P. 1
Seminarski rad-Bilans stanja i uspeha

Seminarski rad-Bilans stanja i uspeha

|Views: 5,531|Likes:
Published by gagily77

More info:

Published by: gagily77 on Mar 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/11/2013

pdf

text

original

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

Seminarski rad: „Bilans stanja i uspeha“

Predmet: Menadžment računovodstva

Profesor: Prof. dr Nikola Petrović

Student: Vasiljević Bratislav

..................................................................................................... AKTIVA............................. PASIVA.....Beograd..................... ZAKLJUČAK......................................................................................... 2009..................3 3....................................7 4...............9 5...........................................................................................................13 LITERATURA......... SADRŽAJ 1.........................14 2 ........................................................... UVOD..............................................................................9 6.............................................................. BILANS USPEHA........................................................

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh.p 3 . bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. odnosno preduzetnika. već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima razlikuju se dva računa: 1) račun izravnanja (bilans stanja) i 2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Izveštajni bilansi sastavljaju se. Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji. Za razliku od bilansa stanja. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća. razlikuju se: 1) poslovni (izveštajni) i 2) poreski bilans. UVOD U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. ne samo kao godišnji bilansi. Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa.1. Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja. odnosno na dan bilansiranja.

ili u vidu jednostranog računa. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi. iskazuju se izvori. a na desnoj strani. pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. BILANS STANJA Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine. poreklo ) obrazuju pasivu. Pozitivan finansijski rezultat.org/sr-el/Актива 4 . U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog računa. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor.wikipedia. čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa. kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja. dugoročni finansijski plasmani). u pasivi. rezerve i neraspoređeni višak prihoda . koji predstavlja višak aktive nad pasivom.1 Na levoj strani. način pribavljanja ovih sredstava. iskazuju se konkretna sredstva. osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža.2. Drugim rečima. u aktivi. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu.dobitak). pripadnost. osnovna sredstva. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za 1 http://sr. bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan. izražen u novcu. sredstva po sastavu i funkciji. on se iskazuje u bilansu stanja. Ako bilans stanja nije u ravnoteži. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva aspekta. zalihe. iskazuje se u pasivi. odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva. dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne). bilans praktično i ne postoji. pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao što je prikazano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduzeća „Tehnooprema“. tj. kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi. a izvori sredstava ( vlasništvo. jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.

NEKRETNINE.800 0 590 90. odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele. OPREMA 4.892 387.407 10.1. kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.683 POZICIJA AKTIVA A. Učešće u kapitalu 2. 10 4. 9 I BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2) 1.5. POSTROJENJA. Postoji ustaljena ili propisana forma . NEMATERIJALNA ULAGANJA 4. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2) 1. 11 POTRAŽIVANJA. STALNA IMOVINA (I do IV) I. 4.6.5.722 50. Biološka sredstva IV. ZALIHE II. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu. 1.5.533 533.033 85. U pasivi.342 22. osnovni kapital ima najduži rok dospelosti. 8 III.826 147.884 0 0 96. KRATKOROČNA PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 1.239 612 672.626 4. a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. Potraživanja 5 . 12 232. Formom bilansa određuje se broj kolona. pak. koja se naziva bilansna shema. OBRTNA IMOVINA (I do III) I.preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti.850 296 536.u hiljadama dinara Iznos Tekuća Prethodna godina 328.4. 4.3. 10 4. a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti.2.5.686 139. postrojenja i oprema 2. Nekretnine. forma jednostranog pregleda ili forma liste BILANS STANJA . NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL Napomena broj II.146 49. sadržaj i raspored pozicija bilansa.153 382.832 godina 140. Ostali dugoročni plasmani B.4.064 67. smeštaj aktive i pasive. njihov naziv.934 388.851 232. a nisu izmirene prema poveriocima. 10 4.

141 540. Kratkoročne finansijske obaveze 2. 13 razgraničenja III.938 89.281 0 862 0 175. Gotovinski ekvivalenti 4.515 16.001. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B.644 120. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA V. Ostale dugoročne obaveze III.209 0 0 677. 16 2.437 7.439 2.001.570 0 1.8. REVALORIZACIONE REZERVE V.u hiljadama dinara Iznos Tekuća Prethodna godina 192.570 0 0 1.372 0 0 556. POSLOVNA IMOVINA (A+B) G.111 13.925 5.488 5.281 0 862 0 104.785 145.009 442. Kratkoročni finansijski plasmani 12 146.572 1.2.346 0 7. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL II. NERASPOREĐENA DOBIT VI.3. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. REZERVE IV. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 1.7. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 1. 17 18 6 . DUGOROČNA REZERVISANJA II.626 0 677. 15 5.329 118. VANBILANSNA AKTIVA POZICIJA PASIVA A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) I. Obaveze iz poslovanja I Napomena broj . DUGOROČNA REZERVISANJA OBAVEZE (I do IV) I.083 0 0 809. 14 5.346 535. Dugoročni krediti 2.2. 12 4.338 378. GUBITAK VII.310 0 1. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL III.3.344 godina 121.626 0 3.1.621 265. UKUPNA AKTIVA (V+G) Đ. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska 4.226 16.

Ta sretstva su rezultat depozita.001. neophodno je primeniti sistem analize više uzastopnih bilansa stanja. Beograd. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna 5.476 0 1.946 0 677. jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda 4. Pri analizi funkcionisanja banaka. U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tržištu. U poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraćaja depozita komintenata banke. proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vršiti samo statičke finansijske analize.3. 33.001. 19 5.627 0 0 vremenska razgraničenja IV. Finansijsko računovodstvo II. kako oročenje štednje građana i privrede.001.570 0 0 12. Stojanović.5. 20 2.626 677. 1998.xls D. AKTIVA Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala. aktivu.120 25.3 3. u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju). U ekonomskoj teoriji neki teoretičari u aktivu svrstaviju pored novca i hartije od vrednosti.tehnooprema. str. Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja.570 0 1. VANBILANSNA PASIVA Bilansna aktiva: Bilansna pasiva: Vanbilansna aktiva: Vanbilansna pasiva: Tabela 1. predstavljaju sretstva banaka koje mogu da plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala.570 1.4. UKUPNA PASIVA (A+B) G. Ukoliko bismo dinamički posmatrali kategorije bilansa stanja u vođenju finansijske politike preduzeća.627 0 677. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE V. 7 .965 6. ulaze i 2 3 www. primer preduzeće Tehnooprema (2) S obzirom na raščlanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive. Pod pojmom aktiva često se podrazumeva novac u opticaju. tako i "depozita po viđenju".com/downloads/finizv2005.

dr Nataša Cvetković: „Analiza poslovanja preduzeća“. 4. treba obratiti pažnju na to da se na dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja. Beograd.obavezne rezerve (sredstva koje banke ne sme dalje plasirati već mora zadržati kao garant povraćaja štednje). 2. Dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. 2004 8 . Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka.i to je jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji). procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti. ovde se procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove proizvodnje ili po nižoj tržiönoj vrednosti. polugotovi proizvodi. odnosno. Gotovi proizvodi proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju. u toku redovnog poslovanja. Uglavnom obuhvataju: • • • 4 Zemljište i građevinske objekte Opremu / mašine Motorna vozila Prof. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni. 3.sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća. procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za trođkove proizvodnje nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti. Megatrend univerzitet primenjenih nauka.Obuhvataju: Sirovine . a uključuju: 1. Zalihe .Iznosi koja preduzeće potražuje od drugih lica.proizvodnja koja je u toku. sa rokom dospeća do 12 meseci. Gotovinu. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja .4 Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Proizvodnja u toku . Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće biti naplaćena.

na teret bilansa uspeha. za robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora. odnosno. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrđilo lice ovlašćeno za ovu vrstu procene. PASIVA Pasiva pokazuje odakle preduzeću imovina – koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem. U njih spadaju: • Kratkoročne obaveze prema bankama .iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev ili sa rokom dospeća do 12 meseci. odnosno. sa rokom dospeća do 12 meseci. 5. Dugoročna pasiva obuhvata: • • Dugoročne obaveze prema bankama .povećava. ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tržištu. Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća.neotplaceni deo dugoročnih kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima). • Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze . odnosno. 4. cena po kojoj mogu biti prodati . BILANS USPEHA 9 . osim banaka. deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci. njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja. uključujući tekuća dospeća po osnovu dugoročnih kredita. Tako]e je čest slučaj da se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više. sa rokom dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. Dugoročne obaveze .iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja.Na ove stavke se primenjuje amortizacija.plaćanja koja dospevaju u korist dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga.

Troškovi zarada.2. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII) B.1 1.357 131.II) IV.241 795.407 75. Nabavna vrednost prodate robe 2.723 538.932 53. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA I.209 178. 1.I) V.920 0 0 826.2. 26 VIII.3.716 30. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 7.1.Za razliku od bilansa stanja. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 7.164 0 1. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 4.327 69.983 47. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII) X.571 43. OSTALI RASHODI 7.831 40.534 12. POSLOVNI GUBITAK (II .222 200 695.u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina POZICIJA A.2.3.958 57. VANREDNE STAVKE I.564 15.184 7.524 433. 24 VI.914 0 18. Ostali poslovni rashodi 23 III.2.07 9 28.229 82. naknada zarada i ostali rashodi 4.360 97. Primer jednostrane forme bilansa uspeha BILANS USPEHA . Troškovi amortizacije i rezervisanja 5.2.1. FINANSIJSKI PRIHODI 7.780 9. FINANSIJSKI RASHODI 7.172 0 2. OSTALI PRIHODI 7. 25 836. VANREDNI PRIHODI 36.988 10 . Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5.247 44.1. bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.053 0 0 VII. POSLOVNA DOBIT (I .326 0 419 738. Prihodi od prodaje 21 2.223 25. Ostali poslovni prihodi 23 II. 27 IX. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3.518 23.1.455 76.373 803. Troškovi materijala 22 3.

što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh obračunava.053 0 4.920 0 4. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova. ostvarivanja prihoda. DOBIT PO OSNOVU VANRED. NETO DOBIT (V-D) E. što je saglasno principu uzročnosti (korelacije). tada se finansijski rezultat javlja u obliku viška produkta.351 0 nastali u cilju U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa. Bilans uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda. dobitka odnosno gubitka. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I) V. Čačak 2006. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIIIX-BIV) G.651 0 0 0 0 76. S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun. Đ. rashodi i rezultat. tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrednosti. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII) D. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi. Menadžment računovodstva.k.5. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D) 0 0 0 75.5 Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi.702 71. STAVKI (I-II) IV.269 71. VANREDNI RASHODI III. ukupne poslovne troškove ( što odgovara ceni koštanja – c. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova koja obuhvata troškove minulog i živog rada. koji su takođe složeni. POREZ NA DOBIT 7. 5 Dr Bogdan Mrdović. materijalne troškove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz određene korekture. koja obuhvata samo troškove minulog rada. rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi. dohodka ili dodajne vrednosti (odnosno gubitka). . odnosno ceni proizvođača). obračun tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata.II. str 35 11 .

iskazuje se dobitak ili obrnuto. a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka) u obračunskom periodu. ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka. kroz utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka obračun se čini na osnovu principa dobitka. 3) neposlovni i vanredni prihodi. rashodi i rezultati. Osnovica obračunskog sistema. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto. iskazuje se gubitak. Na osnovu naših propisa o računovodstvu6 bilans uspeha je godišnji i periodični prikaz. 6 Zakon o računovodstvu i reviziji 12 . čime se ostvaruje bilansna ravnoteža.2) finansijski prihodi. rashodi i rezultat. pregled utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzeća. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka.gubitak. kao osnove za utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka je fakturisana prodaja. Drugim rečima.

rashodi i rezultati.gubitak. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine. odnosno na dan bilansiranja. aktiva iskazuje na levoj.6. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. Za razliku od bilansa stanja. rashodi i rezultat. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. a pasiva na desnoj strani. a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda. 3) neposlovni i vanredni prihodi. rashodi i rezultat. 3) izveštaj o tokovima gotovine. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu. čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja. 2) finansijski prihodi. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izveštaje. a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda. rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće. 2) bilans uspeha. 13 . Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva). ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. ZAKLJUČAK Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju. bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja. D.co. Čačak 2006.xls 6. Analiza poslovanja preduzeća. Dr Bogdan Mrdović. Stojanović.org/sr-el/Актива 14 .tehnooprema. Beograd 3.pdf 7.com/downloads/finizv2005. Beograd.belex. 2004. www. Finansijsko računovodstvo II. . Cvetković N. Zakon o računovodstvu i reviziji 5.LITERATURA 1. Menadžment računovodstva.yu/data/2006/07/00002415. 4. Megatrend univerzitet. http://sr.wikipedia. www. 1998 2.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->