenja

51

Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­ prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­ vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­ novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna (Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo. Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna, čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san nije ni sadržavao." Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­ ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­ zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­ šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­ nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­ lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­ nosti." Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­ pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses difficultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur en pareille matiere est de confter au papier sans le moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de remarquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel; l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par imagination les fragments incoherents et disjoints journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente comme un fait authentique, dument itabli selon les bonnes mćthodcs .. ."' Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­ povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­ goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu nedostaje. Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne posedujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­ lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još preostaje za naše sećanje sna?
1 Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan; totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­ rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...; čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­ ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­ pisno utvrđenu prema dobrim metodima...

4*

52

Tumačenje snova, I

Psihološke osobenosti sna

53

E

P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA

U naučnom posmatranju sna mi polazimo od pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­ ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam". Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­ žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna. Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napomemenama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­ nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica snova druga nego što je pozornica budnog života u predstavama. „Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­ zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije." Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti; niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-

ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­ na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih jedna za drugom. Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja. S pravom je primećeno da se jedna od glavnih osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­ men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru (Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­ noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli u slikama i može se smatrati da se približava­ njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­ kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao namerno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­ ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­ loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­ ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­ cije — saznali smo da su samo po sadržini identične 1 sa slikama u snu. San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama, ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slušnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­ nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re1 H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­ titi u vezi s nečim drugim.

može nam eventualno pokazati da smo ružu koju smo videli i dodirnuli.. Kritika. Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­ što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upoređenje. da bi čovek zaspao. tako što sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao da su to čulne impresije. Ali značajnost ove strane snoviđenja postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­ nju — po pravilu. da ništa nismo doživeli nego da smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali — javlja se tek sa buđenjem. a to može više puta alternirati sa procesom usnuća halucinacija. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodostojan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­ nost. 43). 36). 34). dobro poznatih psihijatru. Promena predstave u halucinaciju ne predstav­ lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­ juće misli u budnom stanju. a kad se čovek osvesti. on dramatizuje neku ideju.54 Tumačenje snova. Posle psiholoških razvijanja koja se delimično razlikuju od ovih. Ona svoje slike ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati njihovu objektivnu realnost. koji su sličniji per­ cepcijama nego li predstavama sećanja." Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­ nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­ nosti. ponovo načini mesta laganijoj i kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja. kao što to kaže Spits (str. sasvim kao i inače u budnom stanju. Moramo dakle priznati da se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str. U tom pogledu ne postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih predstava. Ukratko rečeno. Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši). Delbef dolazi do istog zaključka. I Psihološke osobenosti sna 55 cima). potrebna je izvesna pasivnost. Iz ovih slika san stvara jednu situaciju. dakle primamo halucinacije potpuno im verujući. osećanja i slike pomeraju u neki spoljni prostor (str. tj. njeno izdvajanje od spoljnjeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u subjektivni svet snova. San nas može svima ovim probama zava­ ravati. Slike u snu uslovljene su po­ puštanjem samovoljnosti.. a u snu stvara predstave i misli u stvarnim senzornim slikama (str. Ona greši zato što zakon kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna (str. 58). b) san je ukidanje samovoljnosti. a izuzeci traže posebno objašnje­ nje. Prelaženjem preko svih diskusija. nego istinski i stvarni doživljaji duše. naime. da misli zamenjuje halucinacijama. primećeno je da se sećanje na jedan niz tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­ tvara u halucinacije iste melodije. Prema tome. 145). kao u budnom stanju. Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­ rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. 35). Ona osim toga zanema­ ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih gde ova samovolja otpada.. osim — a to samo praktički uopšteno — činje­ nice buđenja. Osim toga se u snu po­ red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se. o su­ štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira.. Duša u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i govoru. on predstavlja nešto što se stvarno zbiva. pa ipak mi pri tom samo sanjamo. Ele­ menti sna nipošto nisu samo predstave. 476): . Ali mi u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­ mo probe. Ali su karakteristični za san ipak samo oni elementi sadržine koji se ponašaju kao slike. Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­ nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str.U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­ tivnost naše duše izgleda kao objektivna. Ova karakteristika od­ vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću. — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­ vamo.. to do­ lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­ rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­ cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. Sve ono što je doživljeno između uspavljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri- . jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. onako kako se oni javljaju u budnom stanju posredovanjem čula (str.

ne bismo ga uopšte mogli probuditi. duša. . Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­ govore koji nisu za potcenjivanje. kažemo. pove­ zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju osnovu. . zamenjivanje halucinacija. J e r u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave. čak i za vreme spavanja. 457). kao i naših nada i želja u snu. onda će se isplatiti da navedemo neke oštroumne napomene staroga Burdaha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­ ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. . s druge strane. možemo donositi na j čestiti je i najsve­ tije odluke. kad čovek. Covek se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve. . Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa kojim se naša fantazija kreće u snu. Tako se dešava da mi u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti. a ovo pretpostavlja da je ona bila percipirana. moramo ipak pri­ znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posmatrali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta. emancipacija predstave o mestu koje po­ jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu. da aktivnost sna objasni izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata. Zato možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni nadražaj. kome suprotstavljam svoje Ja. Ali veza nije u potpunosti prekinuta. Prema njemu je prvi znak sna besprostornost i bezvremenost. on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­ protno. kao i naša snaga volje.56 Tumačenje snova. on će se probuditi. jer sama po sebi naša moć suđenja. 1 mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi stišavanju duše. 460 i ss. 1 . to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti predstava u snu. ali uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih nadražaja. neka ravnodušna reč neće pro­ buditi spavača. kaže Burddh. kao što i mlinar samo onda spava kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. . ni u snu nisu izmenjeni bilo na koji način. dakle prestankom čulne aktivnosti. ili bolje rečeno. prema tome. zadovoljavajuća dušu nije poremetila" (str." (str. i da na taj način resimo zadatak tumačenja sna. . nje­ govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. 84). t j . On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao dobro (. ali je ovaj uslov opisao nešto druk­ čijim recima. a vodeničar kad njegov mlin prestane da klopara. sud i zaključivanje. I mi stvarno ne postupamo drukčije Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezainteresovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­ zam uspavljivanja. „da 1 Sličan pokušaj kao Delbef. kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova. .. . i njeno slobodno samoodlučivanje. tako se čovek budi od gašenja kandila. 1 Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­ vijih karakteristika snevanja. Mi smo po aktivnosti isto tako oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. ali da kao ravnodušna. Ali čovekov duh je u primeni zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put zamenjivanjem jedne predstave drugom. „San se ostvaruje samo pod uslovom". nego tek posle buđenja. i nedostatak kritičke r e ­ fleksije. S ovim znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna. . naročito stvaranje pojmova. Još više se trajanje ove senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen uvek samo čulnom snagom utiska.sub ratione boni"). ali ako ga pozovemo njegovim ime­ nom. nego i njegovim psihičkim odnosom. s jedne stra­ ne.). ako se on odnosi na neku stvar koja je važna za predstavu. dok s dru­ ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkonzekventnije zaključke. ne bi čuo i osećao. One uzimaju učešća. za vreme spavanja razlikuje između senzacija . . nego više nedostatak interesovanja za to. Za vreme sna slike sna sam smatrao istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­ vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg sveta. duša nije podstaknuta čulnim nadražajima. 18). imaginacije i kombinacija fantazije spoljnjim zapažanjima. „Pošto se sve više duševne sposobnosti. I Psihološke osobenosti sna 57 likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­ žim go (str. tj. „Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i povlači se sa periferije . p r e ­ uzeo je Hafner (Haffner). si­ tuacije sna u misli.

još zna­ čajnije i dublje promene sa materijalom predstava budnog stanja. c'est le jeu des fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans controle et sans but. sad dolazi u pitanje. zbog čega se njihova veza sa slikama prekida. lokaliteta. jednom pritisku zatamnjivanja. on bez ikakvog zazora sjedinjava najgore kontradikcije. 1 . to je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju bez kontrole i bez cilja. da li one pod ovakvim uslovima mogu obavljati normalan rad. to je psihička anarhija. da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­ no dalje da rade. quelque absurdite. Mori se s tim slaže." Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­ staje svaka objektivna i razumna povezanost. 163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles et qui ne contiennent quelque incoherence. podležu . ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­ zana za slike sećanja. osećanja. str. interesovanja i rad­ nje. dans le reve l'esprit est un automate spirituel.. I ona duševna stanja. . Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­ učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­ noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja. ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno. 2 San. inkoherencija slike sno­ va jedini je bitni karakter sna. afektivna i mentalna. quelque 1 anachronisme. Pojavljuje se gledište da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem psihičke efikasnosti u stanju spavanja. Ko bi se u budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim. dopušta nemogućnosti. 17): „Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju korena njena osećanja. ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­ stvenost i dalje u nesmanjenom obliku.58 Tumačenje snova.. i bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­ sti. Jednu od ovakvih promena pokušava da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. I tako nam se nameće već inače bliska pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti i na duševne sposobnosti. I Psihološke osobenosti sna 59 kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju. interesovanja. pokazuje nas i etički i moralno tupim. a to gledište nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno suđenje. Mislim da to govori činjenično stanje. Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju pretpostavku da su se u snu dogodile i druge. on kaže (Le sommeil. affective et mentole. duh je u snu duševni automat. do­ gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­ načno u veoma velikom broju. San je nepovezan."2 Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne bi sadržavali neku inkoherenciju. naime gu­ bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja predstava. njene želje. lica. kakav anahronizam. Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti. I već je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­ kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­ hološkim osobinama sna. kakvu apsurdnost. i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­ rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika. Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie psychique. Jedna ili druga od ovih sposobnosti eventualno se sasvim ukida." Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­ nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom se san u našem sećanju suprotstavlja životu. ako o psihič­ koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­ lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene. ali nijedno od njih ne donosi sobom i svoju psihičku vrednost. perceptualne slike stvari. Po Lemoenu (Lemoine). . Ova vrednost je odvojena od njih i one lebde u duši onako po svojoj volji.

U njima mi povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­ bom nemaju ni najmanje veze. uopšte nas ništa ne čudi što jedno pseto recituje neki stih. Uklanjajući se ispred stroge policije razumne volje koja vodi tok predstava u budnom stanju. 33). mi sasvim ozbiljno po nekom višem nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te zemlje. Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­ lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na odnosima i vezama (str. tri put tri je dvadeset. str. vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de ces images que čhez l'homme eveille fait le plus souvent naltre la volonte. grupacija je po­ stala drukčija. Već u sledećem tre­ nutku."1 Fehner (str. ukazujući na teoriju o snu koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu. 2 Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezonovanja. 14). za njega: „toute une serie de degradations de la faculte pensante et raisonnante" (str. kako se to kaže. i tako se nastavlja ova promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava. dok se ne uhvatimo za glavu i ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­ šću razumnog predstavljanja i mišljenja. 26). 45): „Kakve neobične skokove dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na glavu. pour l'intelligence.. odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­ tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati kod horeje i kod paralitičkih bolesti. po mogućstvu još besmislenija i luđa nego što je već i ranije bila. Jodl (str. Bine (Binz. san u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­ gim." 1 San je. correspond. 1 . kao u kakvom kaleidoskopu.2 Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­ ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim duševnim aktivnostima. 50) nalazi za odnos slika snova prema mislima u budnom stanju jedno poređenje. po čijem učenju du­ ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­ da besciljna. 145): „Stvarno izgleda nemoguće da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti zakoni." Radeštok (str.60 Tumačenje snova. uostalom. str. 27) . dobro­ voljce. oslobađanje i brkanje predstava ko­ je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno" priznaje čak i Folkelt (str." Hildebrant (str. 123) misli da u snu nema kritike ni korek­ ture niza percepcija od strane sadržine celokupne Stvaranje ovih slika. tako nesre­ đeno. tam monstruose cogitari potest. što mrtvac na svo­ jim nogama ide ka svom grobu. quod non possimus somniare. I Psihološke osobenosti sna 61 „Popuštanje. 148). a ce que sont pour la motiliie certains mouvements que nous offrent la ehoree et les affections paralytiques . Po mišljenju naučnika •Spite (str. 522) veli: „Izgleda kao da se psi­ hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čoveka preselila u mozak jednog luđaka." Mori (Le sommeil. i kad preterivanje u besmislici do­ vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­ žimo. ." 1 Ništa se ne može zamisliti tako naopako. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar postala. sve dok se ne probudimo. Radeštok i drugi ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu. tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati. što kamena stena pliva na vodi. takva da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. tam incondite. koje kod budnog čoveka najčešće izaziva volja. Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­ vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona (De divinatione II): „Nihil tam praepostere. izgleda da su predstave u snu sasvim uklonjene iz zaklona kauzalnosti. ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao.

U snu se javljaju sve vrste svesne aktivnosti. 126). Pre­ ma Spiti. Međutim. deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom." Naučnici čije poglede ovde reprodukujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju: suma senzacijskih nadražaja iz različitih. Vunt. štaviše. pisci koji uglavnom ovako nepovoljno sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti. ne može postojati nikakva sumnja o tome da je ova u njemu sačuvana. to znači tako da reflek­ sija i razum. 1 . str. Pošto jedino preko svesti nešto znamo o snu. on označava „konstantno prikuplja­ nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića". bude u duši najpre izvestan broj predstava koje se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja). štaviše. izolovano jedna od druge. itd. str. 98) itd. Ove se među sobom povezuju prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz predstava (slika). Sve snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­ cijacije. važe i za slike sna. Sole (Scholz. ali nepotpuno. sputano. Isti naučnik izjavljuje: . na primer Vunta i Vajganta). da ona može pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­ cijom budnog stanja. na drugom mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­ nja. Štrim- pel (str. po zakonima golih predstava ili organskih nadražaja sa takvim predstavama. sećanje." Protivrečnosti u koje pada san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene. mada jedan deo apsurdnosti sna treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. Čitav ovaj materijal obrađen je za­ tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti koje sređuju i misle. ili da su se logički odnosi između predstava izgubili (str. 70) veli: „San teče ili isključivo. onoliko koliko se može (uporedi..62 Tumačenje snova. Zakoni o asocijaciji. sasvim posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su aktivne u budnom mišljenju. Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti koji se javlja u snu. ipak. Naročita poteškoća za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne funkcije. Od Mo­ rija potiču i dva izvrsna primera sna. Nisu samo još uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom ili onom zakonu o asocijaciji. koje među sobom povezuju predstave u snu." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­ rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­ ševnim smetnjama.. 11) u snovima vidi sposobnost duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad svim senzacijama i percepcijama.. kako izgle­ da. Tako kaže Folkelt (str. Zibek (Siebeck. njihova domi­ nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza. funkcije svesti. On priznaje dve glavne karakte­ rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme automatique de l'esprit.U snu se predstave jure i love prema slučajnim sličnostima i jedva primetnim povezanostima. 37) vidi jednu od duševnih aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegorizirajućoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna. čija su učenja postala merodavna. 2) une association vicieuse et irreguliere des idees1 (Le sommeil. jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava. estetski ukus i moralni sud pri tome ni­ šta ne mogu. Spita misli da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest. On je jednom sanjao da preduzima hoJedna spontana i tako reći automatska akcija duha. Sada se prilično uopšteno pri­ znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja. u kojima jednozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­ stava u snu. u snu najmanje trpela. str. 15): . za tako mnogo­ brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje. 1 PsiholoSke osobenosti sna 63 svesti. Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije. Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­ kovanje. prema kojima se predstave povezuju. Kao „Gemut" (osećaj).

Sili (J. les bourreaux et les victimes.3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­ nim početnim slogom. moralnost ostaju u svo­ joj suštini nedirnute. protiv koga Mori žestoko polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam mogao da nabavim. 222). 2 U snu. toutes les facultes de l'esprit. Takođe neće mnogo značiti ako jedan od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita. samo se one vezuju za imaginarne i nestalne objekte. ovaj mu posle razgovora da jednu lopaticu (pelle) od cinka. Kad spavamo. o či­ joj je smrti malo pre toga bio čitao."2 (Str. memoire. prev. 3 Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli. volja."* Mislilac kao što je Delbef tvrdi — ne navodeći.M. restent intactes dans leur essence. razume se. sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu. toute sa liberte d'action et d'attention et il ne semble faire consister le sommeil que dans l'oclusion des sens. VT 1 . zatim •e posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelles tiea (Pelletier). pa stoga zapravo nije u pravu: „Dans le sommeil. posle toga generala Lopeza. dans leur fermeture au Monde exterieur.an archaic world oj vast emotions and imperfect thoughts". 1 upoznamo stepene razvoja psihičkog života. les nains et les geants. osim percepcije. Ali iz­ gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna može biti ipak nije bez metoda. dželate i žrtve. selon se maniere de voir. dokaz protiv kontradiktornog materijala. volonte.Vi niste u Parizu nego na ostrvu Gilolo... pa čak ni čista besmislica. Drugi put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao kilometre. hormis le perception. Mori kaže za njega (Le sommeil. intelligence. 5 Frojđ. I Psihološke osobenosti sna 65 dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku. ovde izgleda teška. de Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­ sivnih ličnosti. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence durant le sommeil. J. en sorte que l'homme qui dort ne se distingue guere.. zatim mu trgovac začinima reče: . sve sposobnosti duše: inteli­ gencija. Kontradikcija. najzad se pro­ budio igrajući partiju lota. napom. moralitć. Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji ide još dalje i prodire još dublje. i od nje je u toku sna koji se nastavio postao velik borbeni mač (str.) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­ riti sud. 137). imagination. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­ ma izgledu. ili ako neko drugi (Diga) iz­ javljuje: . Snevač je glumac koji po volji igra i luđake i mudrace. doduše. kao . imaginacija. seulement. Odabrana dela. to impulses and activities which long ago dominated us. 19): . mi se vraćamo starim načinima posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima. Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san.. elles s'appliquent d des objets imaginaires et mobiles.Now our dreams are a means of conserving these successive personalities. vraćamo se im­ pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­ nirali. 118) da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­ nju upravljaju i snom. ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti. 2 San nije ni nerazumnost. Njegove izreke za­ služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni smisao sna.(34 Tumačenje snova.1 Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potcenjivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­ govora sa druge strane. demone i anđele. pamćenje.le reve n'est pas derasion ni meme irraison pure"2. kepece i džinove. zatim se stvorio kod jednog prodavca za­ čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija. .. str. les demons et les anges." Onda dođe više slika u kojima je video cvet Lobelis. možda samo pretva­ ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta. When asleep we go back to the old ways of looking at things and of feeling about them. str. ili je možda izgled koji im je san pružao bio drukčiji. Le songeur est un acteur qui joue a volonte les fous et les sages. Izgleda da je nipodaštavanje psi­ hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz d'Erve (Marquis d'Hervev).

obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna kraja ovog niza vrednosti (str.. treba znati analizirati tkivo snova. d s'y meprendre. smešno u neopisivo drastičnoj komici. neuporedivi humor. I Psihološke osobenosti sna 67 l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant les sens." (str. ono što nam je iz iskustva poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem obliku. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idealizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­ java često u najdubljem razume van ju suštine koja u tim pojavama leži. nalazimo da se ovaj pisac ovako izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image du reve est la copie de l'idee."s „Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula. takva nežnost osećanja.skok predstave koji uopšte to nije. i najfantastičnije koncepcije postaju proste i potpuno logične činjenice.66 Tumačenje snova. 146). koje san stavlja daleko iznad funk­ cija u budnom stanju. vizija je samo dodatna. On nam zemaljsku lepotu pred­ stavlja u nebeskom sjaju. Pošto je to utvrđeno. dražesnu ironiju. objektivnu formu i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima. treba znati pra­ titi tok predstava. takva tananost posmatranja. le souvenir revet l'apparence du jait present. a la sensation determinee par les objets eocterieurs. psihološku karakteristiku snova izrazio u tri antinomije. les conceptions les plus fantasques deviennent des faits simples et parfaitement logiques." „Sto se tiče prvoga. Wolf Datridson. ko ne bi iz sopstvenog isku­ stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše. tako da se čovek koji spava uopšte ne razlikuje. objective et ressemble. I na strani 147: „Les reves les plus bizarres trouvent meme une explications des plus logiques quand on sait les analyser. il faut savoir analyser le tissu des reves. branio slično objašnjenje inkoherencije u snu (str. sećanje prima izgled sadašnje činjenice." Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda zauzima u literaturi velik obim. izvanrednu alegoriju." 5* . toute la difference qui separe alors la pensee ordinaire de celle du dormeur c'est que. H kojim smo se upoznali. prema njegovom načinu gledanja. 19): „Ona se nalazi između intenzifikacije duševnog života. a po­ nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio."' — „Cak i najbi­ zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo analizirati. u njihovom za­ tvaranju od spoljnjeg sveta. inkoherencija tada postaje shvatljiva. jednog potenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i. l'incoherence devient alors comprehensible. od čoveka koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula." 8 „Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one održavaju u budna čoveka". kao što znamo. l'idee prend une forme visible." 1 Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je već 1799. jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­ ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa svega što je ljudsko. la vision n'est qu'accessoire. sva r a ­ zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste ta što kod ovoga predstava prima vidljivu. Glavno je predstava. jasnoća shvatanja. preko naslućivanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve do precenjivanja. samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad dešava veoma nejasno u duši.'JG): „Neobični skokovi naših predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­ cija. od najdubljeg omalo­ važavanja. Čeci etabli."1 Ali Mori dodaje: . godine neki stari autor koji mi je bio ne­ poznat."2 Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje d'Ervejeve knjige. l. Hildebrant koji je. što bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­ nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju. i takva briljantnost vica.qu'il y a une difference de plus et capitale a savoir que les facultes intellectuelles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre qu'elles gardent chez l'homme eveille. chez celui-ci. uzvišeno prikazuje u najuzvišenijem veličanstvu. s druge strane. il faut savoir suivre la marche des idees. 8 „Slika sna je kopija predstave. Le principal est l'idee. tako da često mislimo da posmatramo .

od najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­ govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma koliko jednostavno bilo ovo rešenje. Hafner i Spiu. može se sa lakoćom prepoznati kao iluzija. jedan od malo­ brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio. nisu vladale egzaktne prirodne nauke. naravno. dok je duhovima vladala filozofija. kao što Hildebrant primećuje. i slični sudovi mladog Fihteja 1 (Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao „polet duševnog života ka jednom višem stepenu". upravo je iluzorna prednost. Ova prednost. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave. kao na primer Subertova (Schubert). daje pred­ nost somatskim nadražajnim izvorima. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez vrednosti. svaki motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za snevanje. Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­ nom periodu koji je sada iza nas. 1 . o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­ govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno. nam mora pomoći da prebrodimo one protivrečnosti. da je san oslo­ bođenje duha od sile spoljne prirode. dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­ padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­ prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti. oslobođenje du­ še od okova čulnosti. Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900. Ove reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj2 ci. nego san vrata što vode u metafiziku. taj u etiologiji sna. Snovi. kaže da nije budno stanje. od pojava rasprava Le Lorena (Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije 1 postigla definitivno objašnjenje. kao što se može shvatiti. i to baš zato što je jedan oblik mišljenja.68 Tumačenje snova. razuUpor. ono ima jednu činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­ stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim bitnim crtama ima opštu važnost i koja. a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se desi i jedno i drugo. uko­ liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­ vrsnim argumentima. kao što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom usmrćivanju giljotinom. San bi trebalo da u odnosu na vremenost ima još jedno drugo preimućstvo. Drugu prednost snova često isticana od strane starih pisaću. 59). Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel). izgleda da dokazuju da je san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­ držine. većinom pridr­ žavali psihičke vrednosti snova. 2 1 mevajući bolje naslućivanje naroda. Onaj ko je sklon nipodaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu. zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve. Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost sećunja. Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vrednosti sna. I Psihološke osobenosti sna 69 Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­ pe. da je i u drugom smislu nezavisan od vremena. da su snovi suvereno superiorni iznad vre­ menskih i prostornih rastojanja. sne­ vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­ čije nego što je budno mišljenje. snovi koji zaslužuju ovakvu i drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna. za onoga koji je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­ sti koje ima u budnom stanju otpada. str.

da kod pesnika i kompozitora može biti izvor novih nadahnuća. ubistvo i liša­ vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez naknadnog kajanja." Folkelt (str. a da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum. krađu. da naime u snu svako postu­ pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­ rom. pa čak i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih dovede u vezu s njima. F. Elisa. po pravilu.70 Tumačenje snova. 146): „Treba uzeti u obzir da se asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave. onda se toga užasava kao nečega što je strano njegovoj prirodi.U snu je istina. Jedni isto tako od­ lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zahtevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čovekova ostaje sačuvana i za san.. F ETIČKA OSECANJA U SNU Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­ blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i osećanja budnoga stanja prostiru i na snove. I x Etička osećanja u snu 71 činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji danju nije bio postignut. 25): „Ako ne računamo retke izu­ zetke . Izbegava se — i to svakako s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog prirodnog psihološkog rešenja. naprotiv. Erlangen 1850 (Prema Spiti). su postupci u seksualnom pogledu. 1 Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponavljanim uveravanjima. svoju sopstvenu ličnost mi prepoznajemo. za­ visti. 268. onda ipak njeno shvatanje podleže mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. Rimski car koji je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije Grundziige des Systems der Anthropologie. i u snu slike koje je imao pred sobom u budnom stanju. 553): „Covek za vreme spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline. Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna osećanja i težnje." Radeštak (str. kao što su Sopenhauerove. str. biće krepostan čovek i u snu pun vrline. 1 izgleda da savest u snu ćuti. ili ako se to ipak dogodi. 1 Upor. . da se moralne osobenosti ljudi odra­ žavaju u njihovim snovima." Ovim pogledima se najoštrije protive izjave. 36): .. tako i sve ostale ljude. estetski ukus ili moralni sud. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i svaki moralni sud. a čovek greha naći će. uprkos svakom maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko." Sole (str. opiraće se mržnji. kritiku kod H. kao Sto svako zna. on će se odupirati iskušenjima. Ali ako je već sama ta či­ njenica van spora. 4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u snu. . Jesen kaže (str. World of dreams. Jer nas ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­ ševne radnje iznenađuje i ovde. Hafner (str. da može rešavati sumnje i probleme. pošto ne osećamo n\ sa­ žaljenje i pošto i najteže zločine. ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­ movolji snova. sud je krajnje slab i preovlađuje etička ravnodušnost. Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­ ke sumnje. . Jedan čestit čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin. gnevu i svim porocima. R..

da zbog pokvarenosti njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter u njegovoj prirodi. Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu odgovornost za svoje snove. prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­ vima. pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­ trašnjosti. uto­ liko je čistiji i san. najsavršeniji po obliku i misli­ ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna na koji sam u literaturi naišao.. Prema tome. i tako se razvija jedna nova razlika u mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži u funkcijama duševnog života ili u njegovim somatski uslovljenim smetnjama.To mi ni u snu ne pada na pamet!'. Za njega nastaje . 192).. mo­ rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez ikakvog ograničenja. ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke. I ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­ dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u budnom stanju da ima slične misli. Kako se mnoge stvari." Mali spis Hildebrantov. Tako prinudna logika stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova. upravo problem mo­ ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa.ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­ lektualnih sposobnosti u budnom stanju. između vrline i poroka.." Ali je čovek odgovoran za grešan san ukoliko ga indirektno izazove. menjajući jednu poznatu poslovi­ cu. Jer bez obzira na one suprotnosti u procenjivanju nemoralnosti sna. ma koliko opipljiva računska gre­ ška. povla­ če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­ rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac da ga se ni u snu ne možemo osloboditi. Ostali. kod pisaca obeju grupa pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­ nih snova. / Etička osećanja u snu 73 U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­ pe autora. ipak se nikad ne gubi razlika između dobra i zla. Pjaf1 (Pfaff). pošto je našem mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­ vot jedino poseduje istinu i stvarnost. za koje se „kategorički imperativ" prostire i u san. nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni vrlina rfi greh. str. iz kojeg sam već uzeo mnogobrojne citate. Hafner kaže (na strani 23): „Mi nismo odgovorni za snove. moglo bi im se samo poželeti da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­ žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže. 45 i dalje)." Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi rade budni. da niko sam za sebe ne zna baš tako sigurno koliko je dobar a koliko zao. ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili postanu ma i samo sumnjivi. A sada." (str. 1 Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite. izgleda. suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podležu fantazija. I za Hildebranta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji. i da niko ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­ ralne snove.. Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali dok nas ni jedna. I mi za nešto što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­ mo: .72 Tumačenje snova. za sve one koji smatraju da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi privedeno kraju. mogli isto tako mirno otkloniti kao i prividno ist. Strogo uzevši. sećanje i druge sposobnosti isto­ ga ranga. koje su danju s nama. ukoliko je život nečistiji. razum. Ali se (ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je moralno biće. Oni bi pokušaj da snevača načine odgovornim za njegove snove. utoliko je i san nečistiji.

Osuda ovakvih predstava bila je po­ nekad manje ozbiljna. i to u dramatskom obliku. štaviše. koju i on sam priznaje. naširoko razra­ đenu tvorevinu poročnog sna možemo. I dok posle buđenja čitavu. Celera (Zeller) u članku Irre" u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era (Ersch. želimo veoma odlučno da odbijemo. 52): „Ne može se. ali. pobožne i svete ljude svih vremena terale na to da se žale da su teški grešnici. ipak materijal od ko­ jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti sa smešne strane." Dr Eniger (Ehniger. raz'umemo Hristovu reč: .74 Tumačenje snova. onda se svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije palo na pamet. u kojoj bismo bili od­ govorni za svoje misli. jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko dana zanimao. iako nesvesno. Čovek se oseća odgovornim za snevačeve zablude. po­ što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­ ričito poričemo postojanje takvih misli. ne postoji sumnja o tome da se ovakve predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju kod većine ljudi. 1 Svakako. I / Etička osećanja u snu 75 dužnost.spavanje moralno očisti svoju dušu. S. ali i na nekom drugom i ne samo etičkom polju. naime. da pre odlaska na . Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­ govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hildebranta mnogo dublje. kao i u budnom stanju. u delu Tractatus de Officio sanctissimae Inquisitionis". koje j e narrisao Tomas Karena (Thomas Carena. naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­ šljenje. u klicama i nagoveštajima lo­ ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­ laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­ va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti." (Str." Hildebrant. izložiti smehu." 1 Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela sveta inkvizicija prema našem problemu. kao što nam je poz­ nato. zbi­ janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­ manji delić vremena. požuda ili impuls kroz dušu budnoga čoveka. mi time ipak u isto vreme indirektno priznajemo da naše samoopravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle dopiralo." O tom prvom impulsu bi se moglo reći: San te nije pronašao. Gruber. a i smanjivanje vrednosti. svakako. taj je ubica'. Pošto je izneo da se moraju uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna. jer su naše misli u toj oblasti tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­ ćem da se jedva još mogu smatrati našima. svesni svoje moralne snage. — on se samo na to ugle­ dao i ispleo ga. I ja mislim da mi ovde. i najveći mislioci morali su se žaliti na množinu loših predstava sličnih snu. on je na scenu doveo apostolovu reč: . i brkanje elemenata predstava u snu. on je obradio samo jednu neznatnu količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre toga bio našao. Kod Spite nalazimo navede­ nu sledeću izjavu A. To su iste misli i ista ocena koje su. Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­ umljenje o tome da li treba jednostavno poricati svaku odgovornost za grehe i krivice u snu.Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli' — onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan minimum krivice. zadirkivajućih i mučnih. pošto im smetaju u njihovom naj­ dubljem razmišljanju. str. (Str. dakle. Time. 49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu. zamisliti nijedna akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način pre toga prošao kao želja. ne za celokupni zbir njihov ali sva­ kako za izvestan procenat od njih. go­ vorimo jezikom istine. Svajcarska). s jedne strane konstatujemo da oblast snova smatramo za nešto što je najdalje i poslednje za nas. izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način života. Urban. 144): „Duh je retko kada tako srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­ vama.Ko mrzi svoga brata. u njihovom najsvetijem i naj­ ozbiljnijem misaonom radu. . „Ukratko ako u ovom smislu koji se teško može pobijati.

Fihte. koji. dok nam one druge ostaju samo neobične. Hildebrant može snu dodeliti ulogu upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­ ralne štete naše duše. i da ga stoga s pravom nazivamo lažljivcem i varalicom. inhibirana da prodre do akcije. ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što je u njegovoj moći. je tako pokazao stvarnu. sprečilo da primetimo postojanje tog impulsa. Ni Spitu nije moglo ruko­ voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore nadraživanja. i spadao je među sredstva da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­ nom našem poznavanju. Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­ krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da smo imali drukčije vaspitanje. Dosad nije načinjen ni­ jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim saznanjem ovu različitost odstranimo. ako je u budnom stanju uvek vodio život strog i pun vrlina. kao što. ovde je mesto da se setimo da je prema mišljenju SopenIzvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­ šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo.. ono što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja prema njemu. Tok misli Hildebranta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shvatanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u budnom stanju svojstvena neka moć koja je. 55). čija pojava i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše čuđenje. naprotiv. Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih predstava u snu. delujući danju kao neka inhibicija. H. na primer za vreme puberteta. stare i sahranjene strasti ponovo oživljavaju. cose e persone acui non pensiamo mai. I Etičko osećanja u snu 77 Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­ snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih misli. ako se trudio da suz­ bija grešne misli kad god bi se one pojavile. Najzad. „Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate e spente da un pezzo.76 Tumačenje snova. to sam u snu na svoje veliko iznena­ đenje već nekoliko puta saznao. premda ne čitavu prirodu čovekovu. Samo tako." I nešto slično misli i J. si ridestano." Nama se skreće pažnja da iskrsavanje ovih pobuda. J. Radeštok (str. polazeći od ovih pretpostavki.I one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­ zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu svoje prisustvo u duši" (str. pred nas izlaze stvari i osobe na koje nikada ne mislimo. on kaže da nam san ponekad dozvoljava da zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. 1 hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom neželjenih predstava (slika). ci vengono dinanzi"1 (str. 84) kaže da nam san često samo otkriva ono što sami sebi nećemo da priznamo. i da u spavanju ne­ što ispada iz akcije što nas je. „Karakter naših snova ostaje daleko vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego što možemo saznati o tome samo posmatranjem u budnom stanju. Erdman (Erdmann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo mišljenje treba imati o nekom čoveku. prema priznanju lekara. doduše. kakvi se zaključci za psihologiju budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca i njihovu novu različitu grupaciju. i Folkeltova: . E. Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­ titi celokupan ovaj predstavni materijal. ne do­ zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­ nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­ nom stanju nedostaje. ponekad može da svesti objavi i neke dotad neprimećene telesne bolesti. San. passioni vecchie a sepolte rivivono. ili pak u njemu igra samo ne­ znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva. 149). 105). Jedna važna razlika postoji samo u tome: neželjene predstave na moralnom polju pokazuju suprotnost sa našim običnim osećanjem. Po ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta- . stvarnih našoj moralnoj svesti.

Ce sont nos penchants qui parlent et qui nous font agir. otkriva instinktivni čovek . J'ai mes defauts et mes penchants vicieux. a. et U m'arrive assez souvent de n'y pas succomber. le sentiment d'honneur. radim po njihovom impulsu. . 8 U snu se. Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­ nu stvarno postojeću. devant ma pensee et qui constituent les reves. 113). P r e m a n e k i m drugim autorima. koji po njegovom shvatanju vlada snovima. Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da nas naša svest ne sprečava. la crainte nous dejendent. predstavljaju „ka­ r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. 462): „Dans le reve. vraća u prirodno stanje. tako reći. Za Jesena n e ­ željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu.. . Očigledno. čovek se. Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-« njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­ vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za „automatisme psychologique" (psihološki automati­ zam). plus les pen­ chants en desaceord avec elles conservent eneore sur lui l'influence dans le reve. Mais dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux dire j'agis par leur impulsion. Cim obustavlja vrše­ nje svoje volje. predstave (vizije) 1 . Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­ jućoj sadržini predstave. sans que la conscience nous retienne.. ali uko­ liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh. je tdche de lutter contre eux. et sa misere natives. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o granicama moralnosti kaže: . svakako da to nije dokaz za duševni impuls snevačev. mais moins les idees acquises ont pinštrć dans son esprit."2 Na j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str. mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­ nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez plana. dakle.. c'est surtout l'homme instinetif qui se revele . . onda ovo mišljenje ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima Morijevim (str. u budnom stanju. . utoliko više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj uticaj nad njim. 115): .78 Tumačenje snova. sans crainte et sans remords . on postaje igračkom svih strasti protiv kojih nas u stanju budnosti brane svest. mada nam ponekad skreće pa­ žnju. me sont suggeres par les incitations que je ressens et que ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler.. pre svega. Des qu'il suspend l'exercise de sa volonte. U devient le jouet des toutes les passions contre lesquelles. bez straha i bez grize savesti . str.En reve l'homme se revele done tout entier a soi-meme dans sa nudite. I Etička osečanja u snu 79 ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­ hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­ nomen. . koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­ na volja ne pokušava da odbije. Ali u snovima uvek im podležem. 360). * U snu se. Morija. osećanje časti i strah. Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti. u grozničkim i drugim delirijima. Evidemment les visions qui se deroulenr. l'etat de veille. Kad sanja. bien que parjois elle nous avertisse. čovek u potpunosti otkriva samom sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. . Kod jednog drugog pisca. Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost psihičkoj delatnosti. L'homme revient pour ainsi dire a l'etat de nature quand U reve. ali potisnutu ili skrivenu n e ­ m o r a l n u dispoziciju snevačevu. trudim se da se borim protiv njih. i dosta često mi se događa da im ne podlegnem. a l'itat de veille la conscience. ili bolje rečeno." (Le 1 sommeil."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­ vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­ sima najžešće borio. ne bismo imali nikakvo pravo na ovakav zaključak.

ti raz­ bojnici su. njen apa­ rat ostaje intaktan. labavljenje međusob­ nih veza. i pred nas se postavlja problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti realno. šta srne da polaže pravo na to da bude uvršćeno među psihičke procese budnog stanja? G TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema jednoj opširnijoj oblasti fenomena. Otkako je san postao predme­ tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj teorija sna. ali je strah realan. zašto komplikovani mehanizam duševnog aparata i dalje radi. sa sledećom grupacijom teo­ rije o snu. ipak će izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa uvidom u jednu funkciju sna. imaginarni. kao što je teorija Delbefa. možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom o snu. osiromašenje u pristupačnom materijalu. VI . što ga uzimaju za po­ laznu tačku za objašnjenja i odnose. ona mora pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate od onih u budnom stanju. Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i u naučnom svetu uopšte. I Teorije o snu i funkcija sna 81 Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Studien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi: „San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana. doduše. a teorije pomenute na drugom mestu čine ga uzorom za maloumnost ili amenciju. Pojedine teorije o snu razlikovaće se među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­ stiku sna određuju kao bitnu. Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom smislu. Spavati bez snova. to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati neophodno da se izvode iz teorije. Odabrana dela. možda. naprotiv. probuditi se. Jedna funkcija. ali. ono se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spoljnjeg sveta. ne uviđa se za­ što se sanja. Ukoliko se može pretposta­ viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova. ono štaviše prodire u njen mehanizam i čini ga privremeno neupotrebljivim. ako se čovek u snu. ali među njima ima i ponekih veoma ne­ potpunih. Ako smem da upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­ rijalom.80 Tumačenje snova. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova 6 Frojd. ako se pojave nadražaji koji smetaju. Kod ovih teorija postav­ lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­ gući pristup ka jednoj funkciji sna. Ako odustanemo od potpunog nabrajanja. i kad bude stavljen u odnose za koje nije proračunat. preneta u stanje spavanja koje se razlikuje od uslova budnoga stanja. na primer. ili. to jest. to bi bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale umesto treće. rekao bih da prve teorije konstruišu san kao paranoju. 2) Teorije koje. Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao Delbef. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­ punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu što o snu vredi znati. boji razbojnika. moći ćemo nazvati teorijom o snu. koje je po navici upravljeno teleologiji." Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efekata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­ njamo ostaloj sadržini sna. Ovde duša ne spava. snevanja. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu. uvek prema osnovnom shvatanju o meri i vrsti psihičke aktivnosti u snu: 1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­ hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu. za san pretpostavljaju smanjenje psihičke aktivnosti. ali naše očekiva­ nje. mogli bismo pokušati.

San po ovom shvatanju postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti. naime. . Kod svakog shvatanja sna ne može se. parcijalno i ujedno i veoma anomalično bdenje". Bine svojom izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i značenju sna (str. do potpune budnosti. zatim kratko vreme funkcioniše sa svojim probuđenim delom. i nerazumnost sna sve neznatnija. nema ni­ kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­ tra kad bi se proces laganog buđenja preko novodolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sanjanja. I Teorije o snu i funkcija sna 83 teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­ kom objašnjavanju sna. od postepeno sve većeg i većeg buđenja. i sve više njih se rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­ nosi. izvodi isključivo sa somatske strane.82 Tumačenje snova. naravno. i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna koji se odaje apsurdnošću. parci­ jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­ govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih filozofa i fiziologa. reda­ ju divlje i bez reda jedna za drugom. I tako je spa­ vanje ometano. pre svega. San je za nju rezultat parcijalne budnosti („lagano. koje je nadražaj izazvao. isključivši sve nadražaje. San je reakcija na smetanje spavanja. glasilo je ovako: Pošto smo se. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja ne polazi za rukom. naime razbijanje o jednu od protivrečnosti sadržane u snu. s* . sasvim izlišna reakcija. Time se snu želi poreći dostojanstvo jednog psihičkog procesa. pojaviti nijedna funkcija sna. koje većinom odgo­ varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti. " Primenjivanje izraza „telesni" na san. naći će ovu teoriju izraženu u opisu Binca (str. predali spavanju. auto­ ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­ hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. Obeležiti san. koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­ perimentalno izazivanje snova studirao davanjem otrova. međutim. da se podsticanje na san. posle toga drugi. sa svih strana dolaze spavaču nadražaji. svakako. iznutra. kaže za san Herbartova psihologija). uostalom. zato se ona može koristiti nizom stanja. ukazuje svakako na više od jed­ nog pravca." Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno. 43): „Ovo stanje (ukočenosti). Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­ vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog anatomskog regiona na drugi. 357): „Kao što vidimo. trebalo bi još vrlo mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju. dok sve naokolo još uvek ukočeno miruju. kao što se Mefisto žali na životne klice. On se. Ono vrlo sta­ ro poređenje. Stoga se stvorene slike. što je au­ tor Bine sam istakao. koji se brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­ bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­ no zastupnici egzaktne nauke. kao somatski proces. čak i od svih telesnih oblasti za koje se čovek kao budan nikada nije brinuo. . u svima slučajevima beskoristan. najpre se jedan deo duše probudi. odnosi na etiologiju sna. poznato u primeni na san — o „deset prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici. spol ja. radosna što ponovo može zaspati. pa do potpuno koncentrisanog misaonog rada. Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­ ophodan. Predstavljeno u naj­ ekstremnijem obliku. u mnogim slučajevima upravo bolestan proces . ima pored toga i drugi smisao. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je. koji pored svega još ostaje funk­ cija jednog duševnog organa. a nedostaje još kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­ jacijama. ako je ikako mogućno. Ovde bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o parcijalnoj budnoći potvrdila. ili koji naučnije misli. Naprotiv. Broj možda­ nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći. Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile ćelija koje su se probudile. Sve ne­ znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­ milanih u moždanoj belančevini. pri čemu. To shvatanje najopširnije je izneo Mori. Sad pred našu zamagljenu svest na­ stupa izolovani rad pojedinih grupa. sve činje­ nice upravljene su tome da san označe kao jedan telesni. približava se postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima.

I tako san. već to posta­ ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­ lazu. i da snevanje nije nikakav naročiti psihički proces." Čovek kome bismo oduzeli mogućnost da sanja. " Na vladajuću teoriju o snu. u njenoj preopterećenosti koja zahteva rasterećenja. Autor. nema mesta među psihičkim procesima bdenja. on je svakonoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­ sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od prenapetosti. pod čijom bi težinom moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina moralo priasimilirati pamćenju. San za preopterećeni mozak vrši posao ventila sigurnosti. Ali. Ona je naročito privlačna pošto za snevanje ume da navede jednu funkciju. do kraja nedomišljenih misli i plitkih utisaka. to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši događa. time se ne kaže ništa drugo nego da u snu neke duševne sile deluju. dok ostale miruju. Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­ ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju prirode izvora snova. prema Robertovoj teoriji na­ lazi se podstrek za snevanje samo u duši. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­ dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­ vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­ ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str. . 48). očigledno. . oslanjala se jedno vreme za­ nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­ dine 1836. Treba priznati samo to da slike fanta­ zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. uzeto iz budne svesti. Uostalom. a drugo. san javlja kao „somatski" pro­ ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj reakciji na njega. postaviti Robertu pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­ rećenja duše. I Teorije o snu i funkcija sna 85 jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog svirača mogli proizvesti jedan muzički komad? Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv teorije parcijalnog bdenja. Dok se tamo uopšte ne bi sanja­ lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu uvek iznova ne bude. Robertu se. koja u snu vidi je­ dan „somatski" proces." Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što je proces obrade ovog utiska bio prekinut. jedan koristan uspeh. dakle. Robert kao isključivo tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­ mislili nikada ne postaju izazivači sna. prema Robertu. Kao osnovu za svoju teoriju. 23). razumljivo. on.84 Tumačenje snova. Na istim oso­ binama sna. „Snovi imaju snagu koja leci. prvo. Robert uzima dve činjenice posmatranja. Ali ta­ kva nejednakost dešava se u toku čitavog života . ako nam je dozvoljeno upotrebiti upoređenje: da dušu očisti od đubreta. ne objašnjava ni bdenje ni spavanje. nego samo vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. „Snovi su izlučivanja misli koje su u samoj klici ugušene. Robert pot­ puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna. te uopšte nije imao pra­ vo na takvu obradu. koja rasterećuje" (str. ili. Burdah je godine 1830. Bilo bi pogrešno. izvodi zaključak iz obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­ vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo na koji način — vrši kao somatski proces. mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje. time se. doduše. morao bi u datom roku postati poremećen umom. na kojima smo se već za­ držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­ va. kako se otkrivaju u izboru materijala sna. pošto bi se u njegovom mozgu skupila ogromna masa nedovršenih. 32)." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog. naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­ ka interesovanja preko dana. Iv Delaž (Yves Delage) ba- . ili što je utisak bio suviše beznačajan. nije potpuno zavisan od somatskog. nije nikakav psihički proces. jedan drugi naučnik.

čas opet jaču i tešnju. 2 1 . prema tome kako je aktiv­ nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna. Iz delovanja ovih sposobnosti pro­ izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna. nago­ milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću. postoje dve iste kategorije utisaka.86 Tumačenje snova. qui ont garde assez. „autant de ressorts tendus"1. koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo na nepotpun način. Jednu lepu napomenu te vrste."3 U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna. 2 Na žalost. Vintensite pour se placer sur sa route et l'areter sa passage. pokazuje se prilikom tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao „souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). ili tek onda kad je počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana. nego to zato čine što su nedovršeni. san je proizvod lutajuće misli. postaje opruga-pokretač sna.. utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­ gra neku ulogu. ili sa kojih je pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta. kako ih ističe Robert. po svojoj prirodi kao novi utisci. 3 Ukratko. pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­ vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov prolaz. ali Delaž ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi utisci. ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć dans la veille. to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne večeri zanemarili.En somme. I trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti Ako su bili jako zaljubljeni. Delažev tok misli na ovom mestu se prekida. Fizička energija. oni će se takođe za vreme spavanja opustiti. San je često osveta stvari koje zanemaru­ jemo ili prebacivanje napuštenih bića). l Teorije o snu i funkcija sna 87 žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog značaja. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­ vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­ žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­ di ili pak bio svesno potisnut. bez cilja i bez pravca. U suštini. Delaž je na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga je preko dana obilno zanimalo. on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu može dopustiti samo najmanju ulogu. Le reve est souvent la revanche des choses qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što noću vidimo. oni pre braka ili za vreme medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­ me. 1 dovršeni. sans but et sans direction. le reve est le produit de la pensee errante."1 A o čemu se sanja? Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih dana i iz ranijih vremena. Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le mariage ou pendant la lune de miel. a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom. sporedni i neizvršeni. Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. se fixant successivement sur les souvenirs. Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­ žniji. tantot plus fort et plus serre. Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France) u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit. selon que l'activite actuelle du cerveaux est plus ou moins abolie par le sommeil. Pošto je smrću izgubio jedno drago lice. Sve što se u našim snovi­ ma javlja. etablissant entre eux un lien tantćt jaible et indecis. ne postaju sposobni da izazovu san. i tako se svo­ jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj teoriji o parcijalnom spavanju mozga: . et s'ils ont reve d'amour c'est pour etre infideles avec quelque personne indifferente ou odieuse. pošto su ravnodušni. uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­ određenu. U snu se pojavljuje psihički potisnut materijal. ako se pokazala kao opšte pra­ vilna. Ocene koje Tako mnoge zategnute opruge. Ali ovaj materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­ rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu verovatno jače pogodili nego naš duh. i što bismo najpre mogli biti skloni da shvatimo kao tvorevinu snova.

Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on što ga je godine 1861. on od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već savitijivost. napisana teškim i suvoparnim stilom.88 Tumačenje snova. I tako san možemo sma­ trati. nego je to vital­ nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­ bodnoj igri" (str. bez snova. vin do neograničene vladavine. iako ne darom datim neposredno odozgo. Njene osobenosti snovima daju njihov posebne karakterističnosti. on oslobađa fantaziju okova tako da sve slike svakodnevnog života. nije ometana samosvešću. iz sjajnog i bleštavog lju ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo smisla. koje mor delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu če za sobom. ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn nadražaje raspoloženja srca. ljubaznim pratiocem na pokloničkom putovanju ka grobu. brige na­ dama i vedrim razonođavajućim slikama. i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on prekida radosnom detinjom igrom. naila na ovakvu ocenu. Burdah stoga navodi i prihvata ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i sivila života. nego i ka produktivna. stvara stanja suprotna stanjima budnosti. koju treb nazvati fantazijom. odnese so bom u snevanje. On sam izvodi kako u snu centra nost.. i tamno naslućivan je narod­ ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred- rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj ma spavanje deli svoja dobročinstva. ali ona o te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud noga života razlikuju kao nebo i zemlja. oslobođena svake vladavine razu ma. Serner ne spada među autore koji duši dozvo ljavaju da svoje sposobnosti." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­ činstvo za duševni život. Ona.Iz mističkih konglomerata. 456): „Ove bi funkcije naročito obavljali produktivni snovi. To su lake igre imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­ ju nikakve veze. može ispreturati. veću okretnost i veću volju za način izr žavanja. strah hrabrošću i pouzdanjem. Duša ne želi da nastavlja zategnutosti budnog života. osećanje. očigledno. I Teorije o snu i funkcija sna 8 \l su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u ovaj red. ipak jednim dragocenim zadatkom. jedne preko druge. Ali ujedno. spontana energija Ja postaju rastrojeni. koja nije ograničena snagom individualnosti. Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih snaga Burdah i ostali. na buntovničke afekt . htenje predstavljanje postaju izmenjeni. pa prema tome slobodna od strogih mera. 486). nego želi da ih razreši. kak zbog te decentralizacije saznanje. Ali zato se u snu aktivnost duše. budući da je oslobođena. da se od njih odmori. pre svega. Ona. nego samo još priroda jednog me hanizma. sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom. uzima po slednju građu iz sećanja budnog stanja. preduzeo Šerner. mržnju lju­ bavlju i ljubaznošću. ali putevi filozofa time ne postaju jasni Sernerov prikaz. nekako slično godišnjem odmoru i raspustu o ferijama. čak i kod njegovog pristalice. Mnoga ranjena mesta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­ vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­ đenja. stavlja pred analizu takve teškoće d spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj . nije upravljana samoodređivanjem. Ona tugu leci radošću. mi bi­ smo sigurno rano ostareli. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto njih navesti jednu izjavu Burdaha. ona se u sn ne pokazuje samo kao reproduktivna. doduše. uza­ ludno iščekivanje ispunjavanjem. Sernerov knjiga." Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uverljivije opisuje Purkinje (str. nošen gotovo pijanim oduševljenjem za predmet. prema kojoj je san „prirodna aktivnost duše. Ona pokazuje naročit ljubav prema svemu što je neumereno. i kako preostacim ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra duhovni karakter. preteran monstruozno. zamišljaju kao sta­ nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage za svoj dnevni rad. nesmanjene. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena koje leci bol.

Razgovetnost njenog jezika naročito je otežana time što ima odvratnost prema tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstvenom slikom i što radije bira neku tuđu sliku. i u ovom stadijumu izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen. nego je iznu­ tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. raduje se i odnosi kući. duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava. opet. („Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj peći. Ali prema fiziološkoj teoriji. — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu. Time njen jezik. i možda suviše prete­ rano teorija Vunta i drugih fiziologa. dok vagina može biti simbolizovana me­ kom. to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno. Za Sernera formiranje snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali autori smatraju završetkom. Klarinet i lula ovde pred­ stavljaju približni oblik muškoga organa. Serner čak misli. ona. . ukoliko je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­ kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. Ona se sa njima igra i zadeva. upo­ trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­ vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san. nego samo nejasno.90 Tumačenje snova. komad krzna. jeste prema Serneru pretežno materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko dana tako nejasni. ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti. postaje za­ metan. . ono što želi da kaže mora da kaže očigledno u slikama. To je simbolizi­ ra juća delatnost fantazije . Drugi put poje­ dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delove tela. fantazija sna tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­ že izazivajući organ ili njegovu funkciju. nespretan. S druge strane. ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­ ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­ kom gospodinu odriela pismo. str. San izazvan vizuelnim nadražajem. Njene slike zato izgledaju kao da su genijalno nabačene. — da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­ ganizam predstavlja kao celinu. ili isti deo lule za puše­ nje. ili. I Teorije o snu i funkcija sna 91 ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju plastičnu očiglednost. tako na primer u snu izazvanom glavoboljom tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim paucima nalik na krastače) predstavlja glavu. Od osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog sna. Veoma važno je. Ali izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­ dini način predstavljanja. koji su inače među sobom antipodi. dalje. na primer. i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće. i organski izvor iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. a krzno predstavlja dlake oko polnih organa. Tako se „san . na kome fantazija sna obavlja svoju umetničku delatnost. te predstave izazivaju dru­ ge predstave putem asocijacije. zlat­ nike na ulici: snevač ih skuplja. naprotiv." — Folkelt. ma kako bio razgovetan. trom. Ali fantazija sna ne ostaje samo kod prostog predstavljanja predmeta. mokraćna bešika u okruglim predmetima sličnim kesama. slika. sa plamenom koji bukti slično vazduhu. može kori­ stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini organ. Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­ žajima. i ovako nejasne samo na najslo­ bodniji način. San izazvan nadražajem iz muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici nalazi gornji deo klarineta. Fantaziji sna nedostaje jezik pojmova. na primer veoma duge redove ulica sa kućama za predstavljanje nadražaja iz utrobe. Materijal. ili uopšte samo izdubljenim predmetima. Tako se ovde u potpunosti slažu i Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­ kama izvora sna i izazivač sna. koje odgovaraju nadražajima. naime kao kuću. somatski nadražaji prema Serneru pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti za svoje fantastične ciljeve. srce u šupljim sanducima i korpama. 39). poteklog od somatskog nadražaja. Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće. U slučaju sek­ sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­ nim kućama.

priznaćemo pošteno sami sebi da nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova ne možemo lako pobeći od fantastike. Tako. Postoji i fanta­ stika ganglijskih ćelija. na žalost. ob­ jekt koji želi. pošto njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepokoravanje pravilima svakog istraživanja. vrsta njegove nadraženosti. pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija sna može polagati pravo. bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­ nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. ali ujedno i pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­ uka. mesto koje je citirao jedan trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­ suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­ vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­ šaja objašnjenja. 1 Odnosi između sna i duševnih bolesti 93 o nadražaju zuba" obično završava time što snevač vadi zub iz usta. Duša se u snu igra nadražajima koji na nju deluju. Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo napisanoj knjizi. san sa nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice. i koji je lično izgledao veoma sklon tome da traga za tamnim duševnim stvarima. H ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH BOLESTI Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­ ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i kliničke odnose. Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­ zije. Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­ će isključivo na oblik organa koji nadražuje. ili Ja-sna stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sopstvenog stanja.92 Tumačenje snova. Ja se nadam da mogu pokazati da se iza ovih pokušaja krije nešto realno. ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da je progoni nag čovek. ali ova knjiga je. ako jedan san otprilike zastupa me­ sto jednog psihotičkog stanja. upoznatoj na ovaj način. ili divljim bikovima. kao što to i sama priznaje. Za sada nam Sernerova teo­ rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­ jom možda može pokazati između kojih se krajnosti objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba. razume se. simbolizujuća delatnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna. raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go- dina kroz milenije izgledao zagonetan. dalje. uvodi ga ili posle njega preostaje. nego može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­ ciju koja u njemu nastaje. Najzad. 3) unutrašnje odnose između sna i psihoza. 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne bolesti pretrpi. i da bi psihičkoj delatnosti. Nje­ gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­ kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa^ žnju. Ili nadražaj kao -takav. što se. analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost. a san sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. Ovde bi. predstavljeni su simbolički. teško ra­ zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­ njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­ zofskih pojmovnih shema. Ostavljajući po strani sve bo­ gatstvo sredstava kojima se služi. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­ jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom. na primer. Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a . svakako. Čovek bi mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno igra s njim. Neka korisna funkcija u snovima nije povezana sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. nije doprinela nešto više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i značenje. odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­ skih misli. To učenje. kao kad se na primer kod bolnih nadražaja očajno borimo sa besnim psima.

Pašantoni (Pa chantoni) i drugi. Gregori (Gregorv) je.. a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje. Upoređivanje je sigurno još starije. Hagen označava delirijum kao snevanje koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. ' Pravi determinantni uzrok ludila." I Kraus: „Ludilo je san u budnom stanju čula. kažu.2 Psihoza se od­ jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna.94 Tumačenje snova. i da je dominantna predstava u vezi s ovim snom. Kazodovski (Kazodowsky). Prema Moriju. Ideler. prvi je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom delu Rapports du physique et du moral. O promenama koje život sna pretrpi kod hroničnih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­ nja. prisilni impulsi) izvode iz snova. Naprotiv. dok noću redovno dobijaju halucinacije. najpre probio tek u snu. Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­ nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­ logija sna. Ovde nam se san prikazuje kao etiologija duševne poremećenosti. Tisije navodi iz novijeg vremena velik broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­ raktera (iz sumanutih pretpostavki. Gisler (Giessler). Slična zapažanja nalazimo kod de Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­ holičara. Moreau) a naročito filozof Men de Biran (Maine de Biran). Vunt u svom delu Psysiologische Psychologie kaže: . Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­ nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije danju život sna može još uvek pripadati psihozi. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom. napade besnila i slično. koji sa­ država sumanuto objašnjenje. Moro (J. da se prvo izbijanje ludila če­ sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu. U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­ nja kao paradigme. posle njega su bili to Leli (Lelut). rano je poklonjena pažnja unutrašnjem srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod sna i kod umne poremećenosti. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 95 u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-lekara. Odeljak u kome o tom srodstvu govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje dovode san i ludilo u analogiju. Vespa. Honbaum (Hohnbaum) saopštava (kod Krausa." Sopenhauer naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­ nim snom.I zaista mi u . Regis (Režiš). Morija i Ti­ si jea. ili se može polagano razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se bore protiv sumnje. Radeštoka. Makario (Macario) nam (na­ vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo doživeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­ rakteristične za njegovu bolest. kao što nam pokazuje literatura o tom pred­ metu prikupljena kod Spite. Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest (nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra1 Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu: sFere. U jednom De Sanktis-ovom slu­ čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi. Tako Toma jer (Thomayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha) koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­ pada. Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. prvi skrenuo pažnju na ovu pojavu (prema Krausu). Krauss). Pišon (Pichon). vi. Z. Kant veli na jednom mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju. U drugim primerima su sadržani u snu bolesni simptomi. 1 Za cilj našeg izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet samo dodirnemo. mada isto tako vodimo računa o stanju stvari ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispoljio u snu. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis) ovom predmetu posvetio svoju pažnju. Lasegue. glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo kod Tisijea). Sante de Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san „vraie cause determinante de la folie". ili pak psi­ hoza ostaje ograničena na snove.

uzvišenosti i bogat­ stva. Žena koja je izgubila svo­ je drago dete delirira u materinskim radostima. koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu i ludilu. treba smatrati intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se periodično vraća". čije su odbijanje ili uništavanje dali baš jedan psihički razlog za ludilo.96 Tumačenje snova. nalazi se i ovde kao i tamo. Osnovni ele­ ment. onestezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi Peise kod Morija). abnormalnu bolesnu pojavu. ima potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti kod halucinatorične paranoje. l Odnosi između sna i duševnih bolesti 97 snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na koje nailazimo u ludnicama. Odabrana dela." — Analogija između sna i psi­ hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica. Čak i za konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­ loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve obsedant). „Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono što uglavnom karakterišu san i ludilo. veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili bar retardacija samosvesti. Kraus je možda hteo da. dakle nemogućnost ču­ đenja. Najmanje elemenata pružaju nam. oni nam čak saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom." Precenjivanje sopstvenih duševnih postignuća. koja trezvenom sudu izgledaju besmislena. 1 Frajd. i to u snu smanjena. predstavlja." Radeštok ovome dodaje još neke crte. često sačinjavaju gfavnu sadržinu delirijuma." (Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­ vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­ stiku koja je zajednička i snu i psihozi. toga se sećaju čovek dok spava i bolesnik. kao i kod sna. rapidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja u psihozi. u ludilu uglavnom veoma pojačana. čulo mirisa i čulo ukusa. nedostatak moralne svesti. i snevač čuje svoje sopstvene misli kao da ih iznose strani glasovi. zbog čega nastaje nepo­ znavanje o stanju kao takvom. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno osećanje vremena. organski uslovIjena senzacija. veličine. Moja lična istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama). potpu­ no onako kao što se to često dešava u običnom snu za vreme spavanja. kao i snevaču u delirijumima. dakle automatsko stvaranje redova." Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­ jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom. 2) modifikovana percepcija organa čula. — Bolesniku u groznici javljaju se. prevarena devojka oseća se nežno vo­ ljenom. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­ njavanje želja. sećanja iz daleke prošlosti. odatle neproporcionalnost odnosa između predstava (preterivanja. analogije u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­ cija i iluzija. odnosno preokret ličnosti i katkad i osobenosti karaktera (perverziteti). Cepanje ličnosti u snu. a iz svega toga rezultira: 4) izmena. 3) međusobno poveziva­ nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije i reprodukcije. tako se i kod duševnog bolesnika pojav­ ljuju svetle slike sreće. senzacija somatskog nadražaja. — Posle ozdravljenja od delirijuma. od kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu. fantazme). utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji (bolje rečeno: u nadražajnim izvorima). VI . bole­ snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti izgledalo kao jedan često ugodan san. „Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­ lje i sreću. kao što smo čuli. a onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­ redno bogatim. koje na primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica. još prisnije nego što je to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­ ljuju. ono što je izgledalo da je budan i zdrav čovek zaboravio. Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da „ludilo.

Swobođa. Ali je svakako verovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­ cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­ ševnih poremećenosti. ako se trudimo da rasvetlimo tajnu sna. I Odnosi između sna i duševnih bolesti 99 Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih pojedinosti. Ali mi nećemo moći da očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­ biti iz duševnih smetnji. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila. 1 hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­ log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. U većini publikacija ob­ javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepomenut i nije uziman u obzir. Dodatak 1909: Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­ blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­ vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­ nja. veli podrugljivac Anatol Frans (France). H. Ja sam onda na žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo krajnje siromašno u idejama. nastavak ovog rada tražio bi od mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo koristi ili pouke. njihov sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili po n-ti put završavaju. Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim uvodom iscrpeni. Jer vremenski razmak od devet go­ dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak od gledišta za shvatanje sna. bogata sadržinom. 1 . onda bih svakako bio u pravu da i sa svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle pojave ove knjige. Zna­ čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun. i drugih. Ako u nauci postoji pra­ vo revanširanja. na­ ime da nešto novo nauči. Knjiga o snovima Santa de Sariktisa. objavljeni su mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim uputstvima. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi i ovako: da je uopšte pročitaju. kojoj je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod na nemački jezik. tako siromašno da se po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti problema o kojima je raspravljano u mome delu. po kojoj se san predstavlja kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­ njene duševne delatnosti. Swoboda) koji je preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­ ma od 23 do 28 dana). „Die Perioden des menschlichen Organismus". na najmanju pažnju naišao je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku. koja vodi poreklo od Vilhelma Flisa (Wilhelm Fliess). Je­ dan mlađi filzof. Još jedan spisak litera­ ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­ ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. Malobrojni referati. ja sam njihove rezultate uneo u tekst svoga izlaganja. Svoboda (H. „Les savants ne sont pas curieux". U radovima onih lekara što su se odlučili za primenu psihoanalitičkog lečenja. tako su puni neshvatanja i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­ voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još jednom pročitaju. Jedno lično saopštenje pisca podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više H.98 Tumačenje snova. koji su se po­ javili u naučnim časopisima. Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­ vanja mojih pretpostavki. 1904. pošto je opšte poznata stvar u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš uvid u sam tok duševnih smetnji. vremenski se ukrstila s mojom knji­ gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac nije mogao da se obazre na mene. Treba da se podsetim samo na dve objavljene stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. proširi na psihička zbivanja. i tako možemo reći da radimo na objašnjenju psihoza. spada među najsnažnije oslonce medicin­ ske teorije o snevanju.

laičko mišljenje izgleda da ipak prihvata to da san ima neki smisao. Otada se stanje stvari svakako izmenilo.1 Dodatak 1914: Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. ja odmah ulazim u sukob sa vladajućom teorijom o snovima. štaviše sa svima teo­ rijama o snovima izuzev Sernerove. Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se snovi mogu tumačiti. Ono se služi svojim pravom da postupa neđosledno. godine u drugom izdanju pod naslovom Phantasien eines Realisten. jer „tumačiti san" znači dati njegov „smisao". Ali. Vođeno tamnom slutnjom. čini mi se da sam se u ovom zaključku prevario. ipak ne može da se odluči na to da snu ospori svako značenje. što se u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­ puno važan. kao što smo saznali. 1 . I ne želi ozbiljno da zastupa to učenje. nego somatski proces koji se signalizira pomoću znakova na duševnom aparatu. istovredan član. da je san određen kao zamena za neki drugi Upor. II METOD TUMAČENJA SNA Analiza jednog uzorka sna Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­ dim. Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje. Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­ va nastavljanje predstojećeg izveštaja. više u lite­ raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju snova". A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori pozivaju. godine. u njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu koje se u literaturi može dokazati. naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem tumačenja sna. i mada priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan. Drukčije se ponašalo mišljenje laika u svima vremenima. zameniti ga nečim. i doprinosi osvetljavanju proble­ ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­ tak pri rešavanju prvog zadatka. Sa pretpostavkom da se snovi mogu tumačiti.100 Tumačenje snova. Tumačenje snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­ li. Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja. jer san za njih uopšte nije nikakav duševni akt. Knjiga u kojoj se nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je Lirikojs (Lvnkeus) 1900. premda skriven. Ono što mi je od ove najnovije literature izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sledećih izlaganja. „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela. na jednom drugom mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svobodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­ tat.

ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da „pismo" treba prevesti sa „neugodnost". posle kojih dolazi sedam mršavih krava koje one prve pojedu. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju1 . Kao što ističe Teodor Gomperc (Gomperz). Se­ dam debelih krava. Primer za njihov postupak daje nam na primer tumače­ nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­ gom. koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam plodnih godina. pojavljuje se u spisu o tumačenju snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa. Ja sam na primer sanjao o jednom pismu. to je simbolička zamena za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji Egiptu. treće izda­ nje 1924.. Tehnika. to ostaje stvar jedne duhovite dosetke. Biichsenschutz). ne može dati neko U jednoj noveli pesnika V. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. Mogli bi­ smo je označiti kao „metodu šifriranja".Gradiva'". Jensena (W. I Metod tumačenja sna 103 proces mišljenja. razumljivom i u izvesnom smislu analognom. sveska VII. Jedna inte­ resantna izmena ovog postupka šifriranja. i da je pitanje samo to da se ova zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do njegovog skrivenog smisla. Artemidor je polagao va­ žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­ kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­ ljivih veština. ali i o jednoj sahrani i slično. 1 Mišljenje da se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­ nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­ kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće. u kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja u neki drugi znak sa poznatim značenjem. princip asoci­ jacije. Jensen) s na­ slovom . Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije ništa znao o mom učenju o snovima. naravno. Jensens . Prema Gompercovom opisu princip njegove umetnosti tumačenja identičan je sa magijom. i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­ toda. To je simboličko tumačenje sna. i najbolje pogađa onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksenšic. 1 Druga vrsta popularnih me­ toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja jednog takvog prava na tumačenje snova. 1 uputstvo. pošto sa snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma. Većina artificijalnih snova koje su stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­ čenje. ostavio nam je najpotpuniju i najbrižljiviju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. rođen verovatno početkom dru­ gog veka naše ere.102 Tumačenje snova. 2 Ovde se Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvati sličnosti. a „sahranu" sa „veridbom". ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­ nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da može svakoga podsetiti na nešto drugo. Sakupljena dela. 1907. razlikuje se od antičke tehnike u jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši posao oko tumačenja. jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­ kama naših snova poznatim iz iskustva. razu­ me se. Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­ kom tumačenju? Za to se. u prvoj svesci spisa „Schriften zur angewandten Seelenkunde". ono propada. koju na sledećim stranama izlažem. desiće se". neposredovane intuicije i zato se tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­ zana za naročiti talent. Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­ če". Ovo slaganje između mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao dokaz za pravilnost moje analize snova. jer slike snova bi­ vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene. Da li će ono uspeti. Da se pra­ vilno shvati. 2 Artemidor iz Daldisa. nego i zbrkani. već u samom početku kod onih snova koji nam izgledaju ne samo nerazumljivi. koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. kojom se njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­ ko prenošenje. koje ja izdajem.Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­ va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­ gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale stvarne ličnosti. „Der Wahn und die Trfiume in W. Ostaje mi na volju da od glavnih reci koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu.

ženi. imao osećaj da vidi jednog satira (Satvros) kako igra na njegovom štitu. kao i tipična for­ mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel post somnium? — (Jesi li. i jedna knjiga kao što je ova. ove noći imao polni snošaj pre sna ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­ minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san objasni njegovom suprotnošću). nego ono što padne na pamet samom snevaču. a posle njega i drugima. 1 Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. d'avoir parfaitement saisi et recu toutes les interrogations desirables" (Da bi tačno protumačili san. od kojih je potekao podsticaj za stvaranje metode šif rovan ja. Simbo­ lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može se na neki opšti način izložili. Sigurno su to nepove­ zani i zbrkani snovi. Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un songe. Jed­ nom rečju. Morao sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno prastaro. u pratnji kralja koji je ratovao protiv Sirijaca. čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­ ju naši sanovnici. . . . A. govornika ima drugo značenje nego za siromaha. nego na svaki deo sadržine sna za sebe. Moram da tvrdim da san zaista ima neko značenje i da je moguć naučni postupak tumaVinklera (Winckler).104 Tumačenje snova. kako ja mislim. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka vremena. objašnjenje elemenata sna većinom preduzimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. Među ovim pitanjima nalaze se redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­ novima porodice (roditeljima. kao da je san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena zahteva da se naročito odredi. neoženjenog čove­ ka ili eventualno trgovca. A. les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent necessaires pour la bonne explication . Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu važnost. tako da ga je osvojio" (<r& T0po<. uprkos sve­ mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­ nje snova". Dr. . Najlepši primer jednog objašnjenja sna koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri recima. En un mot. . uostalom.. bude pouzdan. Jedan san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema tome. tvrdoglavo održavano narodno verovanje više približilo istini nego što je to uradio sud nauke koja danas važi. sve bi zavisilo od toga da „ključ". Covek bi bio u iskušenju da da za pravo filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­ datak. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita (Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­ mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga snevača. — O ovom iz­ vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim orijcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­ upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. — San je. a za to nedostaje svaka garantija. postigao je da je kralj energičnije preduzeo opsađivanje grada. tako tesno povezan sa izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­ diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . deci). međutim. to jest sanovnik. Bitno u tom postupku je to što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini sna. naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili i primili sva željena pitanja). Brilu (Brill). oženjenog čoveka. . 1 Metod tumačenja sna 105 ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i o životnim prilikama snevačevoj. Time što je Aristandar reč Satyros razdvojio na ff& i Tupoi. slučajno se tada u bli­ zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar. Kod metoda šif rova­ nja. = Tiros je tvoj). u Njujorku. najsposobniji tumači snova informišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­ ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­ ta snova u našim popularnim „sanovnicima". 1 Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­ mačiti. Pošto ovakve srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se izgube. nos oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper et ne donnent l'interpretations desiree avant. 1 Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to da orijentalski sanovnici. . tako da isti element sna za bogataša. 1 ćim elementom sna. bezvoljan i tužan.

histeričnih fobija. Bolesnici koje sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­ mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se jedan san može ugurati u psihički splet. a prema ostalim mislima ume tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne. Studije o histeriji (Studien uber Hysteric). izričito mu moramo narediti da se •odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina. jer baš od kritike zavisi. onda se ona i raspala. Kao što vidimo. U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­ žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj i da zatvori oči. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja. T tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­ pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio. morati podneti op­ širan izveštaj. radi se o tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima izvesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli psihičke energije (pokretljive pažnje). i neku drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­ na. koji se počev od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. Napro­ tiv. Prilikom usnuća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava. nastavim putem kojim je krenuo Brojer sve do potpunog objašnjenja. On mora da bude potpuno nepristrasan prema svojim dosetkama. uprkos svima poteškoćama. I). i bolesnik je od nje oslobođen. Brojer i Frojd. prinudnih predstava i drugih. Kod njega težimo da postignemo dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­ če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju. tvore­ vina. ako mu to pođe za rukom. Beč 1895. ako mu to inače ne polazi za rukom.106 Tumačenje snova. kao razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor". Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­ je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­ tra. Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura. Kod slabosti naših osta­ lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih stanja izgledalo mi je primamljivo da. nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. kasnije. druge opet jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli koje bi one otvorile. Do saznanja ovog postupka došao sam na sledeći način. Kako se naposletku razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih napora o tome ću jednom. neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u vizuelne i akustične slike. 1 Kaže mu se. izd. onda se u njegovoj svesti pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­ hvatljive. otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture koje se osećaju kao simptomi bolesti. pošto ih je zapazio. i analiza i rešenje predstavljaju isto. samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku. 4. (Uporedi primedbe Šlajer- . nasuprot mimičkog spokojstva samoposmatrača. 1922 (Sabrana dela sv. ali čovek koji razmišlja u isto vreme vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­ mu porađaju odbacuje. 1 . Pomoću ovog novostečenog materijala za samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških ideja. prinudne predstave i si. kao i struktura sna. U toku tih psihoanalitičkih proučava­ nja naišao sam na tumačenje snova. dakle. U oba slučaja mora postojati pri­ branost pažnje. 1 Ako se ovakva patološka predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala u duševnom životu bolesnika. Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­ prema bolesnika. Metod tumačenja sna 107 čenja snova. da se pronađe traženo rešenje sna. da uspeh psihoanalize zavisi od toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­ ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­ veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­ gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak. kao što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo čoveka koji razmišlja.

su tumačenja „en detail". de­ cembra 1788. ideje ulaze u snu pele-mele.) Pa ipak. Siler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­ gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi leži. i onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka (misli). koleba se znatno uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­ rana. izgleda da mnogim osobama nije lako. koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­ ga dela sna. U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­ snio sam svakako više od hiljadu snova. kao i ovaj.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­ va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­ no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo pratimo neželjene misli koje se sada porađaju. „Neželjene misli" obič­ no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u tome da se pojave. ja lično mogu to veoma savršeno ako pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih svojih dosetaka. za čije pronala­ ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank). Zauzimanje stava. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­ ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r schungen I i II. On. Jedna ideja. možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama. za koju uma­ njujemo kritičku delatnost. koji ovde zahtevamo. da stvori veoma zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi sa ovim drugima. Iznos psihičke energije. suviše oštro ispituje. Na jednom mestu u njegovoj ko­ respondenciji sa Kernerom (Korner). izgleda mi da je kod jed-< ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu 1 H. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro. Otuda vaše žalbe na neplodnost. sa odricanjem kri­ tike koja se inače vrši prema ovim mislima. l Metod tumačenja sna 109 maherove. ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­ zuma". i da mu škodi. mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­ vati isti takav stav. može biti veoma neznatna i veoma neobična. ovakvo premeštanje u stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije teško.. i on tek onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni. Ja moram da pred njega stavim san odvojen na delove. — Vi. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se dakle moj metod tumačenja sna od popularnog. Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. posmatrana izolovano. ali ona možda po­ staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje. koje možda izgledaju isto tako neukusne. ili kako se već nazivate. sti­ dite se ili bojte se trenutnih. i onaj san od samog početka shvata kao nešto složeno. ispred kapije. Naprotiv. kako mi izgleda. kao konglomerat psihičkih tvorevina. ako razum sve ideje koje se u njega ulivaju. i sa kojim možemo pove­ ćati intenzitet samoposmatranja. jer suviše rano odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1. Ja moram ovde da nabacim jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređenjem. 1909. prema prividno „slobodnim" dosetkama.108 1 Tumačenje snova. ne . Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle prvog uputstva. ali ja ovde ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u I . kao i ovaj metod. Tako dakle od „neželjenih" predstava činimo „željene". gospodo kritičari. prolaznih ekstravaganci­ ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­ njara. Ali ako hoćemo da poklonimo veru našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru (Schiller). koje zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­ zliku od stanja pre nego što se zaspi). „metodu šifrovanja". u primoravanju koje tvoj razum nameće tvojoj fantaziji. kao što to naziva Siler. tako reći još na samoj kapiji.en masse". Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine. istorijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna pomoću simbolike i približava se drugom metodu.

a njegov a u t o r i t e t manji. j e d a n od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­ snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog boravka na selu. Svaki t a ­ kav san zahteva jedan uvod. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju 1 Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako veruje da time može baciti svetlost na neki taman problem. primorava me jedan drugi r a ­ zlog na njihovo odbacivanje. pacijentkinja je izgubila svoj histerični strah. meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­ n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­ znanika. Razumljivo je da ova­ kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­ znovrsnih uzbuđenja. da su to snovi n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka na snove zdravih ljudi. ja sam naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­ čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi smisao. Čovek oseća razumljiv zazor da iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog života. Sasvim bez ob­ zira na to da bih se izložio prigovoru. i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna.110 Tumačenje snova. Verovatno sam bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca. Time bi za svaki san bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza. Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­ vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­ sne povode svakodnevnog života.e povoljnije nego kod p o s m a t r a nja drugih.. naprotiv. „Tout psychologiste. Moj postupak nije tako udoban kao što je postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sadržinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu. svoga glavnog m a t e ­ rijala. P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da b u d e isključena. a bez ove ne mogu naći smi­ sao sna. godine lečio sam psihoanalitički jed­ nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila u veoma bliskom prijateljstvu. jer ovakvo p r e n o ­ šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno značenje snova. Uvod U leto 1895. — Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega. onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik probirač. ."1 Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova i na njemu objasniti svoj način tumačenja. Na žalost kod svih ovih snova ne raspolažem analizom. Lečenje se završilo delimičnim uspehom. Sigurno će mi k a o prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih . est oblige de faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la jeter du jour sur quelque probleme obscur. a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­ čenja stranih ljudi. pogotovo za psihoterapeuta. I u t a ­ kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje. naravno. ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e u literaturi o snovima. Po mome mišljenju prilike kod samoposmatranja su pr. Lično interesovanje lekara je veće. Moja namera. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­ terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­ rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­ no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. T e m a na koju su ovi snovi u p e r e n i jeste. I Metod tumačenja sna 111 tehniku i učenje o tumačenju snova. ali ne i sve svoje somatičke simpto­ me. teži u t o m pravcu da u rešavanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i rešenje teških problema psihologije neuroza.samoanaliza". Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom sopstvenom interesu. Ali čovek p r e k o toga m o r a da pređe. u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­ diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­ nju snova. stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­ obične. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­ stvo sa bolesnikovim rođacima. A sad m o r a m da zamolim svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u najsitnije pojedinosti moga života. A ako se o d r e k n e m snova neurotičara. veli Delbef. uvek istorija bolesti koja se nalazi u osnovi neuroze.

. Uostalom. Prijatelj Oto dao joj je nedavno. Trimetilamin (čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­ nim slovima) . a prijatelj Leopold perkutuje je preko steznika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo ton. stomaku i u telu. I Metod tumačenja sna 113 video i dobio sam odgovor: Bolje je. Povedem je ka prozoru i pogledam joj u gušu. da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „rešenje". O tome daje obaveštenje uvodni tekst. moje nepri­ jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­ sam ni izrazio. pridružiće se i dizenterija i otrov će se izlučiti . .1 San od 23. Kažem joj: Ako još imaš bolove. mogao slutiti šta san znači. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi se Irma žali u snu. . — Usta se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim veliku mrlju. VI To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji. jula 1895. pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože na levom ramenu (što i ja. to je infekcija. ali ne mari ništa. koji sam odmah posle buđenja zapisao. U noći posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam sledeći san. Verovatno i špric nije bio čist. Vest o Irminom sta­ nju. koju sam primio od Otona. i na drugom mestu na neobičnim na­ branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj površini. . Analiza Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo. kao što pretpostavljah. moje lečenje nisu baš rado gledali. pošto oni nisu isti simptomi zbog kojih sam je ja lečio. . Propilen . . Takve se injekcije ne daju ovako lakomisleno . onda je to za­ ista samo tvoja krivica. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji nego što je bio na početku. moram se odlučiti na opširnu analizu. Ni ja sam to ne znam. ili ton kojim su one bile izgovorene. Činilo mi se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijentkinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­ tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj rođaka bolesnice koji. i otada je zadržala neobično viso­ ke prostorije slične dvorani. kao da se pravdam doktoru M. hramlje. ali ne sasvim dobro. Još iste večeri napisao sam Irminu istoriju bolesti da bih je predao. izgleda sasvim 1 drukčije nego obično.. . . Mi takođe neposredno znamo odakle ova infekcija dolazi. Pri tom ona pokaza malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim zubima. Toga leta smo stanovali na Belviju. Uprkos tome ne bi niko. Ona izgleda bleda i podbula. Propionska kiselina . kaže: Nema sumnje. . jednom zajedničkom prijatelju koji je u ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. . M. istorija bolesti koju sam pisao duboko u noć. gušim se. Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji pored nje. i san se takođe dogodio 8 Froid. zapošljavali su moju dušev­ nu aktivnost i za vreme spavanja. .112 Tumačenje snova. nema dla­ ka na bradi . kao on. . Da bih saznao značenje svega toga. vrlo je bled. uprkos haljini osećam) . Pomislih da joj to ipak nije potrebno.124. . Smejem se besmislenoj ideji o injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio dr M. Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­ mamo. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­ nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo. pomislih da sam najzad ovde ipak prevideo nešto sasvim organsko. . Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja Otona. ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sadržinu sna. — Ona odgovara: Kad bi ti znao kakve bolove sada imam u vratu. Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimućstvo. — Ja se uplašim i pogledam je. Ta kuća nekad je bila određena da bude zabavni lokal. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. Odabrana dela. . u jednoj usamlje­ noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju na Kalenberg. koji izvrši po­ novni pregled i potvrdi . Dr M. . — Brzo pozovem doktora M. kad se loše osećala. injekciju sa jednim propilpreparatom. .

Moja bolesnica je uvek bila rumena. i skrama javljaju se ponovo u nastavku sna. i njen lekar. — ne znam odakle — u mene se uvlači laka sumnja da li je moj strah sasvim pošten. Prilikom pažljive analize osećamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju očekivati ili ne. Moj san dakle anticipira ovu situaciju: Rođendan moje žene. zatekoh je po­ red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu. onda opet nisam oba­ vezan da ih lečim. ja joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja. pre svega. Čudim se zašto sam se u snu odlučio za ovaj izbor simptoma. među njima i Irmu. to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi. a među njima i Irma. pre svega. Ona se malo odupire. ta guvernanta načinila je najpre utisak mladalačke lepote. kao da že­ lim da sam pogrešio u dijagnozi. jer bi onda bilo od­ stranjeno i prebacivanje neuspeha. Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje. Ta moje lečenje otklanja samo hi­ sterične bolove. Događaj u snu me podseća na pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­ mena obavio. i na­ viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun histerije koje ostali lekari lece kao organske. U ono vreme sam zastu­ pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­ grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­ lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­ ma. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma moje bolesnice. S dru­ ge strane. ali se oni nisu suviše nametali. i zasad ne mogu to ni da shvatim. dakle. To bih joj mogao reći i u bud­ nom stanju. svakako kompliment za nju. Kad sam je neke večeri posetio. Sad mi pade na pamet da sam u toku poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto tako histerična. mi kao goste primamo u velikoj dvo­ rani kuće Belvi. Način na koji Irma stoji kraj prozora podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. lekaru a ni pacijentu ne stvaraju zadovoljstvo. Ali šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma. i to na nekoliko dana pre rođendana moje žene. Irma mi je i sama to odala. ali je prilikom otvaranja usta izvo­ dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube. Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu. Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­ spekciju usne duplje. bolovi u vratu. Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­ gansku afekciju. onda je to tvoja sopstvena krivica. kao što to rade žene sa veštačkim zubima. sada sam zahva­ lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­ me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­ nju postižem uspehe u lečenju. Bolovi u vratu. Da. koju sam srećom savladao. Irma ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko cenim. Naslućujem da se ovde mesto nje uvlači neka druga osoba. u telu. da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne. Ako su Irmini bolovi organski osnovani. guši se. ali ja naslućujem i neko drugo značenje. telu i stomaku. jer on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare. Ako je to lična krivica Irmina. — Ali u rečenici koju u snu izgovaram Irmi primećujem da. Kao što će mi se rado poverovati. Izgleda mi dakle. Ona izgledajbleda i podbula. U snu sam.114 Tumačenje snova. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno. ona se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekarske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­ ju i koje nijednom. Treba li nameru sna tražiti u ovom pravcu? Irmine žalbe. zapravo. ne želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek oseća. — Irmi to nije ni potrebno: to je. onda ne može biti moja krivica. stezanje u guši kod nje jedva da su igra­ li neku ulogu. Ovoj zabludi. I Metod tumačenja sna 115 u Belviju. ili sam joj rekao. i mnoge ljude. onaj isti dr M. za to više nisam odgovoran. Sad se sećam da sam se često poigra­ vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako obavezati da je oslobodim njenih simptoma. zamenio svoju bolesnicu njenom prijateljicom. od čega zavisi uspeh. Ali onda sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po prii* .

Ali ovo „brzo" dovoljno je upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. moja sopstvena žena. koje je 1885. ako se dobro sećam. Nepre­ stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još smatrano bezazlenim (sulfonal). Ja. i ja je ne bih želeo imati kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom. 1 teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena. Ona druga bi bila pametnija. i. Čini se kao da pronalazim sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­ bacim nedostatak lekarske savesnosti. Preporučivan je ko­ kaina. ubrzao je svoju propast zloupotrebom ovoga sredstva. Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o mom sopstvenom zdravlju. Onda mi pade na pamet jedna druga osoba na koju mogu one crte da smeraju. koji brije bradu. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda. i pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­ cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­ stranu nekrozu nosne sluzokože. a sad sam sklon da se zadovoljim slabim zubima. ali neka bude za* moje opravdanje primećeno da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite. veštački zubi. Veštački zubi odveli su me onoj guvernanti. Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­ jem je nedokučljiv. U pitanju je. a osim toga i na Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnjena žalba na bolove u stomaku. a sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­ bine. O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog jednog artritičkog oboljenja u kuku. razume se. Obe ostale karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom drugom licu. I Metod tumačenja sna 117 rodi veoma uzdržljiva.116 Tumačenje snova. Sada pada mi na pamet moj stariji brat koji živi u inostranstvu. izazvao sam kod jed­ ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć. Tada sam često upotreb­ ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa. Pozovem brzo doktora M. donelo mi je teška prebacivanja. 8 Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­ voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Kakav smisao može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim. bez dlaka na bradi i hramlje. 2 Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale nosne školjke. bila je podbula. podbula. poslušne pacijentkinje. među nama zauzimao. 1 Ja sam dakle svoju pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe koje bi se takođe odupirale lečenju. Usta se zatim takođe dobro otvaraju. koji je već 1895. Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­ nom sporednom okolnošću. poteklo od mene. kao nekakav pupak kojim je povezan sa onim što je ostalo nesaznato. Bolesnica koja je pod­ legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­ starija kći. je bled. ona druga bi pričala više od Irme. Od toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­ ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M. zub za zub. Bela mrlja podseća na difteriju i. Moram priznati da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš veoma ljubazno. i kad je jednom bila naročito (osobito) zdrava. godine umro. Ja dosad nikad nisam mislio o tome. oko za oko. pre­ ma tome. Ona se protivi kao što to san pokazuje. naime. Ona isto tako nije moja pacijentkinja. na Irminu prijateljicu. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u jednom drugom smislu. iz sna sasvim je ličio na njega. bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od povoda kad mi je njen strah postao jasan. Ona je obično bleda. Irmu smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. Jedan od mojih dragih prijate­ lja. Mora da postoji neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno . ova Matilda za onu drugu. koji obnavlja pregled. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne smatra potrebnim. Kad bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma bih se udaljio. ona bi dakle pre popustila. ona druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­ teligenciji imam bolje mišljenje. ona se dosad zaista pokazivala do­ voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­ moći. dr M. Dr M. Ono me podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj.

Ali ja se ovde uzdižem iznad sna. Psihičko lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako difterićna oboljenja i dalje postoje. pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka „infiltriran deo kože". Hoću li . naravno. Ali zašto je ova uteha tako besmislena? Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. Obojica su odbila je­ dan moj predlog koji sam im nedavno dao. budući da obavljaju istu specijalnost. Meni je dakle potrebno osigura­ nje da će se sve lepo završiti. razume se. Osim toga pred očima mi lebdi nešto kao neka metastatična afekcija. dakle. Posmatrano pobliže ipak pokazuje neki smisao. Ova dama. Scene. mora pažljivo analizirati. doduše. Leopold je ponovo pregle­ dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­ luke. Odmah mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u noć. Ne mari ništa: to predstavlja utehu. To iz­ gleda tako svirepo. To je slično poređenje kao ono gore između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­ teljice koja je smatrana pametnijom. Sad primećujem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­ lesnu decu. upućuje na pomisao da postoje metastatička žarišta. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . a drugi je bio spor. mislim da upravo kod difterije ovakve vrste metastaze ne dolaze. Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti. To mi na prvi pogled izgleda smešno. Između njih je baš postojala slična razlika u karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i njegovog prijatelja Karla. To je svakako samo umetanje. ali to bi mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih želeo da imam mesto Irme.118 Tumačenje snova. Postojanje opšte infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja. pregledali golu. Ono što dolazi dalje. Dr M. One me pre podsećaju na pijemiju. Dok sam sa Otonom debatovao o dijagnozi jednog slučaja. ali teme­ ljan. ali ne mari ništa. . ali se ipak. otvoreno rečeno. kaže: To je injekcija. Prijatelj Leo­ pold je takođe lekar. pa prema tome opet na tuberkulozu. nači­ nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­ sobno. osećam na sopstvenom telu. tamo su se često događale. Ja naslućujem da i tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. i izgleda mi da nije načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta upravo ličnosti doktora M. Iz vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije o difteritisu i difteriji. — Potmuo ton levo sa donje strane stva­ ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­ pirao svojom temeljitošću. razborit. Jedan se isticao svojom „okretnošću". Ono što sam na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. . to mi je tamno. nisam sklon da se ovde dublje upuštam. Otonov rođak. I Metod tumačenja sna 119 jedino. koliko mogu da vidim. Na „infiltraciju levo pozadi gore" smo navikli. naime. Pričalo se o jednom izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao uvek fizikalno samo kroz odelo. Sudbina je od obojice. Ja. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leopolda. Difterija je opšta infekcija koja potiče od lokalnog difteritisa. Misli se. Uostalom. ona bi se odnosila na pluća. ja. onda se to očigledno događa zato da bih Leopolda izbrisao. imitira tuberkulozu. kao on osećam. Ali mene ipak ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. kao što je scena reprodukovana u snu. to je. a za to je potrebno objašnjenje. suprotno načinu na koji moramo pre­ gledati odrasle ženske osobe. Uprkos odelu. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. Ja mislim da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze od teškog organskog oboljenja. kao i sve ostalo. Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje na postojanje jednog potmulog tona. Decu smo u bolnici. Infiltrirani deo kože na levom ramenu. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga prema obojici bio neraspoložen.

120 Tumačenje snova. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje. verovatno će ga jednom neka žena od toga izlečiti. Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše osećala. Ali taj kolega se nije zbunio. Ja sam se. 1 Metođ tumačenja sna 121 time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­ bičnih patoloških povezivanja doktora M. Irmine prijateljice. dakle. Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija. jer se sećam kako je on pre više godina jed­ nom.) kod mene je očigledno probudio sećanje na čitav niz: propil.. On je. 1 . naime. i taj niz je snu dao preparate propilena. koje izazivaju strah da postoji tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on uočio tu histeriju. Iz toga likera se širio takav mi­ ris na somu da sam odbio da ga probam. Propionska kiselina. nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao da postoji infekcija.. Irmi recima: Ako još uvek osećaš bolove. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad sam pisao istoriju bolesti.. I kao za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li doktor M. nego je mirno od­ govorio: iVe mari to ništa. Pre neko­ liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom. a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije sa nedovoljnom ishranom". Malopre. sanjao sam propil. srnejući se. se sa mojim „rešenjem" kod Irme isto toliko ne slaže kao i sama Irma. pri­ govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevinu. I sad. Ja. Miris some (Amil. Ja sam mu dao savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­ trebi kokain. doduše. nešto sasvim slično pričao o jednom kolegi. po­ što sam omirisao amil. Ovo neposredno znanje u snu je značajno. samo interno. pri tom. Jeste. ali ipak nisam mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­ lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične afekcije creva dobije još i jednu organsku. otvo­ rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­ sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja Otona. u ovom snu osvetio već dvema ličnostima. ali su takve supstitucije možda baš u organskoj herniji dozvoljene. Propilen . Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog prijatelja koji se otrovao kokainom. naslućujem da je ova dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­ zvoljava da ga histerija vodi za nos. rugam dok­ toru M. Moja žena je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi. a ja sam još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. ali je on sam sebi smesta davao injekcije kokaina. Ja sam. ili joj je „naseo"? Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­ stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­ nostavno: Dr M. Sa propilpreparatom . sadržava neverovatnu zvučnu sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme. pre nekoliko dana. ta belančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na račun kolege koji o histeriji nije znao ništa. ... imao običaj da u svim mogućnim povodima deli poklone. dalje. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­ ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­ nim da onom drugom koji je izgledao pun nade. dobijem od njega iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­ glasio dizenterijom. mora biti tako da se sa utešnom progno­ zom: Pridružiće se još dizenterija itd. metil itd. i doktoru M. Ja sam video da se radi o histeriji. Dizenterija. uostalom. tekstom koji sadržava besmi­ slenu utehu koju mu ja stavljam u usta. zvuči pomalo na difteriju čije se ime u snu ne pominje.. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­ dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­ kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­ bro. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­ bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje morem. gospodine kolega. pa posle toga sanjao. svakako preduzeo jednu supstituciju. onda je to tvoja krivica. Kod dizenterije pada mi na pamet još nešto drugo. „Ananas".

ali i za njenu suprotnost. i formula je štampana masnim slo­ vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao naročito važno. Ponosim se time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan infiltrat. ali on dolazi sa nekog drugog mesta. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica. Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat koji je nastao zbog zaprljanja šprica. pozvaću se svakako najbolje na ovu činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena. više ne pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­ ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­ nja nosa i nosnih duplja. Verovatno i špric nije bio čist. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom zauzima stav protiv mene. koju imam u snu kao pacijentkinju mesto Irme. Još jedan prekor upućen Otonu. koji je u mome životu igrao tako veliku ulogu.122 Tumačenje snova. Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin. Ona druga dama. ja uopšte nisam smerao na injekcije toga sredstva. kako lako donosi svoj sud. iz koje proizilazi isti prekor upućen meni. nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u svojim pogledima. ako mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj neuspeh u lečenju. U ovoj jednoj reci skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti. Ovde. Treba li da se ovaj prijatelj. (Tri nabrane tvorevine u guši kod Irme). Ja sam ga zamolio da pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­ maku eventualno nazalno poreklo. • •* Završio sam dakle sa tumačenjem sna. na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­ dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­ nja. On mi je tada saopštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­ među ostalog pomenuo da misli da je u trimetilaminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene materije. Kao što sam rekao. očigledno. kojoj moram svakog dana davati dve injekcije morfijuma. Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­ lju Otonu. što je razumljivo. što mi je palo na pamet pri radu na tumačenju. upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­ terijama lakomisleno postupa. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­ sualnost. 1 Metod tumačenja sna 123 Trimetilamin. Bilo je otprilike ovako: Kako lako pada pod uticaj. U snu vidim hemijsku formulu ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu moga pamćenja. Sa zapaljenja vena ponovo se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne trudnoće patila od začepljenosti vena. Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina zauzela u snu tako mnogo mesta. takođe je mlada udovica. ja primećujem da po­ novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde. uostalom. i sva­ kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­ staze u snu lebdi pred očima. sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica zamenim jedno sa drugim. koje mu zadaje brige. naravno. i otkrio je nauci nekoliko izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­ nih školjki i ženskih seksualnih organa. ja prikupljam primere za svoju savesnost. Ona se trenutno nalazi na selu. kao što ja znam za njegove. i sad se u mom sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom ženom. Kako je neobično. Pri preba­ civanju. na onaj trenutak kome pripisujem najveću važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da lečim. Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­ deset i dve godine. Ali i on sam bo­ luje od gnojenja nosa. — Osim toga me gornja rečenica ponovo podseća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio za injekcije kokaina. Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno. stalno brinem o tome da li je špric čist. sklopljen jedan takav san. 1 . Ja sam baš savestan. U toku ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih 1 Mada nisam izneo sve.

a drugo. nego mu se svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu. moje sopstvene telesne nelagodnosti. ne ostavljam da prođe mirno. Toliko jasno pada u oči. U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne pacijentkinje sa istim imenom. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno . obolje­ nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu. eventualno sa etiketom: briga o zdravlju. primećujem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­ žu. jer su oni organske prirode. Zapamtio sam jednu nameru koja se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sanjanja. Irmine patnje se na zado­ voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom (trimetilamini!). lekarska savesnost. San ispunjava neke želje koje su događaji­ ma poslednje večeri (vest Otonova. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i poslušnijom bolesnicom. onda ću biti slobodan od prekora koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­ čeno. briga za zdravlje moje žene. zamenite ih sa tri druga lica prema mom izboru. kao što sam se od. i na­ lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba prekora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom. i da je za to kriv Oton. Ni prigovor doktora M. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od tebe. Još nisam zadovoljan. on ga je vratio neoštećenog. kotao je već bio probušen kad ga je uzeo na zajam. koji više zna (na prijatelja koji mi je pričao o trimetilaminu). Sklonite mi ova lica. Ali utoliko bolje: ako se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri načina odbrane. pisanje istorije bolesti) bile u meni probuđene. a treće. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju joj je dao Oton. sopstvenom i tuđem. štetnost kokaina. jer je ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata moje rešenje. moga brata. A Oton me je naljutio svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­ ljenju. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­ gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu prenagljenu lekarsku radnju (injekciju). Ali ako sve to obu­ hvatim. nego nastavljam svoju osvetu tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­ legom. on kotao uopšte od suseda nikad nije ni pozajmljivao. I Metod tumačenja sna 125 dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine krije. Štaviše.124 Tumačenje snova. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o „smislu" toga sna. Irme obratio njenoj prijateljici. a njegov motiv je želja. doktora M. koje ja ni u čemu ne mogu izmeniti. povezaće se to sve u jedan jedini krug misli. Doduše. nego mu jasnom aluzijom stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­ blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizenterija itd. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu moga gneva. čoveka moraju osloboditi. briga o odsutnom pri­ jatelju koji pati od trulenja nosa.. San me oslobađa odgovor­ nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore (odmah čitav niz obrazloženja). i od Otona Leopoldu. Čitava odbrana — ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­ tio kotao u oštećenom stanju. a kakvu ja nikada ne bih dao. Rezultat sna je na­ ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­ stoje. San izvesno stanje stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo: njegova sadržina je dakle ispunjenje želje."). da čak jedna druga isključuju. dok ja pri davanju injekcija nikad ne izazovem neku nezgodu. Prvo. čini mi se da od njega apeliram na nekog drugog. Sećam se nejasnog ne­ prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­ nom stanju. Irmini bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje vena moje stare dame. Ali i od pojedinosti sna mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja želje. Irmini bolovi ne padaju meni na teret. te se uopšte ne mogu izlečiti psihičkim lečenjem. Irmini bolovi me se ništa ne tiču. san mu se zato osvetio tako što je prekor uputio natrag na njega.

Mi se nalazimo u punom svetlu jednog iznenadnog otkrića. San je punovažan psihički fenomen.126 Tumačenje snova. tako reći. izgradila ga je jedna veoma komplikovana duhovna aktivnost. Posle završenog posla na tumačenju. i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze. San se ne može uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta koji je. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno. Posle toga stavio bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu savestan. ali povezanost ovog šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­ mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan. pogodio udarac neke sile spol ja. Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i o novim zagonetkama koje on postavlja. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo naše prvo tumačenje sna. umesto sviračeve ruke. ne održavaš ono što obećaš. čak. i to jedno ispunjenje želje. nije apsurdan. predstavlja jednu ispu­ njenu želju. odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­ bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava? Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­ dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne osobenosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna. III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­ nemo. nisi savestan. on se može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­ nja koje su nam razumljive. kako . ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­ jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. 1 osećanje. Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­ punosti otkrio. san se može prepoznati kao ispunjenje želje. Onaj ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. Ako san. naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­ nosti kao što to pisci žele. kao što tumačenje o njemu kaže. Ali u istom trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­ mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. da j e njegovo tumačenje bez praznina. Ja se zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja sna. Znam. Ma­ terijal je. koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­ jih rođaka. ne pret­ postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava dok drugi deo počinje da se budi. on nije besmislen. prijatelja i pacijenata. nepristrasan. Vredi pomenuti i to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna sećanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje.

To što se umešala urna verovatno pred­ stavlja opet jedno ispunjenje želje. Vidi se kako san ume stvari ko­ motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­ njenje želje. pokazati kao ispunje­ no strahovanje. da bi se utolila žeđ. morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala na noćnom ormančetu moje žene. ili kad sni žedan da pije. Može li san da nas nauči nečem novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima. Ali buđenju prethodi jedan san koji svaki put ima istu sadržinu. Odabrana dela. a da prethodno nisu sanjale. kao što mi. Iz ovog osećanja proizlazi želja da pijem. kao i inače u životu. Način na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i specijalizovan prema nedavnom sećanju. " 9 Frog'đ. ." Ali on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj. može kao svoj sadržaj imati neku refleksiju.8: „Biće kao kad gladan sni da jede. 1 1 Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vajgantiju. taj sud bila je etrurska urna koju sam doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga vremena i nekome poklonio. Postoje li. i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­ njenu. — Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude. VI . Na žalost. Ako uveče jedem sardele. Urna se takođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad postala jača. uostalom. Ja sam dobar spavač. i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. Naše sledeće interesovanje treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­ rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (. Onda sam ožedneo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta.. može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­ tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje jednim jedinim putem. I San je ispunjenje želje 129 na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­ logija sa kotlom). Po­ vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom buđenja stvarno i osećam. na primer. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29. pa kad se probudi. I ovde postoji opšta pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­ zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja. pa kad se probudi a duša mu prazna. Naš prvi san je bio ispunjenje želje. Snevanje dolazi na mesto radnje. naime da pijem. jedan drugi san će se. osetim noću žeđ koja me probudi. jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima jedan smisao i jednu psihičku vrednost. četvrti možda jednostavno reprodukovati neko sećanje. ni čaša vode pored moje žene nije pristupačna. san može biti sasvim egoističan. . Da bih došao do vode. možda. opet. to ne predstavlja nikakav prigovor mom eksperimentu. treći. ona mi divno prija kao što može prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi. Ovaj isti san se nedavno unekoliko modifikovao. ne moram se probuditi da bi taj san zadovoljio. potreba za vodom. Halap­ ljivo srcem vodu. još i dru­ gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim snova želja? Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­ zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na razumevanje. dakle. ali dobra volja je ista. Ali je voda u njemu bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se morao probuditi. koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­ znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako dokučiti. masline ili inače neka jako slana jela. nisam naviknut da me neka potreba budi. Sanjao sam dakle shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­ nog suda. To je dakle san udobnosti. ne može se zadovoljiti jednim snom kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Otonu i doktoru M.o Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela. nego te ljude karakteriše kao gore spava­ če. Ljubav prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne može spojiti. moramo ipak ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti u svakom snu. Ne­ koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad žeđi koji su pratile neudobnosti. a on iznemogao i duša mu žedna . tako reći eksperimentalno. Ako mi pođe za rukom da svoju žeđ utolim sanjajući da pijem.128 Tumačenje snova. Postoji. jedan san koji mogu da izazovem u sebi kad god to zaželim. a ja za nju znam da će me prisiliti da se probudim.. žao mi je što ovu posudu više nemam.

Ovakav isti san lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega. reče mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Jednog jutra je san bio naročito sladak. Ovi pisci i u snu nose crte koje im daju njihove slike: M. rano buđenje uvek je predstavljalo teškoću za mene. Burze (Bourget). Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja želja. ali sam u među­ vremenu ipak neko vreme spavao. To su većim delom kratki i jednostavni snovi. Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao. Ti ćeš znati šta to znači. U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se interesovala za predstavu. Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­ šta kriva. Jednog dana su me zamolili da je zbog toga prekorim. vrlo česta pojava. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje. ne moram baš da odem tamo. čini se. kome je moja teorija o snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi. Žena je do viknula u sobu: Gospodine Pepi. Mogu da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­ rinstva. Naviknu­ tom od vajkada da radim duboko unoć. Sad bi već jednom bilo vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito negovanje bolesnika. I to je nagoveštaj gravidnosti. cand. So­ barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­ no probudi. Posle izvesnog vremena nisam mogao da ne primetim da još nisam ustao. blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih 9* ." Ua/ume se da znam: ako je mlada žena sanjaln da ima periodu. čiju sliku ne poznaje. Prevost) i drugi. Dođe (Daudet). A u sanatorijumu je ležao gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od bolova u vilici. u mo­ jim mlađim godinama. kome je ona svoje bolove pod­ metnula. i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na videlo. Prevo (M. svi ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno je zabavljaju. Mislimo da se ovaj san može prevesti bez praznina. — okrenuo bi se i nastavio da spava." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­ stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­ cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje zadovoljstvo. Prevo. . krevet u kome je ležao i tablicu pored glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . dvadeset i dve godine. med. onda je perioda izostala. Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­ vih ljudi. Tada bih obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj umivaonika. I San je ispunjenje želje 131 Takvi snovi komoditeta bili su kod mene. zato sam ga ba­ cila. ona je aparat ponovo bacila na pod. ali više ne prve gravidnosti. to je bila posledica sna koji sam noću imala. M. Jedan drugi prijatelj mi piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka. ali i grdne muke da to naređenje spro­ vede. Ali ona bi ga obično odbacivala čim bi zaspala. . bio je najindiferentniji mladi čovek među njenim poznanicima kojeg se mogla setiti. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu u bolnici. Ja sam rekla da nemam tih bolova. Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odsečena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obolelo od infekcije. Jedan prijatelj. liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­ lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao u sobu posle dugog vremena. ustanite. I on bi govorio sanja­ jući: Kad sam dakle već u bolnici. kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delovao za vreme samoga spavanja: Jedna od. mo­ rate u bolnicu.mojih bo­ lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­ rat za hlađenje. To je bio vrlo spretan način objavljivanja njenog prvog graviditeta.130 Tumačenje snova. . mlada majka želi da za svoje drugo dete ima više hrane no što ju je imala za prvo. Gospodin Karl Majer. posle srećno završene bolesti sanja o jednom društvu u kome se nalaze A. pa da mi ni aparat nije potreban.

sanjala sam da je Emil jedan od naših. Smatrao sam da se zamorio. nasuprot snovima odraslih ljudi. Čim se pred nama pojavilo neko novo brdo. Psihologija dece je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­ tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­ stvu. Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja želje i onda. I kod devojčice od osam i po godina pokrenule su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­ voljiti. Za to mi je dala objašnjenje mama. mogli da uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dachstein). Kod mog materijala dobijenog od svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­ liko primera takvih snova. to je samo jedno brdo pre njega. „Penje se šest sati gore". i drugi koji je imao dečak od pet godina i tri meseca. stepenicama koje vode ka vo­ dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. Pokušao sam da saznam poje­ dinosti sna. a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je Emil potpuno kod nas. bio je odgovor. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta. već uživao sve sim­ patije malog ženskog stvorenja. očeki­ vati kod dece. kao što mi je izgledalo. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­ stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u plavu i zelenu hartiju. onako kao što je bio čuo. Mama je s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. Kad je posle toga primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­ ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom. sina naših suseda. dete se sasvim ućutalo. Meni je baš ovo poslednje bilo nejasno. Ali sutradan mi je dete sasvim blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici. decu veoma oduševljavao. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila. Naj­ jednostavnije oblike snova možemo. Na putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­ kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­ mat — po njihovom iskustvu — prodaje. one su bilo bedne. tada joj je bilo osam i po godina. Braća koja se na osnovu naslednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san besmislica. Ja čitavu ovu malu scenu nisam primetio. to je besmislica. ja sam deci pričao da se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. Prethodno moram izneti da smo toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta Ausze. on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta sam ja morao da odgovorim: Ne. čije su psihičke funkcije sigurno manje komplikovane nego što su u odraslih. Od Halštata smo krenuli u Eserntal (Escherntal). Deca su se veoma radovala tom danu. on je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti na brdo i da će ugledati planinsku kućicu. svakako. Mališani su se više puta trudili da kuću vide dogledom. I San je ispunjenje želje 133 kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­ vukli pažnju pisaca na sebe. uopšte neinteresantni. Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva (Simonv) planinska kuća. Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto godine 1896.132 Tumačenje snova. Za sve to obeštetio ga je san. Sutradan ispričala nam je ona sledeći san: Zamisli samo. Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu. Pre izleta. koji je svojom panoramom koja se neprestano menjala. Oni ne daju nikakve zagonetke za rešavanje. odakle smo. Ali se isplati zadržati se još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na vreme neraspoložen. da vas je zvao tata i mama i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši dečaci. A onaj deo sna koji . on se osetio razočaranim i postao neraspoložen. ali su naravno od neprocenjive vrednosti za dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­ či ispunjenje želje. o kojoj se uz dogled tako mnogo govorilo. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela. ali ono sa komadima čokolade nije. nije mi poznato sa kakvim uspehom. pravog viteza koji je. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­ godišnjeg dečaka. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva sna: jedan koji je imala moja ćerka. kad je vreme bilo lepo.

Njena nežnost još nije znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­ ma braći. noćas sam sanjala da si bio s nama no­ ćas u zaseoku. Er(d)beer. . Moja najmlađa devojčica. da je za oba glavna obeda „isprošena". anticipiralo je obećanje koje joj je otac dao. 1905. ona sanja. nepovoljno za Anu. Moj najstariji. i vreme vožnje pro­ šlo joj je suviše brzo. izdanje Sabranih dela. jodnog je jutra povraćala. U noći posle ovog dana gladovanja. izazvala lepota okoline zamka Ausze. Na povratku oni su prošli pored table koja pokazuje put za prnjavor. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod krevet. naravno. tada joj je bilo de­ vetnaest mosoci. Na mestu gde je čamac tre­ balo da pristane. Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto tako spada u krug sanjan ja. mi time ne želimo pogrešno shvatiti kako velik izvor razočaranja. i 6. San se od­ nosio na osmogodišnju devojčiču. Njeno nestrpljenje. Moj nećak od dvadeset i dva meseca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim! 1 Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa otprilike sedamdeset godina. ali su ipak mo­ rala. — što je da­ dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela suviše jagoda. što se na tom spisku jagode na­ laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u sporednoj okolnosti koju ona pominje. i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana. Deca su sad zatražila da ih odvede u zaselak. Sutradan je pričala: Noćas sam se vozila jezerom. da se uteše time da će to uči­ niti neki drugi dan. čuli smo je kako u snu uz­ buđeno viče: Anna F. bez ispitivanja dece nije moglo objasniti. Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod moje ćerke. naravno. Sutradan ujutru osmogodišnja devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­ cima: Tata. O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san moga sina čuo sam od svojih prijatelja. za ovo dadiljino mišljenje. 2 Evo ovde još jed­ nog primera za to. vud. Hochbeer. pa su je zbog toga preko dana držali bez jela. iz istih razloga. kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji". Njen otac sa više dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da poseti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću. dan ranije oduševljavao grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­ bila na poklon. oči­ gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva. sveska 5). svakako. ona joj se zatim u snu osvetila. San devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­ dici načinio trajnu adapciju. naravno. mogu da u narednim redovima navedem jedan od najnovijih snova moje zbirke. Nadajmo se da ju je trajanje ove vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo. pozvata u goste i da svaki put dobija najfinije zalogaje.1 Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne zna za seksualni prohtev. Svoje ime je tada upotrebila da bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je obuhvatao. On se. sve šio joj je moralo izgledati kao požoljun ručak. ona nije htela napustiti čamac i gorko je plakala. koja je tada imala tri godine i tri meseca. On se sa Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­ hov kočijaš. 2 Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­ zuje nam. To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinjstva. sanja već o realizaciji svojih fantazija. to se. Pošto je bila primorana da zbog svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje.134 Tumačenje snova. Pappa. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. da seksualne nagonske sile u infantilnom oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­ koj aktivnosti. Eier(s)peis. u ono vreme osmogodišnji sin. odricanja a ti­ me i podsticanje na san može za njih postati ovaj drugi od velikih životnih nagona. Mala se tada prvi put vozila preko jezera. dakle. ali se vratio jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to drugi put nadoknaditi. I San je ispunjenje želje 135 je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez daljeg.

Tauska. str. Spilrajna (Spielrein). Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela". 2. sa­ njao je stalno i redovno o bogatim gozbama. On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je sanjao o „belom vojniku". centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali. Buzemana (Busemann). Analitički tumačene dečje snove vidi još kod fon Hug Helmut (Hellmuth). priča o posadi koja je zajedno s njim provela zimu (sveska I. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš za samu svrhu nastave. a ne da se naterati na to da korpicu ispusti iz ruke. strana 116). sanjao je neprekidno o doli­ nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom.136 Tumačenje snova. kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti. a koji je (prema navodima Biksenšica. Jed­ na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­ su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka. str. II. 231): „Mungo Park. jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska? i na to pitanje odgovara: O kukuruzu. naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. a guska o kukuruzu". učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji. ako vidimo ono što želimo. uostalom. koju navodi Ferenci. i mešovite snove koji nastaju sami od sebe približavanjem slika. Jelo i piće predstavljali su. Razume se da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima. Šerner kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato što je ona postojala u duši snevačice. Iz zbirke primera Šernera. Putnam.neobične ži­ votne uslove.1 Čitava teo­ rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u ove dve rečenice. Još jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama sa poštom i d. a Džorž Bek (George Back). Svi snovi su govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko od nas. pošto nam je ono moglo pružiti sve što je svako od nas najžarkije želeo. kada smo među sobom izmenjivali svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije." Navodim još pre­ ma Di Prelu (str. jednom gardijskom ofici­ ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. izgleda da se kod odraslih naročito če­ sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz. naročito. Raalte." Ovaj san nalazi se među „snovima raspoloženja". 239). Dolje (Doglia) i. drugi opet o O čemu sanjaju životinje. J. Svako ko polaže na takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I. 1 Jedna mađarska poslovica. o čitavim brdima duvana. AH će se lako moći shvatiti kako je željno očekivano bilo spavanje. 1909. Kako bogati nesluženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri do pet godina. prirodne koji nastaju tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i što će se dogoditi. druge snove kod Bankjerija (Banchieri). koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih snova. izdao Bernštajn. Bilo bi sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi bili zabeležoni. na jednom putu u Africi blizu umiranja od žeđi. 1904. sveska 1910. ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­ kama. tvrdi da zna. ali u svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao. i kod odraslih često u datim okolnostima javljaju snovi tako infantilnog karaktera. 8 lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. u njegovoj blizini se nalaze snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno . Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. Ali on ume da se za to obešteti. ili o kojima sam slušao.ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o dugo čekalo. razlikovao tri vrste snova: snove poslate od boga. i da se. Tako je jed­ nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga video da se nalazi sred bogatih gozbi. jer on neprestano ponavlja: Trešnje su unut(r). I San je ispunjenje želje 137 Izgleda da mu je to teško. S druge strane. Sutra­ dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­ nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1 1 Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi. izdanje. 336): „Veoma karakteristič­ ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Bernstein. 33). on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Čak i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali bi nam ujutru duge priče. s druge strane. ne znam. tvrdi potpunije da „svinja sanja o žiru. pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi „Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku Blojler-Frojd I. Jedna po­ slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac. kod Vigama (Wigam). 8 Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­ tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Uporedi prve rečenice sledećeg odeljka). Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u svojoj knjizi Antarktik. i u Jungovom delu: „O konfliktima dečje duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­ stu. jedan drugi je sanjao o duvanu.

stereotipno izdanje. onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen predmet" (Di Prel. da smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. ponekad govori i dovoljno prezrivo o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind Schaume) —. . str. ali u njima nema nikakvog traga nekog ispunjenja želje. 456. to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­ nog života prelaze i u stanje spavanja. Pesimistički filozof Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­ nju želja nalazi se sigurno najdalje. Jezička mudrost. deo. str. 1 raspoloženje". Kao što se vidi. M. 111). uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­ nost nadmašila njegova očekivanja. str. samo jedno Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta želja. str. str. 138.138 Tumačenje snova. strana 344) kaže: „Sto se sna tiče. onda sam već unapred si­ guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. 70. Ali. I Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna. to nije ništa novo. Folkelt. 42. Simon. Purkinje. 137. s druge strane. i mesto kod Grizingera (Griesin1 ger. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i najneprijatniju sadržinu. doduše. „To ne bih mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­ ma". a da uopšte ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa suštinom sna. uopšte nema govora o tome da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo kom drugom duševnom stanju budnoga stanja. 111. II. ali za jezičku upotrebu san je ipak pretežno blagosloveni ispunjivač želja. 276). o snovima gladi barona Trenka za­ tvorenog u tamnicu. IV IZOPAČEN JE SNA Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje želje smisao svakoga sna. U svom delu Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten. to je opet neoprav­ dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­ citi. str. str. Tisije. da ne postoji ni­ šta osim snova ispunjenja želja. 110. da prema tome nema dru­ gih snova do snova želja. pisci su to već odavno primetili" (Uporedi Radeštok. Prigovoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao ispunjenje želja.

. onda nas oba prigovora više ne po­ gađaju. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji.It would seem. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem: Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­ nje želja. 80) i drugi. Osim ovih snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­ gobne osećaje u životu. then. pre nego što sam pristupio analizi. u ko­ jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­ sti potresaju sve dok se ne probudimo. str. da se uz prvi uzme još jedan problem. gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hallam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima. Tačno je da postoje snovi čija je manifestna sadržina od najtegobnije vrste. I Izopačenje sna 141 ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . ali je li ikad iko pokušao da objasni te snove. posle svega. Kao neko šifrovano pismo. natpis u snu. da snovi nisu krajnja besmislica kao što su za njih govorili autoriteti kao Čoser. Štaviše. 364). str. Shakespeare and Milton. The caotic agrregations of our nightfancy have a significance an communicate neknowledge. ako se posmatra izbliza. ako rešenje jednog problema stvara teškoće. nego da se odnosi na mi­ saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna da se iza njega nalazi. da je naime san ispunjenje želja. tako Sole (Scholz. Sekspir i Milton. on nipošto nije tegobne pri­ rode. " Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva. Like some letter in cipher. Uporedimo manifestnu i la­ tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. Čitalac svakako neće steći taj utisak.. Izgledalo bi tad. to vary the figure silghtly. after ali. i on se posle tumačenja može prepoznati kao eklatantno ispunjenje želje. Or. ali i ja sam to nisam znao. Treba se samo osvrnuti na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju manifestne sadržine sna. koji se pokazuju kao ispunjenje želja. o kome smo opširno raspravljali. that dreams are not the utter nonsense they have been said to be by such authorities as Chaucer. Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih prividno prisilnih prigovora. mo­ žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog obaveštenja. da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako to nije pokušao. nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­ ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto snovi indiferentne sadržine. postoje i snovi straha. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko Kod naučnog rada često je korisno. ovaj svoj smisao otvoreno ne po­ kazuju. One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i samo 28. Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka. Folkelt str. gubi svoj prvi izgled besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­ zumljive poruke. the dream-inscription when serutinized closely loses its first look of balderdash and takes on the aspect of a serious intellegible message. ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­ 1 nje želje. Ili. wemaysay that. Ako ovo držanje sna kome je jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a revelation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude umanjena time što je tek ovde navodim: . . da u nekoliko izmenimo poređenje. A baš ovakvi snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus") kod koje smo naišli na neskrivene snove želja. Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i posreduju nam neko novo znanje.6 procenata kao pozitivno prijatne. Ali zašto mu je uopšte potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­ ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju prikazuje kao ispunjenu. . like some palimpsest the dream discloses bencath its worthless surface-characters traces of an old and precious communication". 33.140 Tumačenje snova. Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­ talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­ no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­ ljaju nezapaženo. onako kao što dva oraha otpri­ like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­ načno.

na svaki način. Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­ mačenju sna. l Izopačenje sna 143 potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­ vanja sna. . ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­ nim osvetljenjem problema. I I . godine saznao sam da su me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­ žila za imenovanje za Prof. Uvod: U proleće 1897. Ministar­ stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste nije uzimalo u obzir. preko kojih prelazim. . On se sasto­ jao od dve misli i iz dve slike. Zatim dolaze oba ostala dela. Jer ti isti konfesionalni obziri mogu se naime primeniti i na moj slučaj. onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje: Odakle dolazi ovo izopačavanje sna? Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne na pamet. Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način: Kad mi je san pao na pamet. koje lekara u našem društvu za nje­ gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva. ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. koliko znam. Nisam imao nikakvog razloga da pret­ postavim da će sa mnom biti bolje. Ali na ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna. (izvanrednog profesora). uostalom. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­ đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. na primer da u toku spavanja postoji neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan odgovarajući izraz. „Sada bar znam na čemu sam". Ja. u sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još nije u stanju itd. Njegovo lice vidim pred sobom nešto izmenjeno. obav­ ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. ponovo jedna mi­ sao i jedna slika." I ja sam se prihvatio tumačenja. Ali analiza izvesnih snova pri­ morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko drugo objašnjenje.142 Tumačenje snova. ali me je u mojoj rezignaciji moralo samo još više da ojača. . tako da su jedna mi­ sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. . uopšte radilo o tome da li ću reći za grožđe da je slatko ili kiselo. Ja ću to pokazati na jednom dru­ gom svom snu. za­ vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije donelo ništa novo. Odgovor je glasio: da. Posle jedne takve posete on dođe k meni. jer druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­ joj ovo saopštenje sna treba da posluži. jedan od onih čija mi je sudbina služila kao opomena. Pričao mi je da je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­ đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­ nalni obziri. u toku prepodneva. i više mojih kolega koji su bili stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje naimenovanje. Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji mi je bio značajan i zbog svoga oblika. žuta brada koja ga okružuje naročito je jasno istaknuta. I . mi bismo mogli doći do različitih moguć­ nih rešenja. prijatelj R. . extraord. Kao da je izduženo. — Ja za njega osećam veliku nežnost. Ali nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica. ti bi ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­ prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje. Ova me je vest iznenadila i veoma obra­ dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo objasniti. Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i prijatelj. Već duže vremena kandidat za unapređe­ nje za profesora. pošto je očigledno visilo suviše visoko za mene. Odlučio sam dakle da se tešim. Nemoj da te u tome spreči. Nije se. on je s vremena na vreme podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­ starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. nisam slavoljubiv. i ma­ nje rezigniran nego ja. je moj stric. koji opet zahteva mnogostruke indi­ skrecije.

Odabrana dela. Ako su za odlaganje ime­ novanja mojih prijatelja R. strica Jozefa. i kazna ga je posle toga i zadesila. ja se još uvek nisam pomirio sa lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­ lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki 10 Frojđ. Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano moram boriti. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio jednog šegrta. znao je za čast koja mi je učinjena i čestitao mi na tome. Zar ne znate da je jedno lice jednom podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas uveravati u to da je istraga bila obustavljena. Njega je jednom. prijatelj R. onda moja nada ostaje nepo­ mućena. tako se izražavao. i on je bio predložen za profesora. što mu je onaj visoki činovnik priznao. Ja sam poznavao pet stričeva. i lice moga strica. za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­ telja R. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­ dovoljavajući način. što primećujem sa nezadovoljstvom. zatim žutomrka. uhvatio sam zločin­ ca. jednog od njih sam voleo i poštovao. Lice koje vidim u snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. Moj stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili naimenovani za profesore. R-a. onda i moje imenovanje dolazi u pitanje. je moj stric". jer je stric bio zločinac. i to o istoj temi. tome ima više od trideset godina. jednoga kao slaboumnika. Sta to može da znači? Ta ja sam imao samo jednog strica. S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­ lje. koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene ličnosti. Moj prijatelj R. a moj prijatelj R.. ali kad ljudi sa crnom kosom počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih mladalačkih godina. a ja nisam ni jedno ni drugo. mogu se radovati svom imenova­ nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni. slabo­ umnik — kao i moj stric Jozef. to je bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja. Protiv mene postoji nešto naročito. Sad znam i to zašto mi je ovo predstavljanje potrebno. je besprekoran. a drugog kao zločinca. bio je intenzivno crn. I Izopačenje sna 145 . pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili sami na sebi. sa izduženim crtama i žutom bra­ dom. koji je u toku od ne­ koliko dana osedeo od brige. ja stvarno mislim da je prijatelj R. je slaboumnik! Jedva verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice koje vidim u snu.1 S njim se dogodilo nešto žalosno. ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­ nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge koji me ne pogađaju.144 Tumačenje snova. Nikakva sumnja dakle nije moguća. ona najpre po­ staje crvenomrka. Ali u trenut­ ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna. ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. „merodavni konfe­ sionalni obziri". a drugoga. N-a zločincem. dugulja­ sto. verovatno ne baš ozbiljno: „To se ne može znati. Tako postupa moj san. govorio bi uvek da stric Jozef nikad nije bio loš čovek. vi ste bez ikakve ljage. i tek onda defi­ nitivno seda. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­ vu šalu. Kolegu N. VI . ja sam sebi rekao: Imao sam samo jednog strica. i N. Ja sam to odlučno otklonio." Eto. nego slaboumnik. Ako je.. sreo sam na ulici. time hoću da kažem: R.R. želja za zaradom zavela da uradi nešto što zakon teško kažnjava. uostalom." A on će posle toga. Moj otac. Moj stric je stvarno imao takvo lice. Njihova crna brada vrši dlaku po dlaku neprijatnu promenu boje. upravo onoga. jednoga. i moja brada već. U tom stadij umu sada se nalazi brada moga prijatelja R. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi utvrdio porodičnu sličnost. Treba li da mislim na to? To bi znaZnačajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom stanju — ograničava za svrhe analize. moj stric Jo­ zef. stvara slaboumnikom. A tada mi pade na pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­ koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. koji se u snu pominje. Ali možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. Taj odnos ipak nije suviše dubok. okruženo lepom plavom bradom. A vi. i imao sam mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. dakle. 1 čilo upoređenje činiti smešnim.

mi je već godinama mio i drag. slič­ no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­ lazio tumačenju sna. tamo bi morala postojati tendencija ka odbrani protiv ove želje. ponav­ ljam. ona stoji u suprotno­ sti sa ovom sadržinom. I Izopačenje sna 147 način se već smanjilo otkako znam da procenim vrednosti iskaza u snu. On nema nikakve vrednosti za saznanje. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu da svedem na latentnu misao u snu. koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­ šću moga strica. i zbog te odbrane se želja ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. onda manifestna nežnost u snu služi ovom izopačenju.-a. jer prija­ telj R. nešto kao ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste". ipak ne smeš reći dečacima. a prijatelj N. kao sredstvo pretvaranja. Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. a druga mora da zbog te moći povede računa. Prijatelj R. Gde se u dru­ štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­ nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve osobe. To isto važi i za moj san. Ako se moji pacijenti po­ našaju onako kao moja mala. Ova druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte. Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odeljku (III). slaboumnik. Po­ što mi je palo na pamet da je R. To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti. ali preterana u suprotnom smislu. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku koju smo joj ponudili. da ne bih tu pogrdu primetio. u san dospeva suprotnost. koliko dugo sam hteo da ga odgodim proglašavajući san čistom besmislicom.. Kuda spada ovo osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam imao neka osećanja nežnosti. ona je sklona tome da mi pokrije poznavanje tumačenja sna. Ja takođe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i ovde. Moja nežnost prema njemu izgleda mi neistinita i preterana. Učtivost koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim delom jedno takvo pretvaranje. ali kad bih došao k njemu i kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­ cima. Ako je moj san u poređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački izopačen. mi je bezazleno i sam pružio materijal za klevetu. u misli koje se nalaze iza sna. drugim re­ cima. izopačenje se ovde pokazuje kao namerno. ono je ovde oblikovano spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca. nežno osećanje za njega. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­ nog stručnog profesora. Ja ne želim da ga tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se opirem. postoji samo moja želja da stanje bude takvo kao što ga moj san izražava. ali je mogu svesti na ovo moje opiranje. ona se pretvara.146 Tumačenje snova." 10' . onda znam da je i kod njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­ tisnu. ako svoje snove tu­ mačim za čitaoca. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznajno. moj stric. Posle izvršenog tumačenja sna. postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­ nja želja. od kojih jedna raspolaže izvesnom moći. ja u snu osećam toplu nežnost prema njemu. prikriveno. ona tvrdi da je jabuka gorka a da je nije ni okusila. primoran sam na takva izopača­ vanja. Ja bih prema svakome osporavao da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em prikazivanju one afere iznuđivanja kod N. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se i pesnik: „Najbolje što možeš znati. Ipak mi. ja saznajem čemu sam se opirao. Verovatno je baš to njen smisao. on bi nesumnjivo bio zapanjen. ili. A sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje stvari. Tvrđenje u kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­ nje apsurdno nego u prvom. Ja ću za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­ govarajući deo iz društvenog života. Iz svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav odbijajući sud treba tumačiti. ili. kao i tamo. kao što takođe možemo reći. Moje misli u snu sadržavaju pogrdu za R. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu. nego samo vrednost jednog izra­ žavanja afekta. to je bilo tvrđenje da je R. izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje. i to izopačen u suprotno.

Uostalom. da li je neka mlada ili stara. ona dolazi u jednu ve­ liku. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila je 1915. ili pak mora svoje ne­ prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će izgledati bezazlen. stara pede­ set godina. veoma obrazovana dama. treba da kažem da je snevačica. Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­ nim i zaista besmislenim izmenama. Pri tome joj na njeno veliko izne­ nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna. Prema jačini i osetljivosti te cenzure. Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje spratove. . Ali umesto da dođe kod glavnog lekara. kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. srne da priča o onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­ vini. on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. utoliko će to prerušavanje ići dalje. na primer. prema tome. a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­ ljanjem. Ni vojnik na frontu se ne pita da li želi da umre ili ne. Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost. . . glasno se nasmejaše i dama zaželi da je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala. a preventivno ako se objavi putem štampe. naknadno. među njima jedan koji ju je u mladim godinama bio prosio. U ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­ zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju podozriva. U takvom položaju nalazi se politički pisac koji ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. svako poštovanje. svejedno. običnim vojnicima i oficirima bez razli­ ke . . pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte dospeti u taj položaj. „Ona odlazi u garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora razgovarati sa lekarom šefom . Prilikom penjanja. (Mrmljanje). was du ivissen kannst. A sad o snu o „ljubavnim uslugama". ona čuje jednog oficira kako kaže: To je kolosalna odluka. Dama nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­ hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvchoanalvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. od kojih se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu. . Pošto je ona jedna starija dama. Pisac treba da se boji cenzure. ona se penje stepenicama bez kraja. Pri tom reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da se radi o „ljubavnim poslovima". Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­ liko minuta. Da bi se san razumeo. pretpostavite da zaista dođe do toga .148 Tumačenje snova. . udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­ like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova. Nekoliko oficira. jedan uslov bi se morao odr­ žati: vođenje računa o godinama starosti. " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. j e d n i Veoma ugledna.1 1 Gospođa dr H. ali za nas je to dozlaboga istina. (Mrmljanje) to bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­ ne i kaže joj: Milostiva gospođo. I Izopačenje sna 149 („Das Beste. Ona se svo­ jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­ sle nekoliko reci razume. da bi se stvar izvela na čistinu. ako se radi o usmenoj izjavi. . Ukoliko je cenzura oštrija. Tekst njenog govora u snu je ovaj: „Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne smo da vojnicima. (pominje neko njoj nepo- Slaganje između fenomena cenzure i fenomena izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo postojanje sličnih uslova. da jedna starija žena nekom sasvim mladom čoveku ne . Mi možemo. . mračnu sobu. . onda će vlastodržac njegovu izja­ vu sprečiti. Ako ih kaže neprikriveno. utoliko će često biti duhovitija sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog značenja. on je primoran ili da zadrži samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama umesto u direktnim navodima. Ona se izvuče iz njegovog za­ grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode bože. Darfst du den Buben doch ničht sagen"). i on zato ublažava i izopačava izražavanje svoga mišljenja. Ali da su svi prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj delimično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­ tavanjem. on.

san izra­ žava želju ove druge instance. naprotiv. različit i sasvim nezavisan od procesa formiranja predstavljanja. Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca i njihovih odnosa prema svesti. kako da se potpuno oslobodim od nje. da ne bi pokazao da mora voditi računa o volji naroda. pruža se za upad­ ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­ telju R. jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­ mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­ cio. Detaljniju procenu o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku. . dok se druga instanca prema snu ponaša samo kao odbrambena a ne kao stvaralačka. Narod se kao buni protiv jed­ nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude otpušten. Smisao leži u bodrenju da ostavim i poslednji ostatak obzira prema dotičnoj osobi. 1 Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­ nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­ kivali od filozofije. gde se među sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast i živo javno mišljenje. sistema). Mi pri tom formiramo jedno sasvim određeno shvatanje o „suštini" svesti. tiranin ovoga činovnika upravo tada od­ likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne bi bilo nikakvog povoda. Može se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da bude bez ovih osnovnih postavki. ogra­ ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija doprinosi snu. i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­ cipira sadržinu datu negde na drugom mestu.150 Tumačenje snova. ako neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje željenog sna. Jedna vrsta dvolič­ nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI „Rad sna"). Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san" o jednoj osobi. pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio u suprotnost. odlikuje moga prijate­ lja R. Mi sad vidimo da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna. u kome su neprijateljske pobude i smrto­ nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični primer jednog prerušenog Edipovog sna"). koji u tumačenju sna biva tako unižen. To su utoliko snovi želja što svaki san polazi od prve instance. sad. jed­ na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­ vota ljudi. 2 Ako se. a druga in­ stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su joj odobrene. onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove druge instancije baš propuštanje u svest. Iz prvog sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­ hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je autor primetio na snovima. što međutim istovre­ meno ispunjava želju prve instance. dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispoljavanje bude izopačeno. Ako se setimo da latentne misli sna pre analize nisu svesne. u čemu se sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona srne da vrši svoju cenzuru. jednu za dru­ gom. po­ što smo objasnili izopačen je sna. Tako moja druga instancija. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­ sao ovoga sna. a da se manifestnih sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih. 2 Kasnije ćemo upoznati i slučaj da. S obzirom na naše pretpostavke o dvema psihičkim instancijama. 1 Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene ni kod drugih ljudi. I Izopačenje sna 151 pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja. Ali mi ne krećemo tim tragom nego se vraćamo natrag na naš početni problem. Pitanje je samo. Dok sam se bavio obradom jednog n a ­ učnog problema uznemiravao me je više noći. od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja kroz san. koja vlada prilazom svesti. osvešćivanje je za nas jedan naročiti psihički akt. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­ janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere- sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga nagrde kao slaboumnika. mi sad možemo takođe reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je toj drugoj instanci neprijatno. Postavljalo se pi­ tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom mogu analizirati kao ispunjenje želja. Zamislimo život u državi. ili ideje. onda se u san uopšte nikad ne možemo razumeti.

Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­ ko lečenje. počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. odgovaram da o smislu toga sna može doneti odluku samo analiza. one ne odgovaraju — možda ja ne znam zašto sam to uradio. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­ rom moje pacijentkinje. dokazati analizom. da će se kre­ tati. Ali je njen muž po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­ ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­ njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­ liji nego čitavo njegovo lice. jedan valjan i sposo­ ban mesar na veliko. ali ne dozvoljava sebi izdatak za to. smejući se. izjavio joj je dan ranije da se suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­ šavljenja. nego mo­ raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­ zloženje. (Ovo obrazloženje izgleda mi providno. razume se. — O mužu nastavlja da priča. koji na svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad nije našao jednu tako izrazitu glavu. upitane za motive za to.1 Rekla je da je sad veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­ ko zadirkuje. Ali ona ga je. Njen san joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. A zašto joj je potrebna jedna neispunjena želja?). takođe. a da pre svega neće prihvatati nikakve pozive više za večere. kao što sam već spomenuo. Hoću da telefo­ niram nekolicini snabdevača." Analiza: Pacijentkinjin muž. 1 Seđeti slikaru kao model. I * Izopačenje sna 153 Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi do ispunjenja želje mora se opet. i pri tom doživljavam nemilosrdnu kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem obliku ne mogu očekivati. Mislim na to da pođem u kupovinu. Rekao je da će ustajati rano. da je za svojim stal­ nim stolom u kafani upoznao nekog slikara. .. ali je pokvaren telefon. zamolila da joj nikakav ka­ vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati. ali se setim da je nedelja poslepodne kad su sve radnje zatvorene. Primećujem da ona u životu mora da stvori jednu neispunljivu želju. I tako se moram odreći želje da priredim večeru. naime. Gete (Goethe): A ako nema zadnjice. Iza ova­ kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju nepriznati motivi. To su delimično snovi histeričnih osoba koji zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­ ranje u psihičke procese kod histerije. da joj ne poklanja nikakav kavijar. Ali ja se ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti s puta. onda njegovi snovi redovno. „Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­ lja". sasvim suprotno tome. Evo nekoliko primera za materijal snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­ jom? San glasi ovako": „Hoću da priredim večeru. . Ona bi kavijar naravno odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila. već odavna ima želju da bi svako prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom. — Sta to treba da znači? Ona. održavati strogu dijetu.152 Tumačenje snova. ali nemam ništa pri ruci osim malo dimljenog lososa. mada priznajem da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju želje. naprotiv.. Molila ga je. ukazuje na to da mi se želja ne ispu­ njava. Sasvim redovno javlja se protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi ispunjenja želja. za svaki slučaj. Pri tom. Pomislimo na Bernštajnove hipnotisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­ đenje i. wie kann der Edle sitzen?) 1 . Zato uzimam nekoliko snova ne­ prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­ lizu. kako plemić može da sedi? (Unđ wenn er keinen Hintern hat." Ja.A sad ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina. moram mu dati sva psihološka objašnjenja pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­ govih simptoma. postaju predmetom naših razgovora.A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­ življajima prethodnog dana.

I v Izopačenje sna 155 Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­ čenje sna. On će jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga videle i imitirale. on dakle ispunjava vašu želju da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika svoje prijateljice. tako reći simpatija intenzifikovana do reprodukcije. ne samo svo­ je. naravno. A kakav smisao ima histerično identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je opširnije prikazivanje. Ali time je samo nazna­ čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­ tacije. a njen muž je lju­ bitelj punijih telesnih oblina. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­ rediti nikakvu večeru.154 Tumačenje snova. koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­ bro jede. sposobnost hi­ steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji kod drugih ljudi čine utisak. ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­ ljicu. O čemu je ova mršava prijateljica govorila? O svojoj želji. Identifikacija je izvanredno važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta želja ne ispunjava. više znaju jedna o drugoj nego što lekar zna o svakoj od njih. naime da postane deblja. odgovara bolesnica. tome vas uči i odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja više ne prima nikakve pozive na večeru. Bo­ lesnice. Posle jedne kratke pa­ uze. Jedna dobija napad danas. i pošto je lekarska vi­ zita prošla. ili. i nikakvo čudo ne bi bilo •da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne ispunjava. uglavnom. pate za čitavo mnoštvo ljudi i da sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave svima svojim ličnim sredstvima. ako se stavila namesto prijateljice. ako se je s njom identifikovala. naime. tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­ ma izraze doživljaje čitavog niza osoba. ugojiti i mome mužu još više dopasti. Čuli smo da je bolesnica istovremeno sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­ nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­ vijarom). Slučajno i ja pozna­ jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara. Ja tragam i dalje. Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­ nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da je ovaj osobiti histerični napad podražavan. Prigovoriće mi da je to ona poznata histerična imitacija. Da se čovek od stvari koje u dru­ štvu pred njega iznose zaista ugoji. Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju u realnosti ostvarila. njena sopstvena želja da se želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­ ni. I prijateljica je takođe izrazila jednu želju. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje prijateljice". Svojoj pacijentkinji mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste prilikom poziva pomislili: Tebe ću. na koju je zapravo ljubomorna po­ što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. da po­ stane malo jača. to je psihička zaraza. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­ šnjen. da. moja pacijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu svojoj prijateljici. Više volim da ne priredim nikakvu večeru više. Jeste. (on odgovara jednom nesvesnom zavr­ šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno pokazati)." Sada je smisao sna jasan. naravno. Oba tumačenja ne protive se jedno drugome. ta prijateljica je vrlo suva i mršava. tako reći." Sad nedo­ staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi rešenje. pozvati da se možeš kod mene najesti. Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­ mačenje. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­ ričnih osoba. Na sreću. ostalima ubrzo biva poznato da je uzrok za to neko pismo od kuće. kakva baš odgovara savlađivanju otpora. ali psi­ hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. one se brinu jedna o drugoj. nego jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­ nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­ ških struktura. To je. nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim putem. osvežavanje nekog . San sadržava jedno novo tumače­ nje. kao što možemo reći.

ipak ne mogu delovati do­ voljno razjašnjavajuće. Dvoje koji se vole su „jed­ no". zaključio da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­ diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. Ako su mogli ukazati na duboke odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to je. u njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije ovakav napad. pošto i ja imam iste povode za to. 1 Na jednostavniji način. Sad je ovaj san osujetio ovo zaželjeno rešenje. Kad bi to bio zaključak sposoban svesti. Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­ žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. Njena želja da ja ne budem u pravu. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža stavlja na njeno mesto. potrebno je bilo samo izvući konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­ mačenje. On je jednom u jednom ma­ lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je san ispunjenje želje. sanjao da je sve svo­ je parnice izgubio — bio je advokat —. sutradan je ona došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi zajedno na odmor u selo. nego prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­ va. dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­ đaj kod jednog prijatelja. Ja sam znao da se ona veo­ ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje svekrve. samo pomoću jednog naslućivanja. nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­ va jedne druge pacijentkinje. Zelja da ja ne budem u pravu. ali sam u sebi mislio: ako .156 Tumačenje snova. 1 Izopačenje sna 157 ljubavnog bola i slično. Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­ kazivanja i. onda bi se možda izlio u strah da će dobiti isti takav napad. zar to ne predstavlja najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju želje kroz san? Sigurno. Jezik takođe vodi računa o jednom takvom shvatanju. dakle. odnosila se u stvari na jedan drugi i ozbiljniji predmet. naime. odgo­ varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada naslućene stvari nikad ne bi dogodile. Identifikacija dakle nije prosta imitacija. Ja sam joj jednog dana bio izložio da je san ispunjenje želja. onda mogu i ja da dobijem takve na­ pade. naj dovitljivi je među svima mojim snevačicama. U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za identifikaciju da se misli na seksualne odnose. a da oni pri tom ne moraju važiti kao realni. znao sam takođe da je ovu zajednicu koje se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­ vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma udaljeno od mesta njene svekrve. Pacijentkinja sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­ vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­ ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­ na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom identifikuje. koja se ispunila u temi boravka na selu. pa se pre­ ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se plaši. ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­ jedničko što ostaje u nesvesnom. u isto vreme iz materijala koji je dala njena analiza. U njih se budi saučešće. pretvorena u želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu. ali se on izvr­ šava na jednom drugom psihičkom terenu. bila njena želja — da ja ne budem u pravu — i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu. Ja sam. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne može dobiti sve parnice. Bez analize. što bi želela da zauzme njeno 1 mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža. Hi­ sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima — iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama s kojima je bila u seksualnim odnosima. ali ipak prema shemi da neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­ ge želje. Ona je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom sećanju. i požalio mi se na to. istrgnuti iz celine. ili koje sek­ sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama ima seksualne odnose. koji mi je bio kolega u toku osam razreda gimnazije. otišao kući.

" Da bi prikrila svoj san. a i inače koristila bi svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka posmatra. Vaš san je san ne­ strpljenja. ona bi sigurno bila među slušaocima. izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući. zapravo sam ga ja vaspitala. starijeg sina. jedna mlada devojka. On leži u jednom ma­ lom mrtvačkom sanduku. ali je ovaj srećan ishod stvari osujetila njena sestra. Njen joj je ponos na­ ređivao da ga izbegava. počela je ovako: Vi se sećate da moja sestra sad ima samo jednog sina. Kad bi voljeni čovek. 1 Izopačenje sna 159 sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi. Neko vreme je izgledalo kao da će se ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom. Maloga takođe volim. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način: „Kad bi sad i drugi dečak umro. da li mu nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se i ja jednom temeljno obrukam? Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iznela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor teoriji o ispunjenju želje u snu. Vi biste dan proveli kod svoje sestre. A sad ove noći sanjam da Kar­ la vidim mrtvog pored sebe. Posle raski­ da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao je kuću. To je bilo na dan koji je prethodio snu. ona je očigledno izabrala jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­ ju. i vi biste ga ponovo videli pod istim uslovima kao tada. I tako sam lako mogao da iskonstruišem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­ sle smrti malog Otona. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­ bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću prema prijatelju njene sestre. osamostalila. tada je profesor posle dugog izostanka ponovo došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­ ga malog Otona. Toj dami se u vezi sa jednim du­ žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju . i koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još u svojim dosetkama. Oto je bio moj ljubimac. sasvim je mogućno da i u realnoj situaciji. devojka je odrasla u kući svoje mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio trajan utisak. ona sama se neko vreme posle smrti maloga Otona. Ona je smesta odgovorila: Si­ gurno. Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­ ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da profesor odlazi na neki određeni koncert. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava prethodna istorija sna bila poznata. koju je san verno kopirao. Pa ipak. Karla. i da i ona sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome da ga vidi. dok je on menjao mesto negde na sredini razreda. Rano osirotela. Recite mi sada. on je ponovno viđenje koje treba danas da se izvrši preuranio za nekoliko časova. ali ni izdaleka ne toliko koliko sam volela pokojnika. kome je otada bila poklonila svoju nežnost. onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se održi koncert. ukratko rečeno. situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da se na ljubav i ne misli. ponovilo bi se isto. sklopljenih ruku. koji je spadao u stalež pisaca. San ne znači ni­ šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem protiv koga se u duši borite. Otona. Bilo je tačno onako kao što sam oče­ kivao. čiji motivi za to nikad nisu našli puno objašnjenje.158 Tumačenje snova. šta to treba da znači? Vi me poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela? Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­ nje isključeno. Posle kratkog razmišljanja mogao sam joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­ tvrdila. profesor bi si­ gurno došao da izrazi saučešće. sa svećama svuda unaokolo. bilo gde objavio neko predavanje. ali bilo joj je nemogućno da svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­ sle toga javljali. nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca koga dugo nije videla. Pacijentkinja. potpuno isto kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako potresla. Ja znam da u torbici no­ site ulaznicu za današnji koncert. uz mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka.

kao: kutija. 11 Frajd. koja za sadržaj imaju smrt milih rođaka. 1 Prilikom analize palo joj je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao razgovor na englesku reč „boa. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova." — „Da li je to neka udata žena?" — „Jeste". I kad sam joj to u toj meri objasnio." — „Slušajte dakle. Pomoću njih biću u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja uprkos neželjenoj sadržini koju oni imaju. treba ponovo da uzmemo u obzir kod tipičnih snova." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­ šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­ vučem. Nijednom svom pacijentu.box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski polni organ. vi ste tobože ubili dete. Možda znate pod kojom ste optužbom bili uhapšeni?" — „Da." — „Onda je vaš san ispunjenje želje. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da niste napravili dete. ili što je gotovo isto.160 Tumačenje snova. tako priča moj svedok. „da dolazim pred svoju kuću sa jednom damom pod rukom. Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna. pre nekoliko dana razgova­ rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje 1 često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča. mislim zbog čedomorstva." — „Ali meni je to potrebno. ni ona nije bila stvarno srećna kad je postala gravidna i više nego jedanput je sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre. Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri.svojim novorođen četom?" — „To je tačno. Odabrana đela. to je jedna tugaljiva stvar. šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih voleo da vam o tome pričam. Kad smo se ujutru probudili. u napadu besa. legitimiše se kao policijski agent i poziva me da pođem s njim. prilazi mi jedan gospodin. to bi nas moglo odati. Iz drugih sastavnih delova ovog sna moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­ ske reci ." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­ njali. Ona je baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­ vor protiv teorije o ispunjenju želje. Verujete li vi da je to možda moja želja da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije." — „Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da izvrši samo majka nad . dogodilo se između nas ponovo nešto. Sećate li se. U međuvremenu se baš mno­ go što-šta izmenilo. inače se moramo odreći tumačenja toga sna. da li vam je to pošlo za ru­ kom?" — „To bi moglo biti. Zatim sam po­ novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato." i na raznovrsne pre­ vode te reci u nemačkom jeziku. šamar itd. I Izopačenje sna 161 ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. Kao tako mnogo mladih žena. VI . Ako njenom poznavanju topografske anato­ mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­ viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. ona nije poricala da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. „Sanjam". to moram priznati. loža. ali je i sama slu­ tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­ kom drugom shvatanju sna. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ za tumačenje sna.. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­ punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­ njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­ sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više ne možemo prepoznati. nikako. Onde me čekaju zatvorena kola. san­ duk. i da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene delove sna. Noć nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za mene vrlo mnogo znači. posle jedne žestoke svađe sa mužem. ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete pogodila. nego jednom inteligentnom pravniku iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje sledećeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me 1 zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje. Ja molim samo još malo vremena da svoje stvari sredim." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru bili nešto malo nesigurni. Postojanje srednjih članova lako mogu da vam dokažem. — „I vi ne že­ lite da imate dete s njom?" — „Ne.

Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i srednjovekovnog spornog pitanja o tome. pošto je naprasit čovek i pošto će je u braku sigurno tući. koje sačinjava jezgro sna." — „Razumem. za to mo­ žda ima više od jednog razloga. od kojih jedan još nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima ljudi. Jedna mlada devojka koja je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene. i pominjanje čedomorstva nije obja­ šnjeno. pokazuje opet to isto. Bio sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­ da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je održavala sa mnom. Uostalom. Sa izvođenjem te namere ja ni­ sam imao nikakve veze. dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­ nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao zločin." — „Na pesnika Lenaua sam začudo danas prepodne slučajno mislio. koji želim da saopštim. On je dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima. podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj se savetuje da odbije svoga prosca. sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­ lazi kod mene. Ovi se snovi događaju redovno u toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu protiv mene. i njegov misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. pro­ tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za savet. Vi sa jednom da­ mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. u* . oni će se u snu spremno od­ reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam u pravu. Odgovor devojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje. Što se ispunjenje želje. I Izopačen je sna 163 ne izvrši. ali da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. On. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da ne budem u pravu. obuhvatim pod nazivom „snovi protiv želje". Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­ čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­ koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. Vi je. koja je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo malo da prijavi. krije u tako neprijatnom obliku." — „Još jedan odjek vašeg sna. u kom tre­ nutku zapravo duša ulazi u fetus. i ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da ste stvar loše obavili morao biti neprijatan. mora da se osetio njime pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja. a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili zbivanje nečeg očigledno neželjenog. Poslednji san te vrste. koji je na mom predavanju slu­ šao da pričam o ovom snu.132 Tumačenje snova. koje sada kao element ulazi u sastav vašeg sna. onda vidim da se uglav­ nom mogu svesti na dva principa. umesto da u stvari noć provedete s njom u njenoj kući. Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju. San predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje da važi kao lekar sa velikim prihodima. uostalom. kao o svojoj reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna". A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­ redno ispunjenje želje u vašem snu. mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih čitalaca isto to dogoditi. Vama je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua (Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predohranu od dece. Ona se onda poziva na obećanje koje 1 O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više puta moji slušaoci u toku poslednjih godina. dakle. jer se tek od toga trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. Ovim neraspolože­ njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­ krili. ali sam dugo bio u razumlji­ vom strahu da će se stvar otkriti. vodite kući. i ja sa velikom sigurnošću mogu računati na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­ lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje. I sad je sanjao kako sa sednice poreske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora.1 Štaviše. S ti­ me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste ostalo neko nelagodno raspoloženje. Neki mladi lekar. Iz moga članka o etiologiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od uzročnih faktora postanka neurotičnog strana.

Izopačavanje sna stvarUkazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da će se o njoj kasnije još raspravljati. III. to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti. saznaćemo da „primarni afekt" treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­ cijom". bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko mene. i ja joj kažem: U pitanju novca. ali u svima takvim slučajevima nalazi se osim jedne zagonetke još i jedna druga. i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. II. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­ vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratnošću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom — spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­ ma. 1911/12. Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju želje priprema najveću teškoću. dakle. Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­ punjenje želje. i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo da smo primorani da se njome ipak pozabavimo.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­ čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­ mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje rado ne mislimo. koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja. Kako se dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­ bavljaju. Ali." Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­ držati od toga da ga analiziramo. i to baš onaj što ima najveći uticaj na nju. pa ipak je to mazohistički san želja. udo1 voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. želi da postigne da brat ostane u pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo. Ali ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­ lja ne isključuje postojanje jedne želje. kod svakog čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­ ma.164 Tumačenje snova. naravno. Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da — do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao ispunjenja želja. nikad nisam rekao nešto slično. nego u ponižavanju i du­ ševnom mučenju. sanjao je jedan lekar (August Sterke) i objasnio ga: „Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistični primarni afekt na poslednjoj falangi. čiji bi prevod mogao glasiti ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene pretrpeo. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva. U seksualnoj konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno agresivne sadističke komponente. Odakle dolaze reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj. ali jedan od njene braće. namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv želje koja je iz njega crpena. 1 Zentralblatt fur Psychoanalyse II. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje zadržao za svoju budućnost. Kako ga njegov stariji brat „sekira". pošto postoji odvrat­ nost. ako se ne plaši­ mo truda oko analize. I Izopačenje sna 165 joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno lečiti. mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­ nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno tako da se ne mogu raspoznati. čije rešenje pomaže da bi se resila ona prva. ne mogu miati nikakvih obzira. . Ovde ću navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome je bio homoseksualno odan posle temeljne promene karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela: I. Iz ovog poslednjeg sna on se budi sa najmučnijim osećanjima. S druge strane. 1 Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao što se to meni duže vremena dešavalo. San. Takve ljude zove­ mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u sebi nanetom telesnom bolu.

Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao i za san straha. Istina je. o čistim snovima komoditeta. u Suddeutsche Monatschefte. sabrana dela sveska I). Ali. o draženju na ekskreciju. Ali ipak sa snovima strana mogu ovde brzo da završim." („San koji sam sebe tumači"). ali se ne može razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj. I Izopačenje sna 167 no se pokazuje kao akt cenzure. jer nekoliko stranica ranije ja sam pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da načine izlet na selo.166 Tumačenje snova. nalazi ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­ zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim licem i imenom. ili vožnju jezerom. nije to neka nova strana problema sna koja bi se u njima pokazala. koji nije dospeo do primene. Strah je oba puta na predstavu koja ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­ gog izvora. na drugim mestima raspravljao sam o snovima gladi. da se čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da kod prozora bude na neki način pažljiv. mi o svemu što je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­ čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­ punjenje jedne (potisnute. suzbijene) želje. Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više nego tačna. nego se kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uopšte. te ponovo govoriti o uslovu snova straha i njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna. U jednom kratkom članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurologisches Zentralblatt. Spiteler (Spitteler). da nadoknade pro­ pušteni obrok itd. Ako sadržinu sna izložimo tu­ mačenju. Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infantilno-seksualnog materijala aktuelne. On kaže „po pravilu i erotične snove".1 Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­ vrsta snova sa tegobnom sadržinom." E. Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. naime. primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­ dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije predstavom o kojoj fobija visi. Meine friihesten Erlebnisse. bilo je dovoljno da psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­ ljan: da ona. čiji je pripadajući libido pretrpeo promenu u strah. Iz nje se sad može izvesti postavka da su snovi straha seksualne sadržine. kao što mi je rečeno. tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa1 Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­ nja o prvom ukazati na drugi. ona samo dokazuje koliko malo savesnosti kritičari obično koriste na svom poslu. o snovima draženja na žeđ. Jedan živi veliki pesnik koji. u zavijenom i simbolički obučenom obliku. a to se može za većinu snova odraslih ljudi u potpunosti potvrditi. doduše. i koliko rado pro­ tivnici najjasnije izjave previde. neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna. protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­ blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­ nih snaga (nasuprot „destruktivnim")? . po pravilu i erotične želje. I kasnije će se pru­ žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­ kolikih snova kod neurotika. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­ vidno sadržinom sna. čije će shvatanje kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju spremnost da ga prihvate. Ali što sam Ran­ kovu modifikaciju uopšte spomenuo. Cak i sam Rank ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. ako one nisu dobre za nji­ hovu sklonost ka napadu. Ali. Oktobar 1913. 1895. tvr­ dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­ reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu. Ni na jednom mestu nisam izjavio da sam ovu Rankovu formulu prihvatio.). Kraći u tekstu sadr­ žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Takođe ću u svojim da­ ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­ riji sna. skrenutom sa svoga cilju. držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba da bude shvaćena.

dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna. Otkako smo u stanju da. Hildebrant. koje su toliko puta bile primećene a nikad objašnjene. 1 Osobenosti u izboru materijala sna pisci su. kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom odeljku. 2. možemo otkriti latentnu sadržinu sna. san o mom stricu sa žutom bradom). 1. možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna. pri tome. Poznavajući ovu činjenicu. Mi se takođe sećamo onih triju osobenosti sećanja sna. Strimpel. ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. Kad god uzimam neki san. moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje poslednjeg proteklog dana. u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. Da san razgovetno daje prednost utiscima poslednjih dana (Robert. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji. 3. koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim. Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem. 1 . i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao. posmatrali na manifestnoj sadržini sna. bilo svoj ili tuđ. ra­ zume se. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života. primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna. Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog. uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je. odnos prema danu pada u oči u toj meri da Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka. izgledale obezbeđene od napada. moramo osetiti po­ trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja. Morali bismo zaključiti da san zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno.Recentno i indiferentno u snu 169 V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje. koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna. za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili. A RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu. obuzelo nas je najpre interesovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna. takođe Vid-Halam).

i da je hteo da otputuje u 1 H. dok itd. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje elemenata sna u snovima. Flis (W. Svoboda. Na ulici vidim dve žene. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. bio sam 4. 1. da se. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati. ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. 4. ali ja bih se odlučio za isključivo pra- vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna)./2. I. hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sopstvene hronike snova. 5. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Beklinovom (Bocklin) maniru. San od 1. Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik. dakle. Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met. Tri ćerke pokazuju mi sitne dragocenosti. uplaćujem pretplatu na jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u profilu. is­ tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj. 3. On pripoveda o jednom snu. na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim da sam mu 5. i 5. Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove. u međuvremenu ostavljam jed­ nu ženu da me čeka. sa oštrim crtama Savonarole.170 Tumačenje snova. u kome se nalazio u Spaniji. negde u Italiji. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno) vrsti biljaka. ne može polagati pravo na principi­ jelno značenje. Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video sam monografiju o vrsti ciklama. Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu. (Odlomak) . .' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome što je na to pazio". Snove saopštavam samo onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­ vora. Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član. 6. i pri tom mi sedaju u krilo. i R. oktobra 1910. itd. Naprotiv. verovatno. od ko­ jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja. Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka. 2. kao u kakvoj antikvarnici. Tumačenje snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati. Recentno i indiferentno u snu 171 mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. U poslednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o periodima na materijal sna. u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna. nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval te vrste naziva 18 sati). U knjižari S. . čija se pojava u životu sa sigurnošću mogla odrediti. I . između dana događaja i vremena sna uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak. i odabrao sam za tu svrhu n a ­ ročito upadljive elemente materijala sna. kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta u kome me tretiraju kao člana. tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria. majku i ćerku. Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj . septembra u Firenci. mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju.

A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. ali se otada više ništa o njemu nije čulo. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio. kad za­ ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa. Varaus ili Zaraus. On je obećao da će mi pomoći. i od toga datuma pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana. koji je toga leta umro. San od 10. Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav druda nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. Pretpostavio sam da je novi položaj vrlo nepogodno smešten. pa sam u sebi po­ mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam na raspolaganju. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon i lično me prati na neko drugo mesto. kao što sam u tekstu tvrdio. . oštroumnog (oštrovidog) pogleda. Povod za san bila je vest./3. povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­ sora koga sam visoko cenio. gde su mi bečke n o ­ vine redovno slali. oktobra). Kad se pro­ budio. oktobra 1910. već dugo godina nisam video. Nekoliko meseci medaljon. oktobra 1910. kojim sam i s&m osam dana pre toga putovao. Pojava upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je posetom ovog kolege na dan sna. Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­ jih snova neuporedivo češće nego regularni. ili 25. jedna „ženska perioda" prema Flisu. avgusta. da bih mu se požalio na svoju ne­ volju. nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom. primljena na sam dan sna. Sto u snu za taj posao određujem profesora Ozera. noseći u uzdignutoj ruci jednu lampu ili neki drugi instrument. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan sna. III. Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je svakako 27 + 1 dan. Dvorski savetnik L. . Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče (ostalo zaboravljeno). dakle. pred sobom nosi lampu (ili lupu). avgusta. veće ličnosti. septembra uveče. (Odlomak) . zamena za Arhimeda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. pošto sam u to vreme boravio u Holandiji. „muški" period prema Flisu./11. i odatle su moje misli svakako krenule natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta. da klinika u čijoj sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­ ro da se preseli na neko drugo mesto.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao svojim pokroviteljem. San od 2. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta . a koji je umro nešto ranije (1. te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana. Dvorskog savetnika L. . kroz koju je prošao vozom. poziva me da dođem na jedno mesto i ide hodnikom ispred mene. vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. Ja. pa je san ostavio na miru. San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. A ja moram doneti sud da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne bi u snu pojavio. ili možda 40 dana. II. Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. Kad sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim zabeleškama bilo je to 17. mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. I Recentno i indiferentno u snu 173 jedno mesto: Daraus. . . i dvadesetosmodnevni inter­ val gubi svoje značenje za izvođenje sna. (ostatak zabo­ ravljen).172 Tumačenje snova. ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu. mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo prespavali". Tada sam otišao L. koji stoji tačno onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj veličini. On mi je predstavio jednog bolesnika koji je nastradao u vozu za Pontebu. ali n a m r ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak „rabi Savonarola". Na žalost. očiju istraživački uperenih u daljinu. Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani. ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. 250 dana pre sna. ali ja već sada znam da je on samo zamenik jedne druge.

Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti. U svojoj publikaciji. u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. naime članak o koka biljci. » * * • ^ ^ » 174 Tumačenje snova. Uz svaki primerak knjige povezan je i osušeni specimen biljke.. srela je moju ženu pre dva dana. jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito neki lekar koga bi mi on preporučio. Kolera (K. Ali ona ostaje ne- utešna. ja ničim ne bih odao da i sam imam udela u tom otkriću. Muž joj prilazi. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. Kad bih ikad dobio glaukom. San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­ nijim doživljajima. operisao ga je moj prijatelj. ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. razbole se moj otac od glaukoma. Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao . Knjiga leži preda mnom. Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis. ta sasvim sam zaboravio. — očigledno monografija o toj biljci. I Recentno i indiferentno u snu 175 gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje. dr Koler se postarao za kokainsku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina. ubrzo po­ sle Kolerova otkrića. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. Ja sam odabrao San o botaničkoj monografiji Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. Analiza U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama. Naime. — Ova gospođa L. kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upotrebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci. ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida. Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain. očni lekar dr Kenigštajn (Konigstein). baš prevrćem jednu umet­ nutu tabelu u boji. čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. Operator koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain. i hoće da ode da joj donese cveće. i taj članak je skrenuo pažnju K. slično kao u kakvom herbarijumu. ja primetih da se iza njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. Ona je ranijih godina bila kod mene na lečenju. Ciklama je omiljeni cvet moje žene.

176

Tumačenje

snova,

I

Recentno i indiferentno u snu

177

sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi. Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadržine sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadovezuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­ vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi sa trga. Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobronamerni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri, i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­ dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje 1 za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­ nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­ ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­ danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­ brana dela sv. I). 12 Frojd, Odabrana dela, VI
1

178

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

179

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima. Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam najpre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio. U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimetno do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi nam danju pružile povod za razmišljanje. Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri pominjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u odnos aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«

180

Tumačenje snova, I

Recentno i indiferentno u snu

181

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san. „There neeđs no ghost, my lord, come from the grave to teli us this" 1 kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao rascvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji s punim pravom može posredovati između ličnosti dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam to rekao. 2 Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.). * Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan (Prim. prev.). 4 Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Frojdova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
1

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi doživljaj. Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razvedravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadržinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije doživeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Lessing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca". Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odeljku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem razumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno pomeranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

dakle šta mi mislimo. koji se međutim među sobom nisu poznavali. što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja. tako reći za službu nameravanog pomeranja. mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­ snije vršiti. ili da izgubljena maramica u Otelu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji.182 Tumačenje snova. ona postoji na nekom nesporazumu. za vreme rada u snu. da vojnik jedan komad šarenog platna. noć ne bi bila dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­ nog učestvovanja naših duševnih snaga. Mora dakle po­ stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš u pravcu recentnog. kao proces više primarne prirode. oni se stvaraju tek naknadno. san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­ nu celinu. psihički značajan izvor sna iz budnog života. kao što smo videli. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi za naš budni duševni život. mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. on se povinjava prinudi da od njih stvori jednu jedinicu. I Recentno i indiferentno u snu 183 bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. Time mi činjenicu. tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. Kolega je odgovorio da je ubeđen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka. ali da njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov . Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava. u kome sam zatekao dva poznanika. na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega. Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Robertovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo. da neženja postaje strastan skupljač. neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje. Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu. koji su dostojni da podstaknu san. Takva pomeranja nas nipošto ne čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik. doduše. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom. to nam stvara utisak bolesnog. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje. ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. zastavu. a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna. A što se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno. brani svojom krvlju.

s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize. Izazivač sna može biti j e ­ dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o reći kroz misaoni r a d p r e k o dana. 1 b) Više recentnih. ali indiferentnog utiska. c) J e d a n recentan i značajan doživljaj. ili više njih. Prividna većina uslova stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pomeranje izostalo ili nije. ali psihički indiferent­ n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što je recentno doživljeno. ali indiferentnog doživljaja. Ja s a m odgovorio: Baš zbog toga mu je i p o t r e b n a preporuka. I Recentno i indiferentno u snu 185 p r i s t u p u o t m e n e kuće. Ovaj u d e o određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska. san o prijatelju koji je moj stric. Kod drugog saputnika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja — koja je t a d a bila teško bolesna. T r e b a da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i - San o posmrtnom govoru mladoga lekara. videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan elemenat (tok misli. na primer Delaž (str. Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­ staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­ ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u u jednu jedinicu. Delbef (strana 236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje). koji zatim u snu biva redovno zastupljen pominjanjem jednog recentnog. San o Irminoj injekciji. U jednom jedinom slu­ čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. 41).184 Tumačenje snova. dakle sećanje na jedan psihički v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na sebe ulogu izazivača sna. Moj san je dakle opet pronašao veze izme­ đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u jedinstvenu situaciju. za tumačenje snova bez izuzetka zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna ponovi recentni utisak prethodnog dana. nalazi u jednom elegant­ nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­ gate ljude. za koga sam tražio protekciju. sećanje) može u svrhu stvaranja sna biti zamenjen recentnim. 2 Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju. 1 Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­ buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti jedan recentan (i značajan) događaj. drži posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla). tok misli). 2 1 . značajnih doživljaja. Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja. primetio je već veći broj autora. i 2) da izazivač sna ostaje je­ dan psihički značajan proces. Izvor sna može biti: a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj koji je u snu direktno zastupljen. i mi primećujemo ovde da n a m ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e između raznih snova isto tako lako kao što medicin­ ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do potpunog budnog stanja moždanih ćelija. sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka. Ovo je svakako pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­ te uslove kojima su izvori sna podložni. koje je 1 san spojio u jednu celinu. a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim odnosima). U noći posle toga putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj. San o botaničkoj monografiji. ili da li j e d a n unutrašnji doživljaj. koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jednog istovremenog. 2 d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje. 3 Kao što vidimo. Odgovor koji iz mnogobroj­ nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist ove poslednje alternative. koji je bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili manje obilatim povezivanjem.

elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni? Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. XXXVII. ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna". Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre1 H. Oni. kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost. Ako indiferentni utisci mogu doJedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­ nog za stvaranje sna. piše na str. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na osnovu manifestne sadržine sna. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan. Sto se inače sanja može se ili oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni". 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom mestu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja.186 Tumačenje snova. Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psvchiatrie". „autokratski" način. Rešenje. upravo više nisu indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­ nost psihički značajnog materijala. I Recentno i indiferentno u snu 187 sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni. Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­ rentni izazivači sna. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda. dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­ rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­ žaju sna. ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. 1 speti u sadržaj sna samo dok su recentni. ili bolje rečeno. koji je u neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja ili tokova misli. Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. daje O. ili je pak izo­ pačeno. Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu reprodukovati. 1917). Elis. „Eksperimentalno izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju". posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. bez obzira na dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na noćne senzacije. I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­ zila. Neka mi bude dozvoljeno da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­ držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju. zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja. odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna. naime. Peci (Potzl) u jednom radu veoma bogatom nadovezivanjima." Ali H.1 Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja. koji bi dakle odavno morali biti zaboravljeni. . dakle i nikakvi bezazleni snovi. San se nikad ne bavi sitnicama. glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna. To je strogo i isključivo moje mišljenje. ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji. a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo. prvobitno indiferentni elementi. On se zatim interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog kakvo se u ovoj knjizi pokušava.

Ona kaže: Ovo ne poznajem. a potisnuta re­ čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara ostaloj sadržini sna. povezanu u vezice.188 Tumačenje snova. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne mogu dobiti. koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen. Da smo tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom. obrađenih naravno kao sirov materijal. dakle što se kaže ili čuje. I Recentno i indiferentno u snu 189 čiti. nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica te reci uostalom nije upotrebila. Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu". malo izmenjenih. a ne samo misli — što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu. ali pre svega istrgnutih iz celine. i to Delbef (str. ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. Iz­ gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu. rett dich! Dakle. po­ što je nešto zatražila: Toga više nema. među „tihe vode".). Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne poznajem. 2 Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane te dame. priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa ne nalazim. kao što ona naknadno dodaje). ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno". to neću uzeti? Taj govor treba za analizu podeliti na delove. nego da u analizi bivaju zamenjeni „prenošenjima" i snovima. Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje. možda ih je izbegla. Schwarzer. I Neka inteligentna i fina mlada dama. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima). spašavaj se! izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili. Kasapnica je bila već zatvo­ rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1 — nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. tumačenju može se poći od takvih govora. igra reci! 3 Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­ zija nepristojnog. „Ovo ne poznajem" rekla je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto prepirala. Ali stani. prev. i hoće da joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. ali i 2 ostala zelen — kao uzvik: Crni. raskomadanih. Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao. i pri tom crna. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. Gde nešto u snu ima karakter jednog govora. Sigurno jedan bezazlen san. Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je. kad smo za pričanje sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. ali crne boje. Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno. Mesar joj kaže. to neću uzeti. toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto 8 nije bezazlen. 2 Prilikom rada na 1 U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic (Prim. Crna rotkva = Schwarzer Rettig. izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke. može li to biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i 1 crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­ jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju. ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti. i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu. Ja sam dakle kasapin. Kome ovo tumačenje 2 1 . Ona odbija i ide piljarici. od obe re­ čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­ uzela je u san beznačajnu rečenicu.

1 i tako dalje. Izgleda. ako je slomljena. 1 Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja postati jasno. dakle. Ove reci dolaze od posete koju je juče učinila svojoj prijateljici. stvar koju je njen muž već pre braka imao. Takođe vodi u ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto velikih. koje su u svom detinjstvu bile izložene seksualnim atentatima. ne isplati se. prev.190 Tumačenje II snova. IV Ona stavlja svecu u svećnjak. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski kaput. ali sveca je slom­ ljena tako da ne stoji dobro. a gospođica da to nije njena krivica. u nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona: Ne isplati se. i otada sam kod dru­ gih osoba nailazio na isto držanje. a ona je tako slično odgovorila. kao da je htela reći: Molim vas. On sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom je opasan. a ona se branila recima: Hvala. ali tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. doduše. Devojke u školi kažu da je nespretna. ali ona nije bila slomljena. Ovde je primenjena jedna providna simbolika. a tako zovemo i laki kaput. Sve­ ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije. Tamo su je pozvali da skine jaknu. Smisao se vidi. Jedan finiji sud će. ne isplati se. me­ đutim. što je stra­ šno. jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. U prevodu se to ne može tačno izraziti. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. a debeo loš. Sad je slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. nego je postala neprikriveno svesna i suluda. priča o klaviru da je to odvratan san­ duk koji daje loš ton. 2 Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten" (= grudni koš). pa su sada u neku ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu. primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­ raju dobro jedan drugome. Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima. nemojte gledati tamo. Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona. . I tako se sanduk dopunjava sa grudimai tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog telesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna sa svojim telesnim oblicima. onda to znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). Kondom je s pravom „kaput". I Recentno i indiferentno u snu 191 III Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. jer se navlači preko.). Njen je muž tako pitao. izgleda nečuveno. tako da ne stoji dobro. Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­ hodnog dana. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako „strašan". I ovde jedan realan povod. moram odmah da idem. ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak. moram ga već inače prevući kožom. Ja sam tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­ umu od koje je potekla njena neuroza. podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san. — Ovim snom je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. — u aluziji i u snu. Prilikom ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje. ali ključ za rešenje daju tek reci: Ne isplati se. Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri1 Ovo je opet neprevodljivo.

. Njen muž mora da joj da traženo objašnjenje. „Apolon" u latentnoj sadr­ žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom u kome je bilo govora o devici Paladi. jedan mali kofer tako sam napunila knjigama da sam imala muke da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. Vrativši se u svoj zavičaj.). V Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše laki. Ovog puta bar ništa loše. 1 Sve ovo za­ ista nije bezazleno. a uslovi za to mogu se prikupiti samo u retkim slučajevima. Svi ovakvi sudovi o snu. iako su stvorili mesto u budnom mišljenju. VI I . priča ona. Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji) koja je bila tako napunjena da više ništa ne može ući u nju. Svakako jedan 13 Frojd. Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po strani. . kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne raspolaže.192 Tumačenje snova. Razumljivo je da je teško prosuditi kako se retko ili kako često ovo dešava. Kao naročito ubedljivu navodi A. bei geschlossenen Fensterladen mit Apollokerzen . Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. Povezivanje teme onanije sa impoten­ cijom dovoljno je jasna. Poslednju reč nije čula ili je ne razume. pored zatvorenih prozorskih kapa­ ka sa apolo svećama . Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica. U noći pre polaska sanjao je da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­ jim je razgovarao. Sanjala sam nešto. I Infantilno kao izvor sna 193 menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. Dokaz da se ovde radi o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­ tivnim putem. B INFANTILNO KAO IZVOR SNA Kao treće među svim osobenostima sadržine sna naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­ vota. 1 potvrditi. Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. dakle. spadaju ipak redovno u latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja. Reč koja je ovde izostav­ ljena treba da glasi „onaniše". U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ ment. " Napomena prevodioca: Apollokerzen su se zvale neke vrste sveca. Ovi stihovi su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila. pošto se odgova­ rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­ znati odakle vode poreklo. što sam danju zaista uradila. mogao se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji sasvim blizu njegovog zavičajnog grada. . Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­ dišnjeg odsustvovanja. Odabrana dela. dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od iste osobe. po mitologiji rođena iz Zevsove glave. i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­ skih kapaka. prev. " Wenn die Konigin von Schweden. napomene uz san. Obožavana je kao đevica (Prim. a i nepo­ znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog pokojnog oca koji u tom mestu živi. naime. Kaže nam se. da se ono što san priča zaista dogodilo dan ranije. .

smejući se. Ali bogatstvo i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet — omiljeno jelo — artičoka. Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­ lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­ ljenu slikama u boji da je uništi. Poznatim primerima ove vrste mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva.. opijao pivom kad god bi okol­ nosti za noćni snošaj bile povoljne. Motivi koji snevaču reprodukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se. Veoma zainteresovan. Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste godine bila u njihovoj kući. bez pomoći tumačenja sna. raskidati kao artičoku. sanjao je kako u jednoj ledenoj pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv. čupanje) a ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav. on je san ispričao i svom starijem bratu koji mu je. kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi na izlet na salaš i slično. Mesto gde se ova scena odigrala palo mu je na pamet još u snu. Poštova­ nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­ čito ljubak i poučan primer za takav san. Mlađeg dečaka. Možda će neko iz­ raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u oblikovanju sadržine sna. I Infantilno kao izvor sna 195 snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo.in na­ tura" kao davno nestali predmet od porculana. vodi poreklo iz de* . Jer ovaj lav koji mu je bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana . mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­ znao. koji se. kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­ vanja odraslog čoveka. starijeg sina. pa je onda pitao tatu da li je to teška bolest. čije su omiljeno jelo knji­ ge). uostalom. naravno. Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam analiza da želja sama koja je san izazvala. Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­ nošću utvrditi. Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­ jem odnosu sa sadržinom dečje scene. otkriti bez analize. — herbarijum — knjiški moljac. video u svom detinjstvu. Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo mislima sna koje tek analiza može otkriti. o kome je u stanju da da najtačnije podatke. da li možda rad na analizi nije tek naknadno stvorio neki odnos. potvrdio da stvarno postoji ono što je sanjao. i mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom detinjstvu. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do danas često javlja jedan žut lav. Kad je bio dete od tri ili četiri godine. tre­ ba tumačiti kao san nestrpljenja. — a to je naš snevač — i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice. da san sa­ država elemente iz detinjstva. snevan najpre u de­ tinjstvu. San. kome je tada bilo tri godine. list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­ neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju). Ljubavni par bi njega.194 Tumačenje snova. Posle či­ tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­ larnoj ekspediciji. Rekao je da se toga još vrlo dobro seća. slušao je jed­ noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­ vačkim putovanjima. nisu sma­ trali preprekom. iako se sam više ne može da seti toga. a za čije se ispunjenje san predstavlja. i čoveka i mesto. On je očigledno reč Reisen (= puto­ vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje. možemo sa zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­ stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. kad je naime tako­ zvani perenirajući san. kao i san one de­ vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert. jer mu je tada bilo šest godina.

196 Tumačenje snova.ili dvanaestogodišnjeg sina. prema tome. Mene su poslali da pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­ nim izaslaniku koji je došao po njega. onda je moje slavoljublje odavno prešlo na druge predmete nego što su titula i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanrednog profesora). živo podseća na dolinu Tepl kod Karlsbada. i kako po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san. U ovom materijalu. ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako mnogo starih seljanki ili drugih starih žena. Odakle. i tek u poslednjem trenutku sam promenio odluku. iz kojeg je izatkan san. punog nade. dakle. onda to do­ kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na sebi. Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­ gom titulom trebalo da bude tako jaka. u snu oni rastu na li­ vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­ đati. Znao sam da je moj sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­ ljani. i koja je. mislim. Ja ne znam kako bi drugi ljudi. San je bio moj lični. u budnom stanju glasio sasvim drukčije. a mi smo u čast ove gospode kuću svečano osvetlili. Treba li da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora? Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­ jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od kafanica u Prateru. Pre nego što je pitao kakav mu je zadatak. zato njegovu analizu mogu da na­ stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­ voljeno postignutim rešenjem. Mi smo tuma­ čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­ novanja za profesora konkretno pojavio pred nama. ovo slavoljublje koje je san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što sam u detinjstvu tako često slušao. koji misle da me znaju. i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­ ke građanskih doktora llerbsta. onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela Rimu prvenstvo. Mi­ slim na san: prijatelj R. U barama oko Ravene našli smo sred tamne vode najlepše lokvanje. sudili u ovoj stvari o meni. „Karlshad" mi omogućava sad da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cukera pitam za put. mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske . Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. čija je moć na zemlji prošla. načinio je nekoliko stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­ gućno da ću ja jednom postati „ministar". tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola do stola i za mali honorar improvizovao stihove o temi koju bi mu ljudi zadavali. Bergera i drugih. Mora imati veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­ diram pravo. i nežnost u snu za prijatelja R. tako blizu vode. ali ako sam bio. sna­ ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­ među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu. i koje su se stoga okrenule bu­ dućnosti. Ta medicinaru je ministarska karijera uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primećujem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag u doba građanskog ministarstva. daleko od mene. Niti je to pak proročici škodilo. Giskre. Bilo je to vreme građanskog ministar­ stva. Među njima je bilo čak i Jevreja. kako se pričalo da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­ joj majci. srećnoj zbog svoga prvorođenog sina. pro­ ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čoveka. možda sam stvarno bio slavo­ ljubiv. u svojoj škol­ skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. kamo su roditelji obično sobom vo­ dili svoga jedanaesto. ZJngera. objasnili smo sebi kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­ jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. svaki marljivi jevrejski dečačić. I Infantilno kao izvor sna 197 tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima. je moj stric. Vrlo dobro se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na mene ostavilo. pošto je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. Tam­ na stena. Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente.

koje me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­ zera. mada nemam ni pojma o tome šta on znači. prolazeći pored Rima. čije je stanovništvo bilo slovensko. pošto sam video Tiber i vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­ tara od Rima. I Pariz je dugi niz godina bio cilj moje čežnje. kao što je poznato. da Prag nije baš pogod­ no mesto za nemačke šetače. konrektor Vinkelman (Winckelmann) ili vojskovođa Hanibal.198 Tumačenje snova. jer u Rim. nemački Zucker = šećer. kuda šaljemo sve ljude sa konstitucionalnom bolešću. prev. i osećanje bla­ ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­ čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da ću postići i ispunjenje ostalih želja. i kome su naložili da se u Parizu raspita za put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). Hanibal. tako če­ sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­ ma tako rado navodimo. o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­ cuski. Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju. Ni ovim snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­ ma utiscima iz prvih godina moga života. pojačanje koje moju čežnju za večitim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. na pitanje kuda ide. mogao bi se pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Diabetesu". kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­ sti. bio je omiljeni junak mojih gimnazijskih godina. pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. zatim ga uhvate. prethodnik romantizma — Prim.. ni meni kao ni njemu. koji ga je sreo na njegovom putu stradanja. 1 . svoje simpatije za vreme punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima nego prema Kartaginjanima. Kad se posle toga u višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­ reklo od jedne strane rase. pronašao sam najzad. Upravo sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­ dina otputujem u Napulj. kao i toliki mnogi mladići u tim godinama. kao da proročki predviđam.). Po­ vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­ jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. Iz stvari o kojima sam s njim imao da raspravljam. Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul Friedrich Richter (1763—1825). Raspitivanje o putu jeste dalje direktna aluzija na Rim. — u Karls­ bad. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­ joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati. odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži.). i kad su me antisemitska buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav. prev. 1 Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u Rim. sa kojim sam bio postigao ovu sličnost. a on posle toga jednom svom poznaniku. pošto sam rođen u jednom malom mestu u Moravskoj. mora da sam u prvim godinama svoga detinjstva razumeo češki." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna druga priča. San je dakle istovre­ meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu umesto u nekom češkom gradu. dijabetisom. Uostalom. i on je krenuo u Kampaniju. Diabetes = šećer­ na bolest (Prim. kad mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 : Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi. i interesovanje koje je valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač1 „Cuker". Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju. pošto je od­ lučio da ide u Rim. i ime Cuker ponovo upućuje na Karlsbad. lik semitskog vojskovođe porastao je još više u moPisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako Zan Pol (Jean Paul). nije bilo suđeno da vidimo Rim. Jedna od njih jeste priča o „konstituciji". prilikom svake revizije teraju iz voza i sve strože postupaju s njim. a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za Karlsbad. vode svi putevi. Ta ja sam se kretao tragom Hanibala. Uostalom. I Infantilno kao izvor sna 199 anegdote koje kriju tako mnoge i duboke. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata.

sećam se da sam svojim drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­ će sa imenima carskih maršala i da je već tada Masena (Massena. Sećanje na to se. 1929. Napoleon se i sam svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. str. 1 Infantilno kao izvor sna 201 jim očima. . i njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­ nose na infantilne scene.A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na kolovoz i podigao šubaru iz blata". Jedna od prvih knjiga koja je pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova (Thiers) Konzulat i carstvo. scenu u kojoj je Hanibalov otac. Bilo mi je. U svakom slučaju po­ stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu. išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom rodnom mestu. doduše. u budnom stanju nikad nije sasvim izgubilo. i smesta se videlo da je ta reprodukcija samo verno sećanje. izdanje. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije katoličke crkve. Što se dublje upuštamo u analizu snova. — Knjiga je prevede­ na kod nas godine 1937. To mi nije izgledalo kao neki ju­ nački podvig jednog tako visokog. A možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­ titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve tri godine. zamahne rukom i baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara. izgleda. tačno sto godina kasnije). tako da bi se ovde moglo raditi samo o prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na jednog novog nosioca. valjda. 1 (Ovo davanje prednosti. Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­ skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje detinjstvo. kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­ nuti ljubimac. Onda naiđe neki hrišćanin. „Karijatide". ali je jako potamnelo.). Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju jedini manifestni sadržaj sna. sumnja se u jevrejsko poreklo ovog. maršala. Tako mi je jed­ nom.). pričao sledeće: Kad sam bio mlad čovek. 243 i 245). sa novom šubarom na glavi. Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­ tazijama. snažnog čoveka koji je mene mališana vodio za ruku. 1 U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­ ška koja me iznenađuje. da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam stigao ja nego on. X. Ovo mesto o kome govori Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. Geca Kon. deset ili dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje poglede na zbivanja u ovom svetu. Hamilkar Barkas. prevod: dr Hugo Klajn (Prim. ćivutine!" . glasio je ravno­ dušan odgovor.200 Tumačenje snova. Kod jednog moga pacijenta doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­ dukciju jednog seksualnog događaja. Sa­ brana dela sveska IV. biće potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog datuma. na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­ dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­ nibala. svakako. i njegovo po­ novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog 1 Uostalom. prev. lepo obučen. utoliko ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz detinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu kao i izvori sna. svoga 1 sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti. Ovoj situaciji koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­ gu koja je mome osećanju bolje odgovarala. Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim osećanjima i snovima. I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­ krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje pune čežnje. čije objašnjenje sam dao u svojoj „Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. Značaj koji je antisemitski pokret od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­ slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju.. i čije ispunjenje privremeno. isto tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i Hanibalova životna želja da uđe u Rim. prev.

u cilju tumačenja sna. prev. otkrio se i on sam. upoređivao sa ortopedskim lečenjem. Reč hetzen znači: natutkati. I Infantilno kao izvor sna 203 prethodnog analitičkog rada. Pa ipak. Istrgnuti iz njihove celine. kao da pravi mnoge male kvadrate. što sam preveo sa „karakter jurnjave". dok je ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću koja pripada sadašnjosti. 1 II Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje: Ona je u jednoj velikoj sobi. znači: potera. Pored toga. od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­ nje oslanja. preuzeo pasivnu ulogu. „Eine Hetz". manje bezazlene. Na počet­ ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada nemam mnogo vremena za nju. ali ona trči i pri tom neprestano pada. u kojoj se nalaze sva­ kojake mašine. — Materijal koji se u analizi po­ javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja (zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu kod dece: da. po njegovom trajanju i su­ štini. rečenicu: „Die Kuh rannte. pominjanjem kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi. ova svođenja na dečie doživljaje učiniće možda malen utisak. Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­ nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do nje se mora doći tumačenjem sna. Sve ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama pominju se jer zamenjuju druge. što je opet „hajka. naime. goniti. I Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme. Ona se tome protivi i neće da legne u kre­ vet. Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­ snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u njoj pojavila.). Ostali je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija s njene strane. ali se sad izmenila utoliko što je sne­ vač. Snevač je sa dvanaest godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­ svim slučajno otkrio. Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezivanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. ali on ga je ljutito i začuđeno pogledao. gonjen nekom silom i uhva­ tio svoga druga za ud. Drugi deo sadržava aluziju na dečju scenu. i slično. čak. jurenje. napujdati. pošto za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­ stoji nikakav drugi dokaz. pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo mesto (Prim.202 Tumačenje snova. Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­ ra u kome sam lečenje. . To je u njoj probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu karakterističnu crtu dece određene za histeriju. Ako se iznose tak­ vi primeri. Rečenica: Die Kuh rannte. Ona su nezajažljiva u traženju ljubavi. bis sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na „jurnjavu". da ne ide peške. izgleda. žurba". Ona čuje da ja nemam vre­ mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još pet osoba. kako kažu Bečlije. naše sećanje te doživljaje ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi. 1 U originalu stoji Charakter des „Gehetzten". bis sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­ nica samo jedna reč. na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke. ili u onaj što je već određen za nju. ali je. Kad je ugledao njegove geni­ talije. otprilike onako kao što ona zamišlja jedan ortopedski zavod. Moja je pacijentkinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero drugih) i kao takva očeva ljubimica. ali da ću joj kasnije svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. U jednom snu ona treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla da se odveze. Pravo da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u detinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju dovoljno pouzdani. naročito budući da ja. umesto aktivne. terati. to me neće sprečiti da taj mate­ rijal objavim. da ne bi zakasnila na voz. vijanje. Stoji u jed­ nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina.

I Infantilno kao izvor sna 205 pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­ više malo v r e m e n a i pažnje. — Dečaci p i n t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno. u kasni­ j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso". Z a t i m je pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da plati ako ga ovaj izgubi. kod obaran ja i njihovog uriniranja. reč „ p r ­ ljav" pri t o m stvara most). dok ja ne kažem itd. jedan od dečaka oborio je drugoga na zemlju. IV Čitav zbir sećanja iz detinjstva. Stezana. nalazi se i u sledećem snu j e d n e starije d a m e : 2 Ona žuri napolje da obavi nabavke.1 — Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom zapažanju uglavnom nose prostitutke. u pitanju je žena koja urinira. da li sad m e n i t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko vreme. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja. San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali dečak mogao videti genitalije devo j čiča. sjedinjenih za n u ž d u u j e d n u fantaziju. Najzad. Ako sve to o čekanju. To je žena jednog nadničara i ona snevaču okreće leda. On sa podignutim štapom trči za zločincem da bi ga kaznio. ona se okrene i pogleda ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen pobegne. da će joj se braća i sestre smejati itd. ako se saberu. A m u ž to potvrdi. bio je devojka). Na Grabenu pada na kolena. oni su pobegli. kako u devet kvadrata. on ide u šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­ ranja. od kojih je jedan oborio drugoga. onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­ varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­ ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t njom da je tata više neće voleti. S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­ hodnog dana. (Nečistoću dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću. Snevač je juče stvarno video dva d e ­ čaka na ulici. treba da u snu opiše reč „prljav". kao „ r a n a " . Ovaj beži ka jed­ noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je njegova majka. on se zvao Marija (tj. možemo upisati brojeve tako da. Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. izvirivanje crvenog mesa što može označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­ japljene a koje. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka viri crveno meso. i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti iz stvari koje leže oko njih. misao koja je cicijaška ili prljava. viđene u v r e m e detinjstva. . I sada se za l a t e n t n u sadržinu sna može konstruisati misao. i ona mu je zato dala novac da ga ponese sobom. To što ona očekuje da joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­ d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu. i ona je uvek iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on najzad reći da to nije istina. on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­ ma dokazao. — Žena koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka. Mnogo ljudi su se 1 2 Dem Fass đen Boden ausschlagen. K a d je dotrčao da ih pomiri. kao pokošena. da bi je dražio: da (draženje u sadržini sna). čini mi se. i taj dečak koji leži ima minđuše sa plavim kamenima. Tako se n a d o vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­ čak. U toku dalje šetnje nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­ zitkartu sa adresom. i ovamo spada i strašan „pogled". i kao što proizlazi iz drugog. u svima pravcima daju rezultat petnaest. III San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se rvu.204 Tumačenje snova.

naravno. u još mlađim verovatno i konj. o „padajućem". kod raznih povoda. kao što „padanje" ukazuje na trke. i sama sebi. u kojima se udala duboko ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na trg u kupovinu. samo čula. kako neki gospodin jednoj dami baca kroz prozor plaue šljive u sobu. o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­ ne scene s jednim domaćim slugom. Korpa za kupovinu daje više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­ ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima. Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. od reci Fenster = prozor. onda to svakako redovno ima seksualni smisao. jer ona pada na Grabenu. naročito fijakeristi. naravno. naposletku mora da joj je to pošlo za rukom. ali pred­ stava o epileptičkim grčevima. ali niko da joj pomogne da ustane.206 Tumačenje snova. od prizora sa konjem koji je pao. i ona je isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. koji se uostalom kasnije njome i oženio. na sitne utiske sa boravka na selu. Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom. suprotno stvarnosti. i da se čitav niz snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­ ćanja iz detinjstva. Ona čini mnogo neuspelih poku­ šaja. U padanje spada prvo sećanje iz detinjstva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički napad. „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­ njaj se. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih zaključke koji treba da važe za san uopšte. isto tako često mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih snova. 1 . O tome je ona. od kojih je dete ipak moglo nešto primetiti. a kasnije. kroz prozor bacaju za njom jednu tešku. Dokaze za to već sam iznosio. za naš san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo. Tada joj je bilo dvanaest godina. To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek juri. ta redov­ no su u pitanju neurotične. očigledno. znači „stajati pod prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor. I Infantilno kao izvor sna 207 skupili oko nje. kako se njena mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu pogledala kroz prozor u nj onu sobu. na jed­ nu kuvaricu. i „izbačena" (u snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo prišli i sa više drugih strana. na „Fensterln" na selu1. 2 Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh. koju su otpustili pošto je krala. što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­ lizi već postale poznate. kofer jedne oso­ be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao „•Sedam šljiva". Možda ovu glavu ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopštiti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojavFensterln. kao što je u detinjstvu jurila. Međutim. Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva. kao što sama kaže. Prva situacija u snu uzeta je. i iznosiću ih još.). jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da je odvede kući. prev. i koja je zajedno sa svo­ jim ljubavnikom bila „ekspedovana". do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­ povinu). — Kad neka ženska osoba sanja o padanju. A najzad bi se korpa za kupovinu mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi. koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­ ma patnje. Prtljag. To je podseća na slanje prtljaga na železnici. specijalno histerične oso­ be. Ovo sećanje jav­ lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se. Ovamo spa­ da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne. i to kroz prozor. Ona je u mladim godinama bila jahačica. Zatim na sobaricu koju su otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem. ima izvanredno bogatu zalihu ovakvih snova pacijenata. dobi­ la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­ cala i na njene sopstvene histerične napade. onom trgu u Beču koji je po­ znat kao korzo prostitucije. da u latentnoj sadržini sna neočekivano naiđem na jednu infantilnu scenu." 2 Moja zbirka. ne zauzimaju za nju kad je pala). čija analiza vodi ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više i ne sećamo. A iza ovoga sad se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­ dine. i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze a ne samom suštinom sna. ona je „pala".

koji je bio velik obožavalac ženske lepote.. Tamo stoje tri žene. Naslov r o m a n a i ime njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio. kao dokaz za zemlju od koje smo stvoreni. Tada je majka protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao kad se prave knedle. J e d n o od t i h imena je Pelagija (Pelagie). vodi očigledno ka drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­ verzitetskim slušaonicama. Na g r u d i m a žene sa­ staju se ljubav i glad. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije . jednom je.)? Ali posle toga. Ponovo ga svlačim. u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju deteta. ne­ što malo iznenađen što je oivičen krznom. Navlačim kaput. I) Pošto sam putovao. dakle. Prilazi mi jedan stranac dugu­ ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava me pri oblačenju. iz­ nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome. Drugi ka­ put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku sa turskim crtežom. ali upravo onaj kome zahvalju­ j e m za svoje histološko znanje (epidermis). jodnu o drugu. trlja ruke. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­ fesora univerziteta. napomena). Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­ čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada mi je možda bilo trinaest godina. Odabrana đela. pa da se zato u zemlju m o r a m o i vratiti. kao da p r a v i knedle. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski izvezen. . mi razgovaramo sasvim prija­ teljski. J u n a k poludi i n e ­ prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega u životu značila najveće zlo i nesreću. počeo sam da ga čitam sa krajem p r v e sveske. t j . Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje majke dobijao prvo obrazovanje. (Prev. i u m o r a n i gladan potražio postelju. Lahesis prede konac do kraja i Atropos. našli su se malo ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na ovaj doživljaj iz detinjstva. Odjednom se uz ove t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­ binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­ darica — majka koja daje život a ponekad takođe. kome je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinjstva. I Infantilno kao izvor sna 209 ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja zajedno. 14 FrojćL. od kojih je jed­ na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti knedle. ali mi je njegov kraj i sada živo u sećanju.. Postajem nestrpljiv i odlazim uvređen. izjavljujući da je to njegov ka­ put. J e d a n mlad čovek. VI 1 1 Parke. Neobično zaposlenje za jednu Parku. koja konac preseče. Iz­ vršiti plagijat. grčki Mojre. samo što između njih nema t e ­ sta. ali mi je prvi koji sam probao bio suviše dugačak. Ona odgovara da pričekam dok ne završi {nije jasno kao govor).208 Tumačenje snova. kao meni. t a k o priča anegdota. prisvojiti nešto što možemo dobiti iako p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku. kada je povedena reč o lepoj dadilji koja ga je kao dojenče hranila. — J e d n a od P a r k a . 1 Takve su. javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­ votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da potražim kolač. tra­ ke . Napisao sam izraz plagijat Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama. — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje se p r i tom skidaju. sećaće se kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži. izjavio da mu je žao što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. p r v u h r a n u čoveku. zaista te P a r k e koji­ ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­ dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k b u d e gotov. trebalo je poverovati da smo napravljeni od zemlje. Ja još uvek ne z n a m šta da počnem u analizi sa ovim. dakle..ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi duguješ smrt. Ali to mi se nije svidelo i ja sam izrazio sumnju u to učenje. Ovom anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza.

pocrvenevši. prev. To je jedna veo­ ma usiljena i besmislena veza. prev. i uzet je iz Geteove drame „Ifigenija na Tauriđi".So wirds Euch an der Weisheih Briisten mit jedem Tage mehr gelusten". a to je kokain. pa sam pro­ pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod dadilje propuštena. von Gothen oder vom Kote" — . ništa nije sveto. Uhvaticu samo jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna koja se nalazi u osnovi ove zbrke.I tako ćete na grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­ nju"). ko­ jom prilikom sam se suviše uzdržavao. vidi gore). uzvikuje: „Tako ste se i vi.. ili blata" — pošalji mi ih!).. ako o ovome opširno pri­ čam. nosi crte jednog trgovca u Spli­ tu kod koga je moja žena često kupovala turske štofove. 2 Fleischl od nemačkog Fleisch = meso." 2 Primećujem da je udaljavanje od predmeta o zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu žalbu. a Knodl pođseća na knedlu (Prim. pružio mi ruku). da ona već nije uspostavljena radom sna. i na jednu tužnu scenu u kojoj ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­ darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo 3 iz apoteke. Stranac sa dugu1 Plagiostome ne dopunjavam samovoljno. ali moram to propustiti budući da su lične žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. . javlja se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl = Fleischl. one me podsećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­ teljem. Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno objasniti.. Staviše. 3 Kucne je nemačka reč = kuhinja. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­ da za jednu napomenu punu aluzije. prev.). kao što je Herder na njegovo ime ispevao stih: „Der du von Gottern abstammst. 1 Uostalom. drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada za to da me podseti na isti institut u kome sam kao učenik proveo svoje najsrećnije časove. ali nijedna od onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju. ili Gota. koje utoljuje glad.). Brike.). str. Jer jedna od misli sna koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­ šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide 1 Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što na nemačkom znači: zadnjica (Prim. a sada primećujem da može poslužiti kao most između raznih delova manifestne sadržine sna. jer moje sopstveno ime bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih duhovitosti. očigledno. ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom. (Kazao mi je svoje ime i.So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub. Gete jednom primećuje kako je čovek osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao sa svojom kožom.210 Tumačenje snova. u punoj suprotnosti sa požudama koje me muče (nemački: plagen) dok sanjam. slobodan od svih želja. — Kupovanje u Splitu podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru. Iz apoteke. predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Uporedi Morijev san o kiloloto. doduše. I najzad.). Asocijacioni lanac Pelagija — plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) — riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­ man sa aferom Knedl i sa kaputima koji. Kned­ lom. kao Knbdl)2. onda je to akt odmazde. U originalu stoji: aus der lateinischen Kucne. pošto je čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje. možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­ nima dečja nepristojnost. I Infantilno kao izvor sna 211 bez namere što mi se sam ponudio. A drugi deo pred­ stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu. Flajšl. i* . Bez straha da će nam neko protivrečiti. 62). koji hoće da me spreči pri oblačenju. Hunger = glad (Prim. prev. 2 Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­ gova. ljastim licem i zašiljenom bradom. Tamo Ifigenija. božanski likovi. Ali prekinimo ovde. kao da pritiskuje da se predstave iznude. pretvorili u p r a h ! " (Prim. — (.

— prim. ali odlazim na p e r o n p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije.1 Ja mu za­ ista ne zavidim. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­ čenjem dolaze do izraza. i mo­ ralo bi se bežati.). Zatim ne­ jasnije: kao da je to aula. zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša. Nichtstun bi. prilazi zaposednuti. Za to v r e m e nešto pevušim što je. Sada dolazi j e d a n gospodin koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­ skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­ din naložnik. pošto mi analiza pokazuje da ono ima smisla. ali sam s m u k o m postigao da tu osta­ nem. Posle toga dobijam jedan kupe za mene. nazivajući ga grofom Nichtsthun. odlučujem da ću podići galamu. u četvrt do t r i u jutru. tako da preko noći n e m a m na raspolaganju toalet. sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se iz sledećeg sna: Gomila ljudi. 2 Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz rastresenosti i ja to ostavljam tako. i ja čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo povlašćivanje. Tanzlein wagen. sećanje na v r e m e kad je snevaču bila dovoljna samo duhovna hrana. koji opet p u t u j e u posetu caru u Išl. ne treba propustiti nijednu prili­ ku. Ja skočim. Ćelo veče bio sam u razdraganom. Uz to. Pošto ovo ima seksualno značenje. on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list. Prokrčim sebi put kroz niz lepo nameštenih soba. prev. borbenom r a ­ spoloženju.). očigledno vladinih soba. I Infantilno kao izvor sna 213 i mala nepravda. — (Prim. i pošto se požuda neće zau­ staviti p r e d nepravdom. Pošto je otputovao vozom za Išl. život je tako kratak. Taaffe) govori. a smrt neizbežna. prema tome. predstoji mu težak odlazak caru i ja sam pravi istinski grof Nichtsthun. Reč o visokoj gospodi koja su se potrudila da se rode. skup studenata. Ich spiel' ihm eins auf. ja se svetim time što mu predlažem da u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­ t u a l n e p o t r e b e putnika. Reč tun (po starom pravopisu thun znači: raditi. sva uzdrža­ vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim kaznama. šale koje naši zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa Tuna. Moja žalba kod činovnika ostaje bez uspeha. Pozvan da kaže nešto o Nemcima. uviđam. . P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će doći. svi moguć­ ni veseli planovi za ferije. ali ne u prolaznom vagonu. — Jedan grof (Tun ili Taje. on zatraži polukupe prve klase. tražiti isto pravo. uprkos kiši. p r a v o gospodara koje grof Almaviva želi da ostvari kod Sizane. ali se čudim ovom svom mišljenju. ne n a noseći im zlo. kao što odgo­ varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu (Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozorištu Comedie frangaise. za­ pravo jedan zgužvan skelet lista. n a d a m se. ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m cenom. t j . m o r a se ovo carpe diem (la­ tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti iza jednog sna. došao otvorenim kolima. T a m o vidim grofa Tuna (Thun). kasnije arija iz Figarove ženidbe: Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen. izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu uzme voznu k a r t u . Soli er's nur sagen. On je. da bih protekcijom dobio kupe. skočim2 dakle. sa nameštajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad 1 Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m u čekaonicu. značilo: ne raditi ništa. kroz glavu mi prolaze sva­ kovrsne d r s k e i revolucionarne misli. Pozivajući se na svoj činovnički rang.212 Tumačenje snova. prev. I stvarno. II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod: Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­ n u o na letnji odmor u Ausze. (Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao).

debela žena. stajao je tako kao grof u snu. izgleda. od- maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof). ali sa jednim starijim gospodinom. Ona je. samo kao fasada italijanskih crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­ đevinom iza njih. pošto mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio. na njoj Ijubičastomrke ljubičice od čvrstog štofa. i njeni sastavni delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim mestima napolje. a u rupici od kaputa imam neku neobično ispletenu dugačku stvar. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­ picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­ noj prijateljici. Izvo­ đenje glavnog udarca palo je u deo meni. pominjanje Henrika VIII pripremilo je put ka ovoj reminiscenciji. uostalom. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put. pozvat na odgovornost. Ja sam. Ja joj dajem znak ili joj kažem da ostane na stepenicama. Ako nas kondukter ovako vidi. „Na samoj pruzi ne mogu da se vozim s vama". jedna starija. Prva situacija sna predstavlja amal­ gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. što sam naposletku izbegao kon­ trolu.. duša te zavere bio je jedan kolega koji je. Vo­ zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu da me odveze na neku železničku stanicu. i ja mu iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali kupiti u gradu. razmišljam da li treba da krenem u Krems ili Znajm. Misaona veza vodi me zatim u Englesku. Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. profesora nemačkog jezika. pronalazim plan kako bih ostao nepoznat. u kuću mo­ ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao . Jedan od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga smo imali. Pri tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta kojim se inače ide vozom. i ja krenem tim putem. od ruža do crvenih i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu uvlače dva kratka stiha. bar na jedno oko. ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim za Grac ili tako nešto. Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848. Izbegavam da razgovaram s njom. jedan nemački. koji se strmo penje. a osim toga na jerihonsku ružu) upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­ skih drama. na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898. Kao da sad dolazi drugi zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće.. Pa onda. I Infantilno kao izvor sna 215 u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica. Pri tome se plastično vide po­ ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. moraće nas pustiti da se neprimetno izgubimo. od toga doba uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u dužinu. ili smo je kupili). drukčija od ovih fasada. i od školskog tiranina. međutim. i pri tom sam sebi izgle­ dam veoma lukav. Ova fantazija koja se ve­ zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa Tuna jeste. na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf.. što ljudima veoma pada u oči. Opet nerazgovetno. dakle. Sad sedim u vagonu koji je sličan tramvaju. kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau). Uobra­ ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni iz gimnazije iz moje petnaeste godine. na koga bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati.214 Tumačenje snova. ali ona očigledno smatra da imam pravo da tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom sa jednom lampom. a koja otvara građanski rat crvene i bele ruže. Stanice su pu­ ne. a drugi španski): . Ponovo se nalazim ispred stanice. Posle toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje. puna praznina i praznina.Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­ slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago (= petnaest godina ranije). Mi smo nači­ nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u našoj milosti i koji je bio neznalica. a jedna diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. rekoh mu. Ovde se scena prekida. Gospo­ din se pretvara da je šlep. bol­ ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. ali vidim da je ovaj plan već sproveden.

koji mokri u krevetu. karanfili. que se marchitan las flores. od cveća preko španskog kratkog stiha. Hund.. — Uostalom.). ! U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim. Tulpen. Ja skočih (kao u snu). U jednom nemačkom studentskom udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­ ma prirodnim naukama. Na engleskoj medalji božje ime ispisano je jevrejskim slovima.La Terre". ja se progurah napred da bih zastu­ pao jedno veoma jednostrano gledište. prev. .affe1. Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji ne da drugima ono što i sam ne ždere).2 To znam iz Zolinog romana Zerminal.). Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­ nje prve situacije u snu pada u prve godine moga studentskog doba. I Infantilno kao izvor sna 217 Rosen. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huflattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija. znao bih takođe da zaobilaznim putem. kao pisser za manju potrebu). opisuje se sasvim neobično takmi­ čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih ekskrecija koje se zovu flatus. i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi iskovaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt. engleske istorije do borbe armade sa Engleskom. pa je prepustio da se stvar sama po sebi smiri.. — Netraženi biograf kojeg sam našao. lale. Osim toga sam reč Huflattich. to je ime jedne biljke (maslačak). i to na pozadini jednog oblaka. no llores. Isabelite. sa mnogih strana pozivali su me da opozovem svoje reci. Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­ čenje u francuskom jeziku: 1. Ne placi. Nelken. u kome se pozivaju deca da donesu salatu od te biljke. prev. u medicini ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje) (Prim. što ruže venu. jer u samom Žerm.216 Tumačenje snova. 3 I sad ćemo ubrzo imati zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja. 5 I ovu izreku nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov za glavu „Terapija". ako bih ikad došao do toga da 1 prev. Ve­ lika gužva. pun materija­ lističkog učenja. prev. ali sam ostao uporan. 5 Latinska reč flatus znači „duvanje vetra". Tada se diže jedan razborit stariji kolega. i dobro nas je izbrusio.ne znam da li s pravom. koji ima dosta posla sa budu­ ćom revolucijom. koji je otada dokazao svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje mase. i 2.pisse-en-lit". koji. skrećem pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus. * Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim. Pas — chien — u svom imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier. Beli karanfili su kod nas u Beču postali značka antisemita. Ovde se pro1 2 vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir. uostalom isto tako nosi ime iz carstva životinja. Zutokljunac. od koje se pravi salata. Ruže. Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih slojeva. ka Izabeli i Ferdinandu.). dr Fric Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­ stavio ime Jehovah. svako cveće vene. ali tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu. rekao je da je i on u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­ tio u roditeljsku kuću. a crveni socijaldemokrata. Izabelita. pošto je oluja špansku flotu rasturila.— Isabelita. stignem do magarca i na taj način opet do ruganja na račun jednog akademskog učitelja. Uvređeni je bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­ zivanje smišljeno protiv njega. 2 Španski stih dolazi iz Figaroa. Sau. Schwein.inalu. (U snu se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). 4 To nije u delu „Germinal" nego u . Greška koju sam primetio tek posle analize. preko Henrika VIII. preko jednog imena. alle Blumen \velken 1 . Pisser znači mokriti (Prim. postadoh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. Posle toga jedno sećanje na jedno antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje železnicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci).4 I sad moram napo­ menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­ premljen.). — preveo sa .

I meni su ispričali sledeću scenu iz mog detinjstva. Naslov ove dra­ me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". koji je tobože patio od incontinentia divi. i ovde se ne radi o razlozima koji me primoravaju da sakrijem rešenje. i to iz obzira prema cenzuri. 1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo latentne misli sna. 1 Sa osobom stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe priče što su mi pružene u njenoj kući. lep. ali čovek 1 Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari: a) soba za žene. izvući ću iz njih samo one elemente koji vode ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san uopšte i izneo. i kad su me zbog toga grdili. Sadržaj lju­ bavne antičke priče Here i Leandera). tako se pominjanje Graca svodi na izreku: „Sta staje Grac?". U drugoj sceni san ne može dati tako opširno rešenje. ali ona. a na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno raspoloženje one večeri pre snevanja. kažu da sam oca utešio time što sam mu obećao da ću mu u N. I to hvalisanje na svima poljima. nego i psihička zbivanja pri stvaranju sna („Funkcionalni fenomen. nov. mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan dvorski savetnik (aula. str. kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­ votu već odavno savladanog ludila veličine. Beograd. Uporedi u tome F r o j da. 1 Infantilno kao Izvor sna 219 opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom lečenju. Zilberer (Silberer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos. ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. do 1872. ponosim time što sam otkrio ove procese (Prim. Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je verovanje dece.218 Tumačenje snova. Izgleda da ovde znači nešto kao „rupica na kaputu". crven krevet (Odatle u snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga je trebalo kupiti. kao tako često u snu. treba paziti i na upoređivanje muškog Lovac na devojke. čime pred drugim ljudima treba postupati kao sa tajnom. Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­ dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu. Uvod u psihoanalizu. A u dve obećane scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje kupio sam jedan nov kofer. Od mno­ gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu tajnu. prev. ženska glava. čija se boja. 1 . Zato moram reći da analiza ova tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja. 167. i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­ zuru. b) žena. mrkoljubičasta. stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­ volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu s jednim orlom. smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­ va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo. nego o motivima unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju preda mnom samim. bio je najveći austrijski dramatik.). U ovom razdraganom snu ja se. Uostalom. S pravom će se naslućivati da me sek­ sualni materijal goni na to potiskivanje. znači Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). kojom se čovek razmeće ako misli da je preko mere snabdeven novcem. (Prim. očigledno.") Ali ja mislim da je on.): Grilparcer Franc (1791. naime. Ko želi da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Rabelais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog dela sna uvrsti među hvalisanja. pri tom. koje se sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­ nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav). čije je sećanje zamenjeno sećanjem na priču. što se obećalo — mora se održati). 1933. koji je zabeležio je­ dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres und der Liebe Wellen — armada i oluja). 2 Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. — Aluzija sa lampom svodi se na Grilparcera. u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­ bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu 1 „Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama).2 I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram ostaviti. prev. Ja se. Niz soba u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­ gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak bacim pogled. consiliarius aulicus). (najbližem većem gradu) kupiti jedan.

tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez ikakve štete. — Uteha iz dečje scene da ću mu kupiti novu postelju. što mi se zatim ujutru i dogodilo. moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­ ma na moja saznanja. — Uteha Ođinova. Stariji čovek. i otac je. — „Misliti i proživeti je ovde tako 1 Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­ če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine. — (Bauernfanger — Madchenfanger u prethodnom delu sna). iz čije potpune samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­ morava na ograničavanje ove postavke). materijal za poslednju sliku sna u kome su. zato sam u snu ja njegov bolničar. Celokupno ludilo veli­ čine deteta sadržano je u ovom obećanju. i njega mora njegov arhanđeo. I Infantilno kao izvor sna 221 stakla i ženskog kofera (box). uloge za osvetu izmenjene. — Postupak kod seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu . dakle. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­ znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­ rakternom crtom slavoljublja. svodi na pobunu pro­ tiv oca. morao sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije reći jedno". a najmanje u vreme ovog buđenja. Sa glaukomom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­ raciji pomogao. a otac je najstariji. pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­ nje u nepriliku. Kod mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­ treba ometa kad spavam. 2 Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­ no staklo za drugim. Na dalji prigovor odgovaram napomenom da na drugim putovanjima pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio rano. pošto slepilo na jednom oku znači njegov jednostrani glaukom 1 . prvi. pošto se izvori sna i izazivači želja mogu lako dokazati. u kojoj sa bogom ocem kao paralitičkim starcem postupaju dosta sramno. Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn.La Terre". pa ipak je od mene nešto postalo. neke vrste Ganimed. Jednom Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog . u četvrt do četiri ujutru. kojima se ponosim u teoriji o 2 histeriji. tamo stoji: Volja i delo su u njega jedno.220 Tumačenje snova. kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina. Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­ rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda potpuno. Značenje teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja sna. Osim toga ja s njim teram šegu." Mora da je to bila strašna uvreda za moje slavoljublje. kao što sam ja tada radio pred njim. pošto je šlep. za dete jedini autoritet. naime da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. ali ne ume da čita. kao da želim da kažem: „Pogledaj. kad mi je bilo sedam ili osam godina. naravno. sprečavati da ne grdi i ne psuje. kao da sam time ispunio svoje obe­ ćanje. Uveče pre odlaska na spavanje ja sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­ hovom prisustvu. prema kome i muška guska ima neki odnos. Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. očigledno otac. Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­ nost. grdeći me zbog toga. da i od takvih osnova vode važne mi­ saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo. jer bi se te kletve odmah ispunile. Uostalom. i koje se vrlo lepo sećam. njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­ svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta. urinira sad preda mnom.. jer se aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih radova i uspeha. Mi­ slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim osećanjima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje)." Ova dečja scena daje. koja vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti. otac bo­ gova. koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­ tike. — Pravljenje planova je ocu upućen prekor. ali ću ja dati prednost jednom drugom shvatanju. primetio: „Od ovog dečaka neće biti ništa. — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim poslednjim danima života isprljao krevet kao dete. — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­ mu Oskara Panice (Panizza). — Formula „Misliti i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­ toma.

P r i metio sam da histerični ljudi isto tako rade. Kod analize histerije ja sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­ sti. u njemu. isticanje recentnog kao i infantilnog. Ali o toj temi suviše je malo istraživano.222 Tumačenje snova. Ovo mi je objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće. na primer oklop od kuhinjskih lonaca. one će morati biti uvrštene negde na nekom drugom mestu. slučajni položaj tela i kratke doživ­ ljaje za vreme spavanja. da uopštim. Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna hteo bih da istaknem već sada. pošto su mi o poslednjem „Gschnassabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lukrecije Bordžije. Ostale dve. dok se sasvim na dnu ne dođe do ispunjenja želje u prvom detinjstvu. ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII). Ako bih ovu misao smeo. bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. primetićemo najpre da upitani misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela rešenja. čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože predstavljala guska za muškarce. ali i najsađržajnijih problema tumačenja sna. Čuli smo da se razlikuju tri vrste somatskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra1 Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­ nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih. a ne na sećanjima na stvarne do­ gađaje. stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a dražaj bešike. mogli smo potvrditi. pri­ lično pravilno. čije nam objašnje­ nje ili primena još preostaju. najradije komičnog i bezvrednog materijala. o tome smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku. „Gschnas". ali ih nismo mogli izvesti iz mo­ tiva snevanja. zadržaćemo u pamće­ nju. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze iz stomaka"). pored onoga što im se stvarno dogodilo. kao što pokazuju primeri. i ovde po­ novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često" ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1 C SOMATSKI IZVORI SNA Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika zainteresujemo za probleme sna pa mu u toj nameri postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­ šljenju snovi potiču. izgleda. Ali tačnost ovog naslućivanja. jednu — davanje prvenstva sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­ vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna. mogu biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja želja. kao što to naši umetnici vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. još je vrlo teško dokazati. onda bi svaki san u svom mani­ festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­ no proživljeno. Mogao sam ga nagovestiti elementom sna „muškom guskom". Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura priznaje somatskim nadražajnim izvorima. takođe može jedan smisao. Oba ova karaktera. bilo u psihologiji stanja spavanja ili kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo baciti pogled u unutrašnjost toga aparata. o kojima smo u uvodu raspravljali. a u svom latentnom sadržaju povezan sa najstarijim doživljajima. Dosad je samo O. oni nesvesno stvaraju grozna ili raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­ nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. tako da je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog istraživanja. možda. gužvi slame i slanih štapića. Ko zaboravlja na ovu mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­ živa tvrđenja o suštini sna. Od one tri osobenosti sećanja sna. i pričinilo mi je mnogo radosti. I Somatski izvori sna 223 dat bitan uslov za snevanje. Tek na ovim fantazijama vise simptomi. jedno ispunjenje želje pokrivati drugo. to se sastoji u tome da se naprave predmeti retkog i skupocenog izgleda od trivijalnog. San često izgleda višesmislen. i izgleda da i ne sluti da i posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preostaje još nešto za što je potrebno objašnjenje. onakva kakva se upotreb­ ljava u bolnicama. . Rank temeljno proučio.

koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­ kim vrednostima. od­ nosno 6. Proces tako reći oko sebe prikup­ lja jedan veći ili manji broj takvih slika. Mis Meri Viton Kelkins (Mary Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja. pola­ zeći sa toga gledišta.224 Tumačenje snova. Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­ mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­ matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost.7 procenata. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled naših sopstvenih iskustava. Zastupnici ovog učenja duguju nam dva objašnjenja: prvo. i samo dva primera iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­ zacije. kao što to jezik čini i za budno držanje. Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­ gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­ ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sadržina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­ nih nervnih nadražaja. Odabrana dela.2 procenata. preko kojih utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju psihičku vrednost. Obično se i ovde kaže. Rezultat ovog 15 Frog'd. Spita je sno­ ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san. nego je primorana da stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­ gledima jedno neodređeno nadraživanje. I Somatski izvori sna 225 žaji koji polaze sa spoljnih objekata. organa za mokrenje i seksualnih or­ gana. zašto se spoljašnji nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj stvarnoj prirodi. ili osećaj. i našla samo 13. Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­ juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze između somatskih izvora sna i predstavne sadržine sna. VI . i zapazili smo sklonost autora da pored ovih somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­ vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­ čuju. prema mnogim autorima uopšte jedini izvori sna. ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja probavnih organa. i mada se. Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spoljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­ gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­ kvim uvođenjem izvori daju. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist somatskih nadražajnih izvora. da duša za vreme spa­ vanja tumači utiske nervnih nadražaja. samo subjek­ tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­ sti tela. Kao odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­ jektivnog čulnog nadražaja. dakle ranije percep­ cije. doduše. tj. ne može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­ terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to tvrdilo. nego se redovno pogrešno prepozna (uporedi snove o budilniku). često su se zadovoljavali i time da „nervni nadražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­ vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. ovaj proces izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u duši preostale od budnog stanja. ili uopšte neki psihički proces i biva od duše percipiran. Izgleda da je uloga subjek­ tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnagogičkih čulnih slika u snovima. Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle somatski izvori sna. mi smo saznali ovo: Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa — delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja. i drugo: zašto rezultat re­ akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­ dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. on kaže: „Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­ ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­ cija ili kompleks senzacija. delimično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­ perimentalno potvrđeno. u kojima se mogao dokazati ele­ ment spoljašnje čulne percepcije.

čim sanjam i u slučaju da sanjam. a posle drugog oslovljavan ja. da bi se uverio o tome koliko malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opitnim uslovima. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju dirke klavira"." Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki način najvećim delom iz čulnih nadražaja. izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini brojevi jače ispupčeni. Makar koliko omiljena postala teorija o somatskim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona izgledala. stoje mi razli­ čite reakcije na raspolaganju. str. Na jednoj sličnoj pretpostavci. Isti argumenti koje Burdah iznosi 1830. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske nadražaj ne teorije. San na ovaj način ne bi izgledao kao duševni fenomen. X Somatski izvori sna 227 tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san. može izazvati nebrojeno mno­ go takvih pokušaja tumačenja. izgleda kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?" odgovara „ne". Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima sna može se dokazati i na jedan drugi način. Grundtatsachen des Seelenlebens. ili je ruka bila pritisnuta. čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadražajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­ nima reprodukcije. mada se ovi nadražaj i javlja­ ju u sadržini sna. Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­ laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­ me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slušni utisak. koji mi se dogode za vreme spavanja. Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja nego nedostatak interesa za njih. verovatno samo manjim delom čiste predstave sećanja. ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­ ne slabe tačke. str. koji se prema ovoj teoriji zbiva. nego kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji. Duša nam. 1 među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za njegovo tumačenje. da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­ pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja.mmmmmi^mmmmmmmm 226 Tumačenje snova. prema tome. godine vraćaju se ponovo godine 1883. da objasni dakle „neobični izbor" koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­ duktivne delatnosti" (Lips. naročito od cenestetičkih senzacija. tj. Strimpel nalazi zgodno poređenje (str. što naravno pretpostavlja da duša i za vre­ me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak I. Ostali prigovori upravljeni su protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­ ziji. „pa on­ da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­ rom: „ja spavam". može dakle biti za­ stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću predstava. na primer. 55). Mogu da nadražaj pre­ ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi. ponikao iz psihičkih motiva. san. pa su stoga najčešće fanta­ stične iluzije. jedna noga nije bila pokrivena. Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska. 170). na primer. Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­ sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos izSvakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­ tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv Vold prikupio u dve knjige. Svaki somatski nadražaj sna koji du­ ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje kroz stvaranje iluzije. Lipps. pošto aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav drugi izražaj. na primer. patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­ jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji 15* . pojačane na stepen halucinacija. i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­ rimenata za razumevanje problema sna. Posmatranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam primoran na snevanje.

Šerner nije dao samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih osobenosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju. i vrstu toga nadražaj a pri­ kaže simbolički. pošto se prema ovoj teo­ riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da fantazira o nadražaju kojim je okupirana. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­ nja. a da se pri tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­ đenje nadražaj a. organskom i nadražajnom stanju. mokraćna bešika u okruglim predmetima u vidu kese. kao što to po pravilu biva sa bolnim nadražajima. Nedostatak jedne naučno shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi granicama primene Šernerove teorije. kome se pridružio filozof Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­ tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene slike sna. po kome duša po­ stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. drugi autori — Šerner. pogo­ tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­ nim zamenama u sadržaju sna. ili uopšte samo u izdublje­ nim predmetima. kojom su se služili stari. Snevač nije apsolutno otupavljen. ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna pomoću simbolike. i to većinom na sopstvenom telu snevačevom. 1 Samo jedna četvrta mogućna reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne da sanjam. Tako slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše. tako reći u toku spavanja. I Somatski izvori sna 229 snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez efekta. a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju steUpoređi uz to K. Negodovanje što se i ovde duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­ cija mora se takođe izazvati. Postoje za svakog posmatrača vidljive i smisaone radnje snevača. slika svetlog i glatkog peciva nagotu tela. dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­ ševno i na jednu psihičku aktivnost. oklevalo se čak da se u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po mome shvatanju može polagati pravo. na nadražaj mogu probu­ diti da bih ga uklonio.. Naročito važno je da se na kraju sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­ kazuju neprikriveni. samo što se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na granice čovekovog tela. 1918). n a ­ protiv. ja se. XXXIX. nalik na krastave žabe" (str. on je verovao i da je pogodio princip. U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­ znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadražaja. on može raditi logično i sa snažnom voljom. u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima. Tako se „zubni nadražajni san" obično završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str. Lanđauer. kao treće. tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom ispunjenoj peći sa njenim hujanjem. 35). Covekovo telo kao celinu fantazija sna prikazuje kao kuću. Prema Serneru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa od kojeg nadražaj potiče. Kao što vidi­ mo. pojedini telesni organ jednim delom kuće. Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­ govorom. duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za vreme spavanja negoli u budnom stanju. 1 penice. Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna naišla na mnogo naklonosti kod autora. Tako se dakle stvara neka vrsta sanovnika kao uputstvo za tumačenje snova. — „Ove simbole san u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ.228 Tumačenje snova. Samovolja u tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena. ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. Handlungen des Schlafenden (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie. Onda je neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko . ali tako da bol ne uple­ teni u san. Pre svega. tako već Sernerov pri­ stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta da telo predstavlja kućom. ona je izgledala ekstravagantna. Ovo se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan somatskih nadražajnih izvora sna. pomoću koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim osecanjima. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba. U „zubnim nadražajnim snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem. srce u šupljim sanducima i korpama. 39.

da jedni druge napadaju. Preostaje još samo to da unutar naše teorije o snu na­ đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­ jena teorija o somatskim nadražajima sna. da voda u snu često upućuje na draženje na mokrenje. što je mogućno samo u malom broju slučajeva. da bi probudili aktivnost sna.230 Tumačenje snova. morao mnogo češće sanjati ili bi se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­ sanja za vreme takvog sna. Sasvim pravilno je da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i funkcija. Ako hoće­ mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da bi iz oka. Jer morale bi postojati dve potpuno različite vrste snova. isto tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­ ju iluzije. ali ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije. Videli smo. I Somatski izvori sna 231 cele noći. ako su od prethod­ nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedinjavaju u jednom snu. prema tome. Postav­ lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo- vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno drugačije objašnjenje. propustio sam da istaknem onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna. San. a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­ dan prema drugom. da se muški polni organ može prikazati uspravno stojećim štapom ili stubom itd. i koji se opet završava vađenjem jednog zuba: ovakve tvorevine sna. mogli pokazati da san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­ ja. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­ va. koji drugi autori nisu primenili na svoj materijal snova. a druga samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. tragova sećanja kojima smo (zbog davanja prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuelnosti. izgleda kao reakcija na sve što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao aktuelno. u kome igraju ulogu dva reda fijoka. da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­ nje. creva itd. da bi poklonili pažnju ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama. pod pretpostavkom da se između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­ stave. morali polaziti na­ ročiti nadražaji. zatim ponovo zauzimaju svoja mesta. ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­ riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­ zak. kao što već Strimpel primećuje. i to svake noći o svima organima. najverovatniji od svih. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel- . od kojih je jedna došla samo pod moje posmatranje. onda se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije nadražaja prikažemo kao objektivne. nasuprot zamućenosti drugih snova. Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o somatskim izvorima sna. da naime s vremena na vreme deluju naročiti motivi. Moguć je još jedan treći slučaj. i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži materijal za njegov sadržaj. Ako smo jednim postupkom. uva. a koje karakterišu larma i zvučna zbrka. iznete kod oba autora u velikom broju. onda je svako drugo učenje o snovima. dok snevač najzad ne sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice. onda bi se taj san. ili jedan sličan san Folkeltov. može se teško odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida". pa prema tome san prikazuje kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju na somatske nadražaje. Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća podsticanja na san. što je veoma neverovatno. videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih ostataka. Ako san o letenju predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­ nih krila pri disanju. iz zuba. isto tako da se dragoceni utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u materijalu sna prikupljaju. — osuđen i bez naročite kri­ tike. U snovima koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje. koje zanemaruje jedan tako važan istraživački postupak. Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­ nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i kao da prikrivaju nova saznanja.

pa me zato grdi. koji sedi na konju obučen u odelo od ne­ valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (verovatno da ne sedim dobro). za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za svako dugo. somatske kao i psihičke. Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom koja se nalazi blizu nje. Da kažemo malo drukčije. moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada. naime na jahanje. Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­ rima sna pridruži somatski materijal. u saradnji sa intenzitetom nadražaja.232 Tumačenje snova. uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­ nom gradu u kome ništa ne radim. gubitak apetita. u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj savlada tako da mu san ne bude prekinut. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa jesti. Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­ laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­ činiti promenljivim. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­ kazuje jedan list hartije koji sam bio našao. I \ Somatski izvori sna 233 nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­ terijal senzacija. bolan nadražaj ni izvor. a težak dnevni rad koji sam i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­ jući smetnje mome raspoloženju. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim kombinacijama. bez obzira na to na koji način je izra­ žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala određena. Ali dan ranije ja sam pa­ tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­ nim. a drugi put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti u san. koji će moći predstavljati obe vrste izvora sna. najpre ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj ulice. i baš u tom snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je spolni nadražaj u njemu postigao. ali s obzi­ rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo. Kod mene. Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­ stao pod utiskom. ali ga radije sam odvodim. vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja uzrok nastanka snova. bolje rečeno pod primoravanjem jednog bolnog nadražaja. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost za san time što su aktuelni. san ostaje ispu­ njenje želje. dok me psihički motivi oči­ gledno vrlo lako dovode do snevanja. Jašem na sivom konju. oni se sjedinjuju sa osta­ lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriaterijal za konstrukciju sna. doći će spoljašnji nadražaj do izra­ žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­ ga. Ja sam zapra­ vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo- znati objektivan. Nisam bio spo­ soban da obavljam svoje lekarske dužnosti. Tada sretnem kolegu P. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­ hač. nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama poznati psihički ostaci dana. hotel je u istoj ulici. Tako jašem između dvoje sasvim približenih teretnih kola. kao da sam samo naslonjen. I sad se na veoma inteli­ gentnom konju sve irise i više snalazim. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­ punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i konjskih sapi. to znači da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­ terijal za sadržaj sna. A san me premešta . okrenem se i hoću da sjašem. koji sam izvrstan spavač i koji upor­ no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u spavanju. Pošto sam izvesno vreme ja­ hao ulicom. mogao bih ostaviti konja da ode sam tamo. već smo čuli da je za vreme spavanja na telesne nadražaje moguć više od jednog načina reagovanja. Ovo sjedinjenje nej mora se obaviti. Ja zamišljam da jedno zajednič­ ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­ tora. odlučuje o tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­ vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživanja za vreme spavanja. i naposletku je jedan furunkul na korenu skrotuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav umor. i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne raditi. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo. najpre bojažljivo i ne­ spretno. datih u svagdašnjim okolnostima. Habitualna akcidentalna du­ bina spavanja. sedim ugod­ no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje kuće..

— Ne raditi i ne jesti. na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­ njao: umro je papa. i ja sam nastavio da spavam. Verovatno za vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­ ćen — osetio ništa od bolova. (Sabrana dela. Ja jašem na sivom konju. Neurologisches Zentralblatt 1896. to je najenergičnija negacija patnje koja je predstavi pristupačna. zamenio. otkako me je zamenio kod jedne pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije (u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao umetnik jahač). i san je pun mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­ duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je lekaru).). rekao mi je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim lekarima. „Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu". pri čemu se ponašao kao halucinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 . bilo je to usred leta. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju. boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i soli. Objašnjenje ovog kratkog. ali ja znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­ čito težak posao ne mogu dugo nastaviti. prev. i to mi nije godilo. a sa furunkulom na tom mestu svakako se ne može jahati!" I tako mu je to uspelo. koja nikad nije bila u Italiji. I i I Somatski izvori sna 235 baš u ovu aktivnost. sv. „Gore se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj koji sam imao u kući pre nego što me je P. što svakako kao etiologiju treba pret­ postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može misliti. držeći se uporno predstave ne­ spojive sa patnjama. Još dublje tu­ mačenje vodi ka seksualnim mislima sna. ulica u snu sastav­ ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­ činjenu hranu. jahača. ti se ne­ ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš na konju. naime da je u novinama kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti 1 Gen Italien = gegen Italien (Prim. ne bez istovremenog nadovezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. bio lekar. I). treba da znače aluzije sna na lepu zemlju (gen Italien1 Genitalien). Osim toga primio je i elemen­ te iz mojih putovanja po Italiji. nego mu po­ jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­ tuaciju sna i doveo do izražaja. a koja me je stvamo vodila kud god je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog 1 Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama (Abewehr-Neuropsychosen). nevizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. Jednoga jutra probudih se. voli da preko puta mene sedne na visokog konja. Prijatelj P. bol je bio zaglušen. ni inače ne sanjam o tome. sedeo sam samo jednom na konju. uostalom godinu dana starijeg od mene. U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­ čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj. Zatim su se pojavili bolni osećaji i hteli su me probuditi. i onda bez sedla. ne baš stoga što ga ne želim imati. Sećao sam se samo jednog oslonca za san. i ja se sećam šta kod jedne pacijentkinje. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­ mam furunkula na međici. ali je došao san i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje. i na mesto na kome se moj furunkul nalazi. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­ cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). na selu. Ja uopšte ne umem da jašem. u kome sam poslednji put sreo kolegu P. .234 Tumačenje snova. Moje je sedlo prema opisu obloga od kaše koji mi je omogućio da zaspim. ili trgovca kome su gubici odneli imanje. Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše da nemam" furunkule. ali to je bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­ tim. Pri daljem tumačenju vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje svađe koja se morala odigrati između mene i moga nećaka koji sad živi u Engleskoj.

ili. ne pričaju saglasno o ovom snu. U snu o gro­ fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa najjačim. ona za njih traži jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se želi i koja se sa spavanjem može složiti.236 Tumačenje snova.). 2 Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem. u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­ ne o senzacijama za vreme spavanja. i san onog stu­ denta koji je voleo dugo da spava i koji. a ne njegov narušivalac. Aktuelna senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­ nost. i svaki 1 Kašljati se na nemačkom kaže husten. ali već ovde mo­ žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu objektivnih spoljnih nadražaja. . Otuda sličnost u recima Hussyatin i husten (Prim. na koju se svesno Ja koncentrisalo i koja. U izvesnom smislu svi sno­ vi su snovi komoditeta. ovaj san Napoleona. to je samo sećanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da 2 ga omete. onda se u tome naročito jasno pojavljuje težnja. pri čemu je svoje bolove podmetnula jednom strancu. Iz­ gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da sebe načini analgičnom. prvi konzul prasak paklene mašine koja eksplodira upliće u jedan san o bitci. jedno popodne zaspi. koji je. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. Ovo shvatanje opravdaćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima koji bude. Rajhu u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­ kursa. a koji su psihičke vrste. predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju. ali time otkriva jednu od tajni snevanja uopšte. uostalom. pun misli o svom prvom velikom kon­ kursu. ali on ume da želju za hranom pomeri natrag. ili pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne. I ako. kad ga je gazdarica probudila da mora u bolnicu. pre nego što se budi. ali i najjače potisnutim pokretima dušev­ nog života. mora se svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna.1 Uporedimo sad. sanja da se nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje sa motivacijom: Kad sam već u bolnici. a želja koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna. San je bio reakcija moje potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni Tirolci hteli da me probude. zajedno sa cenzurom sna i „sekun­ darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti. San je čuvar spa­ vanja. ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da stvori želju. treće. ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće. Jedan mlad advokat koji. Jedan od takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je somatski nadražaj verovatno jedini izvor sna. Ovaj poslednji san si­ gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno priznaje motiv svoga snevanja. kao što je to slučaj o kome priča Garnije (Garnier). kako snažno kašlje. bio izvanredan spavač. oni služe nameri da san na­ stave umesto da snevača probude. Među snovima pomenutim u predstojećim odeljcima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti za preradu takozvanih nervnih nadražaja. Zelja za spavanjem. i da bezazle­ nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu. Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi. prev. ako mora da ih prizna. i nastavio da spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje. ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­ čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume. Napoleon može i dalje da spava. prvo. koja pati od bronhijalnog katara. ne moram ustajati da bih onamo otišao. On sanja o izvesnom G. Ali u toku prepodneva pitala me je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo. I Somatski izvori sna 237 Njegove Svetosti. Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima. Duša se ili uopšte ne brine o povodima za senzacije za vreme spavanja. ali sam sad svoj san razumeo. ponaša se sasvim slično kao veliki Napoleon. Ja sam im se osvetio zaključkom koji stvara sadržinu sna. sve do čežnje deteta za majčinim grudima.

onda se savladana inhibicija drugog si­ stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. koja nam je u psihoneurotici potrebna. ne mislimo možda na istorijsku kon­ stataciju. . A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja ipak izvrši. U ovom krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­ na ne baš aktuelna želja. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. pri čemu odgovara potisnutom libidu. kao što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena zamena. redovno prisutna želja i uvek ista želja za spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga. Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­ žnju na sebe. Jer ako je ševa. Među tu­ mačenjima nadražaja koji su. A ovde moramo ponovo priznati. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u njima somatski element diktira sadržinu sna. Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu snova straha. psihoneurotičan strah. kao i čitav san straha. da je to jedan akt koji skreće sa normalnog psihičkog procesa. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­ njenje izaziva neprijatnost. Tako je sve nedvo­ smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji. tako reći. Kakav odnos ova opšta. Kao što smo rekli. jezgro u njegovom mate­ rijalu traži ispunjenje želje. naime. on može voditi poreklo iz psihoseksualnih nadražaja. teorija o potiskivanju. stoga se od svih uopšte mo­ gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje za spavanjem. Ako je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­ tera. postavilo bi zahtev da spavanju načini kraj. Jezik pogađa tačno kad govori o „suzbijanju" takvih imuplsa. tvrdi da takve potisnute želje još postoje. A san nema druge alter­ native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­ ciji kao ispunjenu. da je takvih želja bilo i da su one zatim bile uništene. onda oni — pod uslovom da je njihov rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­ stu tačku za stvaranje sna. za koje je duša za vreme spavanja svakako sposobna. Da sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode. prema tome. polagalo bi pravo na aktivno interesovanje.238 Tumačenje snova. Strah u snu može biti. Kad ka­ žemo: postoje. u duševnom životu postoje potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Psihičko pripremanje koje omogućava da se takve potisnute želje probiju do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu. Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­ limo — izgovor. i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje želje u obliku snova sa energično potisnutim željama. stavljen pred zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. onda rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­ njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje prisutnom cenzurom. ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­ sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­ među njih postoji. Ali u želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spoljnjeg nadražaja. na sličan način kao (vidi gore) što se traže posredujuće predstave između dva psihička nadraža­ ja sna. i mi se nala­ zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­ cije sna ne uspeva. ali u isto vreme i jedna inhibicija koja na njima leži. ima značenje jednog neurotičkog simptoma. I Somatski izvori sna 239 vspeli san je ispunjenje te želje. on je. dopušteni izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­ kretima želje koji vrebaju u duši. Tada ovaj strah. to će biti predmet jednog drugog raspravljanja. dok jedna druga grupa ovih za teoriju želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi mehanizam. onda je to kraj ljubavne noći. Pravilno tumačenje. što izgleda kontradiktor­ no. Ali u ostalim snovima straha osećanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja). koje će odgovarati tom jezgru. on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­ ranje sna.

pošto je oslobođena od potiskivanja. Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­ šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima. Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. a u drugom slučaju ne. ali indiferentni utisci preostali od prethodnoga dana. Možemo kazati da je u p r v o m slu­ čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko tumačenje. J e d ­ nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo značiti osećanje sprečenosti. koji se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim. dat somatskim nadražajima ne preteranog intenziteta. ili se može savladati. može se pretvoriti u suprotno. Osim toga. u slučaju kad postoji uniformni i obilan materijal. Ja. da se čovek ne može p o ­ k r e n u t i s mesta. ona onu d r u g u i u snu ukida. I Somatski izvori sna 241 koji bi. Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u snu. preostala od prethodnog dana. stojim nepomično na stepenicama i ne mogu da se pomerim. i tako. tako mi izgleda. pa od njega zatraži da iz njega stvori jedno umetničko delo. cenestetička osećanja. Međutim. a zadržavajući d r u ­ gi deo. Ja se stidim. U obe g r u p e snova sa­ držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­ držina predstava. na primer. tada i veličina kamena. Nije teško sjediniti oba prividno odvojena slučaja. da su snevani iz psihičkih motiva. mislim da se oni do­ vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora sna. doveli do sličnih oslobođenja straha. Odabrana dela. izazvani organskim nadražajima (nadražaj gonjenja na mokrenje. po m o m mišljenju. one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja. I samo na taj način. ako je neprijatno. Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne stvarnosti. ne pojavljuje u svima sno­ vima i svake noći. naime. Ona to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­ n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen u sadržaju. a u d r u g o m sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je prati. 1 Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. S njima se postupa kao sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci. da se nešto ne može u r a d i t i itd. polucijski snovi) naročito pogodni da demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova. sadržina koja je bila potisnuta može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­ je odgovara s t r a h u . radujem se što se stepenicama mogu tako spretno penjati. m a d a je sve psi­ hički determinisano. igraju ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju igraju recentni. mi možemo objasniti činje­ nicu da se sadržaj sna. ako nisu neobičnog intenziteta. obe su međusobno tesno povezane. VI . hoću da požurim i sad se po­ javljuje ovaj osećaj sprečenosti.240 Tumačenje snova. senzacije za vreme spavanja). uklanja puštanje straha. somatski izvori n a d r a živanja za v r e m e spavanja (to jest. u j e d n o m slučaju somatski determinisani s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava. komad oniksa. povezuju ih nesumnjivo sa psihič­ k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove. Ako je jedna od njih aktuelna. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a 1 Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni snovi buđenja. dok u drugom slučaju. Odjednom primećujem da niz stepenice silazi jedna služavka. Pri tom svaki put preska­ čem po tri stepenice. Da upotrebimo j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­ n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je. Tako. u m e t n i k se samo pridržava one ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. ističući jedan deo materijala kao odgo­ varajući njenom sopstvenom biću. suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje način na koji ima biti upotrebljavan. i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­ me predstavljena. dakle da mi ide u susret. 16 Fro^d. kao što je na p r i m e r m e r m e r ili peščar. Sledeće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­ potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­ penica na jedan viši sprat.

kao za potvrdu ove činjenice. Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu. nisu stepenice u mojoj kući. zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade ne uživam baš glas nekog velikog čistunca. koje je san stopio u jednu tvo­ revinu. ja sam žurno svršio sa posetom kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­ nas već da očiste cipele. odložio kravatu i manžetne. Takođe mi danima odriče uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. ja se pe­ njem stepenicama u spavaću sobu. Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­ nja stepenicama. što sam spreman da joj priznam. Naročito stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo biti uzrok ove sadržine sna jer. i kad je to konstatovala. obično me na stepe­ nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­ penice. mi nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržine sna. Katar ždrela i srča­ ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­ šenja. međutim. Kao i obično. tj. Dalje je ovaj način penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u drugom delu sna. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i moja radna soba. uostalom već u snu priznato ispu­ njenje želje. namćorasta i nimalo privlačna. On mi pokazuje — za što dokaz nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom savršenstvu. ali sa istinktom za čistoću. pre nego što uđete u sobu. Pominjem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­ da gde za njima oseća potrebu neko stanje. I Tipični snovi 243 koja su među sobom povezana samo stepenicama spolja. u snu se od toga stvorio jedan viši. ali kao obično. u jednoj kući kao i u drugoj. kako lakih nogu jurim stepenicama. Na dan pre sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­ žavke. tek oso­ ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje se mesto misli. u ovoj stvari zauzima drugo gledište. devojka o kojoj sanjam starija je od mene. a sprat više su stambene prostorije. Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja na stepenicama postoji uska veza. Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za kasnije. onda je jasno čujem kako gunđa. Ona vreba na mene. nego da treba da se omogući postavljanjem jedne pljuvaonice. Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­ ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­ puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter. naime. pomislite samo na letenje u snu! Stepenice kojima idem. U oba ova sprata. raskomotio sam kragnu. Na ova pitanja ne pada mi sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući obavljam svoju jutarnju posetu. kada budem u stanju da ispričam odakle do­ lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. trenutak ranije. Domaćica zgrade. najpre ja ih ne prepoznajem. Kad u kasne sate završim svoj posao dole. a ja zastupam gledište da održavanje čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun. D TIPIČNI SNOVI Uglavnom. vi­ deo sam samog sebe. Uveče pre ovog sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deranžiranoj toaleti. neodređeni stepen neobučenosti.242 Tumačenje snova. jer lakoćom ovog uspeha često sam se tešio zbog stanja rada moga srca." 1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti. takođe jedna starija i džandrljiva osoba. da li ću opet sebi dozvo­ liti pomenutu slobodu. Ova osoba je služavka one stare dame koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­ nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se penjem. a time je praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja 16* . ne nalazi se nijedna pljuvaonica.

244

Tumačenje snova, I
1

Tipični snovi

245

sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­ gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­ pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­ čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova. Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­ stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­ bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo priznati da se naša veština baš na ovom materijalu ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­ če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti uz njihovu pomoć. Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­ snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­ spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za ono kasnije mesto u svojoj knjizi. a) San nelagodnosti zbog nagosti San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može primeniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­ ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je snevač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja sna (Vidi dole).

pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu osećamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­ nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­ nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu. Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna. Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji", ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodevenost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­ nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­ gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje protivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­ vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično." Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­ no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano ukočena lica. To podstiče na razmišljanje. Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­ mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­ slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­ njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-

246

Tumačenje snova, I

Tipični

snovi

247

gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime, postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­ znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripoveda o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupoceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i zaplašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­ kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­ revu nagost uopšte i ne primećuju. A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna. Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­ stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­ sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali, kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to nerazumevanje u određivanju definitivnog oblika koji san prima mora se smatrati za jedan od faktora u definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­ zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­ ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­ je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­ držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­ stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neurotičara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinjstva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft

ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­ ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo, udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa: „Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­ kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­ vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­ jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­ ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­ gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­ vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­ puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibicionista. Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­ stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­ činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­ razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preistorijskog perioda do otprilike završene treće godine) sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­ hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su 2 dakle ekshibicioni snovi.
1 A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi". 2 Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu

248

Tumačenje snova, I

Tipični snowi

249

Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan primer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­ stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posmatrače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ubeđenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi" nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­ koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­ nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani, ljudi", čiji je identitet neobično neodređen. Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi. O osećanju sputanosti govorićemo još jednom kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­ flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­ ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od „tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali. 1 To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo „ćele porodice".

Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces menjanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­ nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­ javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­ gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­ dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­ jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­ kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i večitog bića čovečanstva." Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca, to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih, probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­ stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču o Nauzikaji redovno pretvara u san straha. Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­ nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­ zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje

roditelji ili brat i sestra. javljati se (o duhovima). 1 P) Snovi o smrti dragih osoba Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­ pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­ gi rođak. i pošto na ovom mestu mogu očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju. da je afektna sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je pogodilo predstavnu sadržinu. A u osnovi onih snova koji vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja me je negovala od nekog termina u vreme dojenja pa sve dok mi nije bilo dve i po godine. Snove prve grupe možemo ostaviti po strani. deca itd. Treppenwitz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit odgovor".): I ovde je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati. Ova želja. Ovde primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada manifestnoj. To ne znači da je ona svom malom nećaku želela smrt. U jed­ noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve misli. kao što smo saznali. Kod ove vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante: jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio od svoje majke bila je stara i ružna žena. kao jedan slog. San koji oni uključuju mora spadati u istu vezu. I to zaista mogu sebi da prebacim. I Tipični snovi 251 o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­ ni. nego san samo prikriva. pripadaju jednoj jedinici koju treba pogoditi. na „esprit d'escalier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). da su određeni za to da pokriju bilo koju drugu želju. poklonilo svoju ljubav. onu istu koju je jednom ranije. isto tako kao što a i b. Ako ih analiziramo. Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. prema zaključcima koje smem da izvodim iz mojih snova. prev. koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­ bom na mrtvačkom odru. ranije pomenutim. nego latentnoj sadržini sna. dakle. oni nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. Slično stoji stvar i sa snovima koji se odnose jedan na drugi. i drugu kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja. posle slično duge pauze. „duh što se javlja na stepenicama". ona stiče pravo na to da s njom u snu postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice. želju da dotična osoba umre. i u mojoj svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na nju. na izgled bez međusobne veze. spuken ~ . njeno prebacivanje da sam isprljao tepih. budući da Spuken pokazuje aktivnost duhova. u svojim postupcima ona nije uvek bila najljubaznija prema meni.250 Tumačenje STiova. želju da izvesnu voljenu osobu posle dugog lišavanja ponovo vidi. koja predstavlja pravu sadržinu sna. Esprit d'escalier je. ali veoma pametna i sposobna. A Treppenwitz je dobilo i gornje značenje. uprkos njenim lošim postupcima. koje sam na­ pisao jedno pored drugoga. ako slede nepo­ sredno jedna drugoj. Tako je i sa snom tetke. treba da se izgovore kao ab. Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan afekt. pomaže da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima. Pomenuti san o stepenica­ ma izvađen je iz jednog niza snova. i morao sam da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­ zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­ stoću. tako da se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti. pa taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­ me spavanja. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni rad nastavi. ponovo ugle­ dala kraj lesa jednog drugog nećaka. moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­ široj mogućnoj osnovi. A da li je da­ dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. što im sadržaj pokazuje. utvarati se. Baš kao i u snu: sve ispreturano! 1 Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf der Treppe spucken) odvelo je. u slobodnom prevođenju. ne daje nikakav po­ vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća. Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspitačici. čiji su mi ostali članovi poznati po tumačenju. naći ćemo da znače nešto drugo no što sadrže. Ti snovi znače.

najpre. očigledno se radi o nekom inhibiranju u razvoju. 1909. koji su sada nežni prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­ mažu. sveska VII). I. prev. još u toku životnih perioda koje uračunavamo u detinjstvo. ono je neodgo­ vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i pred krivičnim zakonom. ovi bi mogli isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­ šnjosti nemaju takvih želja. da će. brat ili sestra. Moralnost. mlađe je ginulo u nemoćnom besu prema starijem. onde rado govorimo o „degeneraciji". i sama odrasla i postala gravidna ugle­ dala se samo na primer svoje majke. 1 Pogledajmo. Teorija snova ne traži tako mno­ go. Kad je. ona se zadovoljava samo time da zaključi da im je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. i pošto tako često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi poreklo još iz detinjstva. Starije dete je zlostav­ ljalo mlađe.). klevetalo ga. Ali zato dete mi ne nazivamo „lošim". A gde je pri­ marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slogische Forschungen sv. Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu umrli otac ili majka.252 Tumačenje snova. jedno sekundarno Ja stvoriti sloj iznad primarnog i zakočiti ga. u malog egoiste pro­ buditi altruističke pobude i moral. Dete je apso­ lutno egoističko. ostaloj deci. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­ mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­ stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva između braće i sestara među odraslim. svaka­ ko. sv. Možda za teoriju sna nije sporedno ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko sećanje iz najranijeg detinjstva. I to s pravom. Roditelji kažu da se deca ne podnose. Nije teško uvideti da je i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. jer mi mo­ žemo očekivati da će se. odnos dece prema njihovoj braći i sestrama. ono svoje potrebe oseća intenzivno i bezobzirno teži da ih zadovolji. a ne mogu da nađu razlog za to. pa je svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt. VTI). ili su mu se prvi pokreti želje za slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog ugnjetača. otimalo mu igračke. mi ga zovemo „nevaljalim". i „O infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela. to se više ne može sigurno utvr­ diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji je plod postala pala u teško neraspoloženje. Sabrana dela. ponovo bude u izvestan ži­ vot. naslagane i potisnute želje kojima ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu. ili da je odvajkada postoja­ la. ma i malo. XI verz. po recima Majnertovim (Mevnert). Gde je razvoj ove moralnosti izo­ stao. I Tipični snovi 253 Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao ispunjene nisu uvek aktuelne želje. Snevačica je kao malo dete — kada. doprineti smirivanju onih koji ovo napadaju. i u prvom redu protiv svoje braće i sestara. Vidi Homer. zavidelo mu i plašilo ga se. odbačene. * Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo . zatim. čim popiju malo krvi. Zato moram ponovo rekonstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog života. nego su kao seni u Odiseji1 koje se. Odiseja. ne nastaje istovremeno na celoj liniji. živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­ nom neprijateljstvu s njima. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom detetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­ uvijeno priznata. To mogu biti i protekle. naročito prema svo­ jim suparnicima. Ali ja se plašim da će ovo ograničenje. One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­ šem shvatanju. a i bezmoralni period detinjstva kod pojedinih individua traje različito dugo. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi. na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još 2 pokazuje. onda takav san ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač njima želi smrt sada. 97 i na više mesta (Prim.

Dete posmatra došljaka i onda od­ lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom. tamo može oboljenjem od histerije bar jednim delom biti ponovo otkriven. zašto mi je bio potreban brat? I ne samo što je bio nekoristan. koje će uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi. a koje se u snovima mogu realizovati. Kad god se povede reč o njoj. i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­ tiri godine mlađom sestrom. I Tipični snovi 255 jem. Mnoge osobe. dete je ponovo svu nežnost u kući Troipogođišnji Hans. 2 Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­ sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­ telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabeležena u psihoanalitičkoj literaturi. da umre. suviše ma(l)a. Znam za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci. Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat. Doduše. ubrzo posle rođenja jedne se­ stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu." U toku Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu se u porodici brzo zaboraviti. a o kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi. Od jedne dame koju dobro pozna­ jem. čija je samovlada posle petnaest meseci pojavom jedne suparnice bila ometena. koja su na svet dola­ zila ubrzo jedno za drugim. godinu i po dana kasnije.254 Tumačenje snova. on se umeša u razgovor i ljutito uzvikuje: „Suviše ma(l)a. Kod određenog inter­ vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu. i to u veoma jakoj i veoma razgovetnoj meri. tu je bio još jedan Adolf. sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola prostora tako da smo se morali gurati nogama. čija je fobija predmet analize u ranije pomenutoj publikaciji. ali psihoanalitičko istraživa­ nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma značajni." 1 . Slaganje takozvanog histeričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg deteta upravo pada u oči. propustio sam priliku za takva posmatranja. a sad dolazi jedno novo koje je poslala roda." U svojoj neurozi. odgovara jednoj nadmoralnosti. zar tu nije korektno da naš ljubimac u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­ binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­ me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­ nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija razlike u godinama starosti. nežno dete. Ali je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom odnosu prema mlađoj braći i sestrama. Prinudna neuroza. Kad su mu sestrica ili bratić stvar­ no ubrzo nestali. Deca su u ovim godinama sposobna da budu ljubomorna. sad mu se objavljuje da je roda donela jedno novo dete. kao pojačavajuće opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se ponovo budi. P r i tom je Hans dobroćudno. 1 koncentrisalo na sebe. Za svoje potrebe bio sam dovoljan. nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje protiv njih. ako su me vo­ zili u kolicima. 2 Kod moje sopstvene dece. Ako sam dosađivao baki. Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. koje danas vole svoju braću i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­ nima. Naročito prirodno i naivno je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­ sao pesnik Špiteler: „Uostalom. jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­ nosi ništa dobro. Dete je dotle bilo jedinac. ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­ dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­ tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. hteo je i on da joj dosađuje. dakle. ponekad je čak i smetao. znam da je na vest o njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". još manje zbog čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene. priznaje neuvijeno želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu. ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­ ma svojoj sestrici. sada to nadoknađujem kod svog malog nećaka. naprotiv. njegovo neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. Ako dete tek kasnije treba da dođe do toga saznanja. da joj ljubi ruku i da je miluje." 1 Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca treba da očekuje.

Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. pomislimo samo. Kad sam jednom za vreme seanse. Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam primetio. jasno ukazuje na leptire kao da je ista misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­ rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima leptira. I Tipični snovi 257 poslednjih meseci. Dete ništa ne zna o strahotama tru­ ljenja. tada najmlađe dete. kao što je umro Franc". i koji je kasnije više puta ponovo sa­ njala. poleteše sa zemlje i izgubiše se.256 Tumačenje snova. ona je odgovorila da nikad nije imala takve snove. ali zašto ne dolazi kući na večeru. o strahotama beskrajnog ništa. ali kako to da dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt. kao da se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o „smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo reč. vraćajući se iz posete Prirodno-istorijskom muzeju. sve njena braća. ni kod jedne od mojih pacijentkinja. jedina u ovak­ voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi. sestre. ostaje sama. tobože. Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­ jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­ strama. koje odrastao čovek. o smrzavanju u hladnom grobu. a ) . Strah od smrti detetu je stran. to sebi ne mogu da objasnim. a posle toga samo još nešto malo drugog što bi bilo zajedničko. U svakoj pogodnoj prilici on podseća na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­ ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem detetu: „Je li." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju ovoga sna. nije imao nikakve veze: san koji je sanjala prvi put. koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­ toma koji je bio na dnevnom redu. tvorac 1 Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­ jući! kritiku svoje sestre (1. Još sa osam godina dete. „Gomila dece. na primer. svakako treba i to priznati. otkako se dete svojim izvanrednim razvojem otelo ovom nipodaštavanju. 1912—1918. na moje iznena­ đenje. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji s prvim. tako loše pod­ nosi u svojim predstavama. Prilikom smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici — biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­ nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru? Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­ staju anđelčići. tako te mnogo volim. umrećeš. kad joj je bilo četiri godine. On pretpostavlja da ona ne može da govori zato što nema zuba. 17 Projđ. sa naslovom „Deč­ ja duša" u časopisu „Imago". Odjed­ nom oni dobiše krila. sa koje odleću. pri čemu jadnu majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj život ne produžava iznad godina detinjstva. i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš." — Dalji materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju rediguje gospođa dr v. može da kaže svojoj majci: „Marna. to Lucija još ne može da razume?". jednoj dami objasnio ovo stanje stvari. Odabrana đela. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako može objasniti kao potvrda pravila. Lucija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine. uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja 1 predstava o smrti na našu! 1 Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sledeću izjavu: „Što je otac umro. Naša mala devojčica. Zeitschrift fiir Anwendung des Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften. a za nas neće biti teško da u njemu pre­ poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala. to razumem. braća i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. on ume druk­ čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje toliku pažnju. anđela. Hug — Hellmuth. U snu posle ovoga objašnjenja sva braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je glavno — odletela su. VI . kad jednom umreš. kao što svedoče svi mitovi o zagrobnom svetu. Sveska I—V. ja ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te mogu uvek.

To što dete od­ sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su mnoge majke. U najnižim kao i u najvišim sloje­ vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­ no se povlači ispred ostalih interesa. Mi se. uslovi za ostva­ renje želja. uostalom. i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može dozirati. Meni se čini da svetost koju smo pripisali propisima deset božjih zapovesti. da li odlaskom na put. I Tipični snovi 259 „Umreti" za dete. pošteđeno da vidi scene patnji pre smrti. ma na koji način. dakle. znači koliko i „otići". „Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne". dak­ le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca. ali prevaga u naznačenom smislu jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom od opšteg značaja. mo­ žda. jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte božje zapovesti. „onda će se opet vratiti. pa je neko vreme posle toga i njegova majka umrla. Dete je stvaralo teškoće pri jelu i osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­ ski posmatra.A zašto baš mrtva?". koje ne mogu proći cenzuru. kao što to u analizi otkrivamo. 1 Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­ gova dadilja bila otpuštena. odnosno suparnicu. Mračni izveštaji koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­ žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­ ditelja koga voli.258 Tumačenje snova. ipak. a devojčica u majci gleda svog suparnika. otpuštanjem. iste kao i želje odraslog čoveka izražene na isti način. čije bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih motiva? Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač. Dete ne razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva. onda izgleda da su je deca najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se sećaju mrtve. i bol kad bi se posle višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­ tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu pitala za majku. i ono što nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu. uprkos razlici u sadržini želja u deteta. Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego1 Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­ jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti odsutan" i „biti mrtav". oba događaja leže u jednom redu jedan iznad drugog. otup­ ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. Ja to ne mogu tvrditi kao nešto redovno. „sa čije se teritorije nijedan putnik više ne vraća". čije bi im odstranjenje moglo biti samo od koristi. Treba odvojiti ono što od ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta. na svoju žalost. A ako je ona zaista otputovala u onu „neotkrivenu zemlju". Ako dete. ne smetati više onima što su ostali u životu." Za neograničeno samoljublje (narcizam) deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae maiestatis. onda ne postoji ništa što bi ga sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje je mrtvo. onda za njegovo sećanje. a žensko dete o smrti matere. kao da dečak u ocu. Zadržimo se. „Jozefina treba da bude mrtva". ima motiva da želi odsustvo jed­ nog drugog deteta. 17* 1 / • . izjavi zato ona svom ocu. odgovori dete. najpre. dekaloga. I psihička reakcija na san u kome se želi smrt dokazuje da su. dati su u najvećoj meri. one. koje je. izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­ jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­ rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju darovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba. 1 Odnosi se tako — grubo rečeno — kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna naklonost. osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­ je između roditelja i dece. upita otac stišavajući je. . Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­ struoznu.. na relaciji izme­ đu oca i sina. U odnosu između roditelja i dece leži skriven više nego jedan povod za neprijateljstvo. otuđenjem ili smrću.

Jed­ na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­ ka koristi priliku. Ako mali dečak sme da spava pored svo- . da majka podržava sinove. — O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank. nego znači i to da se u svemu ostalom popušta njegovoj volji. a neke od njih možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. Takođe smo. utoliko više mora sin kao po­ zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja. Dete vrlo dobro primećuje ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje da posle očeve smrti sam dođe na vlast. itd. izvesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi mlade kćeri. Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti koje imaju deca mi obično previđamo. i kad majku njena odrasla kći podseti na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih prava. želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­ ranijeg detinjstva. i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar na njegovo mesto. Biti vo­ ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­ voljenje neke naročite potrebe. pa onda mora tatica da se sa mnom ože­ ni i ja ću biti njegova žena. Pri tome učimo da se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne želje dečakove važe za majku. I tako ono ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­ lazi od roditelja. Mit o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden). direktno izjavljuje: „Sad mamica može malo da ode. kad majku pozovu od stola. dok žudi za seksual­ nom slobodom. i koliko je malo detetu po­ trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću. Sek­ sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja. Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­ jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­ ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno postao nešto u što se ne može dirati. dok oboje strogo rade na vaspitanju mališana. i svaki pesnik je siguran da će postići efekat ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina bude stavio u prvi plan u svojim pričama. Karlo. „Sad ću ja biti mama. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis patris familiae koja je u našem društvu veoma antikvirana. na osnovu prethodnih izlaganja. Ukoliko je otac u staroj porodici neograničeni je vladao. Kronos guta svoju decu. leže pred svačijim oči­ ma. Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­ tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u analizama sprovedenim kod njih. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde"." U dečjem životu ova želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku nežno voli. ako se njegov izbor između roditelja poklapa sa izborom roditelja. a majka za devojčicu suparnicom koja smeta. Otac tako za dečaka postaje suparnik koji smeta. I Tipični snovi 261 društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­ stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom ie ona iskorišćavana. 1912. Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri godine. 5. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­ bodu. gde god njihov sud nije zaluđen magijom. da se proglasi njenom naslednicom. i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dichtung und Sage). Svi ovi odnosi.260 Tumačenje snova. spremni na to da će se 1 Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. otpri­ like onako kao što to radi vepar sa leglom svinjemajke. Prema dru­ gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. Povodi za konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći odraste i u majci nalazi čuvara. 1909. očigledno. hoćeš li još malo povrća? Uzmi. Još u našoj građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­ trebna obično pomaže da se može razviti prirodna klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu leži. to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. molim te". kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­ čito providan.

Zatim je došlo jasno. da svoju majku vidi mrtvu. zatim. kad je normalno stanje još više ojačalo. morala je da požuri kući da bi se uverila da je majka još živa. kao deka na primer. tukla ju je i grdila čim bi se približila njenoj postelji. pokazala je bolesnica naročitu odvratnost prema svojoj majci. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće javljale su se histerične fobije. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine. u toj fazi počeo sam sa lečenjem i analizirao njene snove. naravno. on je pokazivao u tako reći mnogojezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­ hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio. U zbu­ njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­ hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu. ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­ činom smrću. ali nešto apatično stanje sa veo­ ma uznemirujućim snovima. čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije žene. On je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze za svoj alibi. pa posle očevog povrat­ ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi koja mu se mnogo manje dopada. ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­ meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara. po­ buna bila suzbijena. kad je. Tek što sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­ nog detinjstva. može se kod njega vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­ tan. prev. i onda majku iz­ nose mrtvu iz kuće. Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­ hička stanja. njenoj majci je. U sumanutoj zbunjenosti. zatim nešto pade. ako bi možda bila podignuta optužba protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do- . čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini sede za stolom. najmučnija među nji­ ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo. nije mogao da izlazi na ulicu. „Luchsaug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim malo dete.262 Tumačenje snova. a ona mi već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. uvek su odsutni. i da zbog ovog sna mora misliti da je se rođaci groze. a vladavina cenzure ponovo us­ postavljena. gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze. ili ona pade. jer ga je mučila briga da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio je veoma poučan. I Tipični snoui 263 je majke čim otac ode na put. Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka koji. nastupilo prvo smirenje. Gde god bi se nalazila. kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje drage i lepe mame. U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje majke. nije po­ znato. Jedan velik broj snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene majke. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs). nije bilo nikakve sumnje o smislu ovih snova. kojom je bo„Luchs" = ris. Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje neizbežno kao tumačenje sna želje. Jednog dana nala­ zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­ vu. dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen. oni me se mo­ raju groziti. pao crep sa krova na glavu tako da je jako krvarila. dok je prema jednoj mnogo starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna. 1 lest počela.). Ona kaže: Ne želim više da vidim svoje rođake. A jedno sredstvo u postizanju te želje jeste očigledno kad je otac mrtav. Onda gotovo bez prelaska priča da se seća jednoga sna čije joj značenje. pri čemu gorko plače. kad je detetu bilo tri go­ dine. jer je dečaka iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi. (Prim. ne vraćaju se nikad više. prema tome bilo: risovo oko. Luchsauge bi. svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno snažno.

U potvrdu ovoga saznanja predao nam je stari vek jednu legendu. Analiza — koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­ pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca. . koju sam izneo. i sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve ćerke. Ali ja ne verujem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­ raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih osobeno. njeno tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­ đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja ljudi kojima preti nesreća. mržnja prema drugom roditelju. kasnije tragedije sudbine ostale su bez. Ovde po­ činje Sofoklova tragedija. u znak zahvalnosti za to. logično. Potresen strahotama koje je nesvesno počinio. a to shvatanje potpoma­ žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci. naravno. a da se to u duši većine dece zbiva manje jasno i manje intenzivno. Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste. Ali gledaoci su netronuti posmatrali kako se na njima. A gde se on nalazi? „Gde je taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?" (stih 109). Dete bude spašeno i kao kraljević odra- ste na nekom stranom dvoru. Moderni pi­ sci. ima isto tako opštu važnost. Čovek koji je bio u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa vrha jedne planine. kad mu je bilo sedam godina. dok nije izbila kuga. Edip upita proročište i od njega dobije savet da izbegava svoj zavičaj. njemu se svakako može poverovati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani za njega. koji je tako značajan za odre­ đivanje simptoma kasnije neuroze. nesiguran u svoje pore­ klo. uprkos svem odupiranju nevinih ljudi. izvršava prokletstvo ili pro­ ročanstvo. Edip samoga sebe oslepi i napušta zavičaj. koja je Tebancima dala povod da ponovo pitaju proročište za savet. Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­ nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću •— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize •— da je Edip sam Lajev ubica. pokušavali su da postignu jedno slično tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli sa fabulom koju su sami pronašli. jer će morati da postane ubica svoga oca i muž svoje majke. čija opšta i duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako hipoteza u vezi sa psihologijom dece. I Tipični snovi 265 godilo. na njegovo iznenađenje svesno ispoljili. da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom stepenu. gde rešava zagonetku Sfinge koja mu preprečava put i. Posle te­ ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj godini života opsesija samoprebacivanja. a kao nagradu dobij a Jokastu za ženu. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. pripadaju bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima stvorenim u ono doba. Zatim dolazi pred grad Tebu. ali ujedno i sin ubije­ noga kralja i Jokaste. koja se u vidu one fobije prenela na strance. dejstva. odanost u volju božanstva. koji su se. Dugo vlada u miru i dostojanstvu.264 Tumačenje snova. Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena drama Sofokla. vode poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­ ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom životu svih kasnijih psihoneurotičara. Na putu iz svog tobo­ žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije ga u svađi koja se brzo zametnula. Glasnici donose vest da će kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­ lje. uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­ seni posmatrač da nauči iz te tragedije. pošto je neko proro­ čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin jednom ubiti. i zaljubljenost u jednog. Edip biva kao odojče prognan. taj je onda u pravu da se zatvori u svoje sobe. Mnogo je verovatnije. bude od Tebanaca izabran za kralja. Proročanstvo je ispunjeno. ali koji.

266

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

267

Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­ nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje, nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­ ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­ izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom, pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je, možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­ nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­ ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­ ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­ stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­ na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­ rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost, u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze. Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip, koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti, čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj. Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!" Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­ stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
1

Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost, koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­ dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­ tinjstva. 1 Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­ nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­ njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofoklove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­ šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proročišta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­ njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači: „Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je rodila: Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života." (Stih 955 s.s.) San o seksualnom opštenju sa majkom imali su isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi, koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od1 Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­ nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost. Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago", I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­ čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje istorije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '

268

Tumačenje snova, I

Tipični snovi

269

raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja, tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samokažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­ va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­ nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­ terijalu kao i na svakom drugom. Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina, Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­ diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­ ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­ či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­ no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dejstva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se, čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­ gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­ puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­ znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­ kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­ ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima, pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­ lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­ sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­ ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski, čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je

njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromišljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizovanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega, na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama savesti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­ ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesnikovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­ mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­ tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru (1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­ sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­ vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­ tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­ ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom, pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen (Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­ ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom

270

Tumačenje

snova,

I

Tipični snovi

271

mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­ pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1 Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­ gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­ zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sledeća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­ skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­ slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli, onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se, sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se može lako resiti. Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­ ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­ tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­ zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro1 Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shvatanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­ pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspirovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­ stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Makbet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psychoanalytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV, 1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov Makbet, u „Imago" V, 1918.

pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili delimično savladana, dok je, s druge strane, preovlađivanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­ staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.

**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­ rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­ ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­ gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko primera koji se protive ovom tvrđenju. I Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video, je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­ den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je pojela nije video.1
1 I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i preterano u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik, da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti, ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­ novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere, zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­ turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neumerenostima i preteranostima.

naprotiv. samo podmetnuti. i tada je moja žena primetila da iz­ gleda umoran i malaksao. a za takvu dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­ voda? Moja analiza. i bili smo srećni što smo ostali čitavi. da­ kle. iskusio ovu kuru gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­ ma naređenju lekara. udaljenu nekoliko sati od našeg mesta. Nema nikakve sumnje da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan tako bogat obed. i pored toga — u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on im daje poklone. ono dolazi do izražaja već u snu. Ja sam. i oni po­ krivaju mene i mog najstarijeg sina. IV Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja se kriju iza nežne brige pruža sledeći san: Moj prijatelj Oto izgleda loše. trajnog go­ vornika nemačke opstrukcije u parlamentu. i to na obed sa pečenjem. Odabrana đela. Vaspitanje je počelo kod njega da deluje. Ali pošto zna da mu je to zabranjeno. mo­ nografije o svetskoj istoriji. leci ih uspešno kad se razbole. onaj miop. daje sledeći materijal iz jednog događaja koji se desio pre šest godina. Onog dana kad sam sanjao bio je kod nas u poseti.).272 Tumačenje snova. On je. ne usuđuje se da uradi ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­ dama moje male Ane): da sam sedne za sto. jer već godinama bdi nad zdravljem moje dece. Stanje stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­ cijente na psihičko lečenje. taman je u licu i oči su mu ispale napolje. gde smo preko leta boravili. a za latentni sadržaj sna su otac i sin. Jedno malo društvo. II Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­ dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­ vezu koju inače kupujem (monografije umetnika. već ranije jednom. Ali ko tako tumači. VI . lično taj trajni govornik.. Znao je da neće ništa dobiti. III Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj na našem univerzitetu kaže: „Moj sin. čuvena umetnička mesta itd. malo kasnije ja ću ponovo raspravljati. nego i jednom drugom tvr­ đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama. ne baš sasvim trezan. Osoba ostaje anonimna. i pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti. vozilo se u dubokoj tami kroz šumu N." Za­ tim dolazi dijalog. profesor M. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­ javljujemo ja i moji sinovi. oborio nas je sa kolima niz jednu padinu. ali se nije usudio ni reč da zucne da je gladan. koji se sastoji od kratkih govora i odgovora. O ovom snu. pa sam sada primoran da deset do jedanaest sati dnevno govorim. I Tipični snovi 273 Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to sanjao. u kome se nalazio i profesor R. Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­ ti dužan... koji pokazuje početak jednog izopačenja sna. U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera. To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju da je san ispunjenje želje. Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori) i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher). ali uveče toga dana kad je sa­ njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­ tili večeru. zbog jedne druge njegove osobenosti. neka mi objasni zašto se kod Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest. Noću mi dolazi moj san. bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­ mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa18 Frdfcd. Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­ vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­ lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu ostvarila. Kočijaš. Ali.

takođe. I u tome je stvar. Pošto sam Otona u snu predstavio kao barona L. posle niza godina. u isto vreme sam identifikovao svoju sopstvenu ličnost sa jednom drugom. Egoistička crta ovoga sna sad bi.274 Tumačenje snova.. svakako. nije imao. vide gimnastičke veštine u cirkusu. bez strume. još jednom želim da postanem profesor! Da. jer one kazuju da već dosta dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz pubertet. oči­ gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je. kao što je u onom drugom događaju R. A prijatelj Oto je ono lice koje sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­ uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece. on isto tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao što onda gospodin baron L. zatim.. ona oživljavaju ta­ kvo ponavljanje u snu. I Tipični snovi 275 tije za nas. pa onda odjednom uradio kao da hoće da ga više neće pridržati. pot­ puno kao u snu. mogla biti otkrivena. neka bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz egoistički ne smemo pogrešno razumeti. stavio nam se u potpu­ nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da uradi za nas. 1 mojim snovima s njim loše postupa. čak one reci . sigurna da su njeni snovi strogo altruistički. šireći ruke.. na­ ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih pridržavale. odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. naime. nego. U opravdanje ove dame. na činjenicu da među nesvesnim po­ budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje u budnoći izgledaju savladane. i ime jednog čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­ guran da to znam). Za nastavak analize pada mi na pamet da Bazedov nije samo ime lekara. dakle." A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je. ako.. Profesor R.u poznijim godinama" jesu jedno ispunjenje želje. O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­ njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­ šta poznato iz sopstvenog iskustva. dakle. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre kao što su ljuljanje i klackanje. jer ja nešto tražim od Otona. s njim jurio kroz sobu. da se. naime sa ličnošću pro­ fesora R. slično kao i ja. što se nje tiče. Iz izveštaja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­ vi obavljaju utiske iz detinjstva. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­ sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —. nego u sledećem odnosu. učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog nenaučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima Amerikanaca. ponosne na svoju rasu. u snu svoga prijatelja Otona vidim sa simptomima bolesti onog plemenitog pomagača. uprkos svojih ljubaznih ponuda. ili s njim igrao padanja. Na isti način moći će se u snu pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­ goj osobi. Pošto sve. zatim. nešto tražio od barona L. što god se uopšte javlja u predsvesnom mišljenju. i sve što o njima imam da kažem dugujem psihoanalizama. sa kojim se inače za­ ista ne usuđujem upoređivati. Po­ što. koja postoji u nesvesnom. i ostavio nas je. ova mogućnost ostaje otvo­ rena i za altruističke pokrete. tako da sad slobodno lebde i padaju. pa odjednom jednu njegovu nogu opružio ili ga podigao uvis. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­ dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na njihova ponavljanja u histeričnom napadu. 1 A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­ davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­ va. tako što ga je ljuljao na kolenu. sećanje se ponovo 1 osvežava. je na svoj način odgovorio: „Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju. dakle. po­ gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­ glavice. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi. Ja. Profesor R. osim organskog 18« 1 . ali to ne mogu". išao je svojim putem samostalno izvan škole. može preći u san (sadržaj kao i latentne misli sna). Tačnost gornje postavke ograničava se. Ona je. i tek u poznijim godinama došao je do titule koju je već odavno zaslužio.

. koja su se na oba čvorna mesta naših studija. a ne njegovi izvori. žalim na nedostatak materijala. Pošto smo prestali da budemo učenici. strogih ispita u našoj unu­ trašnjosti ponovo probudila. kao što to svaka majka zna. potpuno slobodan od nervoznosti. kad god osetimo pritisak neke odgovornosti. padanju. i to u momentu kad kre­ tanje nadole dobije najveću snagu. I odnos prema infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizilazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneurotičara. koji. da su dakle sadržina sna. senzacija o pokretima pluća itd. i da mogu biti zanemarene ako se jedna takva potreba ne pojavi. više se o našem kažnjavanju ne staraju roditelji. padanju. učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili životinjama. opravdan razlog za to da otklonim objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme spavanja. i „vijanje" dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač. i kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da već deset godina obavlja praksu. dies illa".1 Da izrazimo to jednom rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­ me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu. I „strah od ispita" neu­ rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu. koje ponavljaju snovi o letenju. 1 Tipični snovi 277 napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­ de sa velikom spretnošću. vađenju zuba i si." — Od pacijenata sam često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom penjanja uz drvo. izazivaju snove o letenju i padanju. saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva znam da sam ranije pri ljuljanju. 1 Jedan mladi kolega. što nismo u redu završili. i mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu. Ali koja druga značenja su se u toku života mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mozađovoljstva. Ali. Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­ ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom dobrih primera. nje­ mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi. vrtoglavici itd. koji mu prebacuje da nije položio rigoroz.. Mo­ ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne nekom psihičkom motivu. neumoljiva kauzalna povezanost života pri­ mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju. izvesna psihička sila koja je učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­ lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­ mačenju sve do svoje poslednje zagonetke. y) San o ispitu Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­ vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom ga progoni san straha da je na ispitu pao. otkako poklanjam pažnju temi tumačenja snova. Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. ovakve snove nisam iskusio. a ko tada nije očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­ ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti zato što nešto nismo dobro uradili. Kod ovih samo po sebi be­ zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­ đenja i seksualnih osećanja. imao jedan naročiti osećaj u genitalijama. Snovi neurotičara.276 Tumačenje snaoa. ne mogu se svi protumačiti — bar ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve svoje skrivene namere. Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje. Postoji. vaspitači i kasnije učitelji. ipak moram označiti kao osećaj slasti. da je privatni docent ili šef kancelarije. na onom „dies irae. da mora ponoviti razred i slično. a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u strah. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­ gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama tuče i borbe u dečjim godinama. Vidim da su ove senzacije same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi. dakle. mada mi zapravo nije bio prijatan. Ko se tome čudi što se uprkos tome što su tako česti upravo ovi snovi o letenju. To su neizbrisiva sećanja na ka­ zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nedela. koji mi inače stoje na raspolaganju. Za onoga koji poseduje aka­ demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim drugim.

. ali sam umakao kazni. u stvari bi bio uteha koju san daje. zastupa mišljenje da se on re­ dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­ lost. ukoliko je njemu poznato. dobro su ispale. pojav­ ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili. ili naklonošću sudbine ili pak ispitivača. koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao da se san o maturi. Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam već doktor. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi. detinjarije. Ja sam. Stekel). U snu o gimna­ zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije. Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­ pičnih snova. pričao mi je da dovoljno često sanja o prvom ispitu. u ko­ joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je ishod opovrgao. i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice. Stekel (W. kao rigorozant u sudskoj medicini propao. dok sam iz botanike. od koga potiče prvo tuma­ čenje „sna o maturi". na pri­ mer. pa ti se ipak ništa nije dogodilo. Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ gao izvršiti na sebi i na drugima. kao što se to sve više potvrđuje.278 Tumačenje snova. Pre kratkog vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti si već doktor. To bi prebaci­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star. i slično. čak ukazuje na izvesno prebacivanje. Bolje razumevanje takvih snova moramo prikupiti iz većeg broja primera. Ova mešavina samokritike i utehe odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu. Danas si već doktor itd. ne prikriva samo utehu. taj predmet mi nikad nije zadavao posla u snu. a nikad o drugom. kao opomena da na ovom pi­ tanju ne treba da insistira. tako si daleko napredovao u životu. zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­ van. što sam tada sjajno izdržao. ali svakako samo zato što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz jednog drugog sna — nije prevideo da je. pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije postao oficir. a nikad kod onih koji su na njemu pali. nego. V. I Tipični snovi 279 Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ lac. srednje od tri pitanja bilo precrtano noktom. iako nisu bile do­ voljno mnogobrojne. San o ispitu pun bo­ jazni koji se. i slično. To bi bio veoma upadljiv primer nerazumevanja sadržaja sna od strane budne instance. i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro utemeljenim strahom. na ispitnoj ceduljici koju sam mu vratio. javlja onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska. pa ipak još uvek praviš ovakve gluposti. izgle­ da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti. Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata kojima je zamereno. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz dnevnih ostataka. misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita. Jedan od mojih pacijenata koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­ dio. Materijal od asocijacija koje nam snevač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­ ljan za tumačenje.

u kojoj su sadržane misli sna. Pravilna ocena o rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore. između sadržaja sna i rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­ hički materijal: latentni sadržaj sna. bili bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema njihovom simboličkom odnosu. a ne iz manifestnog sadržaja sna. bolje rečeno. a jedna oso­ ba bez glave ne može trčati. Samo. koja se na ovaj ili onaj na­ čin može predstaviti slikom. o njegovoj prirodi. Misli sna su nam bez daljeg ra­ zumljive čim smo za njih saznali. analizi. da stvo­ re sud o snu. Kao takva. ili. siromašan. i slično. čiji se znaci imaju pojedinačno preneti u jezik misli sna. i naši prethodnici u ob­ lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. ako su se tumačenja odrekli. San je. ili misli sna. San. zatim jedno jedino slovo. nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim slogom ili jednom rečju. Ja bih sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­ nim. Očigledno. Reci koje se tako sastave više nisu besmislene. Pretpostavimo da ja pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama): kuća. im je izgledao besmislen i bez vrednosti. i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž.Rad sna — Rad na sažimanju 281 VI RAD SNA Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­ držaj sna. ukazivanjem na sa­ držaj sna. dakle. nego mogu dati najdivniju i najdubokoumniju pesničku misao. onda jedna ljudska figura u trku čija je glava odstranjena apostrofom. jer njih u slobodnoj prirodi nema. sada se jedino suočavamo sa jednim drugim činjeničnim stanjem. jedna takva zagonetka u slikama. Čamac ne spada na krov jedne kuće. i osoba je veća od kuće. u to onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke. lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­ stvom misli sna. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­ tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od poslednjih postao prvi. A RAD NA SAŽIMANJU Prvo što će svakome postati jasno pri upoređivanju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio obavljen vanredan rad na sažimanju. ili. Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika. po- . ispunjava pola stranice. čije znakove i sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem originala i prevoda. na čijem se krovu može videti čamac. do toga da smo razvili i resili značenje sna. San je oskudan. ako ga napišemo. on. iz ovoga došli smo našim postupkom. sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­ sli sna u neki drugi način istraživanja. Sadržaj sna je dat tako reći hijeroglifskim pismom. dat u sećanju. težeći da iz njega dobiju tu­ mačenje sna.

predstavljaju potpun materi­ jal. neophodno potrebna za tumačenje sna. pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz onaj lanac misli. kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti. za vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji ja se samo uslovno mogu pridružiti. čak i ako rešenje izgleda zado­ voljavajuće i bez praznina. sa druge strane. nikad ne me­ nja svoj smisao. To je pretpostavka koja se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi Nna isto tako odnosili samo na one misli. Mi smo već morali istaći da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san potpuno protumačili. Po pravilu. da li sve ono što nekome padne na pamet ka­ snije. za sada. koje se kriju iza sna. Uporedimo s tim. dakle. I Rad sna — Rad na sažimanju 283 trebno je često osam. Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine sna. ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­ nom novom nizu misli sna. naprotiv. san o bo­ taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­ njujućeg rada na sažimanju. može se videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti. pa se oni slivaju u jedan? Ja mislim da. možda. A. jer ako smo se probili kroz lanac takvih misli. koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna. San kojeg se pri­ likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celokupnog rada sna. tačno je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­ lize. kao kratki spojevi. Čak i ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­ nje. U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se varati sa opažanjem da se jedan san najvernije reprodukuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle buđenja. koje već po­ 1 znajemo iz analize sačuvanih. Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi. A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­ nje za vreme perioda spavanja. smemo uračunati u misli sna. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­ lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­ ranju sna. koliko sam mogao da kontrolišem. a ona. na­ ilazimo odjednom na jednu misao koja je. Ta mi tako često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo zatim većinu toga ponovo zaboravili. tj. pa i dvanaest puta više prosto­ ra za pisanje. ili se javljaju jedna za drugom. zastuplje­ na u sadržini sna. koji bi po obimu bio isti kao što su i misli sna. ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­ kve nove veze stvaraju samo između misli koje su već u mislima snova na drugi način povezane. i da sećanje na njega prema večeri postaje sve više i više nepotpuno. Svakako. nove veze.282 Tumačenje snova. dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove misli. prilikom analize. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­ jedno na stvaranju sna? Da li možda. iznete na svetlost. mi potcenjujemo meru kompresije koja postoji tako što smatramo da misli sna. Di Prel kaže na jednom mestu da je apsoliitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog nufc predstava. omo­ gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih puteva. 1 . Relacija se za različite snove menja. — strogo uzev — ne može se odrediti. ili više istovremenih tokova misli kreće iz različitih centara. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­ među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­ kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. Kvota sažimanja. ipak još uvek ostaje mo­ gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi smisao. još ne postoji Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­ gobrojnih autora. iako njegovu analizu ni­ sam objavio u potpunosti. u ponekog čitaoca probudiće se principijelna Humnja. koji prethodi snevanju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge. kao sporedni priključci. jer je njena tačnost dokazana masama predstava koje pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna.

tema o mojim sklonostima nado ve­ zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omiIjenog cveta. Gertner navodi ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštajv. u njemu su ostali samo monografija i njen odnos prema botanici. kao što vidim. koji sam nekad napisao. Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­ nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. jedna je aktuelnost. prema svečanom spisu i izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­ toriji. nadovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor. koji su to uslovi koji određuju njihov izbor? Da bismo o tome dobili objašnjenje. s jedne strane. sa psihički značajnim doživljajem povezana obilatim asocijacionim vezama. na jednu scenu iz detinjstva. na misaoni lanac koji polazi od zaboravljenog cveća. nego i svaki od njenih elemenata. Samo ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju. to jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli sna. u isti razgovor spada i pominjanje obeju pacijentkinja. od kokaina ide mi­ saona veza. Na sličnost doktora K. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna. započeta u onom razgovoru. s druge strane. I Rađ sna — Rad na sažimanju 285 nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­ stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna.om. i na damu o kojoj sam ispri­ čao priču sa zaboravljenim ovećem. artičoke. skrenućemo sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji su svakako morali ispuniti tražene uslove. mono­ grafija o ciklami. preuzeta neizmenjena od in­ diferentnog utiska. Knjiga leži preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu sliku u boji. Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj (neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. a s druge strane prema mom prijatelju očnom lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela u iskorišćavanju kokaina. A kako se ovo sa­ žimanje vrši? Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog od njihovih predstavnih elemenata. tačka po tačku. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam sanjao. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni put ka omiljenom cveću moje žene. čijem je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­ nje. Ali osloni­ mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna. kao što ćemo uskoro videti. koji sam s njim vodio prethodne večeri. Odabrao sam I na strani 174. „Botanička monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada o kokainu. Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička monografija. na njegovu ženu u cvetu. i na raznovrsne misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­ ma. sa kojom sam otvorio svoje odno- . Ali ne samo sastavljena predstava „botanička monografija". nego jedna veoma nepotpuna i puna praznina verzija misli sna. iza „artičoke" krije se. U sadržaju sna po- minjanje ove vrste nedostaje. praćenom svešću.284 Tumačenje snova. poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­ živanje. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­ verzitetskih studija. „bo­ tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­ struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni primerak biljke. trebalo bi zaklju­ čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja. Uz „botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora Gertnera. Ovo saznanje veoma je nepotpuno. „botanička mo­ nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­ đu oba doživljaja dana. čiji drugi izlaz leži u naslovu monografije koju sam danju letimice video. ali indiferentne prirode. isto tako. na moju pacijentkinju koja se zove Flora. sećanje na Italiju i. u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­ nu monografiju o rodu „ciklama". i jedna nova tema. objavljen san o botaničkoj monografiji. San. s jedne strane.

to mogu sa sigurnošću tvrditi. jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­ nosti. dakle stoga što predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje sna od mnogostrukog značenja. kao višestruko za­ stupljen u mislima sna. čunci lete ovamo. Jedan deo personala upućuje se u prostorije u parteru. od jedne misli sna ka više elemenata sna. osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito ističe. hinuber schiessen. u ko­ joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno). vidim kakve je vrste odnos između sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­ gostruko determinisani mislima sna. 2 Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna mogu pokazati najobilnije dodire. kritiku mojih ko­ lega na moje radove. a jedan udarac stvara hiljadu veza. osim toga na dečje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama 1 Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti. 178) na jednu novu temu. ne vrši se tako što bi pojedinačna misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje kao zamenu. I Rad sna — Rad na sažimanju 287 se prema knjigama koji su mi otada postali intimni. lete onamo. na moje amaterske sklonosti. nije dobra reč za nemačku reč „Liebhaberei". predstavlja pravu čvornu tačku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni putevi koji su. a drugi u prostorije na prvom spratu. Na kraju kaže da se treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­ grafske sklonosti (Prim. Ja. i „Sklonost". on je čas publika. i da svaki od ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda višestruko determinisan. str.286 Tumačenje snova. prema ko­ joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­ ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna. Die Schifflein heriiber.). Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa. čas glumac. Stva­ ranje sna. analogno ot­ prilike vršenom skrutinijem spiskova. Die Faden ungesehen fliessen. otprilike onako kao što se iz redova sta­ novništva biraju narodni predstavnici. Od jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­ sli sna. Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt. svakako. Ovu činjenicu koja se nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije izraziti. uvek nalazim po­ tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna stvaraju od celokupne mase misli sna. u boji. Onda izbije svađa. dakle. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­ zu. s punim pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. . San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha lečim u zatvorenim prostorijama."1 „Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme. Ubrzo će se poka­ zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­ hovitom delu sna dam sledeći naslov: II „Jedan lep san" On se sa velikim društvom vozi u ulicu X. i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna iskazuje se kao predeterminiran. i na jednu temu već zastupljenu u snu. prev. U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava. Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­ ma sna. Ovde se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u Veberovom remek-delu „Ein Tritt tausenđ Faden regt. Bilo koji san da izložim sličnom raščlanjavanju. nego celokupna masa misli sna podleže izvesnoj obradi. dakle. nego su pojedine misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. niti teku nevidljivo. dakle. Reč „botanička".

Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto nego u snu. Njegov brat je gore. Mada 1 U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­ mo na značenje snova o stepenicama. kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan leta u Beču. utoliko je ona teža na njegovim rukama. Na to će kočijaš: . u snu je penjanje na početku bilo teško. VI . iz ekshibicionih snova. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien") i obrađivao je životni tok jedne devojke. što sam ja izrazio sa „dospeva visoko". mogle su se videti stepenice od više stepenika. Na kraju uzbr­ dice. U ulici X. a kasnije lako. Deo sadržaja sna koji opi­ suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­ kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet).1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji je davan pre više godina. U ulici ne postoji nikakva gosti­ onica. na laj način „dospeva visoko". Tamo jedan mlad čovek svoju draganu nosi uz stepenice. i ta scena je primerna za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­ mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost 1 na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti. i ovde ponovo nalazimo da ona predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­ kvog drugog prikazivanja. tako naporno da ne može da krene s mesta. Uostalom. Odabrana dela.iimmmst 288 Tumačenje snova. jeste jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina stvarno pokazivao. 2 „Odsesti" je prevod originalnog absteigen. karakteristična za san. sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima. i on se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­ san). i na plakatima kojima je taj komad najavljivan. ali naposletku sve više „propada". Protiv pravila. 19 Frojđ. i „herunter-kommen" što zna­ či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom smislu. prev. A sada da tumačimo i dalje. mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­ mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­ mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo. rekao je koeijašu: „Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!" (Uostalom. to je zapravo samo svratiste. Zatim on ide sara preko jedne uzvišice. Na moje zaprepašćenje pacijent je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u pozorištu. što nas opet podseća na Stiege = stepenice (Prim. koja je u po­ četku pristojna devojka. on dole. pa kasnije ulazi u polusvet.. posle toga. stanovala je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji odnos pun događaja. ipak nisam očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­ nje opravdana." Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta sećanje na jedan citat: 1 I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u snu osetio.. Jedan stariji gospodin mu prilazi i počinje da grdi kralja Italije. prev. ali ukoliko se više penje. Napuštajući hotel. koju ulica X čini u pravcu prema gradu. on je odseo2 u jednom malom hotelu u njenoj blizini. i ide tako teško. Nama je već poznata ova senzacija inhibiranja hodanja. takođe jedna od njegovih fobija). mukotrpno penjanje uz teško disanje. Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj san moći pohvaliti. u romanu je služilo simbolici samo ako . već pri dolasku bilo je određeno i podeljeno ko treba da bude gore a ko dole. U tek­ stu stoji .A kako se tu može uopšte odsesti! To nije nikakav hotel. ide mnogo lakše. ja ću sa tumače­ njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio kao najrazgovetniji.).in die Hoche kommen" (popeti se uvis). na početku laku kao pero. I Rad sna — Rad na sažimanju 289 Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da ne mogu da siđu. Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio san ili java. i koji je nosio naslov Od stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"). Ali. izneto u odeljku o simbolici.). i on je to tada zajedno sa drugim pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­ muliranom) tuberkulozom. (Prim.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­ šilo kao težak teret.

A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni lanac: Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131) Einst hatt' ich einen schonen Traum Da sah ich einen Apfelbaum.290 Tumačenje snova. ko­ liko mi je poznato. koje okupiraju snevača i kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­ rozom. Radost me obuzima Što i moja bašta rađa takve. Mora dakle imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto predstavljeno obrnuto. i ja sam se popeo gore. obrnuto o jednoj ženi koja nosi čoveka. tako i delovi sna. unet u scenu iz detinjstva po19* . Prema kontekstu analize imali smo puno pravo da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz detinjstva. To bi bila jedna suviše jasna izjava. kao što već znamo. Freuden fiihl' ich mich bewegt. Veliko društvo. u kojima su lica zaposlena gore i dole. Die Schone (Faust I 4132—4135) Der Und Von Dass Apfelchen begehrt ihr sehr." (Kod jednog divnog i blagog domaćina bio sam nedavno u gostima). dakle. onda se moralo odno­ siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti trideset godina. znači taj­ nu. jer kod nas se kaže za neku osobu „ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj. birajući ime Safo. Da war ich jiingst zu Gaste. i on je grore.• jih suparnika kod žene. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni. auch mein Garten solche tragt. Obrtanje mora važiti i za je­ dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. aludiraju na fan­ tazije seksualne sadržine. lepe grudi su bile prve među dražima kojima je glumica vezala moga snevača. onda se ponovo odnosi na dadilju koja nosi odojče na rukama. Ako je to bilo tačno. imao na umu jednu lezbijsku naviku. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde — i ne samo ovde. To je opet jedno obrtanje stvarnog odnosa. Po­ stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i reč „heruntergekommen" (= propao). jer je brat. A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­ buka. gde stvari sa penjanjem stoje ponovo obrnuto nego u romanu Safo. U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat pacijentov. 1 Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije pod recima jabuka i jabučica. Staviše. One su me izazivale. I Rad sna — Rad na sažimanju 291 „Bei einem Wirte wundermilđ. sie reizten mich. Kraj sna dakle u romanu Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju. u mislima sna radi se. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna zbivanja. Dve lepe jabuke su sijale na njoj. a da je on sam postao „parterre". Oči­ gledno na kraju sna. Za dete dadiljine grudi stvarno znače 1 Faust: Jednom sam sanjao divan san. Zwei schone Apfel glanzten dran. a moj pacijent ga je stekao. svratiste. izgubio svoj društveni položaj. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena. Pri reprodukovanju sadr­ žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore. Kao što je autor romana. Video sam jednu jabuku. a sam pacijent dole. i pošto se takav slučaj može dogoditi je­ dino u detinjstvu. Lepotica: Veoma žudite za jabučicama I to već od raja naovamo. nego i kod stvaranja važnijih psi­ hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao istovredni. ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vrednost. schon vom Paradiese her. Onda lako vidi­ mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima. ich stieg hinan.

tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči1 Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska buba (Prim. dok je prozor zatvarala. a to je svakako izvor ovog sna. i opisani su trzaji životinje. pomenuto ra­ nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da iskoristi. Analiza: Njen je muž otputovao. protivrečnost između iz­ gleda i raspoloženja. podsećam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote. jedan odleti kroz otvoren prozor. ona je među starim pismima tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična pisma. Pošto tuma­ čenje sna ne mogu da izvedem do kraja. posredstvom jednog recentnog i samog po sebi ravnodušnog doživljaja. udala se takođe u maju. Isto to dete imalo je običaj. Ta protivrečnost je zanima. pa zatim njihova tela gutao. kojima mora pokloniti slobodu jer će se inače ugušiti. Mala joj 1 Fantastična priroda situacije koja se odnosi na snevačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću što je dadilja u ovom slučaju bila majka. kad su preko leta stanovali u ne­ kom kraju. njeni snovi sadr­ žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­ rijal. a dru­ gog prignječi prozorsko krilo. kraj je patio od navale gundelja. iznosim delimičnu analizu jednog drugog sna.292 Tumačenje snova. Ona je rođena u . To su oba sama po sebi ravnodušna povoda za san. njena četrnaes­ togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. maju1. bila vrlo svirepa prema životinjama. III „San o gundelju" Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja u jednoj kutiji. ali ona propušta da ga izvadi iz vode i ujutru žali jadnu životinjicu.• dima ne može videti. Njena ćerka je pre nekoliko godina. u još nežnijim godinama. uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu 5 vodom. ali uobražena i sasvim glupa devojka. radnik koji oseća plemenito i koji se tako i ponaša. . Jednom se dogodilo da je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom zabodenom u telo. U njenoj knjizi koju je uve­ če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u ključalu vodu. drugi put su neke gusenice nađene izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. pre toga sna. koji dugujem jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­ tičkom lečenju. Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­ lja odnosi se. a pored nje jedna ružna ali plemenita. To se na Iju. Ona je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje arsenik za ubijanje leptira. ponovo na osobe ni­ žeg staleža koje se guraju u više društvo. Kao što odgovara teškim stanjima straha od kojih je bolesnica patila. čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo.). kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­ đenja). da buhama i leptirima kida krila. Uostalom. danas bi se svih ovih svirepih radnji devojčica užasavala. Ona otvara kutiju. Ko bi na njoj mogao videti da je muče čulne želje? Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­ tira. Tri dana posle venčanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako je srećna. Uveče. izgleda da se materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive povezanosti. gundelji su sa­ svim mlitavi. Aristokrat koji guščicu zavodi. I Rod sna — Rad na sažimanju 293 moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­ je). Ali ona to nipošto nije bila. ona je postala tako dobrodušna. Tema o svireposti prema životinjama zanima je i dalje. Ona je podseća na jednu drugu protivrečnost. onako kako ga je predstavila Elliot u Adamu Bid (Bede). Izgleda kao da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe upućuje mladiću. prev. Deca su besnela protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao krila. 1 Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­ učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna. Jedna lepa.

Na ovaj smi­ sao cilja glavni sastavni deo sna. Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a . uzet je iz sećanja na jednu d r u g u osobu. Opira- . K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu „ostarelost". 4 Zaljubljen si mi kao buba. ako se upustimo u jedan san Čiju smo analizu izneli opširno. Ali pošto ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­ ju.Weil du von boser Lust beseelt" (pošto te obuzima zla strast). Misao i želja koju ovaj san krije može se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je. To je bila želja za ovom erekcijom. 8 Na ljubav te ne mogu primorati. Na ovom primeru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­ žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­ nim sredstvom. Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu od stalnih prepirki sa njenim mužem. pa dakle najpre predstavlja samu sebe. Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku. a njen muž aerofobski. odjednom sred njenih poslova trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erekcija. ona postaje jedno od dece koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice. 1 Rad sna — Rad na sažimanju 295 telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao.294 Tumačenje snaoa. svakako. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na pilule od arsenika. Doch geb'ich dir die Freiheit nicht. U daljem toku sna menja se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja njen lik viđen u snu). od one dame sa kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju. Jedan dalji tok misli vodi ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu. pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih duševnih sposobnosti. Taj prelaz.. Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem. p r i p r e m a gnječevjem buba (takozvanih španskih muva). a i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. isplatiće se. više d a n a p r e sna. da bismo na njemu dokazali predeterminiranost sadržine sna. a iza nje se.4 Između ovog Tanhojzer: . kao što misli moga sna pokazuju. Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih knjiga. koje u Nababu vraćaju mladalač­ ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora). ali slobodu ti ne dajem. p r i čemu se podsećam brige za moju najstariju ćerku. Mlitavost je glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali. 1 Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­ bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant) knjigu. da bih postigao mnogostruki odnos prvog elementa. kantaride. 2 1 vratila iz potisnutosti. Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto iz Mocartove Čarobne frule: „Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen. Ona sama spa­ va aerofilno. krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­ gubio zbog intoksikacije. da bi više palo u oči." 8 Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine: „Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir". povezana istovetnošću imena s njim. ona je predstavljala ovo moje dete. Ali po­ ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam. S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­ ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana. Pilule od arsenika doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju ovamo. posre­ dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­ daju. „Obesi se" značilo je koliko i „Stvori po svaku cenu erekciju". očigledno. U tu s v r h u sam odabrao san o Irminoj injekciji. U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo javlja u mislima sna. Ukoliko se kod I r m e vidi difterična skrama. koja se u ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo To je zapravo izazivač sna. pacijentkinji je takođe bilo poznato da se najsnažniji afrodizijak.

Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­ nja „Irme". on nosi ime doktora M. koji ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji miriše na amilen. Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na jedan drugi način. a one koje se ne slažu. tako. koja se pretvorila i postala jedna zajednička slika. ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­ ku. koji me razume. dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. ova ista Irma postaje alu­ zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­ gledao. pri čemu se zajedničke crte jače isti­ ču. a čija se histerija ne prepoznaje. i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­ ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena. koji me ne razume. one se kriju iza osobe iz sna „Irme". dabome sa crtama punim kontradiktornih osobina. s druge strane. kao istovrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­ len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­ žaju sna. nalazi se grupa predstava veza­ nih za moga prijatelja Otona. Ako se moja pažnja još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen''. Na ovaj način je nastao doktor M.. njegova telesna karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj drugoj osobi. amilen spada među ove izvrsne ele­ mente. nego sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje porodične portrete. preko posredničke pred­ stave o seđenju. i u njoj su bili istak­ nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima .296 Tumačenje snova. i zato iz slike sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio. Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi moju pažnju određeno je recentnim povodima koji izazivaju san. Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je mnogostruko determinisano. takođe o herniji seksualnih procesa. A propileji se ne nalaze samo u Atini. nego i u Minhenu. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško bolestan. onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji".. povezana suprotnošću. kao i na drugom mestu kod analize snova. dvostruko je determinisan. Kao interesantan primer sažimanja služi i pominjanje „propilena" u snu. Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­ no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­ lja svoj rad. koji bi mi priznao da sam u pravu. Bogata gru­ pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom suprotnošću prema grupi „Oto". jedna drugu brišu i u slici postanu nejasne. moga sna. U bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši. Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­ ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna. Irma po­ staje zastupnica ovih drugih lica. a s druge strane kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na istok. mom najstarijem bratu. grupa predstava vezana za mog berlinskog. Jedna slič­ na mešovita osoba jeste dr R. pošto je u stvarnosti obema osobama zajednički. ja nisam sjedinio sa crtama drugoga. bledi izgled. prijatelja. Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde. da naime obe slike projicira jed­ nu iznad druge. nego „amilen". i kome imam da zahvalim za tolike dragocene informacije. žrtvovanih pri radu sažimanja. plava brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato nejasne fizionomije. U snu o stricu ističe se. Moglo bi se po­ misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pomeranje kod stvaranja sna. jedna jedina crta. ona pored toga sadrži aluzije na moga oca i na mene. S jedne strane. Crte što su svojstvene jednome. Tako i jeste. govori i radi kao on. predestinirane za sadržinu sna. Uskoro će mi se pružiti prilika da o njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim. samo ovo porneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje sledeći dodatak u analizi sna. U mislima sna nije bio sadržan „propilen". s jedne strane parafrazičnom istozvučnošću sa difterijom.. pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe. ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz drugih osoba. I Rod sna — Rad na sažimanju 297 njem pri otvaranju usta. u mom snu o stricu.

(Prim. Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je 1 Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa o sledećem: Mais = kukuruz. ali odakle to dolazi. . nekakva vrsta polente. Ta u čitavom ovom snu ja se vraćam od jedne osobe. nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u blizini asocijacije. Naposletku se ovo čudovište raspalo na dva imena Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. 2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­ binacijom reci. I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu sna. i tako trimetilamin. Analiza razlaže reč u Maistoll . Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima sažimanja za vreme stvaranja sna.mannstoll . San sa re­ cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­ stave konkretnih predmeta. 1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­ slao svoj članak. Kao ne­ kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­ tim u sadržaj sna. osim aluzije na upravo otvorenu jubilarnu izložbu. u kome je po mom mišljenju jedno novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i. a mies = rđav. U propilen-propileji sastaju se obe grupe predstava. Čemu sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju. a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­ đaka. ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". konstatacijom da sažimanje sna postoji kao značajna relacija između misli sna i sadržine sna. to pita­ nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Rešenje ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo glavobolje. Mogli smo posmatrati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. kao na primer: kako se daje prednost elementima koji se višestruko javljaju u mislima sna. dolazi u sadržinu sna. Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je on za svoje objekte izabrao reci i imena.298 Tumačenje snova. izazivam. pa zatim kaže: „Das wird in einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). Ona se sa svojim mužem nalazi na nekom seoskom veselju. Iza reci Mais kriju se. Miss engleska reč za „gospođica". poduprt sa mnogo strana. ja sam sledeće noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). I tako amilen u grupi „Oto" izaziva sećanja iz kruga hernije i u drugoj grupi. nije bilo sumnje da je neologizam stvo­ ren parodistički prema superlativima „kolossal. do druge koju mogu ovoj po želji suprot­ staviti. zbirna lica. prijatelja protiv protivnika. Tesno asociran sa amilenom je „propilen". pyramidal". Nešto ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u snu ovako kritikovao. I Rad sna — Rad na sažimanju 299 već izazvanim u ovoj grupi. Tu je konstruisana neka srednja zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­ nje.). koja izaziva moje nedopadanje. iz kruga „Vilhelm" do­ lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". loš (u jevrejskom žargonu). I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­ terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­ ta u sadržaj sna. mannstoll = pomamna za muškarce. prev. Meissen je grad u Nemačkoj čuven po svojoj staroj fabrici porculana. Jer čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­ žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati dvostruko determinisanje za amilen. kako se stvaraju nove jedi­ nice. tačku po tačku. u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­ ljen od kukuruza (nemački: Mais). Rezultati takvih snova su komični i neobični neologizmi. mešovite tvorevine i kako se konstruišu zajedničke srednje jedinice.01miitz. opisano suviše ushićenim izrazima. pre svega. za sada. nije bilo lako reći. Pri tom. U cilju stvaranja ovakve srednje veze. još i reci: Meissen (jed­ na majsenska porculanska figura koja predstavlja pticu). Olmutz je nemačko ime za češki grad Olomouc. Zado­ voljimo se.

3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje.). San postaje duhovit.). a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe 1 zastupljeno u snevačevoj porodici. kasno uveče. prev. U sabranim delima sveska VI. što je tesno povezano za kvašenje poda. onda za to nije kriva moja ličnost. nego samo u po­ jedinim udarcima. pošto je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­ govih misli. mi je dalo povoda da tehniku vica uporedim sa radom sna. staro ime Medelitz. Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna oznaka za ženske grudi a sastojak . Pošto je otišao. . Reč „zimmerrein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­ stoću u sobi (da ne mokri i si. loš — u šaljivo upotrebljenom jevrejskom žargonu. što je stvarno ime jedne sta­ nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske vraća u posetu. godine. ne kontinuirano. kao što se vidi. On je postao zna­ čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan drugi snevačev doživljaj. 1 Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­ gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­ strukih šala. Kao dečak. što se dogodilo u knjizi. objavljenoj 1905. zvonilo je još uvek. sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom). Reč „tutelrein" razlaže se u tri pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­ ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­ telj stvo. Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­ noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". zapoveđi se da ćute. U budnoj stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat „duhovit" (witzig). i čitav lanac misli i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­ dovišta od reci. To je tačno. što upućuje na klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­ ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt". 1 I ovde jedna primedba prevodioca. I Rad sna — Rad na sažimanju 301 u Olmutz).. od engleske reci hearsav (= po čuvenju). jednom je pospan prosuo čašu vode na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad je spavao. ali mu je njegova fantazija dala jedno supstitutivno značenje. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara nakvašenosti. A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često završavaju na . (Prim. Čitaoci se mogu uveriti da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden) u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. Engleski naziv toga mesta Vlissingen glasi Flushing. 4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­ jem je prividnom središtu putovanje brodom. Satiričko-humoristički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­ gog svetskog rata. Indiferentni povod za san pokriva.* Kroz odnos krajnjeg sloga . Hicing (Hietzing). Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B. involira jedan prigovor samo onda ako treba da pređe na tumača snova. što na engleskom znači „crvenjenje" ukoliko se odnosi samo na snevača. Medling (Modling). mada i sam po sebi rav­ nodušan. i to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja. Lizing (Liesing). svakako. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­ ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­ kao je). upotrebljavaju se „pojedini udarci" da predstave kapanje.ing" prema imenu Fliess dobijamo „Vlissingen". da mu oprave sobni telegraf.. Ovo prebacivanje.. mies = odvratan. i intimno je povezan sa teorijom duhovitog i komičnog. on to postaje po nuždi.rein" (čist) pre­ uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio reč „ziramerrein". samo jedan njegov elemenat. a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­ če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­ rima. koji je stanovao za­ jedno sa ocem. dešava se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna Fliess. nego to zavisi od osobitih psiho­ loških uslova u kojima se san izrađuje.. Sluga dovede ponovo toga čoveka. meae delieae.300 Tumačenje snova. onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje). „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole. ako moji snovi izgledaju duhoviti. dakle „meine Freude" (== moja radost). i srebro je „oslobođeno".ing".

koje ja lečim. i drugo: ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­ kom ponovljenom iz budnog stanja. kojom se ovde ba­ vim. Aloz. Ona za­ stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga brata. To ime mu je. David). na koga se priključuje Lassalle. glasi otpri­ like kao izvrnuto Lasker. moja je žena iz­ razila zabrinutost koja se odnosila na decu. 5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva odvojena dela. prev. kada ga prvi put budem video. pisac je. a drugi deo verno se pokriva sa jed­ nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru N. tačno onako kao što ste vi slutili. dam to zadovoljenje. osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj. Obojica J e vreji. dakle usled posleđica infekcije dobijene kod žene (lues). Zola daje. Ja sam svojoj ženi doneo više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj brat živi u prijateljstvu. Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u autor. sigurno. Prvi deo je reč koje se živo sećam — „autodidasker". Kratko vreme pre završetka moje radne godine dobio sam jed­ nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta1 Lasker je umro od progresivne paralize. poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim. I sad primećujem da Aleks. . Moja fantazija kako profesoru N. J. da profesoru N.302 Tumačenje snova. gde se udala jedna dama s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu. ja u Breslavu pronađoh primer u slučajevima Lasker i Lassalle. a koji je.. Jedne večeri. Igrarija sa imenima i slovima. Pod uticajem onoga što je baš pročitala. u što se ove misli mogu sažeti. da sa­ drži komprimirani smisao ili da ga zastupa." Novostvorena reč „Autodidas­ ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima.). što mi je isto­ vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine). (J. moram reći: „Pa­ cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsultovao zaista pati samo od jedne neuroze. u epizodama opisao sebe i svoju porodičnu sreću. koji je sadržajno morao biti blizak mojim mislima sna. Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­ kratskog pokreta. Tako je. preu. Ovaj put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku. Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­ čajnog — povoda za san. Za zabrinutost da pored žene propadne. naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­ vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. kao što je poznato. kako smo njegovo ime skraćivali. Tokom noći moj je tok misli išao dalje. bilo još uvek premalo prerušeno. Eduard Las­ ker (1829—1884). 1 Ono „cherchez la femme". pričam da bo­ lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne neuroze ušla je u san na sledeći način. nastalo i ono moje Autodidasker. prihvatio zabrinutost moje žene i s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa venčanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan put koji je mogao voditi predstavljanju u snu. rođen u Breslau (1825—1864). da­ nas Vroclav. autodidakt i Lasker. prenosi me u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog brata koji se zove Aleksandar. Verovatno je prili­ kom zamene imena pošao ovim putem. rodom iz istog mesta kao i ja. prim. kao što je poznato. zato se slog Al. i tako se stvorilo Sandoz. a ja sam je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti vaspitanjem mogu ukloniti. i da je ovaj faktor morao sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­ bilazni put preko Breslaua.). nedaleko od Breslaua. i to ovim putem: u romanu o umetniku L'oeuvre. I Rad sna — Rad no sažimanju 303 i podseća na pacijente sa „crvenilom straha". a to je činilo jezgro mojih misli sna. Lassalle je. slično. zamenio trećim slogom istog imena sand. kao što sam sa­ znao. ima međutim još jedan dalji smisao. a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim. a u romanu se pojavljuje pod imenom Sandoz. kojim počinje ime Alek­ sandar. rođen u Jaročinu. ona je razgovarala sa mnom o dubo­ kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna istorija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih novela.

i to bi načinilo kraj svima teškoćama. to je moj ponos i moje bogatstvo. pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima moje žene što ih je kasnije izrazila. Profesor N. Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom one pretpostavke. ali dečaci čoveku kasnije u vaspitavanju stvaraju teškoće. rekao mi da su opravdane. zapravo. moje strahovanje da bi profesor N. re­ čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Geschlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­ sualno osećanje). biće da je to neuroza. nezaveden obraćanjem pažnje na anamnezu. „Koliko dece imate?" — „Šestoro. pravilnije video. čim ga ponovo vidim. VI . To je bila neka teška organska bolest. ali se nije mogla dokazati. pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­ veka i dalje. dečaci?" — „Tri i tri. Tokom obilja fragmenata sna. Tema na koju se odnosi to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­ ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo. Ova dva utiska su kontinuitetom. zaprepastio sam se nekako na jed­ noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu. ja bih želeo da nisam u pravu sa svojim strahovanjima. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­ nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom) mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­ nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­ jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije. — „Devojčice. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da se obrati nekom drugom lekaru. a upola štampanu. i ako primam u san pri­ ču o neurozi. On je saslušao moje sumnje. na moje najveće iznenađenje. doživ­ ljavanjem povezana zajedno. kroz seksualni život: tabes — paraliza ili neuroza. Za mene je to bilo olak­ šanje. Odlučio sam se da mu. svojim na­ pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim strahovanjima ne budem u pravu. Ista fantazija neizmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana alternative. kojih se jedva mogu setiti. sa devojčicama je stvar laka. poče da me moli za oproštaj što me je lagao." — Na njegovom licu izraz respekta i po­ štovanja. respektive. na koju se labavi je niže način na koji je Lasal propao. kazao je da se toliko stideo. kolebao sam 20 FrojJt Odabrana đela. i sad mi je otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­ kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­ staviti postojanje neuroze. uzdržao sam se da mu protivrečim. želeo bih da moja žena. ja je zamenjujem razgovorom o vaspitanju." — . očigledno mi ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati od neuroze. možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­ menoj moždini. ne bude u pravu. čija sam strahovanja u snu ' prisvojio. I tada on. profesor je svoje interesovanje skrenuo na lične stvari. Bilo bi privlačno dijagnosticirati neurozu. I baš to sada ja radim u snu.304 Tumačenje snova. koji pokazuje još veću povezanost sa mislima sna. da bolesnik nije tako energič­ no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu neurozu neću da priznam. 6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~ živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo sažimanje reci. Ali kakvo ispunje­ nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­ sam u pravu? Baš to je moja želja. ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­ znati da je moj „consiliarius".A sad pazite. Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­ nja kroz ženu. čak." Pošto znam da on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze. I na taj način. ali svoju nevericu nisam sakrio. I Rad sna — Rad na sažimanju 305 vila na cedilu. U toj neprilici pozovem u pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­ niti. Odmah sam znao da bi zapravo tre­ balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno). Ona glasi „erzefilisch" i pripada jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izolovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje. kažem da je on bio u pravu a ne ja.." — Prigovorio sam da su oni dosad ostali sasvim pitomi.

dakle. budući da sa ovom bolešću. „Kategorija" ovde predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren" isto što i urinieren (= mokriti). ili čak izuzetno retko. počinjući sa analiziranjem još u polusnu. ne bi pravilnije glasila „erzLfilisch".306 Tumačenje snova. Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i. dass es zu gleicher Zeit vergiftend wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen osećajni život. ni lično niti pak profesionalno. dolazi da se uzme u razmatranje. služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­ 1 jem je bila reč. Takav je jedan san dr fon Karpinske (Karpinska). Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­ čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja u radu sna. objavljen u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II. lupao sam glavu kako mi to može doći u san. ali se plašim da bi to u isto vreme moglo delovati kao da je trujem). Tekst govora je ili u celini sačuvan. Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi izričito razlikuju od misli. 1913). a smisao je po mogućstvu izmenjen tako da ima više značenja. u kome se nalazi besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". zaključimo da takav ma­ terijal samo retko kada. sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren Empfindungsleben einwirken vvollen. odjednom. aber habe die Befurchtung. ali koja nala­ zimo i kod histerije i prinudnih predstava. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­ vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam održavao. naravno u od­ nosu prema seksualnom životu. I tad mi. prema kojima se onda odnosi kao „besmi­ slena" reč. postade jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom smislu nego da ona stoji mesto otrov. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora primera. ne retko. Jezičke veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze. ili jedno zna­ čenje koje se razlikuje od originala. govor u snu je često sastavljen od raznih sećanja govora. Naprotiv. objašnjavajući ovo e. Zaslu­ žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč koja sama po sebi nije beznačajna. ovde upotrebijenih. Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse. nemam ni­ kakvih dodirnih tačaka. tekst je pri tom ono što ostaje isto. Tausk (Zur Psvchologie der Kindersexualitat. pošto sam joj mnogo što-šta o tom problemu ispričao. a i za psihoneuroze. nove jezike i veštačka sklapanja reci. nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­ vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest samo izmenjene. I. i za san pred­ stavljaju ovde zajednički izvor. taj materijal je vrlo čest. koji saopštava V. onda kao pravilo bez izu­ zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­ menutog u materijalu sna. I Rad sna — Rad na sažimanju 307 se neko vreme da li. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog desetogodišnjeg dečaka. i objašnjavajući u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin" (= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­ mu prostitucije. čak. 1914. samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­ litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma mali broj primera zapazi i saopšti. :o» 1 . Zatim mi na pamet pade „erzehlerisch". Erzefilisch = erzah — (erzieh —) (erzefilisch). na izuzetak od ovog pravila. nedavno. Rečenica u prevodu. i ja sam joj stvarno dao Hesejevu (Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch" (= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno razvijeni osećajni život. ali koja obuhvata razna druga značenja. Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima koja su nam poznata kod paranoičara. i da su saopštene analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­ tologije neuroze. pošto je sama lišena pravog značenja. ili u izrazu malo pomeren. možda. Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­ tualnim funkcijama naišao sam. Govor u snu.

pogodno je da najpre izazove naše čuđenje. na primer. u nje­ nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­ sli sna i sadržaja sna. vrednovanje. ako nekom antitezom nije labavo povezan s tim. sa intenzivnim interesovanjem istak­ nuti elementi. to jest istrgnut iz celine i time preoblikovan na nešto strano. nego samo jedna njihova više ili manje mnogostrana determinacija. san o Irminoj injekciji po­ kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju u mislima sna. Ako kod jednog psihičkog procesa u normalnom životu nalazimo da je jedna predstava bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za svest stekla naročiti stepen živosti. U snu moga pacijenta o Safou penjanje i spuštanje. moglo bi se pomisliti. Ne postoji ni­ kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna imaju najveću psihičku vrednost. U snu o stricu pojavljuje se opet plava brada. naš sud nam to neposredno kazuje. tretirati tako kao da su manje vredni. a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi. 1 . drukčije centriran. Tako. u mislima sna se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­ laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­ nosim isuviše visoke žrtve. I Rad pomeranja 309 B RAD POMERANJA Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu. u snu uopšte ne mora biti zastup­ ljeno. Ono što je u mislima sna očigled­ no bitna sadržina. U toku stvaranja sna mogu se sad ovi bitni. ali san raspravlja o opasnostima sek­ sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­ ma. Takvi snovi onda s punim pravom čine utisak „pomeranja". Kao korelat ovome možemo izraziti ovu rečenicu i obrnuto. faktor svireposti. jer već unapred nećemo moći verovati da oba faktora višestruke determinacije i sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru sna delovati u istom smislu. koja sačinjava nje­ gov centar. u sadržini sna ponovo pojavio. San je. verovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­ ljali primere za sažimanje snova. tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­ nata misli sna ušao u sadržaj sna. U potpunoj suprot - nosti sa ovim primerima. boravak gore i dole načinjeni su centrom. razume se. Uzimanje na znanje ove nove. izvan svakog smisaonog odnosa prema mojim željama punim ambicija koje su. pošto će različite Psihički intenzitet. Slično se i u snu o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti prema svireposti. Elemenat „botanička" u ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta. Ne dolazi u san ono što je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­ struko sadržano. jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne ostaje sačuvana.308 Tumačenje snova. ali ova pret­ postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shvatanju o stvaranju sna. isticanje interesova­ nja jedne predstave mora se. o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti ni pitanja. držati po strani od čulnog intenziteta. intenziteta predstavljenog. To najpre čini utisak kao da psihički in­ tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir za izbor sna. ili ne dolazi u obzir. Ali sad otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima sna. Predstave koje su među mislima sna najvažnije biće svakako one predstave koje se u njima najčešće javljaju. ali u povezivanju druge vrste i ne pominjući seksualno. njegova sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­ dišta nego što su misli sna. mada je taj ele­ menat u nepriličnoj meri proširen. tako reći. onda ovaj uspeh obično smatramo dokazom za to da predominantnoj predstavi pripada naročito visoka količina psihičke vrednosti (naročiti stepen interesovanja). Mogli smo primetiti da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­ slima sna. kao što smo videli jezgro misli sna. doduše. u snu o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­ gledno jeste elemenat „botanička". — jer botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim omiljenim studijama.

I Rad pomeranja 311 misli sna iz njih. i kao posledica toga pojavljuje se raz­ lika između teksta sadržine sna i misli sna. zračiti kao iz jednog sre­ dišta. nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti. To što se vreme i prostor često brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja. . cui profuit (= delo je počinio onaj kome je to koristilo). Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja predeterminisanosti sadržaja sna. jer mi možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez naknadne pomoći. „onda gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj prigovor. tvom istinoljublju. " „Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan počiva na tvojim vrlinama. tvojoj praved­ nosti. ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude! J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo grupisati u jednu celinu. Pomeranje sna je jed­ no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopačenja. psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov intenzitet a. san ove intenzivno naglašene i mno­ gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada samo ova druga osobina. 2. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš one uspostavljaju vezu. naime. čijoj delatnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je san primio. u kome nalazim još jednom izloženu glavnu karakteristiku moga učenja. polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje se na njih nado vezuju. Ali ova mnogostruka deter­ minacija pored svega toga mora biti od značaja pri izboru pojedinih elemenata koji će ući u san. Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada sna ispoljava jedna psihička sila koja. putem predeterminisanja od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna. da san daje samo jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom. često usiljenu i izveštačenu između sadržine sna i misli sna. takođe. Pa ipak. Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne izgleda isti sa jezgrom misli sna. s jedne strane. onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­ nih elemenata. „O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom da nikad ne sanja g l u p o s t . jeste upravo bitni deo rada sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna. želim na ovom mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa (Lynkeus)." „Ali ako dobro razmislim". A izopačen je sna već nam je poznato. Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju sna. Mislim. Možda je poneki či­ talac ove rasprave već u sebi pomislio da predeterminisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak. tako reći. moralna jasnoća tvoje prirode čini mi razumljivim sve što je na tebi. jer su i jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa- T-1 . odgovori onaj drugi. 1900. s druge strane. Možemo pretpostaviti da se pomera­ nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke odbrane. Proces koji mi tako suponiramo. na tvojoj dobroti.310 Tumačenje snova. ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene za izvesnu svrhu. nego često sekundarni rezultat neke nama još nepoznate psihičke sile. Pomeranje sna i sažimanje sna su oba glavna faktora. 1 1 Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima. . onda bi sastavni delovi sa­ držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­ nja. mi smo ga sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­ cu u životu misli protiv druge. nikakvo čudo onda ako se u tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­ ročito često nalaze. pošto je sam po sebi razumljiv. Ako je tako. i da uopšte niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno sećamo da ga kasnije možemo ispričati. i kad bi se ovi ele­ menti izbrisali iz analize. Is fecit. izdanje. dakle koji nije san groznice. Pri analizi se. da je lako prepoznati psihičku silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna. Beč.

bilo da je budan ili da sanja. sažimanja i predeterminisanja. „To sigurno nije lak zadatak. to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. Y"'- . ali ja ga ovde ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom materijalu. to ovaj deo opisa sna mora biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­ gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. C SREDSTVA PREDSTAVLJANJA U SNOVIMA Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna. A za drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno značenje. V). neurotičan. sv. koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor. koje će svako ko pošteno misli morati da odobri. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­ poznate. i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez smisla." pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­ vođenja tumačenja snova. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­ tali. koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­ tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu sna. Ta mi tako često nešto i u snu radimo. osim da ona mora biti potpuna da bi mogla ubediti. der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­ mači). A od sada ćemo pomeranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu pri tumačenju snova. Ranka „Ein Traum. pa da zatim misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih rekonstruišem formiranje sna. ali uz malo pažnje moralo bi samom snevaču svakako uvek uspeti. jer je čovek uvek isti. I Sredstvo predstavljanja u snovima 313 Na koji se način pri formiranju sna isprepliću faktori pomeranja. ja bih držinu. kao što sam to pokazao u drugom odeljku pri tumačenju sna o Irminoj injekciji. koje dakle san u potpu­ nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. Ali u slučaju sinteze ne bih znao ništa. Ovaj rad obavio sam na više primera za svoju sopstvenu pouku. Ali u najdubljem smislu to nije tako. Jedan deo toga materijala sačinjavaju bitne misli sna. međutim. Već sa­ da. pomislimo samo na bajku. kao druge uslove koji moraju zadovo­ ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti da su izbegli cenzuru otpora. dakle ako analizu snova dopunim njihovom sintezom. onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" — reče prijatelj. Čak i uz opa­ snost da izgleda da smo na našem putu stali. 1 Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­ čenju različite vrednosti. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­ čivo pacijenti. — Zašto mu obično ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­ što skriveno. jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­ državala je svoju vrednost. — Kao najpotpunije t u ­ mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr- 1 Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u „Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­ lize histerije. tako ne može uopšte ni biti." „Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­ tumačimo. da je čak i besmisleno. Sabrana dela.312 Tumačenje snova. neka ta­ janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­ misliti. na tako smele i duhovite tvorevine fantazije za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je besmisleno! J e r to nije moguće. štaviše. nešto nečedno sopstvene i više vrste. iako nas je samo malo uvela u tkivo sna. naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj na izbor materijala što u san dopire. Ne krijem od sebe da bih najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­ nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­ mačenje.

Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u tumačenje takvih snova. a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­ gima. ili — ili" i sve ostale prepozicije1. Postoje snovi u kojima se zbivaju najkomplikovanije operacije duha. prave dosetke i upoređuje kao u budnom mišljenju. ostaje pri tome da logičkim re­ lacijama između misli sna nije dato jedno naročito prikazivanje u snu. naravno. među njima se mogu naći pomisli koje se nadovezuju na doživljaje posle sna. u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. . onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­ ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. u najrazličitijim logičkim relacijama među sobom. premda. Ove se većinom otkrivaju kao kompleks misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz budnoga stanja. Kako će u snu biti predstavljeni „ako. Oni tvore pročelje i pozadinu.). Ali najlakše je utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo neizmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna. Najvećim delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­ uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna. a i ovde razlog za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­ ne umetnosti teže da nešto izraze. saznaćemo da je sve ma­ terijal sna. na­ protiv. zato. nego snom. Na starim slikama iz usta naslika­ nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu pisma. jer je slikar bio očajan kako da na slici to prikaže. ima svoga udela u njegovom stvaranju. Ovaj udeo materijala obuhvata sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­ žaja sna pa sve do latentnih misli sna. Nisu to retko nizovi misli koji polaze iz više od jednog centra. me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spojnih puteva. ali nisu bez dodirnih tačaka. dakle. Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne misli sna. Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan u mislima sna. gotovo redovno. koji nije prosto ponavljanje materijala iz misli sna. Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami". Pre nego što je slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­ nja koji važe za njega. Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­ gičke relacije. povezana s njim asoci­ jacijom kontrasta. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne umetnosti. Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog raspravljanja. a ne prikazivanje intelektualnog rada u snu. otprilike kao sante leda na vodi. uslove. kao da. Ako zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku rada sna. na primer. pri čemu se njeni elementi okreću. koja se može služiti govorom. I Sredstva predstavljanja u snovima 315 đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna. Razume se da neću osporavati da i kritički mi­ saoni rad. mrve i guraju zajedno. slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­ jom. Gde se u snu nalazi. smisao sna sasvim je drugi. digresije i objašnjenja. (Prim. dokazivanja i pregovore. Onda će se pokazati da ova misaona aktivnost nije izazvana mislima sna. koji je u izvesnom smislu već završen. ono se trudilo da ovaj nedo­ statak savlada.314 Tumačenje snova. bez kojih rečenicu i go­ vor ne možemo razumeti? Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove logičke relacije među mislima sna nema nikakva sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Za ovo ću navesti nekoliko primera. u kojima se obrazla­ že i poriče. Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­ đusobnu vezu koju je rad sna uništio. pored jednog toka misli stoji nje­ gova kontradiktorna strana. Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­ je. kao i posredujuće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-. Za sada. između momenata snevanja i tumačenja. 1 Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­ jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­ vanja. prev. Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem u snu. jer to nisu prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze).

a i b. opominjanje i slično izrazi na drukčiji način nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj osobi u usta. zavijeno). prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu rečne obale —. dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­ gičkom sklopu svoga materijala. Misao koja se krije iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­ reklo iz ove kuće. može vremenski red biti i obrnut. Češći način prikazivanja. uspelo da bar nameru naslikanih osoba da žele govoriti. i njen san ću kasnije u potpunosti ispričati. Gomile grubog posuđa dolaze iz jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u istoj kući. drugi opet pokušava da taj sklop. Uvek glavnoj rečenici odgovara opširnije izvedeni deo sna. Ali kao što je slikarstvu. i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela itd.s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). a zatim glavnu rečenicu priključuje kao glavni san. Najpre. ali koji za misa­ ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu. pri tom postupa kao slikar koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne škole Atine ili Parnasa. Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme- . što je mogućno razgovetnije. pretnju. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te dame. Pri tom vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa i izvrnutog da bi se ocedilo. ako je između njih slobodan prostor. Slično variraju i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda misli sna.. Ako sam pravilno protumačio. Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­ nostima. Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona silazi sa visine. Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja. Iskustvo nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito daleko. i o opet kao prvo slovo neke druge reci. moralo se dogoditi to i to — sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao prethodni san. To je kao u našem sistemu pisanja: ab znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće ili do dvorišta. ako misli sna na primer glase: po­ što je to bilo tako i tako. kontradikciji između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo na veoma posredovan način. najzad. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do drugog. tako se i za san pružila mogućnost da posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­ đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u metodu prikazivanja karakterističnog za san. potpuno odvojenih sastojaka materijala sna. nego od takvih koje se i u mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­ snije. Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kujnu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove . koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­ gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno. kombinacije sna ne stvaraju se od bilo kojih. smrtno razboleo. u celini san vodi računa o nepobitno po­ stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao situaciju ili događaj. u snu o Irminoj injekciji). i to nagomilano jedno preko drugog. Prema tome. koji se u suštini svode na jedno. preko neobično napravljenih ograda. Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u kući svoje majke. on garantuje da postoji neka naročita intimna povezanost između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. na primer. San se sastojao od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna. san raspolaže sa dva postupka. iz ovako sitnih i neprijatnih prili­ ka. nežnost. ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao što je.316 Tumačenje snova. prikazuje nam a kao poslednje slovo jedne reci. koji nikad nisu bili zajedno ni u jednoj dvorani ili na nekoj planini. Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­ zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno. I Sredstva predstavljanja u snovima 317 kontradikcija. nagovesti: San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji se pred njim nalazi da bude obrađen. to je ili kontradikcija snu ili kontra­ dikcija iz sadržine jedne od misli sna. On logičku povezanost reprodukuje kao istovremenost. Da bi prikazao kauzalne odnose.

nego . nego pada. podela sna na dva nejednaka dela ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­ na dela. u tumačenju snova. kauzalna po­ vezanost se ozbiljno ističe.. kauzalna relacija uopšte se ne pred­ stavlja. koje se nalaze u čekaonicama železničkih stanica: Man bittet. Alternativu . u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­ peno postaje sve razgovetniji. ne tamo gde samo primećujemo da je sad. U njegovim latentnim mislima očigledno stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat sna koji se još može razrešiti. kauzacija je predstavljena temporalnom sekvencom. Auge(n) zuzudriicken. umesto jedne.ili-ili" san uopšte ne može izraziti.. I Sredstva predstavljanja u snovima 319 njenom obliku. Samo tamo onda vi­ dimo da se ova promena u snu dešava. često izgleda kao da je isti materijal u oba sna prikazan sa različitih gledišta. menja u drugu. Pravilo za tumačenje za ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­ tive treba zajednički među sobom povezati svezom .318 Tumačenje snova. ovo sigurno važi za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći. bio je tok moga života ovakav i onakav. pošto sam duže vremena očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji. ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­ vikao da predstavim u ovom obliku: die Man bittet. Ili su oba sna ponikla iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se u sadržini. plakatu ili oglasu — otprilike kao što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti". a svaki od članova predložene tri alter­ native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­ ta misli. ein Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­ sao i. i obratno. ili njeni bolovi uopšte nisu histerične prirode nego organske.. sanjam. tu se u mislima sna ne pojav­ ljuje možda alternativa. Noću. Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav1 Umoljavate se da zatvorite oči. u jednom slu­ čaju sekvencom snova. uoči sahrane moga oca. ili villa. naravno.i". Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­ lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji se u tome što se jedna slika u snu. izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam visokog porekla. tako da je u jednom snu centar ono što u drugom sudeluje kao aluzija. Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­ ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo od mene krio. na primer. vodi u naročitom pravcu. . ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim uslovima koje ja ne mogu da izmenim. Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­ nog odnosa svode na isto. Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj injekciji.i". Koliko vidim. A san ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda jedno četvrto rešenje. jednostavno reda­ nje. gubi se u konfuziji elemenata ko­ ja je i u procesu sna neizbežna. krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e šenje. Umoljavate se da za­ tvorite jedno oko.. A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukovanja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili soba za stanovanje itd. die Augen zuzudriicken ili Man bittet. U najvećem broju sluča­ jeva. U plavo naštampanim slovima na listu tele­ grama vidim: prva reč je nejasna: nešto kao via. on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna. druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa). a drugi put neposrednom promenom jedne slike u drugu. To ili-ili umetnuo sam ja posle tumačenja sna u kontekst misli sna. da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu adresu. A u izvesnom broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba dela. Ja. bilo slika jedne osobe ili stvari. došla druga slika. Zapravo ovako: Pošto sam niskog porekla. sanjam o jednoj štampanoj tabeli. u oba slučaja.

Der Gegensinn der Urworte (= Suprotni smisao prareči. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori jedan jedinstveni. Suprot­ nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se predstavljaju kao jedna jedina stvar. bili predstavljeni od istih elemenata u mani­ festnom snu. mislili su da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­ vati sahrani. I Sredstva predstavljanja u snovima 321 nije. da je načinila razne grehe protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu). (Prim. 1884. ali čiji su slični.). Abel dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegipatskom jeziku. 1910. jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim pripremama. te se čini kao da „ne" za san ne postoji. To je re­ lacija sličnosti. star-mlad. VI 1 . San uzima takođe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotnošću želje. Među logičkim relacijama. 1 Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko bude tumač snova. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna jedna od druge odvajaju. prev. Isti san. dublje dole. Sabrana dela. da budu popustljivi. Ovo se prosto zanemaru­ je. koji izražava radost što joj je us­ pelo da neokaljana prođe kroz život. Abela. vidi moj referat u J a h r buch f. kaže se dalje u snu. mada suprotni ele­ menti.. kao što je poznato. pun prebacivanja. mi razgovetno možemo razliko­ vati oba misaona toka. Odfttrana dela. uvek nosila belu kameliju. za­ tim dolaze očigledne aluzije na periodu. ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­ znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao uspomena na Hristovu Tajnu večeru. dodira. 1 U jednom od sno­ va koje sam među poslednjima spomenuo. slaganja. mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. Pošto joj uz ovu sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­ ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se Iz jednog rada K. na nekim mestima takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­ tovi) suprotni misaoni tok. ili slučajevi onoga „kao da i". tj. Psychoanalyse II. Tako je ista grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je. to je rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­ nu nevinost. Paralele koje po­ stoje u materijalu sna. i kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telovo1. ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­ voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko zatvori". ova relacija može se u snu. daleko-blizu. pred­ 2 staviti mnogostrukim sredstvima. U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­ nako velika dela izražava alternativu koju je teško prikazati. dok su ulice ukrašene zelenim grančicama. od kojih utešni tok izgleda smešten na površini. ali onda dvosmisleni tekst za misli sna.des Madchenš Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu suprotnost. čiju smo prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog porekla"). i da su oni dijametralno suprotstavljeni jedan drugome. Ista rascvetana grana (. cvetovi su već prilično opali. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od kojih svaki liči na kameliju. 11 Frojd. prvi su temelji za stvaranje sna. 1 zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama. tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­ ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna sadržan kao pozitivan ili negativan. a za vreme periode crvenu. snevačica silazi preko jedne ograde i pri tom drži rascvetalu granu u rukama. relacija „kao što". Ali ostali članovi porodice nisu se složili sa ovakvom puritanskom jednostavnošću.320 Tumačenje snova. Na kraju njenog puta. i ne baš beznačajan deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­ lele. vezati-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. Prilikom analize sna. Oni u početku imaju samo jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta ili detalnosti (snažan-mlad. sveska VIII) saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­ đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim podjednako ponašaju kao i san. kao nijedna druga. a onaj drugi. Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji suprotnosti i protivrečnosti. Značenje nejasnoće koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako može shvatiti.

ali se i o licima stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj osobi. tamo je to obično mig da se traži neki drugi. a B takođe.322 Tumačenje snova. u stvari. U ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­ strukcije složene osobe počinje da se gubi. Ali se može takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite osobe ne pođe za rukom. slaganje. dok druga. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski raspoložen. Ova jedna po­ krivaj uća osoba. složeno lice. ali nisu zajedničke. koji ne služi za izgovor nego za obja­ šnjenje jednog drugog znaka. Po pra­ vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­ menta. Umesto vizuelnim crtama učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­ masama koje joj se pripisuju. Sam proces kompozicije može da se ostvari na razne načine. Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­ mentom dolazi do predstavljanja. koristeći saži­ manje sna. recima koje joj ostav­ ljamo da govori. pripadaju jednim delom jednoj a jednim delom drugoj osobi. ili se može nanovo stvoriti. Dodir između dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je karakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe. Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat obeju osoba. 1 Sredstva predstavljanja u »novima 323 ne može dospeti u san. ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih crta koje. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je takođe bila tu (Stekel). koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­ ba. a druga — po pravilu važnija — na­ stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge funkcije. udovoljio zahtevima cenzure sna. Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­ zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­ ljena u sadržaj sna. Sličnost. to jest pro­ uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. Takav elemenat sadržine sna može se onda uporediti sa determinativom u hijeroglifskom pismu. a drugi deo kao mešovitu tvorevinu (kompoziciju). Zajednički elemenat koji opravdava. skriveni zajednički elemenat. naime nepri­ jateljsko raspoloženje prema meni. Lako se može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­ zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove. koja je isto tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo. Tako konstruisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­ kvoj novoj vezi. tako da se sje­ dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica. ali samo prema jednom njegovom delu. S jedne strane. međutim. u snu ulazi u sve relacije i situacije. Predstavljanje relacije slično­ sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem. a iz okolnosti što ona označava A kao i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna umetnem ono što je obema zajedničko. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­ rena na osobe. ja u snu stvaram jednu mešo­ vitu osobu od A i B. Lokaliteti se često tretiraju kao lica. osoba sna može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­ bu —. Onda se scena sna pripisu­ je jednoj osobi. Na ovaj način če­ sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­ žaj sna. ja sad nalazim jednu drugu osobu. ili situacijom u koju se stavlja. ili ostale osobe za san izgledaju da su potisnute. čije je prikaziu* . posedovanje zajedničkih atri­ buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­ jom koja se može već nalaziti u materijalu sna. Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­ stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­ bom. ili zamišljam osobu A u nekoj drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. mešovita tvorevina onde gde predmeti predstavljaju materijal unifikacije. postoje već u slici sna crte koje su oso­ bama svojstvene. Prvi deo možemo nazvati kao identifikaciju. Identifikacija se primenjuje kad se radi o licima. i tako sam ja sam. ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu osobu.

u osnovi nije ni malo čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj svesnoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama. Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­ danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­ nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima nadmoćno mesto. Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često pružaju jedan fantastičan izgled. U jednom od mojih snova o Rimu mesto u kome se nalazim zove se: Rim. U snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tačka sna: ja se identifikujem s ministrom. Ovde se sigurno dogodilo pomeranje da bi. a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim osobama. omogućilo njegovo prika­ zivanje. onde mogu mirno da pretpostavim da je moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. uz koju mi smesta pada na pamet Prag. zajednički obema osobama. tako reći. jedanput direktno. tako što sa svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje o njima nego on. a treće. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­ jednički elemenat često poklapa sa njihovom razmenom. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba da zaključimo da se pronađe neki drugi. sam san može voditi po­ reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacionalnog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­ kom dobu. Ovo je ispunjenje želje. dakle. U snu o Irminoj injekciji. tako što se preko ove mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad nisu mogli biti predmet percepcije. ja se onda pridržavam sledećeg pra­ vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­ vajući osetim. prema tome. Ja smem da dopunim svoje ja. ja že­ lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom: želim. Postoje takođe snovi u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba* 1 I I koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­ ju kao moje ja. pokazuje mi situaciju u kojoj se ono nalazi. da se iza ja krije neka druga osoba kroz. Te identifikacije sada treba da mi omo­ guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije je prihvatanje cenzura zabranila. identifikaciju.324 Tumačenje snova. Ja dakle mogu svo­ je ja višestruko predstaviti u snu. prenesem na sebe. Snovi su apsolutno egoistički. nego samo jedna stra­ na osoba. Psihički proces konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti. za­ tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat. Drugi put. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu treba da tražim svoje. kakvo sam zdravo dete ja bio. da ona druga bude moja pacijentkinja kao što je Irma. u Pragu je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Flisom: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle jednim željenim zajedničkim elementom. . San onda treba da me opomene da pri­ likom tumačenja' sna skriveni element. napomenu na strani 274. ono krije moje ja. to. san vodi računa o ovoj želji tako što mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma. da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­ nošću. . služi u snu različitim svrhama. U vreme kad sam ovaj san sanjao. ali ja sam za­ bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom uličnom uglu. 1 Sto se snevačevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje. kad se u snu pojavljuje moje ja. prvo da pred­ stavi jedan elemenat. ili nastupa u raznim oblicima. ja bih pri­ jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu.1 Gde se u sadr­ žim sna ne pojavljuje moje ja. da izrazi još jedan samo željeni zajednički elemenat. ali koja biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. Vidi uz. to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­ žena identifikacijom. na primer u rečenici: Ako ja na to mislim. ali nipošto indiferentan zajednički elemenat. I Sredstva predstavljanja u snovima 329 vanje cenzura onemogućila. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­ žeti neobično bogat misaoni materijal. Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe. To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan izuzetak. za taj sa­ stanak zamenio bih Prag sa Rimom. vezan za tu drugu osobu.

ujedno označava i nevinost i seksualnu grešnost. cvetovi. uzeti svaki za sebe. oba predstavljanja su superponirana i stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. onim što je zajedničko u mislima sna. Elementi „zaraze" {— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na ospe (= Ausschlag) u detinjstvu. pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne egzotične biljke. Kao dete. ili čak kao fantastično uspela. u kasnijim godinama kamelije. koja. pošto joj je stariji brat obećao da će je počastiti kavijarom. kojima su je pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže popustljivom. u kojima se obavlja „kura". Razlika je saiViO u tome što je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan sam nameravani utisak nove tvorevine. njena dadilja ju je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­ znalost u dovoljnoj meri zadovolji.326 Tumačenje snova. koji je saopštio Ferenczi. Najnaivnije od ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­ meta. razume se. Jedna devojka sanja. su cvetovi kame­ lije. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da nije uspeo. i povrh toga imala je na sebi još i noćnu košulju. koji životni tok jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume". U ranije pomenutom snu. Grana osim toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove trešnje. koje noge prikazu­ ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama. Ova nova tvorevina može ispasti potpuno apsurdna. Obema prvim elementima zajednički je odnos prema čovekovoj nagosti i obnaživanju. U snovima. Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­ jim bi izrazio relacije protivrečnosti. kao i inače u snovima. Tako su joj u detinjstvu davane tre­ šnje. iz kombinacije sa trećim elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­ stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgolićavanja. kao što smo videli. seoskih nužničkih kućica i potkrovnih soba u našim gradskim stambenim kućama. dok je mešovita tvorevina determinisana jednim momentom koji leži izvan njenog oblikovanja. suprotnosti. Jedna druga pacijentkinja u snu stvara nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­ skom kupalištu. Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom . Egzotično je alu­ zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao. pojavila se neka složena slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga lekara i jednoga konja. mogli bismo doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu. da bi rekao „ne". Rascvetana gra­ na je sastavljena od aluzija na poklone. onda se rad sna često zadovoljava time da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­ lici. Ako su ob­ jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isuviše disparatni. U sva tri slučaja radilo se o objektima njene polne radoznalosti. Složena struktura u snu može se izvo­ diti na veoma mnogostruke načine. koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom sa cvećem. Jedan snevač stvara jedan složeni loka­ litet od dva mesta. ona u snu nosi u ruci rascvetalu granu. uvijeno). sve vri od ovakvih slože­ nih tvorevina. da su mu noge pre­ krivene crnim zrncima kavijara. Sa delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao sa predmetima. ili „verbliimt" (= zavijeno. od moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. Brižljivi ja tehnika uje­ dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba objekta eventualno imaju i u stvarnosti. i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi takođe za jedan drugi objekt. o tom bratu. Kad bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­ ma iz individualnih perceptivnih slika. nekoliko primera sam već dao u sno­ vima koje smo dosad analizirali. U jednom snu. sad ću ih dodati još nekoliko. sje­ dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Zajednički faktor u elementima ove složene strukture dolazi iz misli sna. Zajednički elemenat u ova tri dela pokazao se iz analize. I Sredstva predstavljanja u snovima 327 kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura ili zmaja ili ga kopiramo. već prema tome kako to materijal i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. pošto se u noćnoj košulji prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz detinjstva.

a kasnije lako. taj stoji bes­ 1 pomoćan pred zadatkom tumačenja sna. onda si ti maloumnik a ne pisac. Za to smo već više puta navodili primere. drugu stranu medalje. jedno je od najomiljenijih sredstava pred­ stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno za najmnogostraniju primenu. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju. I moj san o Geteovom napadu na go­ spodina M. koje je moralo da se ispravi pre nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. veli san. uvek vredi pokušati da sa izvesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­ mo obrtanje. Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni vremensko obrtanje. Ali naročitu vrednost dobija obrtanje u službi cenzure. a da se na kraju sna naknadno stave premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi koji su doveli do zbivanja. predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao što smo videli. a kasnije sve teže. Misao. koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost". U snu je Gete napao jednog mladog čoveka. Kad bi samo bilo obrnuto! Istina. to su slučajevi kad se predstava jedne zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­ trastom. (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu o Safo). Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­ tih homoseksualnih impulsa. Jedna sasvim obična tehnika izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na početku sna. nego svoje prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­ gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. U snu ja računam od datuma Geteove smrti. Upravo „obrnuto" nije predstavljeno u sadržaju sna samo. Obrtanje. pretvaranje jedne stvari u suprotnost. ako knjigu ne razumeš. gotovo da kažemo. koji je isfantazirala u svom nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema bratu u snu je predstavljeno obrnuto. U lepom snu o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna. koji even­ tualno dolazi u kategoriju „obrnuto.328 Tumačenje snova. urkštanje r u k u za zagrljaj). Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna. Jedna vrsta slučaja. na­ ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje na početku ide teško. a to upravo najpre koči svaki pokušaj razumevanja sna. Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. dolazi do prikazivanja u snu na sledeći neobičan. obrnuto nego što to junak romana nosi svoju draganu. Kako je dotični. kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­ nu scenu. Ako. Ko god nije pomislio na ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna. uostalom. koja je merodavna u materi­ jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa Geteom treba postupati kao da je luđak. Ono na prvom mestu služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na određeni elemenat u mislima sna. prev. računanje je pošlo od dana rođe­ nja paralitičara. posle čega čitava situacija često odmah postaje jasna. u jednom napadu imala da predstavi jedan mali roman. često je najbolji izraz za reakciju ja — neki neprijatan deo sećanja. Ovaj proces je lakše ilustrovati nego opisati. U svima ovim snovima o preobrtanju izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri- vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" = pokazati nekom naličje. prim. moga prijatelja. jer ono ostvaruje čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­ ba predstaviti. naprotiv". onako kao što je sadržavaju misli sna. u stvarnosti. i nju smo pronašli u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga nosi dadilja. gospodina M. Obrnuto. To ukazuje na prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije. u stvari. san uporno odbija da otkrije svoj smisao. dakle. privučen lepotom njene noge. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo upravo „obrnuto". na duhovit i šaljiv način. između dva dela materijala u mislima sna. jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka. posle toga ona trči u drugu 1 . I j Sredstva predstavljanja u snovima 329 tvrđenju prvi put suprotstavim. Jed­ na histerična devojka je.). dok je u Dodeovoj sceni penjanje na početku lako. na primer. oslovljava dok ona čita.

moramo suočiti sa izvesnim očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. oni stvaraju središte misli sna. koje nam u snu moraju padati u oči. ističu svojom ži­ vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz sećanja. da stavimo iznad realnosti. . koji ih u snu zastupaju. doduše. pre svega. u snu jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac ga grdi što tako kasno dolazi kući. Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu: „Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­ četka ka kraju. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze sa elementima intenziteta onde. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi u materijalu sna determinišu ove razlike u živahnosti pojedinih delova sadržine sna. znamo da su to upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u sadržaj sna. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­ vode. prema raznim relacijama. za vreme spa­ vanja. spadaju pre svega razlike u čulnom in­ tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­ dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među sobom. Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije determinisan. podiže haljinu đa bi pokazala nogu. i to preko dva međusobno nezavisna mmmmm . a da zbog toga ne moraju stvarati centar sna. a drugi put od kraja ka p o č e t k u . U ovim poslednjim intenzi­ tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­ niji elementi su upravo najznačajniji. kao mali dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!" Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­ držaja sna i misli sna. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao „fliichtig" (= nepostojan. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži derivativi. koji je potpu­ no pokriven snažnijim slikama. Direktni derivativ onoga što je prekomerno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti samo u nekom prolaznom elementu sna. Uz ove formalne karakteristike. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje intenziteta slika u snu. brz). na primer. Snevač je. što je opet identično sa že­ ljom za očevom smrću. seda na stolicu. . između materijala sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychischen Werte). naime." Ali smisao psiho­ analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i. Tako se. mogu stvoriti viši stepen intenziteta. čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara na moja pitanja). mada bez ikakve garanti je. zatim. Ali moje iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­ šavamo karakterističnom za snove. onda će najbolje biti da kao polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­ nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­ toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. Pošto materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i prave senzacije. Ovde se. Mi sad. pošto se zapravo ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepenom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­ cipiramo. Nije tačno da se elementi sna. dok o razsobu. verovatno ćemo pretpostaviti da se one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna ističu naročitim intenzitetom. koji su derivativi realnih utisaka za vreme spavanja (nervni nadražaji). moći svesti na takve realne senzacije.330 Tumačenje snova. Snevač bi više voleo da mu otac uopšte nije došao kući. suviše brzo) dolazi kući. Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­ zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­ govaraju u mislima sna. nestalan. ili obratno. da će se sve ono što u snu ispada kao naročito živo. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­ krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo skloni. " govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane za duže vreme. I Sredstva predstavljanja u snovima 331 U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje.

. dok ga zapravo ipak oda­ ju. I Sredstva predstavljanja u snovima 333 faktora. nejasan san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Onda možemo očekivati da će se ovaj uslov. što sam smatrao kao sud o gotovom snu bio je zapravo samo deo. mnogo komplikovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata sna. da sam još pospan odlučio da dopustim jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni mehanizmu sažimanja i pomeranja. da uti­ sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu stičemo uopšte ništa ne znači za sklop sna. U svakom slučaju očigledno je da porast i opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. ona sama. Nije to nikakva izmena smisla. Ono. često služe za to da jedan deo snevanog prikri­ ju na najrafiniraniji način. i ispunjavajuća snaga sna bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­ nina. na svoje iznenađenje. Tamo je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća. nego da pro­ izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­ nih delova. Ali je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno jasnog do nerazgovetno — zbrkanog. Glose o snu. * Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­ liko neraspoloženje. pa sad čuje sumnje o tome: . Rad sna ovde je. posegao u prvo budno mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­ rijala sna. ako ovu poslednju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­ izdašniji rad na sažimanju. dakle. Jedan deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen. obično najvećim delom sadrži intenzivne elemente. a i onaj drugi (naime o ispunje­ nju želja). i to bitni deo sadržaja sna. 1 . tako reći. čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo. Detalj­ nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­ kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki drugi. stoga sam napustio kategoriju o fantazijama u snu. U pojedinim slu­ čajevima primećujemo. kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde je san izbrisan. a ovde — zbrkanost. koji nam se čini jasnim. moći izraziti i jednom jedinom formulom. iz­ javila je da se u snu pojavilo više lica. ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto slično. o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati iz razloga koje ćemo kasnije navesti. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­ sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj istoriji jedne služavke koja je morala priznati da oče­ kuje dete. ovde deo materijala koji je san izazvao. dakle. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­ žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja jeI danas ne znam da li sam to s pravom učinio. i kao da nije znala da li je njen muž njen otac.332 Tumačenje snova. i analiza daje infantilnu reminiscen­ ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle defekcije čisti. koji se odnosi na raz­ ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako nejasan i zbrkan" —. 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je. njen muž i njen otac. Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­ ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­ žine. Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­ nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene sa jednim drugim problemom. naprotiv. nego bi mogli biti označeni kao „fantazije za vreme spavanja". glavne bolesti te bolesnice.ko je zapravo otac (deteta)". Tako. Najpre je lako videti da su oni elementi na­ ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­ njenje želja. da su dakle najživlji ujedno i najbolje determinisani. bez praz­ nina i jasan. prividno bezazlene primedbe o nje­ mu. naposletku uz ponovljene pro­ teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno. Jedan deo sna. A zatim nas analiza uči da iz najživljih elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­ va. 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu teoriju o biseksualnosti.

Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno sećanje na nepristojno delo naznačeno u snu. i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta. i 6) prika­ zan je opširnije nego u Svetom pismu. uz jednu od ovih priča o snu. Josif reče: „Tvoj san. je ćerka njegovog bivšeg šefa.. . Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­ vara. „tu nešto nedostaje" opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. na svaki način samo retko. Pošto je kralj ispričao prvi san." Jung. zabuni se u broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se svlače jedna starija dama i njene dve kćeri. rekao je: „Posle ovog prvog snovi­ đenja probudih se. glave 5. jedan prekid . jednu u košulji i gaćicama. . I Sredstva predstavljanja u snovima 335 dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se uveče nalazi u jednom letnjem hotelu. Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto". jedna zamena za njegovu sestru.334 Tumačenje snova. onda se nalazim u salonu jedne javne kuće. prema svima trima bio je ravnoVolksgarten. a ti si žena".. te napominje. 1 dušan u najvećoj meri. jedne devojke. njegova snaha i već pomenuta sestra zeta. o kralju. bojažljiv. San među ovim homolognim slovima koji je vremen­ ski raniji često je izopačeniji. ali oba viđenja imaju samo jedno zna­ čenje. iz dečačke radoznalosti." Pošto je saslušao priču o snu. sve to je puno smisla i može biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih misli sna. za drugim znače isto. On nastavlja: Zatim ima nekoliko praznina u snu. U pomenutom restoranu bio je samo jedanput. ili uopšte takvih koji pripadaju istoj noći. dok je sledeći san drskiji i razgovetniji. Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­ držim istoj celini. „na prekid" u snu. ali sam u tom raz­ mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­ bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­ njenost. ali jednom se među njima desio jedan razgovor u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj polnosti. na Ringu (Prim.). i sa kojim sam se morao boriti. kao što sam tvrdi. On je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da vidi jedan ženski polni organ. On se uzalud trudi da bi se setio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san očigledno aludira. što znači: Narodni (nacionalni) park. i počeh da razmišljam o tome šta bi san mogao da zn. je­ dan divan park u Beču.. njihovo grupisanje i broj. koja mu je bila sasvim ravnodušna. i bio je još sklon da se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­ suje da ima muški organ. tu nešto nedostaje. Javnu kuću je samo retko kada posećivao. zatim dolazi jedno tamno mesto. uznemiren. „Praznine" su genitalni otvori žena koje se spremaju da legnu. Da­ me su bile njegova sestra. i najzad je u sobi bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti. Knjiga II. Drugi put je pratio neko društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više glavnih delova.ači. Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­ ma. . prev. Ali najzad mu se skreće pažnja na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­ jasnom mestu u snu. da bi legle u krevet. bio je san te vrste. posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­ stre. . u pratnji sestre svoga zeta. U Jozefa (Jevrejske starine. ali sv^ tri su pripadale redu sestara. kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac. da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu. U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­ niscencija drugog jednog snevača. koji je tumačio Josif. u restoran u Folksgartenu1. Analiza: Gospođica K. u kome vidim dve ili tri osobe. po svom izgledu svakako je dvo­ struki san. možda samo dva ili tri puta u životu. ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi različiti snovi koji slede jedan. On sanja: Idem sa gospođicom K.da poslednja misao u jednom dugom nizu slika snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se- . koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­ ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga u izmenama. njihovo razdvajanje u više delova.

. " Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto Rank u svom radu Ein Traum. odnosno njegov odgova­ rajući organ ili njegovu funkciju. Šerneru su bile dobro poznate ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti zakon (str. Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u snu uvek kao senzacija. od čijeg delovanja ova skala kvaliteta bitno zavisi. od kojih se dru­ gi deo završio polucijom. to se u materijalu sna izdaje za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. Pojavljuje se jedan sluga. koja se tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha? Čovek želi da ide. mada se u svako doba za vreme spavanja može izazvati. der sich selbst deutet (= San koji sam sebe tumači). Polazeći od ovoga primera. . Na jednim vratima dočekuje nas jedan drugi sluga i kaže. Odabrana đela. Analiza pokazuje da istra­ gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i lekarski pregled. Šta znači senzacija inhibiranog pokreta. a ona otkaže poslušnost itd. San jedne devojke.. . Ovaj polucioni san dopustio je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz obimno odricanje na doprinose snevačice. čime san. Zgodno. pokazujući na mene: Ovoga ste doveli. i kad). 1910. U snu znam da nešto nedo­ staje. služi da olakša neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­ buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj način da bude predstavljen. str. Saopštiću. Voz tre­ ba već da krene a mi ga ne možemo stići. Rank s pravom raspravlja o zna­ čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte. U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­ mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu sna. podignemo ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede. da me pozove na istragu. obeležavajući sam svoj stvarni organski povod. Po­ godba se u mislima sna predstavlja u snu istovremenošću: (ako je postala. nego je ponekad jednostavno deo sadržine sna. VI .336 Tumačenje snova.A onda kao da je u isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do- godilo to ili ono. a na kraju.. ona prika­ zuje sam nadražaj u nagosti." Ono što na ovaj način prekida glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena može ponovo nastaviti. 87). i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­ svojio ono što se izgubilo. koji on u tom delu iznosi. ali ne­ dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­ na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu senzaciju. pripomogao da se potpuno objasni prvi. po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­ jevima. pre­ okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoanalyse. I. ali još nismo po­ kušali da je ozbiljno protumačimo. pa to je jedan pristojan čovek! Ja 22 Frajd. Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­ menuti faktor u stvaranju sna. kad se slikarski izliv iscrpeo. 166). tako da je ovaj drugi. dostiže kraj . jedan san u kome se pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja.A naposletku. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo očekivati da ova senzacija. I Sredstva predstavljanja u snovima 337 rije pokušala da prikaže. Mesto do­ gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatorijuma i više drugih lokala. Mi smo na ovu senzaciju u snu naišli već kod ekshibicionih snova. a ne miče se s mesta. a bogatstvo odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­ razio isto što i drugi. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­ cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar. Jedan takav slučaj smatram naro­ čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. fantazija se drži opšte važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­ lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama. u skraćenom obliku. polucioni san. sastojao se od dva takođe vremenski odvojena sna jedne noći. pomeranja. ja spokoj­ no krenem sa slugom. U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji se opisuju sledećim recima: . Cenzura gura kompleks u stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano obnavljanih simboličkih prikrivanja. želi da ne­ što obavi i neprestano nailazi na prepreke.

onda je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­ ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. Može se. ako se. koji sam kratko vreme pre toga imao. i po tome treba korigovati moje ranije tvr­ đenje da san ne može izraziti jedno „ne. u snu senza­ cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da se radi o jednom aktu volje. inhibiran za vre­ me spavanja. naprotiv. Zatim mi se kaže da sada mogu ići. resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubedljivih primera. i kojoj psihičkoj sili on treba da se pripiše. ja još ne smem otići. znači dakle: Pa ti nisi pošten čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja. Što ne mogu naći šešir. Po mom obja­ šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto je tako često s njim u snu povezana. izjednačiti sa željom da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo dogoditi. — I odbijanje tužnih misli na smrt krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju dužnost. znak je da mi se oprašta. onda to znači najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice."1 II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­ kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­ cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­ jom inhibicije kretanja. pravo sećanje. dakle. Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) raspravljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­ me sna: „Pa to je samo san". 1 Gde je. zagonetka „sna u snu". To što mogu otići. — Rođenje i smrt kao u snu o Geteu i paralitičaru. prenet na motorne puteve. Sto ne mogu da nađem šešir. osetiti kao ometen. 12* . jedan konflikt volje. Ja ću ovde unapred reći da on treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je snevano. i ipak ne mogu da odem. na kra­ ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak. onda može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose doneo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem). dok san koji se nastavlja. jeste jedan dnevni doživljaj upotrebljen u više smisla. dakle. pretpostaviti da „snevano" sadržava predstavljanje realnosti. dakle. ali on ne vodi računa o meni. predstavlja samo ono što snevač želi.338 Tumačenje snova. Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u mislima sna mora. sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo toliko sigurni da ćemo ovaj impuls. jed­ no „ne". I Sredstva predstavljanja u snovima 339 zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u kojoj stoje mašine. 1 za vreme snevanja. to jest. „Snevanom" u snu treba ponovo da se oduzme vrednost. mora da se radi o jednom seksualnom impulsu. Senzacija inhibicije kretanja predstavlja. Upregnu­ tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao puno razloga da se zainteresuje za mene. Strah je libidinozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­ biran od predsvesnog. dakle. koji je u isto vreme u stanju da razvije libido. čitav ovaj proces čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. Uključivanje izvesne sadržine u je­ dan „san u snu" treba. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­ alnosti. dakle. Impuls. dakle. crnac može ići. kao volja čijoj se volji su­ protstavlja protivvolja. i ona me pođseća na pakao sa svim svojim paklenim oruđem kazivanja. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­ ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san. postojati svakovrstan ma­ terijal koji sadrži kontradikciju tome. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir. što se izražava time ako se izvesna sadržina u samom snu označava kao „snevana". najsnaž1 Ovo više ne odgovara novim saznanjima. Kasnije ćemo čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio svoju dužnost. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­ nijalna u sakrivanju. ono mora da bude lišeno real­ nosti. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­ liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana.

koji su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­ ma. dok u drugom slučaju jedan eleme­ nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom. Celokupna oblast igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. koji kao dvosmislen dozvoljava da izrazi više od jedne misli sna. Pomeranja koja smo posmatrali pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom drugom predstavom. i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­ manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­ ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat između njih. dok u isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vrednosti toga materijala. sasvim je očevidna. ali čim je pretvorena u slikovit jezik. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad uopšte još nismo ni spomenuli. Mi sad znamo da materijal sna. Slikovito je za san ne­ što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­ ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za ilustratora. Ne treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­ kom stvaranja sna. obavlja tako što nalazi pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. D OSVRT NA MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san predstavlja odnose između misli sna. Ako treba da se jedna pesma napiše u rimama. izabrale govorni izraz koji će uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu. koji pokušava da rastu­ rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji i jedinstveniji izraz u snu. i to možda već u samom početku. ali smo više puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­ terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. Prednost. među­ sobnim induciranjem. pri tom će delovati na izražajne mogućnosti drugoga birajući i raspoređujući. ali se isti proces može dogoditi u raznim psihičkim sferama. i rezultat toga pomera­ nja može jedanput biti da jedan elemenat bude zamenjen drugim. U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže sažimanje sna na još kraći način. Pomeranje se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­ kretnim izrazom. kao čvorna tačka mnogobroj- . a izraz te misli mora se rimovati sa prvim slikovanim redom. Jed­ na misao. Reč. nego i inte­ resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom. koja joj je na neki način bliska. Rad sna iskorišćava snevanje samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­ nje da je san ispunjenje želje. slično kao kod pesnikovog rada. dodiri i identiteti. tako što pronalazi jedan rečenični sklop. jer su konkretni termini u svima jezicima zbog njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što su pojmovni. Oba puta radi se o pomeranju duž asocijacionog lanca. dobrim delom lišen svojih relacija. Ali ne samo predstavi] ivost. uspo­ stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­ terijala sna. čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih razloga. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 341 nije njeno potvrdenje. podleže jednom procesu kompresije. Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno izražena. Najbolje pesme su svakako one gde se ne primećuje namera da se nađe slik. nego gde su obe misli već unapred. on mora da izrazi odgovarajući smisao.340 Tumačenje snova. Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­ stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. lakše nego ranije. onda je drugi slikovani red vezan za dva uslova. slik). Ali iz analiza sazna­ jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­ varajuće misli. pa prema tome i svrha zamene. Možemo zamisliti da se dobar deo po­ srednog pri stvaranju sna.

Kula na sredini par­ keta. kod simboličkog tumačenja sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizoDer Witz und seine Beziehung zum Unbewussten („Dosetka i njen odnos prema nesvesnom". Na sredini parketa se nalazi jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu. Sabrana dela sveska VI). koja je trajala do četvrt do osam ujutru. U parketu i parteru nalaze se stolovi. Visoko tamo gore nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera. u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom praksom. 1 Lako se može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima zajedničku korist. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa sna sumnjivo da li: a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom smislu (relacija suprotnosti). Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­ vo vreme. on ne­ prestano trči okolo iza svoje ograde. c) da li treba da se protumači simbolički. okru­ ženu jednom gvozdenom ogradom.) za izražavanja u snu koje za­ jedno drži samo dvosmislenost izraza. Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­ đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne zadaje veće teškoće. Razlika ovakvog tuma­ čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek se ne može oštro odrediti. To je predstava Vagnerove opere. i da li treba direktno povezati sa materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih fraza. Njena mlađa sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako dugo trajati. Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­ bro otvaraju" u snu o injekciji. fobije) ko­ riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč tako daje za sažimanje i prerušavanje sna. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­ smislena reč umesto dve jednosmislene. sa koje dirigent upravlja orkestrom. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 343 nih predstava. Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela da vidi. za kojima se jede i pije. i da se naš svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­ kovitim izražavanjem. itd.. i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­ ptoma. jeste. nego što ih otprilike stari pisci hijeroglifa zadaju svojim čitaocima. 1905. tako reći. Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja: Nalazi se u operi. pored njih sedi jedan aristokrat. 1 vanje. kao što čovek vraća še­ šir sa svadbenog puta. predestinirana dvo­ smislenost. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­ ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena bila prekinuta jednom duševnom bolešću. na mestu Hansa Rihtera. . b) da li treba da se protumači istorijski (kao reminiscencija). sa malo po­ znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za rukom da samostalno protumačim neke njegove delove.342 Tumačenje snova. Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­ lom. O njemu se priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­ nog puta.Ta ja ne mogu ići" u poslednjem snu. Sad ću izneti jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne misli u slici igra veću ulogu. San je svakako dovoljno besmislen mada inače lepo doveden na jednu situaciju. dakle. Odlučio sam se. da kulu u parketu uzmem doslovno. znoji se strašno i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole oko osnovice kule. naše razumevanje se zaustav­ lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­ gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­ nesenom smislu. Ona sama sedi sa jednom (meni poznatom) prijateljicom u jednoj loži. onda možemo snove te vrste potpuno ili delimično resiti i nezavisno od podataka snevača. i neuroze (prinudne predstave. a pre sve­ ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna. sasvim otvoreno. i mora da se sada svakako dobro smrza­ va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale biti ložene). iznad ostalih čla­ nova orkestra uzdiže visoko kao kula. Ovu kulu tre- . ili d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od teksta.

Među različitim sporednim mislima vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj koja dopušta vizuelno prikazivanje. „Kula luđaka". . u snu možemo rečenicu posmatrati za sebe.344 Tumačenje snova. A ova druga misao mogla je možda i sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja. zatim. Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drveta da bi postao gladak. „pošto ipak nije znala da će tako dugo trajati". von der niemand was weiss. Ovo presipavanje sadržine jedne misli u jedan drugi oblik može se. Šta će trajati tako dugo. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 345 ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom. mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­ daje joj ugalj. na koje ću se kasnije i na jednom drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posmatranih fenomena. čak i u manje uobičajen. međutim. 1909. I tamo i ovde. Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još jedan. mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa „predstava". između njene vatre i hladnoće mlade žene. Kein Feuer. istovre­ meno staviti i u službu rada na sažimanju i može stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli. Mislim na to da sam odlučio da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto. i rad sna ne beži od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije najpre eventualno u neki drugi jezički oblik. dakle većim delom u vizuelnim slikama. a sa ogradom gore. Snom ovlađuju suprotnosti između tajne i javne ljubavi. svo­ jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka. samo ako ovaj proces omogućava predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku pritešnjene misli. otprilike. Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja sna. Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­ va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj momenat rada sna. onda se često događalo da mu je misao pobegla i da se umesto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­ pozna zamenu za misao. Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je.! Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći. A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zilbererovoga rada. da se čovek u traženju razloga egzistencije 1 Jahrbuch von Bleuler-Freud I. i jedan „koji visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­ zičara koji polaže pravo na velike nade. onu sa ugljenom. proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne uda". Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako goreti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna. Ova se svrha sastoji u tome. „Ugalj" je morao značiti „taj­ na ljubav". „Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­ hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš nameravam da se bavim. 2 1 gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­ rijalu. tako mislim. u cilju da se s pravom sretne na pola puta. koji inače ne bi postojali. bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle susresti. koji joj sestra dodaje. Zilbererovu zamenu zove ne baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom". to u snu nije re­ čeno. Ako je on u stanju premorenosti i pospanosti sebi zadao intelektualni napor. mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­ nost. uostalom. pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj ženi pripisuje. kann brennen so heiss als wie heimliche Liebe. „Primer broj 1. resimo pomoću istoga ključa. treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na moHugo Wolf (= vuk). keine Kohle. predstavlja njegovu kasniju sudbinu. iza koje on trči kao zarobljenik ili kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 . kojim se san služi.

u snu znače kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem? To je suprotnost želje „zbrka. dakle torta kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne slojeve (slojevi svesti i mišljenja). dakle „nered". i tako dalje. Ovde se onda odjednom otvara razumevanje za Šernerovo tumačenje snova. 1 Štaviše. A kao što Šerner i Folkelt sasvim tačno ističu. što zahteva izvesnu pažnju. Simbol: Komad pismenog sloga. u ovom slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure. citati. Langen Miinchen). Jer da bi postigao svoj cilj. Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo jedan jedini put javljeno. potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za predstavljanje misli sna. Poznajem pacijente koji su. njih svaki otvor podseća na jedan od otvora u telu („rupa"). čiji predmet postaju genitalije drugoga. . ta­ log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena. zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije. „Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim nit. savitljivim nožem. . na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena reci. pesme i poslovice. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­ nički snu sa psihoneurozama. daje prednost onim promenama potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju postati i svesni. i kojima su ispunjene sve fantazije neurotičara. mitovima i narodnim običajima. „seme". obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji. nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­ jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo do osnove). Sta. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 34"! probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­ stencije. čije sam pra­ vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu.1 u prvom slučaju je govor. Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da ću uzeti jedan komad. ako tačnije pogledamo. svaki vodovod na mokraćni aparat. tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog tumačenja. devojke u „Visokoj pesmi"). Ali isto tako rado se krug pred­ stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skrivalište seksualnih slika. čiji su poslednji redovi ispali. kuća nije jedini krug predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti — u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantaziranju neuroze. ili za njega karakteristično. i Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­ ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. ili ipak i genitalije sopstvenog pola. Moje analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u nesvesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke koji rastu. posao koji obav­ ljam jednim dugim. ali moram da uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala. Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do kraja" o kojoj je r e č . Privatdrucke bei A. Bav­ ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­ stveno samo snu. rad ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene u svesnom mišljenju. U privid­ no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u kuhinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života. pa prema tome znači „nered". Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam naišao. Jer torta u simbolu bila je jedna doboš-torta. 1 . na primer. S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­ zovanih ljudi igraju vicevi. 1 Samo za mali broj mate­ rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu važnost. svakako. darmar" (doslovno: kupus i repa). Naročito je često sa izvesnim teško­ ćama povezano kako da podignem isečene komade torte. Ali još više simbolike ima u slici. moramo videti da rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi ništa originalno.lUUtit 346 Tumačenje snova. „vrt". Objašnjenje pozadine sim­ bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne zadatak da rasečem i poslužim tortu. (a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­ koj pesmi"). Trudim se da je ponovo pronađem.

tj. haljina nigde nije zapela. 4 Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta. našto se ona odupire i pita ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli. Svuda gde se neuroza služi ovakvim prerušavanjem. na bračne opreznosti. pošto je protumačen.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u drugu baštu. ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­ rodično ime. da li može i ona da uzme jednu.1 b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­ nih ograda ili plotova. praznoverje i običaji. Ima svoj snažan seksualni smi­ sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni sveže meso. prev. • Njen tok života. Taj lepi san. koji sam već najavio. 1 . ali oni iz­ gledaju i kao punjene kamelije.6 On je zagrli. i raduje se što joj. koja je gusto posejana crvenim cvetovima. 7 Odnosi Š%. Sich einen herunterreissen = izdrkati. uostalom. • Da li srne da „izdrka". kao i sledeće.3 Pri tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje. mada ispod najtanjeg vela. moglo bi se kazati — češlja. ne rastu na drveću. zatim odjednom dve. takozvani tavan domaće kuće. donji cvetovi su već prilično otpali.). putevima o čijem po­ stojanju svedoče još i danas govorna upotreba. što u Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti „kauzalno" (vidi str. na kome se igrala sa svojim bratom. razgranata i raširena. 8 Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan. pri tom. (Prim. i kaže joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna •metra) ili tri hvata zemlje. 4 Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­ taziji. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu. i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire do kuće ili na dvorište. i pri tome vidi mnogo posuda. predmeta njenih kasnijih fantazija. On kaže da to nije nikakva nepravda. da je to dozvo­ ljeno. u ruci nosi veli­ ku granu-. 8 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. 326: nevinost perioda. koji je kod čoveka prirodan. Čini se kao da će on za svoju spremnost nešto tražiti od nje. kao da ima nameru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu. ako strah od zmije. naravno. dama s kamelijama. zapravo kao neko drvo.5 U bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je poznata.* Ono zapravo nije podešeno za penjanje. Za vreme silaženja ima najpre jednu. kasnije opet jednu. da bi joj pokazao kako se sadi. Drugi radnici su ovakve grane iz jedne bašte odsekli i bacili na ulicu. A ona pita da li je to u redu. suprotnost želje prema prethod­ nom snu. i u kome podvlačim sve što treba seksualno protumačiti.348 Tumačenje snova. i dvorište jednog nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio. 1 hodu ostaje tako pristojna. koji su sjedinjeni u velike kva­ drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata. ona se uvek brine da li će naći mesto gde da stavi nogu. ona ide putevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo u starim kulturnim periodima. kome prilazi da bi ga pitala kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sopstveni vrt. snevačici se nikako više nije dopadao. ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo drvo. Stigavši dole. gde leže razbacane tako da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. I Osvrt na mogućnost predstavljanja 349 simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­ tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao u najboljem skrovištu. masturbira. to jest jednim drvetom čupa debele pramene kose. preklopljenog da bi se ocedilo. 3 Visoko poreklo. koji kao mahovina vise s njega. u neuroticara bude neverovatno preteran. mnogo grubog posuda nagomilanog u hrpama. ako kad ugledaju jaja i rezance povra­ ćaju. Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cveću. 6 Grana je odavna već primila značenje muškog genitala.* Kad je sti­ gla dole.1 Pri tom. jedan stranac). a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­ tove. 317). koje.

„San koji se sam tumači". nave­ den među primerima za simboliku sna. Rad pomeranja C. I koji zakon prevariti. da kod r a d a sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a naročita simbolizujuća aktivnost duše. . San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom. Zašto se san zaboravlja posle buđenja E. zatim onaj san što ga je Rank opširno izneo. koja su već sadr­ žana u nesvesnom mišljenju. nego da se san koristi ovakvim simbolizovanjima. jedan drugi san. ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­ ma. Tipični snovi VI RAD SNA A. koji treba čitati „izvrnuto". u Štekela. Somatski izvori sna D. Osvrt na mogućnost predstavljanja SADRŽAJ 5 10 14 25 47 52 70 80 93 101 127 139 168 169 193 223 243 280 281 308 312 340 * Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari. stoga što ona bolje od­ govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove mogućnosti predstavljanja. Sve se svodi na isti zaključak: naime. Odnos sna prema budnom stanju B. i m a m u izobilju. Psihološke osobenosti sna F. a da ona pri tom nema nikakvu štetu.350 Tumačenje snova. 486. Etička osećanja u snu G. Rad na sažimanju B. Recentno i indiferentno u snu B. Sredstva predstavljanja u snovima D. Gradivo sna — Sećanje u snu C. imati od toga koristi. Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi. a većim delom i zato što po pravilu u m a k n u cenzuri. ali m o ­ žda samo r e t k o kada izvan nje. r a z u m e se. Nadražaji sna i izvori sna D. Odnosi između sna i duševnih bolesti II METOD TUMAČENJA SNA III SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE IV IZOPACENJE SNA V MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA A. Da li joj posle toga stvarno nešto pokazuje. ona ne zna. v. str. Infantilno kao izvor sna C. 1 Upravo ovakvog materijala. Teorije o snu i funkcija sna H. I NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful