VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

Seminarski rad:
„Bilans stanja i uspeha“

Predmet:
Menadžment računovodstva

Profesor: Student:
Prof. dr Nikola Petrović Vasiljević Bratislav
 Beograd, 2009.
SADRŽAJ

1. UVOD..............................................................................................................................3
2. BILANS STANJA...........................................................................................................4
3. AKTIVA..........................................................................................................................8
4. PASIVA...........................................................................................................................9
5. BILANS USPEHA........................................................................................................10
6. ZAKLJUČAK................................................................................................................14
LITERATURA..................................................................................................................15

2
 1. UVOD

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i
rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje
stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća
iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.
Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala.
Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste
bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se
razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje
čine osnovu bilansiranja.
Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje
kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima -
razlikuju se dva računa:
1) račun izravnanja (bilans stanja) i
2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).
Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja,  razlikuju se:
1) poslovni (izveštajni) i
2) poreski bilans.
U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje
imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo
kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine
kao povremeni bilansi.
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja
informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom
periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika.
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan
sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni
period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili
gubitak.p

3
 2. BILANS STANJA

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i
njihovih izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava
preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije
obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.1
Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i
funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih
sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina
(nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe,
kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora
sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda - dobitak),
dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne).
Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava
i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika
bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija
na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj
strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:
aktiva = pasiva,
što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.
Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko
finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja
ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak
aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u
aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.
U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog računa, pri čemu
se levo prikazuje aktiva a desno pasiva, ili u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo
prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao što je prikazano na primeru Bilansa stanja
trgovinskog preduzeća „Tehnooprema“. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za
1
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Актива

4
preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema
principu rastuće dospelosti. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine
stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski
ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najduži
rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema
poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadržaj i raspored pozicija bilansa,
koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa određuje se broj kolona, njihov naziv,
smeštaj aktive i pasive, kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.

1. forma jednostranog pregleda ili forma liste

BILANS STANJA
    - u hiljadama dinara -
Iznos
Napomena
POZICIJA Tekuća Prethodna
broj
godina godina
AKTIVA      
A. STALNA IMOVINA (I do IV)   328,884 140,800
I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL   0 0
II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 8 0 590
III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA
4.3, 4.4, 9 96,033 90,064
I BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2)
1. Nekretnine, postrojenja i oprema   85,407 67,342
2. Biološka sredstva   10,626 22,722
IV. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
4.5, 10 232,851 50,146
(1+2)
1. Učešće u kapitalu 4.5.1, 10 232,239 49,850
2. Ostali dugoročni plasmani 4.5, 10 612 296
B. OBRTNA IMOVINA (I do III)   672,686 536,826
I. ZALIHE 4.6, 11 139,533 147,934
II. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,
533,153 388,892
PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4)
1. Potraživanja 4.5.4, 12 382,832 387,683

5
2. Kratkoročni finansijski plasmani 12 146,572 0
3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 1,439 1,209
4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska
4.8, 13
razgraničenja 2,310 0
III. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA   0 0
V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)   1,001,570 677,626
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA   0 0
D. UKUPNA AKTIVA (V+G)   1,001,570 677,626
Đ. VANBILANSNA AKTIVA   0 0

    - u hiljadama dinara -
Iznos
Napomena
POZICIJA Tekuća Prethodna
broj
godina godina
PASIVA      
A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) 5.1, 14 192,226 121,515
I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL   16,281 16,281
II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL   0 0
III. REZERVE   862 862
IV. REVALORIZACIONE REZERVE   0 0
V. NERASPOREĐENA DOBIT   175,083 104,372
VI. GUBITAK   0 0
VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE   0 0
B. DUGOROČNA REZERVISANJA I
  809,344 556,111
OBAVEZE (I do IV)
I. DUGOROČNA REZERVISANJA 5.2, 15 2,621 13,437
II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 5.3, 16 265,785 7,346
1. Dugoročni krediti   145,644 0
2. Ostale dugoročne obaveze   120,141 7,346
III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 5.3. 540,938 535,329
1. Kratkoročne finansijske obaveze 17 89,009 118,338
2. Obaveze iz poslovanja 18 442,488 378,925
3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost 5.4, 19 2,965 12,120

6
 i ostalih javnih prihoda
4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna
5.5, 20
vremenska razgraničenja 6,476 25,946
IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE   0 0
V. UKUPNA PASIVA (A+B)   1,001,570 677,627
G. VANBILANSNA PASIVA   0 0

Bilansna aktiva: 1,001,570 677,626

Bilansna pasiva: 1,001,570 677,627
 
Vanbilansna aktiva: 0 0
Vanbilansna pasiva: 0 0
Tabela 1. primer preduzeće Tehnooprema (2)
S obzirom na raščlanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive,
proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vršiti samo statičke finansijske analize.
Ukoliko bismo dinamički posmatrali kategorije bilansa stanja u vođenju finansijske
politike preduzeća, neophodno je primeniti sistem analize više uzastopnih bilansa stanja.3

3. AKTIVA

Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala. U

poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su
garant povraćaja depozita komintenata banke.
Pod pojmom aktiva često se podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji
neki teoretičari u aktivu svrstaviju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital
mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga.
Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu, predstavljaju sretstva banaka koje mogu
da plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju).
Ta sretstva su rezultat depozita, kako oročenje štednje građana i privrede, tako i "depozita
po viđenju". U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tržištu, ulaze i
obavezne rezerve (sredstva koje banke ne sme dalje plasirati već mora zadržati kao garant

2
www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls
3
D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko računovodstvo II,
Beograd, 1998, str. 33.

7
povraćaja štednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka,i to je jedan od
osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se
prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji).4
Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje
se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma
bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a uključuju:
1. Gotovinu;
2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;
3. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja - Iznosi koja preduzeće potražuje od
drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se
rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće
biti naplaćena.
4. Zalihe - Obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda
preduzeća; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti;
Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi;
procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za trođkove proizvodnje
nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti; Gotovi proizvodi -
proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju; ovde se
procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove
proizvodnje ili po nižoj tržiönoj vrednosti; treba obratiti pažnju na to da se na
dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja.

Dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se

ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom
obuhvataju:
 Zemljište i građevinske objekte
 Opremu / mašine
 Motorna vozila

4
Prof. dr Nataša Cvetković: „Analiza poslovanja preduzeća“, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
Beograd, 2004

8
 Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se
smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Tako]e je čest slučaj da
se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova
vrednost na slobodnom tržištu, odnosno, cena po kojoj mogu biti prodati - povećava. Ovo
je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrđilo lice ovlašćeno za
ovu vrstu procene.

4. PASIVA

Pasiva pokazuje odakle preduzeću imovina – koji deo imovine je finansiran

sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima).
Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom
dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju:
 Kratkoročne obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na
zahtev ili sa rokom dospeća do 12 meseci, uključujući tekuća dospeća po osnovu
dugoročnih kredita, odnosno, deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u
roku od 12 meseci;
 Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze - plaćanja koja dospevaju u korist
dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospeća do 12 meseci.

Dugoročna pasiva obuhvata:

 Dugoročne obaveze prema bankama - neotplaceni deo dugoročnih kredita
banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja;
 Dugoročne obaveze - iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od
datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki, za
robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora,
osim banaka.

5. BILANS USPEHA

9
 Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni
period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili
gubitak.

Primer jednostrane forme bilansa uspeha

BILANS USPEHA
    - u hiljadama dinara -
Iznos
Napomena
POZICIJA Tekuća Prethodna
broj
godina godina
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG
   
POSLOVANJA
I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 7.1.1 836.241 826.373
1. Prihodi od prodaje 21 795.716 803.223
2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe   30.780 25.172
3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka   9.326 0
4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka   0 2.222
5. Ostali poslovni prihodi 23 419 200
II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 7.1.2. 738.327 695.209
1. Nabavna vrednost prodate robe   69.723 178.524
2. Troškovi materijala 22 538.831 433.518
3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali 23.564
rashodi 40.184
4. Troškovi amortizacije i rezervisanja   7.229 15.247
5. Ostali poslovni rashodi 23 82.360 44.357
III. POSLOVNA DOBIT (I - II)   97.914 131.164
IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I)   0 0
V. FINANSIJSKI PRIHODI 7.2.1, 24 18.958 1.983
57.07
VI. FINANSIJSKI RASHODI 7.2.2, 25
9 47.571
VII. OSTALI PRIHODI 7.3.1, 26 28.534 43.932
VIII. OSTALI RASHODI 7.3.2, 27 12.407 53.455
IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA
  75.920 76.053
(III-IV+V-VI+VII-VIII)
X. GUBITAK IZ REDOVNOG
  0 0
POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII)
B. VANREDNE STAVKE      
I. VANREDNI PRIHODI 36.988 0 0

10
 II. VANREDNI RASHODI   0 0
III. DOBIT PO OSNOVU VANRED.
0 0
STAVKI (I-II)
IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED.
  0 0
STAVKI (II-I)
V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIII-
75.920 76.053
X-BIV)
G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA
0 0
(X+BIV-IX-BIII)
D. POREZ NA DOBIT 7.5. 4.269 4.702
Đ. NETO DOBIT (V-D)   71.651 71.351
E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)   0 0

U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u cilju

ostvarivanja prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi,
rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa.
S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun, obračun 
tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao
komponenti rezultata, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha
treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh
obračunava. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali, što
je saglasno principu uzročnosti (korelacije).
Bilans uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda, koji su takođe složeni. Ako se bilans
uspeha osniva na kategoriji troškova koja obuhvata troškove minulog i živog rada,
ukupne poslovne troškove ( što odgovara ceni koštanja – c.k. , odnosno ceni
proizvođača), tada se finansijski rezultat javlja u obliku viška produkta, dobitka odnosno
gubitka. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova, koja obuhvata samo troškove
minulog rada, materijalne troškove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz određene
korekture, tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrednosti, dohodka ili
dodajne vrednosti (odnosno gubitka).5
Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju
u vidu više podbilansa i to:
1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat;
5
Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006, str 35

11
2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati;
3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. 
Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat
preduzeća kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih
gubitaka) u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati
bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka, iskazuje se
dobitak ili obrnuto, ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako
pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski
rezultat  iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna  ravnoteža.
Na osnovu naših propisa o računovodstvu6 bilans uspeha je godišnji i periodični
prikaz, pregled utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzeća. Drugim rečima, kroz
utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka obračun se čini na osnovu principa dobitka.
Osnovica obračunskog sistema, kao osnove za utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka je
fakturisana prodaja.

6
Zakon o računovodstvu i reviziji

12
6. ZAKLJUČAK

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i

promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja
uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o
tokovima gotovine, 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske
izveštaje.
Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je
finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna,
odnosno na dan bilansiranja.
Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i
kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj,
a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja
konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore
odnosno pripadnost sredstava preduzeća.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni
period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili
gubitak.
Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju
u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi,
rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim
sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-
dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu
uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se
iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda,
čime se ostvaruje bilansna ravnoteža.
Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita
finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj
preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.

13
LITERATURA
1. D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko
računovodstvo II, Beograd, 1998
2. Cvetković N, , 2004, Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet,
Beograd
3. Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006,
4. Zakon o računovodstvu i reviziji
5. www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls
6. www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf
7. http://sr.wikipedia.org/sr-el/Актива

14