P. 1
KemijaIII

KemijaIII

5.0

|Views: 4,601|Likes:
Published by Matovilkica

More info:

Published by: Matovilkica on Mar 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/26/2013

pdf

text

original

www.pripreme-pomak.

hr 1PMB[OJL
Kata Miliǎ
Kemija III
Zagreb, akademska godina 2010./2011.

Nakladnik
Pomak, Zagreb 1. Ferenščica 45
tel.: 01/24 50 904, 01/24 52 809
mtel.: +385 (91) 513 6794
www.pripreme-pomak.hr


Za nakladnika
Branko Lemac


Dizajn ovitka
minimum d.o.o.























© Pomak, Zagreb, 2009.
Intelektualno je vlasništvo, poput svakog drugog vlasništva, neotuđivo, zakonom zaštićeno i
mora se poštovati (NN 167/03). Nijedan dio ove skripte ne smije se preslikavati ni umnažati na
bilo koji način, bez pismenog dopuštenja nakladnika. Skripta služi isključivo za internu
uporabu na tečajevima koji se, u okviru Priprema Pomak, održavaju kao pripreme za
polaganje ispita iz kemije na Državnoj maturi.

1 Pripreme za razredbene ispite
Periodiþnost kemijskih svojstava
Elementi u istoj grupi PSE imaju sliþna kemijska svojstva jer imaju ISTI BROJ elektrona u vanjskoj (valentnoj) ljusci.
Elementi u PSE poredani su prema porastu atomskog broja – Z (protonski broj).
METALI su na lijevoj strani PSE - REDUCENSI, najjaþi je Li.
NEMETALI su na desnoj strani PSE – OKSIDANSI, najjaþi je F
2
.
METALOIDI ili POLUMETALI su izmeÿu metala i nemetala.
METALNA SVOJSTVA su jaþe izražena u grupi s porastom atomskog broja – JAýI REDUCENSI.
METALNA SVOJSTVA SE SMANJUJU u PERIODI od lijeva prema desno.
NAJLAKŠE REAGIRAJU alkalijski metali s halogenim elementima pri þemu nastaju HALOGENIDI (HALIDI).
SPOJEVI s i p bloka s vodikom – HIDRIDI
VRSTA KEMIJSKE VEZE – IONSKA I KOVALENTNA
IONSKA VEZA – izmeÿu vodika, alkalijskih i zemnoalkalijskih metala osim Li, Be, Mg, tj. LiH, MgH
2
i BeH
2
su
MOLEKULE.
HIDRIDNI ION H:
÷
je PROTON-AKCEPTOR:
÷
+ ÷ + OH H O H H
2 2
-
HIDRIDI METALA su BAZIýNOG KARAKTERA jer otapanjem u H
2
O daju LUŽINE:
) g ( H ) aq ( NaOH O H ) s ( NaH
2 2
+ ÷ +
KOVALENTNA VEZA – stvaraju svi ostali elementi s vodikom BeH
2
, MgH
2
, AlH
3
, GaH
3
, InH
3
, TIH
3
– su
POLIMERNE KOVALENTNE MOLEKULE. B
2
H
6
je DIMER.
KEMIJSKA SVOJSTVA HIDRIDA
- BAZIýNI:
akceptor proton
) aq ( OH ) aq ( NH ) l ( O H ) g ( NH
4 2 3
÷
+ · +
÷ +
- KISELI:
donor proton
) aq ( Cl ) aq ( O H ) l ( O H ) g ( HCl
3 2
÷
+ · +
÷ +
- AMFOTERNI:
2 2 3
( ) ( ) ( ) ( ) H O l H O l H O aq OH aq
proton donor
i proton akceptor
+ ÷
+ · +
÷
÷
VODA JE PROTON-DONOR I PROTON-AKCEPTOR tj. IMA AMFOTERNA SVOJSTVA (VODA JE
AMFIPROTONSKI SPOJ).
- NEUTRALNI: ) l ( O H ) g ( CH
2 4
+ NEMA REAKCIJE – voda je dipol a ugljikovodici (SVI) su nepolarni
(svi ugljikovodici)
Dipol – trajni dipol
Nepolaran – inducirani dipol
SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KISIKOM – OKSIDI
VRSTA KEMIJSKE VEZE – IONSKA I KOVALENTNA
IONSKA VEZA – nastaje izmeÿu alkalijskih i zemnoalkalijskih metala s KISIKOM, osim BeO koji je AMFOTERAN.
IONSKI OKSIDI IMAJU BAZIýAN KARAKTER, jer otapanjem u vodi daju LUŽINE (ANHIDRIDI):
) aq ( ) OH ( Ca ) l ( O H ) s ( CaO
2 2
÷ +
IONSKA VEZA: In
2
O
3
, TI
2
O
3
KOVALENTNA VEZA – nastaje izmeÿu KISIKA i B (B
2
O
3
) – 13. grupa PSE, KISIKA i C, Si, Ge, (CO
2
, SiO
2
, GeO
2
)
– 14. grupa PSE, zatim KISIKA i elemenata iz 15. grupe PSE (N
2
O
5
, P
4
O
10
, As
2
O
5
, Sb
2
O
5
, Bi
2
O
5
), zatim KISIKA i 16.
grupe PSE (SO
3
, SeO
3
, TeO
3
, PoO
3
) i KISIKA i 17. grupe PSE (OF
2
, Cl
2
O
7
, Br
2
O
7
, I
2
O
7
, At
2
O
7
).
2 Pripreme za razredbene ispite
SVOJSTVA OKSIDA
- BAZIýNI – ionska veza – BAZIýNI KARAKTER
- KISELI – kovalentna veza – KISELI KARAKTER
- AMFOTERNI – KOVALENTNA/IONSKA: BeO, Al
2
O
3
, Ga
2
O
3
, SnO, PbO (SnO i PbO – ionska veza). Sn je
amfoteran.
Ako element ima promjenjivu valenciju kod manje valencije prevladava IONSKA veza, a kod više
KOVALENTNA veza.
AMFOTERNI OKSIDI REAGIRAJU S KISELINAMA I LUŽINAMA. AMFOTERNI OKSID JE I ZnO!
- NEUTRALNI – NE REAGIRAJU NI S KISELINAMA NI S LUŽINAMA NI S VODOM – CO, NO, N
2
O
OKSIDACIJSKI BROJ KISIKA U OKSIDIMA JE –II, OSIM U F
2
O GDJE JE II (FO
2
NE POSTOJI).
SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KLOROM – KLORIDI
VRSTA KEMIJSKE VEZE – IONSKA I KOVALENTNA
IONSKA VEZA – KLOR s alkalijskim i zemnoalkalijskim metalima osim BeCl
2
– molekula: Cl – Be – Cl ,
molekulski kristal.
KOVALENTNA VEZA – KLOR s elementima p-bloka, S RAZLIýITIM UDJELOM IONSKE VEZE, npr. AlCl
3

ionska/kovalentna.
OKSIDACIJSKI BROJ U KLORIDIMA JE UVIJEK –I
IONSKI KLORIDI U VODI DISOCIRAJU, A OTOPINA JE NEUTRALNA, NEMA HIDROLIZE:
) aq ( Cl 2 ) aq ( Mg ) s ( MgCl
) aq ( Cl ) aq ( Na ) s ( NaCl
2 O H
2
O H
2
2
÷ +
÷ +
+ ÷ ÷ ÷ ÷
+ ÷ ÷ ÷ ÷
KOVALENTNI KLORIDI u vodi HIDROLIZIRAJU i daju KISELE OTOPINE:
7 ph , H 3 ) OH ( Al O H 3 Al
) aq ( Cl 3 ) aq ( Al ) s ( AlCl
3 2
3
3 O H
3
2
< + ÷ +
+ ÷ ÷ ÷ ÷
+ +
÷ +
Dijagonalna sliþnost: Li i Mg
Be i Al
B i Si
ALKALIJSKI METALI – ns
1
, n = 2 - 7, n = broj ljusaka
Gustoüa je manja nego kod vode; '(K)=0.86 gcm
-3
, '(Na)=0.97 gcm
-3
Li, Na, K, Rb, Cs, Fr
raste reaktivnost
Li je najjaþi reducens a Fr je radioaktivan.
SVI IMAJU MALU: Ei, Ea, ELEKTRONEGATIVNOST.
TALIŠTE – NISKO, NAJVIŠE t
t
ima LITIJ – talište pada u grupi
GUSTOûA – MALA, Laki metali '<5 gcm
-3
, najmanji ' ima Li - '(Li)=0.53 gcm
-3
Ei – najveüa Ei je kod Litija a NAJMANJA kod Cezija
TVRDOûA – VRLO MALA – najveüu tvrdoüu ima LITIJ
REAKCIJA S VODOM: Li – spora, Rb i Cs s vodom EKSPLODIRA!
KRISTALIZIRAJU U KUBIýNOM SUSTAVU.
3 Pripreme za razredbene ispite
ELEMENTARNA ûELIJA – VOLUMNOCENTRIRANA KOCKA: 2 1
8
1
8 ) A ( N = + = ATOMA
BROJ ATOMA JE DVA:
ýUVAJU SE: U PETROLEJU, OSIM Cs koji se þuva u VAKUUMU.
OKSIDACIJSKI BROJ UVIJEK JE POZITIVAN I.
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI – zbog reaktivnosti.
DOBIVANJE – ELEKTROLIZOM TALINE NJIHOVIH SOLI (KLORIDA).
MINERALI:
- KCl SILVIN
- KCl · MgCl
2
· 6H
2
O KARNALIT
- KAlSi
3
O
8
ORTOKLAS
- NaCl HALIT ILI KAMENA SOL
- NaNO
3
ýILSKA SALITRA
- Na
3
AlF
6
KRIOLIT
- Na
2
B
4
O
7
· 10H
2
O BORAKS
BOJE PLAMEN: Na – žuto, Cs – plavo, kad e
-
emitira apsorbiranu energiju!
GORENJE ALKALIJSKIH METALA: daju okside Li
2
O, perokside Na
2
O
2
i superokside KO
2
, RbO
2
, CsO
2
HIDROKSIDI – kristalne HIGROSKOPNE TVARI (vežu vlagu), jako nagrizaju kožu, dobro topljivi u vodi – SVI
osim LITIJEVA i daju jake LUŽINE, 1 ~ o .
OTAPANJE HIDROKSIDA:
lužina hidroksid
) aq ( OH ) aq ( M ) l ( O H ) s ( MOH
2
÷ +
+ ÷ +
DOBIVANJE LUŽINA:
1. ) g ( H ) aq ( NaOH 2 ) l ( O H 2 ) s ( Na 2 : H lužina voda metal
2 2 2
+ ÷ + + ÷ +
2. ) aq ( LiOH 2 ) l ( O H ) s ( O Li : lužina O H oksid i ln meta
2 2 2
÷ + ÷ +
3. ) g ( O ) aq ( NaOH 4 ) l ( O H 2 ) s ( O Na 2 : O lužina O H peroksid
2 2 2 2 2 2
+ ÷ + + ÷ +
4. ) g ( O 3 ) aq ( KOH 4 ) l ( O H 2 ) s ( KO 4 : O lužina O H eroksid sup
2 2 2 2 2
+ ÷ + + ÷ +
5. ) g ( H ) aq ( NaOH ) l ( O H ) s ( NaH : H lužina O H metala hidrid
2 2 2 2
+ ÷ + + ÷ +
6. elektroliza vodene otopine halogenida osim FLUORIDA, zbog reakcije HF 4 O O H 2 F 2
2 2 2
+ ÷ + , jaþi
oksidans istiskuje slabiji! PRODUKTI ELEKTROLIZE: H
2
, X
2
, lužina. (X
2
= halogeni element)
7. OH NH ) l ( O H ) g ( NH
4 2 3
÷ +
REAKTIVNOST – alkalijski metali reagiraju s:
- halogenim elementima X
2
, nastaju halogenidi – IONSKI.
) s ( MX 2 ) g ( X ) s ( M 2
2
÷ + - TOPLJIVI u H
2
O kao i druge soli.
÷
X
halogenidni ion
- s vodikom, nastaju HIDRIDI – HIDRIDI METALA SU IONSKI SPOJEVI – JAKI REDUCENSI.
) s ( MH 2 ) g ( H ) s ( M 2
2
÷ +
:
| |
÷
H
hidridni ion
- s dušikom reagira SAMO LITIJ dijagonalno sliþan sa magnezijem – Mg
3
N
2
– magnezijev nitrid
IONSKI NITRID litijev ) s ( N Li 2 ) g ( N ) s ( Li 6
3 2
÷ ÷ ÷ +
÷ 3
N
:
:
:
:
nitridni ion
U PRIRODI IMA NAJVIŠE NATRIJEVIH I KALIJEVIH HALOGENIDA.
.
. .
.
. .
. .
.
4 Pripreme za razredbene ispite
R
e
g
e
n
e
r
a
c
i
j
a

N
H
3
NATRIJ – Na – 3s
1
– elektronska konfiguracija zadnje (valentne) ljuske
Vrlo mekan, þuva se u petroleju zbog velike reaktivnosti. Nakon rezanja nož se spali u plamenu ili se pere u etanolu jer
nastaje natrijev etoksid:
0 H , H ONa H C 2 OH H C 2 Na 2
2 5 2 5 2
< A + ÷ + .
GORENJE: peroksid natrijev ) g ( O Na ) g ( O ) s ( Na 2
2 2 2
÷ ÷ +
REAKCIJA S H
2
O: toplina ) g ( H ) aq ( NaOH 2 ) l ( O H 2 ) s ( Na 2
2 2
+ + ÷ +
DOBIVANJE NATRIJA – elektrolizom TALINE NaCl uz dodatak CaCl
2
(60%) pri þemu se t
t
(NaCl) snizi na oko
600
o
C. T
t
(NaCl) = 801
o
C.
Zadatak:
Prikaži elektrolizu taline NaCl. Koji su produkti elektrolize?
SPOJEVI NATRIJA: NaCl, NaOH, Na
2
CO
3
, NaHCO
3
, NaH.
NaCl
Bijela þvrsta tvar, dobro topljiva u vodi, proces je malo endoterman što znaþi da je entalpija kristalne rešetke VEûA od
entalpije hidratacije. Ako je obrnuto proces otapanja soli je EGZOTERMAN PROCES. Vodena otopina je neutralna.
Elementarna üelija: PLOŠNOCENTRIRANA, N(NaCl)=4
DOBIVANJE NaCl:
- sinteza: 0 H , ) s ( NaCl 2 ) g ( Cl ) s ( Na 2
2
< A ÷ +
- iz morske vode i kopanjem iz rudnika
NaOH
Bijela þvrsta tvar, higroskopna (KAUSTIýNA SODA)
Reakcija NaOH na zraku:
) s ( NaHCO ) g ( CO ) s ( NaOH
ili O H ) s ( CO Na ) g ( CO ) s ( NaOH 2
3 2
2 3 2 2
÷ +
+ ÷ +
pH od Na
2
CO
3
i NaHCO
3
je veüi od 7.
LUŽNATIJA je i bolje topljiva u vodi Na
2
CO
3
nego NaHCO
3
:
2
2 3 2 3
3 2 3
3
2 Na CO H O Na CO
NaHCO H O Na HCO
smanjujelužnatost H CO
+ ÷
+ ÷
+ ÷
+ ÷ +
+ ÷ +
÷ +
|
DOBIVANJE Na
2
CO
3
(SODA) – SOLVAYEV POSTUPAK
) aq ( HCO ) aq ( NH ) aq ( Cl ) aq ( Na ) l ( O H ) g ( NH ) g ( CO ) aq ( Cl ) aq ( Na
3 4 2 3 2
÷ + ÷ + ÷ +
+ + + ÷ + + + +
HLAĈENJEM prvo iskristalizira NaHCO
3
, najslabije topljivu sol.
ŽARENJEM
! ! ! otrovna soda
) g ( CO O H ) s ( CO Na ) s ( NaHCO 2
2 2 3 2 3
÷
+ + ÷÷ ÷
A
Proces se može prikazati reverzibilno, tako se dobiva NaHCO
3
:
RBONAT HIDROGENKA NATRIJEV ili BIKARBONA SODA ) s ( NaHCO 2 ) g ( CO ) l ( O H ) s ( CO Na
3 2 2 3 2
÷ ÷ + +
REGENERACIJA amonijaka, potreban za dobivanje sode, iz NH
4
Cl, reciklira se:
! slabiju istiskuje baza jaþa ) l ( O H ) aq ( CaCl ) g ( NH 2 ) OH ( Ca ili ) s ( CaO ) aq ( Cl NH
2 2 3 2 4
÷ + + ÷ +
Zadatak
Prikaži strukturu:
1. oksidnog iona –
O
2-
-II
,
| |
÷ 2
O
2. peroksidnog iona -
-I
÷ 2
2
O
,
| |
÷
÷
2
O O
3. superoksidnog iona -
2
1
÷
÷
2
O
,
| |
÷
÷ O O
.
. .
.
. .
. .
.
.
.
.
.
.
.
5 Pripreme za razredbene ispite
SUPEROKSIDI SU PARAMAGNETIýNE TVARI (prisutnost magneta izaziva magnetiþnost) JER IMAJU JEDAN
NESPARENI ELEKTRON.
Zadatak
Elektrolizom NaCl(aq) (odaberi toþan odgovor):
1. na katodi se izluþi Na
2. na katodi se reduciraju molekule vode
3. na anodi se izluþi kisik
Zadatak
Koji su produkti termiþke disocijacije:
1. NaHCO
3
:
) g ( CO ) g ( O H ) s ( CO Na ) s ( NaHCO 2
2 2 3 2 3
+ + ÷÷ ÷
A
2.
ǻ
2 3 2 3 2 2
Na CO : Na CO (s) Na O(s) + CO (g), ÷÷÷

o
t 2 3
t (Na CO ) = 851 C.
Na
2
CO
3
JE TERMIýKI NAJSTABILNIJI KARBONAT, termiþki se raspada tek pri 1800
o
C!!!
t
t
(Na
2
CO
3
)=851
o
C. SVI karbonati termiþkom disocijacijom daju CO
2
i OKSID METALA.
Zadatak
Natrijev hidrid može se dobiti sintezom:
0 H , ) s ( NaH 2 ) g ( H ) s ( Na 2
2
< A ÷ + kristalizira u PLOŠNO CENTRIRANOJ ûELIJI (kao NaCl). Koliki mu je broj
formulskih jedinki? Što nastaje otapanjem u vodi? Jednadžba.
Zadatak
U 500 ml otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 ml te otopine razrjeÿeno je s 900 ml destilirane vode. Koliki je pH te
otopine:
1. 4
2. 6
3. 8
4. 10
5. 12
Zadatak
Dovršite jednadžbe:
1. ÷ +
2
CO NaOH
2. ÷ + HCl CO Cs
3 2
3. ÷ + O H K
2
4. ÷ + O H RbO
2 2
5. ÷ + + O H CO KO
2 2 2
6. ÷ + O H NaH
2
Zadatak
Izraþunaj masu kristalne sode (Na
2
CO
3
· 10H
2
O) potrebne za pripremu 0.5 m
3
10% vodene otopine gustoüe
' = 1.04 gcm
–3
.
Zadatak
Na temelju podataka energije kristalnih rešetki odredi koji halogenid ima najniže talište:
1. NaCl – 780 KJmol
–1
2. KBr – KJmol
–1
3. NaBr – 734 KJmol
–1
4. KI – 644 KJmol
–1
| | d
6 Pripreme za razredbene ispite
ZEMNOALKALIJSKI METALI – ns
2
, n = 2 - 7
Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra (radioaktivan)
najrasprostranjeniji u prirodi (3.4 %) – u mineralima
LAKI METALI KAO I ALKALIJSKI metali.
TALIŠTE: najniže Mg, najviše Be
GUSTOûA: LAKI METALI, ' < 5 gcm
–3
VRELIŠTE: NAJVIŠE Be, 2970
O
C
Ei:
- PRVA – najmanja kod Ba, najveüa kod Be
- DRUGA – najmanja kod Ba, najveüa kod Be
TVRDOûA: najtvrÿi Be, tvrÿi od alkalijskih jer u metalnoj vezi sudjeluju 2e
-
REAKCIJA S H
2
O: Be – nema reakcije, Ba – reagira BURNO.
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog velike reaktivnosti kao i alkalijski metali. Pretežno se nalaze u obliku
NETOPLJIVIH SILIKATA, KARBONATA, SULFATA I FOSFATA.
BOJE PLAMEN – Ca – crveno, Ba – zeleno, Sr i Ra – crveno
MINERALI:
- BERIL 3BeO · Al
2
O
3
· 6SiO
2
(Be
3
Al
2
Si
6
O
18
) – zelen (smaragd)
- MAGNEZIT MgCO
3
- DOLOMIT CaCO
3
· MgCO
3
- KARNALIT KCl · MgCl
2
· 6H
2
O
- VAPNENAC CaCO
3
- FOSFORIT Ca
3
(PO)
4
-
5 4 3
5 4 3
5 4 3
( )
APATIT ( )
( )
Ca Cl PO klorapatit
Ca F PO fluorapatit
Ca OH PO hidroksiapatit
÷ ¦
¦
÷
´
¦
÷
¹
- GIPS (SADRA) CaSO
4
· 2H
2
O
- ALABASTER ista formula kao i za gips, zrnata strukturam bijele boje
- FLUORIT CaF
2
- KLORIT CaCl
2
- CELESTIN SrSO
4
- ANHIDRIT CaSO
4
- BARIT BaSO
4
- VITERIT BaCO
3
KRISTALNI SUSTAVI:
- Be i Mg – HEKSAGONSKI, atoma 6 3
2
1
2
6
1
12 ) A ( N = + + =
- Ca i Sr – kubiþni sustav, plošnocentrirana elementarna üelija
- Ba – kubiþni sustav, volumnocentrirana elementarna üelija
Zbog razliþitih kristalnih sustava gustoüa im je razliþita.
BERILIJ I njegovi spojevi su IZRAZITO OTROVNI.
BARIJEVI SPOJEVI topljivi u vodi takoÿer su otrovni.
ZEMNOALKALIJSKI METALI kao i alkalijski istiskuju VODIK IZ VODE pri þemu nastaje LUŽINA i VODIK.
) g ( H ) aq ( OH 2 ) aq ( Ca O H 2 ) s ( Ca
0 H , ) g ( H ) aq ( OH 2 ) aq ( M ) l ( O H 2 ) s ( M
2
2
2
2
2
2
+ + ÷ +
< A + + ÷ +
÷ +
÷ +
VAPNENA VODA – vodena otopina Ca(OH)
2
masenog udjela 0.13%.
NA ZRAKU ZEMNOALKALIJSKI metali se OKSIDIRAJU – nastaje zaštitni sloj oksida zbog þega su STABILNIJI
OD ALKALIJSKIH METALA, JEDINO na zraku BARIJ DAJE PEROKSID (IZNIMKA) BaO
2
.
7 Pripreme za razredbene ispite
r
a
s
t
e

t
o
p
l
j
i
v
o
s
t

GORENJE na zraku:
þaÿa ) s ( C ) s ( MgO 2 ) g ( CO 2Mg(s)
0 H , ) s ( N Mg ) g ( N ) s ( Mg 3
0 H , ) s ( MgO ) g ( O ) s ( Mg 2
2
2 3 2
2
÷ + ÷ +
< A ÷ +
< A ÷ +
dijagonalna sliþnost s Li koji reagira na isti naþin
Produkti gorenja Mg na zraku su: MgO, Mg
3
N
2
i C (þaÿa).
SVI zemnoalkalijski metali OSIM Be daju NITRIDE, kod ALKALIJSKIH SAMO Li (Li
3
N).
OKSIDI zemnoalkalijskih metala otapanjem u H
2
O daju LUŽINE:
hidroksida otopina vodena LUŽINA O H HIDROKSID
) aq ( ) OH ( M ) l ( O H ) s ( ) OH ( M
) s ( ) OH ( M ) l ( O H ) s ( MO
2
2 2 2
2 2
= ÷ +
÷ +
÷ +
MgO s vodom reagira VRLO SPORO, CaO reagira brže.
Pitanje
Kako se mijenja topljivost:
1. hidroksida
2. sulfata
2
2
2
2
2
) OH ( Ba
) OH ( Sr
) OH ( Ca
) OH ( Mg
) OH ( Be
DOBIVANJE ZEMNOALKALIJSKIH METALA
SVI SE DOBIVAJU ELEKTROLIZOM TALINE SVOJIH (HALOGENIDA) SOLI OSIM Be koji se dobiva
REDUKCIJOM s Mg (zbog kovalentne veze u spojevima):
) s ( MgF ) s ( Be ) l ( Mg ) s ( BeF
2 2
+ ÷ +
Zadatak
Prikaži elektrolizu taline kalcijeva klorida. Koji su produkti?
UPORABA – Be, Mg, Ca za legiranje; Mg i Ca su biogeni elementi.
KALCIJ
SPOJEVI – CaCO
3
– kao KALCIT (heksagonski sustav) i ARAGONIT (rompski sustav) – polimorfni oblici.
CaCO
3
– NETOPLJIV U H
2
O, topljiv u H
2
O koja sadrži CO
2
– kisela.
÷ +
< A ÷ + +
3
2
2 3 2 2 3
HCO , Ca SADRŽI VODA TVRDA
0 H , ) aq ( ) HCO ( Ca ) g ( CO ) l ( O H ) s ( CaCO
ZAGRIJAVANJEM TVRDE VODE TALOŽI se CaCO
3
– KAMENAC:
0 H , ) l ( O H ) g ( CO ) s ( CaCO ) aq ( ) HCO ( Ca
2 2 3 2 3
> A + + ÷÷ ÷
A
Na isti naþin nastaju: SIGE (stalaktiti i stalagmiti).
TERMIýKA DISOCIJACIJA: CaCO
3
(s)
A
÷÷÷ CaO(s) + CO
2
(g), CaO(s) je živo vapno.
CaO(s) + H
2
O(l) ÷Ca(OH)
2
, H < 0 A Ca(OH)
2
je gašeno vapno.
Raste topljivost jer je Be
2+
najmanji, ima najveüu
energiju hidratacije zbog
þega topljivost raste
! NEOTROVAN vodi u netopljiv BaSO
SrSO
CaSO
topljiv dobro MgSO
topljiv dobro BeSO
4
4
4
4
4
÷
8 Pripreme za razredbene ispite
Gašeno vapno nastaje miješanjem ŽIVOG VAPNA i H
2
O i koristi se za dobivanje ŽBUKE.
ŽBUKA JE SMJESA PIJESKA, VODE I GAŠENOG VAPNA.
OýVRŠûAVANJE ŽBUKE: O H CaCO CO ) OH ( Ca
2 3 2 2
+ ÷ +
Ista je reakcija izmeÿu gašenog vapna i produkata disanja (CO
2
i H
2
O).
GIPS - CaSO
4
· 2H
2
O – netopljiv u H
2
O
kristalna voda
kalcijev sulfat dihidrat
Grijanjem gips gubi
4
3
KRISTALNE VODE i prelazi u PEýENI GIPS:
O H 5 . 1 O H 5 . 0 CaSO O H 2 CaSO
2 2 4 2 4
C
o
130
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ ÷ ÷ ÷
prirodni gips peþeni gips
KALCIJEV HIDRID – CaH
2
– dobiva se sintezom:
0 H , ) s ( CaH ) g ( H ) s ( Ca
2 2
< A ÷ +
CaH
2
– jak reducens IONSKI SPOJ pa s H
2
O burno reagira, daje lužina + H
2
:
) g ( H ) aq ( ) OH ( Ca ) l ( O H 2 ) s ( CaH
2 2 2 2
+ ÷ +
TEHNIýKI VAŽNI METALI
ŽELJEZO – Fe – valentna ljuska 4s
2
3d
6
, vanjska ljuska 4s
2
Fe je NAJRAPROSTRANJENIJI od svih metala na Zemlji, a u Zemljinoj kori po masenom udjelu je iza aluminija.
BIOGENI je element u sastavu hemoglobina.
ELEMENTARNO SAMO KAO METEORNO (IZ SVEMIRA) i TELURNO (VULKANSKO).
U PRIRODI se nalazi najþešüe u OKSIDNIM, KARBONATNIM, SULFIDNIM I SILIKATNIM RUDAMA.
RUDE ŽELJEZA:
- HEMATIT Fe
2
O
3
– oksidna ruda
- LIMONIT Fe
2
O
3
·H
2
O – oksidna ruda
- MAGNETIT Fe
3
O
4
(FeO·Fe
2
O
3
) – oksidna ruda
- SIDERIT FeCO
3
– karbonatna ruda
- PIRIT FeS
2
– sulfidna ruda
PROIZVODNJA ŽELJEZA
Fe se proizvodi REDUKCIJOM OKSIDNIH RUDA KOKSOM (C) u VISOKOJ PEûI.
SIROVINE:
- ruda hematit ili limonit
- talioniþki dodaci – reagiraju s primjesama i stvaraju trosku (jalovina)
- koks kao gorivo odnosno reducens
TALIONIýKI DODACI mogu biti KISELI SiO
2
– kremeni pijesak ili silicijev dioksid dodaje se ako je ruda baziþna tj.
Ako sadrži CaCO
3
ili MgCO
3
.
Ako je ruda kisela tj. Ako sadrži SiO
2
ili SILIKATE dodaju se baziþni dodaci tj. CaCO
3
ili MgCO
3
.
U KEMIJSKOJ REAKCIJI SUDJELUJU SVE NEýISTOûE (jalovina) PRISUTNE U SIROVINI. PROCES U
VISOKOJ PEûI može se prikazati jednadžbama:
željezo sirovo
) g ( CO 3 ) l ( Fe 2 ) g ( CO 3 ) s ( O Fe
0 H , ) g ( CO 2 ) s ( C ) g ( CO
! REDUCENSI SU CO i C 0 H , ) g ( CO ) g ( O ) s ( C
2 3 2
2
2 2
+ ÷ +
> A ÷ +
¬ < A ÷ +
9 Pripreme za razredbene ispite
U gornjim dijelovima peüi CO disproporcionira u CO
2
i C :
2CO(g) C(s) CO (g)
2
0 +2
+
+2
DISPROPORCIONIRANJE u kojem ISTI atom OKSIDIRA i REDUCIRA.
FINO RASPRŠENI ugljik C veže se u SPOJ CEMENTIT Fe
3
C.
GROTLENI PLINOVI – vruüa smjesa plinova 200
o
C, izlazi na VRHU PEûI: N
2
, CO, CO
2
, H
2
.
BRZIM HLAĈENJEM nastaje BIJELO SIROVO ŽELJEZO – za dobivanje ýELIKA.
SPORIM HLAĈENJEM nastaje SIVO SIROVO ŽELJEZO – za lijevanje jer je KRTO.
SIROVO Fe sadrži: Mn, Si, S, P, C oko 4%.
FIZIKALNA SVOJSTVA ŽELJEZA
Srebrnobijeli metal, kovak, feromagnetiþan (kao Co i Ni), trajni magnet. Kristalna struktura mijenja se s promjenom
temperature:
üelija . c volumno üelija . c plošno üelija . c volumno
) Fe ( ) Fe ( ) fe (
C
o
1401 C
o
907
o ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ¸ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ o
÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷

t
t
(Fe) = 1535
o
C
| | | | | | Ar d 3 Ar d 3 Ar s 4 d 3
Fe e Fe e 2 Fe
5 6 2 6
3 2 + ÷ + ÷
÷ ÷ ÷ ÷
Fe
3+
stabilnija od Fe
2+
jer su orbitale d-polupopunjene.
Fe
2+
u vodenoj otopini lako oksidira u Fe
3+
uz jake oksidanse u kiselom, prema jednadžbi:
O H 8 MnSO 2 SO K ) SO ( Fe 5 SO H 8 KMnO 2 FeSO 10
2 4 4 2 3 4 2 4 2 4 4
+ + + ÷ + +
Fe
3+
(aq) – ŽUûKASTE BOJE
Fe
2+
(aq) – ZELENKASTE BOJE
KEMIJSKA SVOJSTVA ŽELJEZA
ýISTO Fe POSTOJANO je na SUHOM ZRAKU i U VODI U KOJOJ NEMA OTOPLJENOG O
2
(oksidans). NA
VLAŽNOM zraku lako korodira i stvara HRĈU Fe
2
O
3
·XH
2
O – sloj koji je POROZAN, MEKAN, LAKO SE LJUŠTI,
ŽUTO DO SMEĈE BOJE, KOROZIJSKI PRODUKT KOJI nema zaštitnu ulogu. ZBOG negativnog E
O
Fe je kemijski
vrlo reaktivan i JAKO JE REDUKCIJSKO SREDSTVO. Istiskuje H
2
IZ KISELINE:
2 2
2 2
2 4 4 2
Fe(s)+2HCl(raz.) FeCl (aq)+H (g)
Fe(s)+2HCl(konc.) FeCl (aq)+H (g)
Fe(s)+H SO (raz.) FeSO (aq)+H (g)
÷
÷
÷
}
2 4
2 4 2 4
3
( ) ( .) .
( .) ( ) !!! ( .)
( ) ( .
Fe s H SO konc NEMAREAKCIJE nastaje ZASTITNI OKSIDNI SLOJ koji SE NEOTAPA U KISELINI
H SO konc OKSIDANS jaki slijedi PASIVIZACIJA ZELJEZA ZATOSE H SO konc moze
prevoziti u celicnimspremnicima
Fe s HNO raz
+
+
2 4
3 2 4
) ( .)
( ) ( .) ( .)
PASIVIZIRAkaoi s H SO konc
Fe s HNO konc PASIVIZIRAkaoi s H SO konc +
Fe se zbog poboljšanja FIZIKALNIH I KEMIJSKIH svojstava LEGIRA. Fe sa ŽIVOM NE STVARA legure. Živa
jedino sa željezom ne stvara legure (slitine). Legure ŽIVE zovu se AMALGAMI (Ag/Hg – PLOMBA za zube).
ýELIK – slitina Fe sa 0.05 do max. 1.7% C (obiþni þelik).
SLITINE – su ýVRSTE OTOPINE DVAJU ILI VIŠE METALA.
OSIM metala slitine mogu sadržavati i nemetale npr. C ili P.
LEGIRANI ýELICI – SADRŽE VIŠE OD 5% Ni, Mn, Si, Cr.
BAKAR – Cu – 4s
1
3d
10
stabilnija od 4s
2
3d
9
Metal crvenkaste boje, poslije Ag najbolji vodiþ elektriciteta, visoke toplinske vodljivosti. Prijelazni metal kao i željezo.
ELEMENTARNOG U PRIRODI ima vrlo malo. Javlja se kao smjesa DVA IZOTOPA
63
Cu i
65
Cu.
RUDE BAKRA:
- HALKOPIRIT CuFeS
2
- HALKOZIN Cu
2
S
- KUPRIT Cu
2
O
- MALAHIT Cu(OH)
2
·CuCO
3
ili Cu
2
(OH)
2
CO
3
10 Pripreme za razredbene ispite
PROIZVODNJA BAKRA
Cu se može dobiti REDUKCIJOM OKSIDNIH ILI SULFIDNIH RUDA. Iz oksidnih RUDA Cu se proizvodi
REDUKCIJOM pomoüu koksa pri visokoj temperaturi: bakar sirovi Cu CO Cu O Cu
2
÷ + ÷ +
IZ HALKOPIRITA – ruda se prži na zraku, a pojednostavljeni proces se može prikazati jednadžbama:
BAKAR SIROVI Cu 6 SO O Cu 2 S Cu
SO 2 O Cu 2 O 3 CuS 2
SO 8 O Fe 2 FeS 4 CuS 4 O 11 CuFeS 8
2 2 2
2 2 2 2
2 3 2 2 2 2
+ ÷ +
+ ÷ +
+ + + ÷ +
SIROVI Cu sadrži oko 5% neþistoüe Fe, Zn, Pb, As, Ag, Au, Si i drugih.
ýISTI Cu dobiva se ELEKTROLIZOM sirovog Cu. ELEKTROLIT je VRUûA KISELA OTOPINA bakrovog(II)
sulfata.
2
( ) 2 AnodaCu sirovi e Cu
÷ +
© ÷ ÷
2
2 ( ) KatodaCu e Cu þist
+ ÷
+ ÷
Pri elektrolizi Fe, Zn i Cu se OKSIDIRAJU U Fe
2+
, Zn
2+
, Cu
2+
i odlaze u ELEKTROLIT. Ag i Au se ne oksidiraju
(zbog E
O
-pozitivan) i ostaju u ANODNOM MULJU.
Na katodi se od nastalih iona prvi reducira Cu
2+
(zbog pozitivnijeg E
O
) – jaþi reducensi Fe, Zn ostaju u otopini u obliku
Fe
2+
, Zn
2+
.
¬PRI ELEKTROLIZI NA KATODI SE UVIJEK IZLUýI SLABIJI REDUCENS A NA ANODI SE UVIJEK
IZLUýI SLABIJI OKSIDANS.
Zadatak
U katodnom prostoru nalaze se Cu
2+
i Ag
+
, a u anodnom
- -
Cl i F . Što üe se izluþiti na: a) katodi, b) anodi (napisati
jednadžbe!)
FIZIKALNA SVOJSTVA BAKRA
Crvenkast metal, mekan, žilav i rastezljiv. KRISTALIZIRA U PLOŠNOCENTRIRANOJ ûELIJI.
3
gcm 9 . 8 ) Cu (
÷
= p
KEMIJSKA SVOJSTVA BAKRA
| | | | | | Ar d 3 Ar d 3 Ar s 4 d 3
Cu e Cu e Cu
9 10 1 10
2+ ÷ + ÷
÷ ÷ ÷ ÷
Cu može biti jednovalentno Cu
+
i dvovalentno Cu
2+
. Cu
2+
stabilniji od Cu
+
.
Cu
+
disproporcionira: ( ) ( ) ( ) s Cu aq Cu aq Cu 2
2
+ ÷
+ +
Zagrijavanjem Cu IZNAD 600
O
C nastaje CRNI PRAH CuO, a na NIŽOJ temperaturi nastaje CRVENI Cu
2
O. CuO je
korozijski produkt koji ŠTITI BAKAR od KOROZIJE – PASIVIZIRA BAKAR.
CuO – baziþan: ( ) ( ) ( ) ( ) cija neutraliza l O H 3 aq Cu aq O H 2 s CuO
2
2
3
÷ + ÷ +
+ +
Dodatkom lužine gornjoj otopini taloži se MODRI Cu(OH)
2
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) | |
planaran - kompleks - ion akrov(II) tetraaminb
OH 2 NH Cu 3 NH 4 OH Cu
s OH Cu aq OH 2 aq Cu
2
4 3 2
2
2
÷ +
÷ +
+ ÷ +
÷ +
+ 2
Cu
3
NH
N H
3
N H
3
3
NH
11 Pripreme za razredbene ispite
METAL þiji je E
0
negativniji od E
0
bakra ISTISKUJE BAKAR iz njegovih SOLI:
V 77 . 0 V 337 . 0
Fe Cu Fe Cu
reakcije nema FeSO Cu
Cu FeSO CuSO Fe
Cu ZnSO CuSO Zn
reakcije nema ZnSO Cu
Cu FeO CuO Fe
2 2 3
4
4 4
4 4
4
+ +
+ ÷ + ¬
+
+ ÷ +
+ ÷ +
+
+ ÷ +
+ + +
modra galica se ne može držati u Fe spremniku zbog ove reakcije
KISELINE KOJE NEMAJU OKSIDIRAJUûE DJELOVANJE (HCl(konc) i HCl(razrij.) i H
2
SO
4
(razrij.)) NE
OTAPAJU Cu!
reakcije nema .) razrij ( SO H Cu
reakcije nema .) konc ( HCl Cu
reakcije nema .) razrij ( HCl Cu
4 2
+
+
+
Cu REAGIRA S KISELINAMA koje imaju OKSIDACIJSKO DJELOVANJE tj. Kiseline koje osim vodika sadrže i
element koji bakar može REDUCIRATI:
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
3 3 2
2
3 3 2 2
2
2 4 4 2 2
3 ( ) 8 ( .) 3 2 4
4 . 2 2
2 . 2
Cu s HNO razrij Cu NO aq NO g H O l
Cu s HNO konc Cu NO aq NO g H O l
Cu s H SO konc CuSO aq SO g H O l
A
+ ÷ + +
+ ÷ + +
+ ÷÷÷ + +
DOBIVANJE modre galice:
( ) ( )
OKSIDANS
l O H 2 CuSO 2 O .) razrij ( SO H 2 s Cu 2
2 4 2 4 2
÷ + +
LEGURE BAKRA:
MJED ILI mesing – je ýVRSTA OTOPINA CINKA (do 39%) u BAKRU (nije bakra u cinku, bakra ima više –
otapalo). Lako se obraÿuje, provodi el. struju i toplinu, otporna na koroziju. Na mjednim kvakama nema bakterija.
BRONCA – legura bakra i kositra (Sn), uz dodatak P, Si, Al. Ima veliku tvrdoüu, þvrstoüu i otpornost na koroziju.
ALUMINIJ – Al – 3s
2
3p
1
Al je najrasprostranjeniji metal u zemljinoj kori, otkriven poþetkom 19.st.
FIZIKALNA SVOJSTVA ALUMINIJA – srebrnobijeli metal, sjajan, male tvrdoüe, ) metal laki ( gcm 7 . 2
3 ÷
= p , vrlo
þvrst i jako rastezljiv. Dobar vodiþ el. struje i topline. Kristalizira u plošnocentriranoj kocki. Otporan na koroziju jer se
pasivizira slojem oksida: pasivizira O Al 2 O 3 Al 4
3 2 2
÷ ÷ +
KEMIJSKA SVOJSTVA ALUMINIJA – Kako mu je E
O
mnogo negativniji od E
O
vodika istiskuje H
2
iz kiseline.
Reakcije s kiselinama:
3 2
3
3
2 4
2 6 2 3
( .) nema reakcije pasivizira Al stvaranjem oksidnog sloja netopljivog u oksidirajuüim kiselinama
( .) nema reakcije (isto tako)
( .) n
Al HCl AlCl H
Al HNO razrij
Al HNO konc
Al H SO konc
+ ÷ +
+
+
+
( )
2 4 2 4 2
3
ema reakcije (isto tako)
2 3 ( .) 3 Al H SO razrij Al SO H + ÷ +
12 Pripreme za razredbene ispite
Reakcije s lužinama – reagira s lužinama dajuüi ALUMINATE i vodik:
( ) | |
aluminat natrijev
H 3 OH Al Na 2 O H 6 NaOH 2 Al 2
2 4 2
+ ÷ + +
Reakcije Al
2
O
3
i Al(OH)
3
s kiselinama i lužinama:
( ) | |
( ) | |
kompleks planarni
at(II) oksoalumin tetrahidr natrijev kompleks, anionski OH Al Na 2 O H 3 NaOH 2 O Al
oktaedar - klorid III) luminijev( heksaakvaa kompleks, kationski Cl O H Al 2 O H 9 HCl 6 O Al
4 2 3 2
3 6 2 2 3 2
÷ ÷ + +
÷ ÷ + +
AMFOTERNOST – Al, Al
2
O
3
i Al(OH)
3
reagiraju s KISELINAMA i LUŽINAMA pa zato kažemo da imaju
amfoterna svojstva.
SA KISELINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI KATION ( ) | | oktaedar O H Al
3
6 2
÷
+
.
SA LUŽINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI ANION ( ) | | planaran OH Al
4
÷
÷
.
Al LAKO REAGIRA S NEMETALIMA: Cl
2
, Br
2
, I
2
, O
2
, S, H
2
, N
2
.
3 3 2 3
3 2
3 2
NH ) OH ( Al O H 3 AlN
u vodi topljiv nitrid, aluminijev AlN 2 N 3 Al 2
AlBr 2 Br 3 Al 2
+ ÷ +
÷ ÷ +
÷ +
DOBIVANJE ALUMINIJA
NEMA ALUMINIJA ELEMENTARNOG U PRIRODI.
RUDE:
- BOKSIT - O XH O Al
2 3 2

BOKSIT JE SMJESA MINERALA BEMITA AlO(OH) i HIDRARGILITA Al(OH)
3
.
Boksit sadrži i primjese minerala željeza, silicija, titanija i drugih. Crvenosmeÿa boja potjeþe od O H O Fe
2 3 2
-
hidratizirani oksid.
Obrada boksita s NaOH:
( ) ( ) | |
( ) | |
( ) | |( ) ( ) ( ) ( )
( )
GLINICA
O H 3 O Al OH Al 2
aq NaOH s OH Al aq OH Al Na
bemit
aluminat natrijev OH Al Na O H NaOH AlO(OH)
t hidrargili
aluminat natrijev OH Al Na NaOH OH Al
2 3 2
žarenje ,
3
3
cija kristaliza hlaðenje,
4
4 2
4
kPa 700 , C 120
3
O
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
÷ ÷ + +
÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ +
A
ELEKTROLIZA GLINICE – Al
2
O
3
Zbog visoke t
t
glinice (2050
O
C) glinici se dodaje kriolit Na
3
AlF
6
, da se snizi talište taljevine. Ako je maseni udio Al
2
O
3
5-7% talište smjese snizi se na 950
O
C.
ANODA i KATODA su od GRAFITA – C
( )
3 2
2 3
2
2
2 3
2 4 / 3
Al O s Al O
A O e O
A + ÷
÷ ÷
÷÷÷ +
© ÷ ÷
3
3 / 4 K Al e Al
+ ÷
+ ÷
2
2
3
2 3
2
6 12 3
4 12 4
6 4 3 4
O e O
Al e Al
O Al O Al sirovi Al
÷ ÷
+ ÷
÷ +
÷ ÷
+ ÷
+ ÷ + ÷
13 Pripreme za razredbene ispite
Reakcija anode i kisika (anoda se troši).
( ) ( ) ( ) g CO 3 g O s C 3
2 2
÷ +
ýISTI Al þistoüe 99.99% dobiva se elektroliznom rafinacijom pri þemu se dobije RAFINAL.
PRIMJENA Al
Al je JAKI REDUCENS i koristi se za dobivanje metala, proces se zove ALUMINOTERMIJA:
0 H , O Al 2 Mn 3 MnO 3 Al 4
3 2 2
< A + ÷ +
Al se koristi u domaüinstvu, graditeljstvu, strojarstvu.
Zadatak
TERMIT je smjesa PRAHOVA Al i Fe
2
O
3
. Koristi se za zavarivanje tramvajskih pruga. Zagrijavanjem smjese Al izgara
u Al
2
O
3
.
Jednadžba: ( ) ( ) ( ) 0 H , s Fe 2 ) s ( O Al s O Fe s Al 2
3 2 3 2
< A + ÷ +
Na þemu se temelji ova reakcija?
LEGURE Al:
- MAGNALIJ 10-30% Mg
- DURALUMINIJ Cu 2.5-5.5%
Mg 0.5-2%
Mn 0.5-1.2%
Si 0.2-1%
KORUND – Al
2
O
3
mineral, nastaje dehidratacijom boksita. DRAGO kamenje na bazi korunda: rubin crveni, safir plavi,
topaz žuti, smaragd zeleni, ametist ljubiþasti.
ELOKSACIJA – elektrolitiþko nanošenje oksida na Al i legure aluminija u svrhu zaštite od korozije.To je ANODNA
OKSIDACIJA. Elektrolit je H
2
SO
4
(aq).
Jednadžba eloksacije:
3 2 2
O Al 2 O 3 Al 4 ÷ +
VODIK – H
2
– 1s
1
Vodik se prouþava posebno jer se po svojstvima razlikuje od ostalih elemenata. Od alkalijskih metala vodik ima veüu Ei
i elektronegativnost a od halogenih elemenata manju Ea i elektronegativnost.
NAJRASPROSTRANJENIJI je element u svemiru.
Ima ga malo slobodnog, ali je najzastupljeniji element u mnogobrojnim spojevima – HIDRIDIMA. Vodik je organogeni
element uz C, O, N.
IZOTOPI VODIKA
Procij H
1
1
- jedini atom koji nema neutron u jezgri, ima ga % 85 . 99 ~ .
Deuterij H
2
1
- ili D
2
1
ima ga u teškoj vodi D
2
O, ima ga 0.015%.
Tricij H
3
1
- ili T
3
1
RADIOAKTIVAN, nema ga u prirodi, sintetizira se.
Iz deuterija: ¸ þ o + ÷ + , , H H H H
1
1
3
1
2
1
2
1
.
Procij i deuterij grade vodu razliþitih FIZIKALNIH SVOJSTAVA.
FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA VODIKA
Vodik je plin bez boje, okusa, mirisa, neotrovan, lakši od zraka 14.5 puta:
( )
( )
( )
( )
5 . 14
2
29
H Mr
zrak Mr
H
zrak
2 2
= = =
p
p
Dvoatomna molekula H
2
. Duljina veze H-H je 74 pm. Vodik ima najþvršüu jednostruku kovalentnu vezu jer je to
najkraüa kovalentna veza. Za njezino kidanje potrebno je utrošiti 436 KJmol
-1
: ( ) ( ) g H 2 g H
2
÷ . Atomni (nascentni)
vodik je mnogo REAKTIVNIJI od molekule H
2
.
) g ( O H 2 ) g ( O ) g ( H 2
2 2 2
÷ + - reakcija je vrlo spora. Na poveišenoj temperaturi reagiraju eksplozivno (prasak).
14 Pripreme za razredbene ispite
DOBIVANJE VODIKA
A Laboratorijska metoda
1. U KIPPOVOM aparatu: ) g ( H ) aq ( ZnCl ) aq ( HCl 2 ) s ( Zn
2 2
+ ÷ +
U Kippovom aparatu mogu se dobiti CO
2
i H
2
S.
plin otrovan vrlo ) g ( S H ) aq ( FeCl ) aq ( HCl 2 ) s ( FeS
) g ( CO ) l ( O H ) aq ( CaCl ) aq ( HCl 2 ) s ( CaCO
2 2
2 2 2 3
÷ + ÷ +
+ + ÷ +
2. Elektroliza: kiselina, lužina, vode, vodenih otopina soli þiji je kation iz I, II grupe PSE, Al, Mn, i drugi metali
þiji je E
O
manji od –0.83V.
B Industrijsko dobivanje
1. Elektroliza vode
2. Iz vode redukcijom s koksom C: otrovan vrlo CO H O H C
2 2
÷ + ÷ +
3. Katalitiþkim raspadom ugljikovodika:
2 4
H 2 C CH + ÷÷ ÷
A
4. Nepotpuno spaljivanje ugljikovodika:
2
kat
2 10 4
H 5 CO 4 O 2 H C + ÷÷ ÷ +
VODIK KAO REDUCENS:
UPORABA H
2
Za sintezu NH
3
i CH
4
za hidrogeniranje ulja i drugih organskih spojeva, kao gorivo, za punjenje balona jer ima malu
masu 14.5 puta lakša od zraka.
¬Radioaktivne þestice:
þestice ÷ o - jezgra helija
+ 2 4
2
H
þestice ÷ þ - elektroni iz jezgre jer se neutron raspada na proton, elektron i neutrino: neutrino e p n
0
+ + ÷
÷ +
þestice ÷ ¸ - elektromagnetsko zraþenje vrlo kratkih valnih duljina
NEUTRINO – subatomska þestica bez elektriþnog naboja i veoma male mase, manje od stotog dijela mase elektrona.
Nastaje pri þ raspadu.
HALOGENI ELEMENTI – ns
2
np
5
, n = 2 - 6
F, Cl, Br, I, At (radioaktivan)
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog izrazite reaktivnosti.
ELEMENTARNI SU DVOATOMNE MOLEKULE: X
2
, F
2
, Cl
2
, Br
2
, I
2
– nepolarne izmeÿu kojih djeluju slabe Van der
Waalsove (Londonove sile).
Inducirani su dipoli. Zbog slabih privlaþnih sila imaju razliþito agregatno stanje: F
2
i Cl
2
– plin, Br
2
– tekuüina, I
2

þvrsto, imaju nisko talište i vrelište, molekulski su kristali.
Halogeni imaju NAJVEûI Ea prema e
-
, najveüu elektronegativnost imamo kod F, najveüu Ea kod klora,
NAJREAKTIVNIJI su nemetali, SKUPINA NAJSLIýNIJIH NEMETALA.
REAKTIVNOST: F
2
, Cl
2
, Br
2
, I
2
Raste reaktivnost
HALIDI – spojevi s halogenim elementima ili HALOGENIDI.
F
2
– NAJJAýI OKSIDANS. Halogeni elementi spajaju se meÿusobno kao i sa svim elementima OSIM He, Ne, Ar.
F
2
reagira sa Kr i Xe | |
6 4 2 2
XF , XeF , XeF , KrF .
TALIŠTE raste od F
2
do I
2
.
Vrelište raste od F
2
do I
2
. vidi stranicu 13.
Gustoüa raste od F
2
do I
2
.
Koeficijent elektronegativnosti raste od joda do fluora (4.0).
E
O
raste od joda do fluora.
Oksidacijski broj –1. Svi osim fluora mogu imati oksid. broj: I, III, V, VII.
RASPROSTRANJENOST – najrasprostranjeniji je KLOR.
) g ( O H ) s ( Cu ) g ( H ) s ( CuO
2 2
+ ÷ +
+2 -2 0 +1 0 -2
15 Pripreme za razredbene ispite
MINERALI HALOGENIH ELEMENATA:
- HALIT NaCl
- SILVIN KCl
- KARNALIT KCl·MgCl
2
·6H
2
O
- KRIOLIT Na
3
AlF
6
- FLUORIT CaF
2
- KLORIT CaCl
2
- APATIT Ca
5
Cl(PO
4
)
3
, Ca
5
F(PO
4
)
3
KLOR
Biogeni element (npr. HCl u želucu). NEMA ga slobodnog u prirodi kao ni ostalih elemenata.
FIZIKALNA SVOJSTVA KLORA
Plin žuto zelene bojem gustoüe 2.5 puta veüe od zraka, oštar bockajuüi miris, vrlo otrovan, nadražuje sluznicu dišnih
organa. Volumni udio 0.1% klora nakon nekoliko udisaja može biti smrtonosan.
KEMIJSKA SVOJSTVA KLORA
Reagira sa svim metalima i nemetalima OSIM s plemenitim plinovima, dušikom i ugljikom.
a) Sa metalima:
2
2 2
2 ( ) ( ) 2 ( )
( ) ( ) ( )
Na s Cl g NaCl s
Cu s Cl g CuCl s
+ ÷ ¦
´
+ ÷
¹
b) Sa nemetalima:
2 5 2
2 3
2 ( ) 5 ( ) 2 u suvišku Cl
2 ( ) ( ) 2 u suvišku P
P s Cl g PCl
P s Cl g PCl
+ ÷ ÷ ¦
´
+ ÷ ÷
¹
c) Sa vodom:
2 2
( ) ( ) ( ) nestabilno, raspada se Cl g H O l HCl aq HOCl + ÷ + ÷

HOCl HCl O nascentni kisik, uništava mikroorganizme pa se koristi za sterilizaciju ÷ + ÷
d) Sa lužinama:
2 2
2 2
2
( ) 2 ( ) ( ) ( ) ( )
natrijev hipoklorit - VARIKINA - izbjeljivanje
NaOCl NaCl O
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) (
Cl g NaOH aq NaCl aq NaOCl aq H O l
Cl g KOH aq KCl aq KOCl g H O l
Cl g Ca O
+ ÷ + +
÷ +
+ ÷ + +
+
2 2
) ( ) ( ) ( )
KLORNO VAPNO (KREC) - dezinfekcijsko sredstvo
H aq CaCl OCl H O l
¦
¦
¦
¦
¦
´
¦
¦
÷ +
¦
¦
¹
2CaCl(OCl) + CO
2
(g) + H
2
O(l) ĺ CaCO
3
(s) + CaCl
2
(aq) + 2HOCl(aq)
HOCl ĺ HCl + O dezinficira površine koje su zagaÿene
e) Sa vodikom:
slabiji! istiskuje oksidans jaci ) g ( Cl 2 O H 2 ) aq ( HCl 4 ) g ( O
2 2 2
÷ + ÷ +
SPOJEVI KLORA
KLOROVODIýNA (SOLNA) KISELINA – HCl(aq)
Nastaje:
a) otapanjem: ) aq ( Cl ) aq ( O H ) l ( O H ) g ( HCl
3 2
÷ +
+ ÷ +
b) iz NaCl(sol): slabiju istiskuje kiselina jaþa HCl 2 SO Na SO H NaCl 2
4 2 4 2
÷ + ÷ +
REAGENS za dokazivanje klorida (i svih halogena) je AgNO
3
.
koloid - talog sirasti bijeli
) s ( AgCl ) aq ( Cl ) aq ( Ag ili ) aq ( NaNO ) s ( AgCl ) aq ( NaCl ) aq ( AgNO
3 3
÷ + + ÷ +
÷ +
0 H ), g ( HCl 2 ) g ( Cl ) g ( H
2 2
< A ÷ +
1 : 1
KLORNI PRASKAVAC
16 Pripreme za razredbene ispite
O H 8 ) aq ( KCl 2 ) aq ( MnCl 2 ) g ( Cl 5 ) s ( KMnO 2 .) konc ( HCl 16
2 2 2 4
+ + + ÷ +
+7 +2
HALOGENOVODICI: - PLINOVI topljivi u vodi (dipoli) daju kiselinu: HF, HCl, HBr, HI
) aq ( X O H ) l ( O H ) g ( HX
3 2
÷ +
+ ÷ +
Najviše vrelište ima HF(g), (t
v
=19.5
O
C) zbog vodikove veze
F
H H H H
F F F
140
o
DOBIVANJE KLORA
1. Laboratorijski iz spojeva koji sadrže klor, HCl(konc.) uz jake oksidanse.
a) U kiselom se mangan iz +7 reducira u +2:
b)
kamen suri ili piroluzit
) g ( Cl ) l ( O H 2 ) aq ( MnCl ) s ( MnO .) konc ( HCl 4
2 2 2 2
+ + ÷ +
2. Industrijsko dobivanje klora elektrolizom vodenih otopina i taline klorida.
SVI HALOGENI ELEMENTI mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim FLUORA jer on
OKSIDIRA KISIK IZ VODE:
HF nastajanje ) g ( HF 2 ) s ( CaSO .) razrij ( SO H ) s ( CaF
bocici. plasticnoj u nego staklenoj u þuvati može ne HF se pa staklo (jetka) nagriza HF ) l ( O H 2 ) s ( SiF ) s ( SiO 4HF(g)
slabiji istiskuje oksidans jaci ) g ( HF 4 ) g ( O ) l ( O H 2 ) g ( F 2
4 4 2 2
2 4 2
2 2 2
÷ + ÷ +
÷ + ÷ +
÷ + ÷ +
OKSOKISELINE KLORA:
-
HClO
+1 -2 +1
hipoklorasta JAKOST KISELINE RASTE S PORASTOM BROJA ATOMA KISIKA!
-
HClO
2
+1 +3 -2
klorasta
-
HClO
3
-2 +5 +1
klorna
-
HClO
4
+7 +1 -2
perklorna
Oksidacijski broj klora: -1, +1, +3, +5, +7 (FLUOR SAMO –1).
REAKTIVNOST HALOGENIH ELEMENATA
Jaþi oksidans istiskuje slabiji:
reakcije nema F Cl
reakcija nepovratna Cl F 2 Cl 2 F
2
2 2
÷
÷ ÷
+
÷ + ÷ +
F
2
je najjaþi oksidans zato postoji kao
÷
F a ne kao F
+
.
Zadatak
Industrijski se Cl
2
može dobiti katalitiþkom oksidacijom HCl s O
2
(Deakonov postupak):
0 H ), g ( Cl 2 ) g ( O H 2 ) g ( O ) g ( HCl 4
2 2 2
< A + ÷÷ ÷ +
÷
. Najviše klora može se dobiti (odaberi toþan odgovor):
a) visoka t i visoki p
b) visoka t i niski p
c) niska t i visoki p
d) niska t i visoki p
Zadatak
I
2
se može dobiti prema jednadžbi:
) l ( O H 2 ) aq ( MnSO ) aq ( NaHSO 2 ) s ( I ) s ( MnO .) raz ( SO H 3 ) s ( NaI 2
2 4 4 2 2 4 2
+ + + ÷ + +
Odredi oksidans i reducens!
HX(g)
+ o ÷ o
F
2
Cl
2
Br
2
I
2
ISTISKUJE
NE ISTISKUJE
17 Pripreme za razredbene ispite
Primjer
Jodna tinktura je:
a) otopina joda u vodi (W(I
2
)=1%)
b) otopina joda u alkoholu (W(I
2
)=1%)
Primjer
Perklorna kiselina nastat üe otapanjem u vodi:
a) Cl
2
O
7
b) Cl
2
HALKOGENI ELEMENTI ns
2
np
4
, n = 2 - 6
O, S, Se, Te, Po
NEMETALI POLUMETALI
(radioaktivan)
TALIŠTE, VRELIŠTE I GUSTOûA rastu s porastom atomskog broja.
KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI – smanjuje se s porastom atomskog broja.
GRAĈA MOLEKULE: O
2
, S
8
, najþešüe Se
8
, lanci Te
n
OKSIDACIJSKI BROJ:
- O: +2 oksidi, -1 peroksidi,
2
1
÷ superoksidi, +2 u
- S, Se, Te: -2, +2, +4, +6
-2 +6 +1 -2
H
2
S, SCl
2
, SO
2
, SO
3
+2 -1 +4 -2
MEĈUSOBNA SLIýNOST MANJA nego kod halogenih elemenata (najsliþniji).
HIDRIDI – svi grade spojeve s vodikom: H
2
O, H
2
S, H
2
Se, H
2
Te. Voda ima najveüe vrelište zbog vodikovih veza.
Topljivi su u vodi jer su DIPOLI i tvore KISELINE. Kiselost raste porastom atomskog broja, H
2
Te – najjaþa.
KISIK – O – 2s
2
2p
4
Po rasprostranjenosti TREûI u svemiru iza H
2
i He, DRUGI je u atmosferi a PRVI u Zemljinoj kori. VOLUMNI udio u
zraku je 21%.
FIZIKALNA SVOJSTVA KISIKA
Plin bez boje, okusa i mirisa, teži od zraka. Ne gori, podržava gorenje, sniženjem temperature može se UKAPLJITI pa
þak i prijeüi u þvrsto stanje, pri þemu postaje plaviþasto obojen. U þvrstom stanju tvori JEDNOSTAVNU KUBIýNU
REŠETKU kao P i Mn.
TOPLJIVOST – u vodi slabo topljiv (nepolaran). Topljivost kisika kao i veüine plinova egzoterman je proces –
topljivost bolja u hladnijoj vodi, a topljivost se POVEûAVA poveüanjem tlaka p. Topljivost plinova je proporcionalna
tlaku plina iznad otopine – Henryev zakon. Molekula O
2
,
O O
, paramagnetiþna (ima nesparene
÷
e ).
DOBIVANJE KISIKA
I. Laboratorijsko dobivanje:
1. Iz spojeva bogatih kisikom:
) g ( O ) l ( Hg 2 ) s ( HgO 2
) g ( O ) l ( O H 2 ) aq ( O H 2
) g ( O ) s ( BaO 2 ) s ( BaO 2
) g ( O ) s ( KNO 2 ) s ( KNO 2
) g ( O 3 ) s ( KCl 2 ) s ( 2KClO
manganat kalijev
) g ( O ) s ( MnO ) s ( MnO K ) s ( KMnO 2
2
2 2
MnO
2 2
2 2
2 2 3
2
MnO ,
3
2 2 4 2 4
2
2
+ ÷÷ ÷
+ ÷ ÷ ÷ ÷
+ ÷÷ ÷
+ ÷÷ ÷
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
+ + ÷÷ ÷
A
A
A
A
A
2. Elektroliza vode uz dodatak elektrolita koji ne sudjeluju u elektrolizi: KNO
3
, Na
2
SO
4
, H
2
SO
4
,
Na
2
CO
3
.
II. Industrijsko dobivanje kisika:
1. Elektroliza: H
2
O, vodenih otopina soli þiji je anion složen, lužina, kiselina þiji je anion složen.
2. Frakciona destilacija zraka Lindeovim postupkom.
2
OF
+2 -1
18 Pripreme za razredbene ispite
KEMIJSKA SVOJSTVA KISIKA
Zbog velike reaktivnosti reagira s veüinom metala i nemetala, daje OKSIDE.
) s ( O Fe 2 ) g ( O 3 ) s ( Fe 4
) g ( SO ) g ( O ) s ( S
3 2 2
2 2
÷ +
÷ +
S nemetalima kisik daje KISELE OKSIDE, a sa metalima BAZIýNE OKSIDE, PEROKSIDE I SUPEROKSIDE.
KISIK JE VRLO JAK OKSIDANS, na tome se temelji njegova uporaba.
2 2 3 2
Cl O O F > > > - poredak oksidacijskih svojstava.
OZON – O
3
– troatomna molekula kisika. O
2
i O
3
su ALOTROPSKE MODIFIKACIJE KISIKA. REZONANTNE
STRUKTURE:
O
O
O
+
-
O
O
O
+
-
117
o
O
O
O
ili
rezonantni hibrid
O
2
– nepolarna, O
3
– dipol jer ima FORMALNI NABOJ.
O
3
– postoje delokalizirani
÷
e .
O
3
je plavkasti plin, karakteristiþna, prodorna mirisa, u tekuüem stanju je tamnomodre boje. U tekuüem i þvrstom stanju
je EKSPLOZIVAN, JAýI JE OKSIDANS OD KISIKA, pa je štetan za ljudsko zdravlje. U vodi je slabo topljiv, poslije
FLUORA je najjaþi oksidans.
DOBIVANJE O
3
Laboratorijska metoda:
1. U ozonizatoru:
2
2 3
O (g) 2O(g) H 0
2O (g) 2O(g) 2O (g) H 0
,
,
÷
÷÷÷ A >
+ ÷ A <
2. 2KMnO
4
+ H
2
SO
4
(konc) ÷K
2
SO
4
+ Mn
2
O
7
+ H
2
O
Mn
2
O
7
÷2MnO
2
+ O
3
VODIKOV PEROKSID – H
2
O
2
Ima kiseli karakter i disocira u 2 stupnja. To je bezbojna tekuüina koja se s vodom miješa u svim omjerima.
+1 -1
IONIRANJE DISPROPORC 0 H ), g ( O ) l ( O H ) aq ( O H 2
2 2
MnO
2 2
2
÷ < A + ÷ ÷ ÷ ÷
+1 -2 0
Iz ove reakcije može se zakljuþiti da je H
2
O OKSIDANS I REDUCENS.
oksidans reducens
) g ( O 5 ) l ( O H 8 ) aq ( MnSO 2 ) aq ( SO K .) razrij ( SO H 3 ) aq ( KMnO 2 ) aq ( O H 5
reducens oksidans
) l ( O H 2 ) aq ( SO K ) s ( I .) razrij ( SO H ) aq ( KI 2 ) aq ( O H
2 2 4 4 2 4 2 4 2 2
2 4 2 2 4 2 2 2
+ + + ÷ + +
+ + ÷ + +
H
2
O
2
je jak staniþni otrov. Razgrašuje ga enzim KATALIZA kojeg ima u jetri.
Uporaba: za izbjeljivanje i u medicini za dezinfekciju, a može se koristiti i kao raketno gorivo.
Zadatak
Koji od spojeva su peroksidi: BaO, BaO
2
, H
2
O
2
, Na
2
O
2
, Na
2
O, RbO
2
, CsO
2
?
Zadatak
Cinkov oksid je amfoteran. Napiši jednadžbe koje pokazuju to svojstvo.
| |
÷ ÷
+ +
÷ + +
+ ÷ +
2
4 2
2
2
) OH ( Zn O H OH 2 ZnO
O H Zn H 2 ZnO
Zadatak
Koji su produkti elektrolize: H
2
SO
4
(razrij.), Na
2
CO
3
(aq), HCl(aq), KOH(aq)?
19 Pripreme za razredbene ispite
SUMPOR – S – 3s
2
3p
4
Sumpor je krutina, svjetložute boje. Netopljiv u H
2
O i C
2
H
5
OH a topljiv u nepolarnim otapalima CCl
4
i CS
2
, C
6
H
5

CH
3
– toluen.
STRUKTURA – prstenasta, S atomi povezani jednostrukom kovalentnom vezom. Ima oko 30 alotropskih modifikacija,
na sobnoj temperaturi su stabilne ROMPSKA I MONOKLINSKA.
ROMPSKI S MONOKLINSKI S uz temperaturu 95,5
o
C
Ako se S zagrije do t
v
i naglo ohladi nastaje manje postojana plastiþna modifikacija ili AMORFNI S (bez oblika).
UPORABA – medicina, proizvodnja H
2
SO
4
, proizvodnja žigica, vulkanizacija gume, proizvodnja CS
2
, organske boje.
SPOJEVI SUMPORA
S je kemijski reaktivan element, ali manje od kisika. Na povišenoj temp. reagira izravno s mnogim metalima pri þemu
nastaju SULFIDI, u kojima je oksidacijski broj sumpora –2. Sumpor može imati oksidacijski broj –2, +2 (u SF
2
, dipol
sliþan H
2
O), +4, +6 jer S ima d-orbitale.
Struktura H
2
S:
S H
2
+1 -2
+
o
÷
o 2
S
H H
+
o
H
2
S – plin, vrlo otrovan, neugodna mirisa (trula jaja), bezbojan. Dobiva se u Kippovom aparatu. Topljiv u H
2
O:
) aq ( S H ) l ( O H ) g ( S H
2 2 2
÷ + - slaba sumporovodiþna kiselina. Daje dvije vrste soli: sulfide i hidrogensulfide
( NaHS , S Na
2
).
H
2
S je REAGENS u ANALITIýKOJ KEMIJI jer s ionima teških metala daje karakteristiþno obojene NETOPLJIVE
SULFIDE, TALOGE.
talog crni ), s ( PbS ) aq ( S ) aq ( Pb
talog crni ), s ( S Ag ) aq ( S ) aq ( Ag 2
talog bijeli ), s ( ZnS ) aq ( S ) aq ( Zn
talog i narandžast ), s ( S Sb ) aq ( S 3 ) aq ( 2Sb
talog žuti ), s ( CdS ) aq ( S ) aq ( Cd
talog crni ), s ( HgS ) aq ( S ) aq ( Hg
2 2
2
2
2 2
3 2
2 3
2 2
2 2
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
÷ +
MINERALI SUMPORA:
- PIRIT FeS
2
- SFALERIT ZnS
- HALKOPIRIT CuFeS
2
- GALENIT PbS
- CINABARIT HgS
- SADRA CaSO
4
·2H
2
O
OKSIDI SUMPORA – KISELI – SO
2
i SO
3
SO
2
– plin pri sobnoj temp., bezbojan, oštra i neugodna mirisa.
Struktura:
S
O
+
-
S S
O
O
O O
O
REZONANTNI
HIBRID
ili
SO
2
je dipol, topljiv u vodi: ) aq ( SO H O H SO
3 2 2 2
÷ + .
SO
2
je uzroþnik kiselih kiša.
SO
3
– lako hlapljiva tekuüina koja ne temp. nižoj od 16.8
O
C prelazi u duge, ledu sliþne kristale. Može nastati
oksidacijom SO
2
:
C 8 . 44 ) SO ( t , 0 H ), g ( SO ) g ( O ) g ( SO
o
3 v 3 2 2
= < A ÷ +
20 Pripreme za razredbene ispite
S
-
-
O
O O
O
+
+
H H
Struktura:
S
O
+
+
O O
- -
S
+
+
O O
O
-
-
S
+ +
O
O
O
-
-
SO
3
je nepolaran i slabo topiv u vodi.
) aq ( SO H ) l ( O H ) g ( SO
4 2 2 3
÷ +
SO
3
uzrokuje kisele kiše.
SUMPORNA KISELINA – H
2
SO
4
H
2
SO
4
je najvažniji spoj sumpora a i najvažnija kiselina.
H
2
SO
4
– uljasta tekuüina, bezbojna, gusta, vrlo higroskopna.
H
2
SO
4
– konc. Slabo ionizira, dodatkom H
2
O ionizacija se poveüava.
RAZRJEĈIVANJE H
2
SO
4
: KUV a ne VUK, 0 H < A .
PROIZVODNJA H
2
SO
4
Proizvodi se U TRI FAZE – KONTAKTNI POSTUPAK
1. dobivanje SO
2
: ) g ( SO ) g ( O ) s ( S
2 2
÷ +
) g ( SO 8 ) s ( O Fe 2 ) g ( O 11 ) s ( FeS 4
2 3 2 2 2
+ ÷ +
2. Katalitiþka oksidacija SO
2
u SO
3
:
0 H ), g ( SO 2 ) g ( O ) g ( SO 2
3
Pt ili O V
2 2
5 2
< A ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ +
3. Apsorpcija SO
3
u H
2
SO
4
(konc):
) l ( O S H ) konc ( SO H ) g ( SO
7 2 2 4 2 3
÷ + - PIROSULFATNA ili OLEUM (DIMEûA kiselina)
Da bi se dobila 98% H
2
SO
4
pirosulfatna kiselina se razrjeÿuje:
4 2 2 7 2 2
SO H 2 O H O S H ÷ +
SVOJSTVA H
2
SO
4
:
1. RAZRIJEĈENA SUMPORNA KISELINA
H
2
SO
4
(raz) djeluje kao kiselina.
Razrijeÿena H
2
SO
4
reagira samo sa metalim þiji je E
O
negativniji od vodika – ISTISKIVANJE VODIKA.
) g ( H ) aq ( FeSO ) razr ( SO H ) s ( Fe
2 4 4 2
+ ÷ +
2. KONCENTRIRANA SUMPORNA KISELINA
- oksidacijsko svojstvo:
Vruüa H
2
SO
4
(konc) je OKSIDANS i reagira s metalima pozitivnog E
O
osim Pt i Au
) konc ( SO H Al
4 2
+
O H 2 ) g ( SO ) aq ( CuSO ) konc ( SO H 2 ) s ( Cu
2 2 4 4 2
+ + ÷ +
+6 +4
) konc ( SO H ) s ( Zn
) konc ( SO H ) s ( Ag
4 2
4 2
+
+
- dehidratacijsko djelovanje:
) (pougljeni ira karbrboniz secer a secera iz O H oduzima SO H , O H 11 C 12 ) s ( O H C
2 4 2 2
) konc ( SO H
11 22 12
4 2
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
- higroskopnost:
4 2
SO H konc. veže vodu na sebe pa se koristi kao sredstvo za sušenje u eksikatorima.
DOKAZIVANJE SULFATNIH IONA:
REAGENS BaCl
2
:
) aq ( HCl 2 ) s ( BaSO ) aq ( BaCl ) aq ( SO H
) aq ( NaCl 2 ) s ( BaSO ) aq ( SO Na ) aq ( BaCl
TALOG topljivi teško bijeli ) s ( BaSO ) aq ( SO ) aq ( Ba
4 2 4 2
4 4 2 2
4
2
4
2
+ ÷ +
+ ÷ +
÷ +
÷ +
21 Pripreme za razredbene ispite
UPORABA H
2
SO
4
Za dobivanje umjetnih gnojiva, boja, pigmenta, sapuna, deterdženata, lijekova, plastiþnih masa, metalurgija, eksplozivi,
boje za tekstil, insekticidi, elektrolit u Pb-akumulatoru.
Zadatak
H
2
SO
4
(konc) ostala je otvorena na zraku. Nakon izvjesnog vremena (odaberi toþan odgovor):
a) volumen kiseline se smanjio
b) volumen kiseline se poveüao
c) volumen kiseline ostaje isti
d) ništa nije toþno
kiselina umporna peroksodis O S H
kiselina osumporna peroksomon SO H
8 2 2
5 2
¬
Zadatak
Napiši hidride halkogenih elemenata. Koji hidrid ima najviše vrelište, zašto?
Zadatak
Prikaži disocijaciju vodikovog peroksida. Daj naziv kiselinskim ostacima.
Zadatak
Odredi oksidacijski broj S u sljedeüim molekulama: SCl
2
, S
8
, SO
3
, H
2
S. SO
2
. Koji od spojeva može biti samo oksidans
ili samo reducens, a koji oboje?
Zadatak
U kojoj reakciji H
2
SO
4
djeluje kao oksidans a u kojoj kao dehidratacijsko sredstvo?
a) O H CO CaSO CaCO SO H
2 2 4 3 4 2
+ + ÷ +
b) O H 6 C 6 O H C
2
SO H
6 12 6
4 2
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
c) O H 2 SO CuSO Cu SO H 2
2 2 4 4 2
+ + ÷ +
DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA – ns
2
np
3
, n = 2 - 6
N, P – nemetali
As, Sb – polumetali
Bi – metal, krt, relativno slaba vodljivost ukazuje na njegovu djelomiþnu kovalentnu prirodu
NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUŠIKOVE SKUPINE
Pri sobnoj temperaturi jedino je N
2
plin,
N N : :
Ostali elementi grade višeatomne molekule i imaju više
ALOTROPSKIH MODIFIKACIJA. Fosfor i nemetalne modifikacije As i Sb tvore þetveroatomne molekule tetraedarske
strukture: bijeli fosfor P
4
, žuti arsen As
4
. antimon Sb
4
.
TALIŠTE – najniže N
2
, najviše Sb, As – sublimira
VRELIŠTE – najniže N
2
, najviše Sb, As – sublimira (638
O
C)
GUSTOûA – najmanja N
2
, najviša Bi
KOEFICIJENT EL. – najviši dušik (3.0), Sb i Bi isto 2.0
OKSIDACJSKI BROJ: n –3, +1, +2, +3, +4, +5,
3
1
÷ u HN
3
(AZIDNA KISELINA)
OSTALI ELEMENTI: -3, +3, +5
IMAJU 3 NESPARENA
÷
e u p-orbitalama TE MOGU PRIMITI
÷
e 3 nastaju
÷ 3
N i
÷ 3
P ili otpustiti
÷
e 3 i nastaju
+ 3
Sb i
+ 3
B .
ZA ELEMENTE 15 grupe PSE karakteristiþna je KOVALENTNA VEZA.
HIDRIDI:
- NH
3
– amonijak
- PH
3
– fosfin
- AsH
3
– arsin
- SbH
3
– stibin
- BiH
3
– bizmutin
22 Pripreme za razredbene ispite
Na sobnoj temperaturi svi su PLINOVI. Otrovni su svi osim NH
3
.
Oblik molekule – KRNJA piramida.
Najviše vrelište ima NH
3
– vodikove veze.
OKSIDI:
Stvaraju okside: KISELE – N, P, As, Sb i BAZIýNE – bizmut Bi
2
O
3
SPOJEVI S HALOGENIM ELEMENTIMA:
- NBr
3
- PCl
3
- PCl
5
- AsF
5
- SbCl
5
DUŠIK – N – 2s
2
2p
3
BIOGENI ELEMENT.
ELEMENTARAN – u zraku ga ima njaviše, % 78 = m volumni udio, % 51 . 75 ) N ( w
2
= maseni udio
MINERAL – NaNO
3
– þilska salitra
FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUŠIKA
N
2
je plin, bez boje, mirisa, NE gori, NE podržava gorenje ni disanje. Slabo topljiv u vodi, ne reagira s vodom,
nepolarna molekula, daje molekulske kristale.
KEMIJSKA REAKTIVNOST – Elementaran N
2
je izrazito KEMIJSKI NEAKTIVAN zbog velike stabilnosti N
2
molekule.
DOBIVANJE N
2
1. LABORATORIJSKO DOBIVANJE N
2
Iz amonijeva NITRITA:
¦
¹
¦
´
¦
+ ÷÷ ÷
+ ÷ +
O H 2 ) g ( N ) s ( NO NH
) s ( NaCl ) s ( NO NH ) zas ( Cl NH ) zas ( NaNO
2 2
ǻ
2 4
2 4 4 2
2. INDUSTRIJSKO DOBIVANJE N
2
FRAKCIONOM DESTILACIJOM ZRAKA KAO I O
2
AMONIJAK – NH
3
Uz H
2
SO
4
najvažniji produkt kemijske industrije. Dobiva se po HABER-BOSCHOVOM POSTUPKU –
KATALITIýKA sinteza iz SINTEZNIH PLINOVA H
2
i N
2
, 3:1
Industrijski:
| |
| || |
ZDM ,
H N
NH
K , 0 H ), g ( NH 2 ) g ( N ) g ( H 3
3
2 2
2
3
p 3 2 2
= < A ÷÷ ÷ +
÷
Uvjeti: t = 550
O
C, p = 150-400 bar, katalizator Fe + Al
2
O
3
(Al
2
O
3
je PROMOTOR – pomaže katalitiþki proces)
NH
3
se vrlo lako ukapljuje jer je dipol, t = – 33
0
C. Zbog toga se u procesu sinteze vrlo lako odvaja od plinova H
2
i N
2
.
Laboratorijsko dobivanje NH
3
Iz NH
4
Cl :
( ) ) g ( O H ) s ( CaCl ) g ( NH 2 OH Ca ili ) s ( CaO ) s ( Cl NH 2
2 2 3 2 4
+ + ÷ +
JAýA BAZA ISTISKUJE SLABIJU IZ NJEZINE SOLI.
Ili: O H NaCl NH ) s ( NaOH ) s ( Cl NH
2 3 4
+ + ÷ +
NH
3
je bezbojan plin, oštra mirisa, eksplozivan, izrazito dobro topljiv u H
2
O jer je dipol:
SLICNO OTAPA SLICNO , OH NH O H NH
4 2 3
÷ +
23 Pripreme za razredbene ispite
AMONIJEVE SOLI
Uglavnom kao mineralno gnojivo.
( )
3 4 4 3
3 3 4 3
3 2 4 4 4
2
NH (g)+HCl(aq) NH Cl(s), sublimacija: NH Cl(s) NH (g) + HCl(g) - nastajenovi spoj
NH (g) + HNO (aq) NH NO (s)
2NH (g) + H SO (aq) NH SO (s)
A
÷ ÷÷÷
÷
÷
NH
3
je REDUKCIJSKO SREDSTVO. Na visokoj temperaturi može REDUCIRATI neke metalne okside do elemenata:
) l ( O H 3 ) g ( N ) s ( Cu 3 ) g ( NH 2 ) s ( CuO 3
2 2 3
+ + ÷ +
+2 -2 +1 -2 -3 +1 0 0
DUŠIýNA KISELINA – HNO
3
Uz NH
3
najvažniji spoj dušika. Jaka je kiselina, jaki oksidans, zbog þega pasivizira neke metale, jer stvara zaštitni sloj
oksida.
( )
( )
3
3
3 3 2
2
3 3 2 2
2
3
3
Fe + HNO (konc) nema reakcije
Fe + HNO (raz) nema reakcije
3Cu(s) + 8HNO (raz.) 3Cu NO + 2NO(g) + 4H O(l)
Cu(s) + 4HNO (raz.) Cu NO + 2NO (g) + 2H O(l)
Al + HNO (konc) nema reakcije
Al + HNO (raz.) nema re
÷
÷
3 3 2 2
3 3 2
3
3
akcije
Ag + HNO (konc.) AgNO + NO + H O - riješi redoks
Ag + HNO (raz.) AgNO + NO + H O - riješi redoks
Zn + HNO (konc.) nema reakcije
Zn+HNO (raz.) nema reakcije
÷
÷
HNO
3
reagira sa SVIM metalima osim Au, Pt, Ir, Rh.
Au se otapa u zlatotopci (ili carska vodica):
O H 2 NO HAuCl HNO HCl 4 Au
2 4 3
+ + ÷ + +
HNO
3
(konc.) osim metala oksidira i NEMETALE npr. S i P:
) l ( O H 4 ) g ( NO 20 ) aq ( PO H 4 .) konc ( HNO 20 ) s ( P
) l ( O H 2 ) g ( NO 6 ) aq ( SO H .) konc ( HNO 6 ) s ( S
2 2 4 3 3 4
2 2 4 2 3
+ + ÷ +
+ + ÷ +
SOLI HNO
3
su NITRATI, takoÿer djeluju kao OKSIDANSI.
BARUT CRNI
S K N CO 3 C 3 S KNO 2
oksidans reducens
S K N I 3 HNO 6 .) raz ( HNO 8 KI 6
2 2 2 3
2 2 2 3 3
+ + ÷ + +
+ + + ÷ +
KNO
3
je OKSIDANS, odnosno izvor O
2
:
2 2 2 2
2 2 3
O N 2 O K 2 KNO 4
O KNO 2 KNO 2
+ + ÷÷ ÷
+ ÷÷ ÷
A
A
DOBIVANJE HNO
3
Ostwaldov postupak. Proces se odvija u 3 faze:
1. oksidacija NH
3
:
0
kat. Pt-Ra mrežica, 900 C
3 2 2
4NH + 5O 4NO + 6H O, ǻH<0 ÷÷÷÷÷÷÷÷÷
2. oksidacija NO u NO
2
: 0 H ), g ( NO 2 O NO 2
2 2
< A ÷ +
3. reakcija NO
2
s H
2
O: 0 H ), se reciklira ( NO HNO 2 O H NO 3
3 2 2
< A + ÷ +
ýista HNO
3
(w = 100%) – bezbojna tekuüina, t
v
= 83
0
C, neugodna mirisa. Na zraku se pri sobnoj temperaturi pod
utjecajem RASPADA.
) g ( O O H 2 ) g ( NO 4 HNO 4
2 2 2 3
+ + ÷ , zbog nastalog NO
2
oboji se žutosmeÿe i zove se DIMEûA DUŠIýNA
KISELINA.
24 Pripreme za razredbene ispite
NITRIFICIRANJE – Specifiþne vrste bakterija oksidiraju amonijeve soli u nitrite, tja se proces zove NITRIFIKACIJA.
Prelaženje
÷
2
NO i
÷
3
NO redukcijom u N
2
koji se ponovno vraüa u zrak zove se DENITRIFIKACIJA, zbiva se u tlu.
UPORABA HNO
3
Dobivanje nitrata, nitriranje organskih spojeva npr. TNT i nitroglicerin, u industriji boja, mineralnih gnojiva i
farmaceutskoj industriji.
OSTALI VAŽNI SPOJEVI DUŠIKA
OKSIDI DUŠIKA - N
x
O
y
- N
2
O – rabi se kao anestetik, u malim koliþinama izaziva smijeh
- NO
- N
2
O
3
- NO
2
- N
2
O
4
- N
2
O
5
– anhidrid dušiþne kiseline:
3 2 5 2
HNO 2 O H O N ÷ +
Svi oksidi dušika su OTROVNI. Najmanje otrovan je N
2
O
AZIDNA KISELINA
3
1
÷
HN
3
-1
, azidni ion
÷
3
N
N N N = =
:
:
:
:
(Dušikovodiþna kiselina)
FOSFOR – P – 3s
2
3p
3
P je jedini element 15 skupine PSE kojeg u prirodi NEMA elementarnog, nalazi se u stijenama u sastavu mnogih
minerala.
MINERALI:
- FOSFORIT ( )
2 4 3
PO Ca
- KLORAPATIT ( )
3 4 5
PO Cl Ca
- FLUORAPATIT ( )
3 4 5
PO P Ca
- HIDROKSIAPATIT ( )
3 4 5
PO OH Ca
DOBIVANJE FOSFORA
P se dobiva iz fosforita redukcijom sa koksom uz SiO
2
na 1300-1450
O
C.
( ) ) g ( P CO 10 CaSiO 6 C 10 SiO 6 PO Ca 2
4 3 2 2 4 3
+ + ÷÷ ÷ + +
A
NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA FOSFORA
Pri sobnoj temperaturi je KRUTA TVAR. Pojavljuje se u TRI ALOTROPSKE MODIFIKACIJE: BIJELI, CRVENI I
CRNI FOSFOR.
BIJELI FOSFOR – P
4
- oblik pravilnog tetraedra. Ne otapa se u vodi i þuva e u destiliranoj vodi zbog velike reaktivnosti.
Svjetluca u mraku jer postupno oksidira. To je FOSFORESCENCIJA. P je jak OTROV, latentna doza je 0.05 g.
Fosforescencija se koristi za dokazivanje tragova fosfora.
CRVENI FOSFOR - ( )
n 4
P - polimerna, lanþana molekula, sastavljena od P
4
. To je prah svjetlocrvene ili tamnoljubiþaste
boje. Manje reaktivan od bijelog fosfora, nije otrovan, ne otapa se u CS
2
, ne fosforescira. Dobiva se zagrijavanjem
bijelog fosfora na 260
O
C. Rabi se za proizvodnju žigica.
CRNI FOSFOR – nastaje zagrijavanjem bijelog fosfora bez prisustva zraka ali pri visokoj temperaturi. Složenija je
POLIMERNA MOLEKULA od crvenog (UMREŽENI POLIMER). Postojan samo pri visokom tlaku. Nije otrovan.
GORENJE BIJELOG FOSFORA:
) s ( O P ) g ( O 5 ) s ( P
10 4 2 4
÷ + - pazi na agregatno stanje!!!
10 4
O P ¸je kao snijeg bijela pahuljasta tvar, vrlo higroskopna, zato stvara gustu maglu. Zbog higroskopnosti koristi se za
sušenje plinova. Reakcija P
4
O
10
s H
2
O:
) aq ( PO H 4 ) l ( O H 6 ) s ( O P
4 3 2 10 4
÷ +
O
H
P
H
H
O
O
O
+ -
:
:
: :
:
:
:
:
:
25 Pripreme za razredbene ispite
H
3
PO
4
je srednje jaka kiselina, nije otrovna, bez boje, okusa i mirisa, kristalna tvar, miješa se s H
2
O u svim omjerima.
SOLI:
-
÷
4 2
PO H dihidrogenfosfatni ion, ( )
2 4 2
PO H Ca - topljiv u vodi
-
÷ 2
4
HPO hidrogenfosfatni ion,
4
CaHPO - topljiv u vodi
-
÷ 3
4
PO fosfatni ion,
2 4
) PO ( Ca - NETOPLJIV u vodi
Upotreba – za obradu metalnih površina (korozija), za zakiseljavanje bezalkoholnih piüa npr. Coca-Cole i neke piva.
FOSFORNA MINERALNA GNOJIVA
Fosfor, dušik i kalij spadaju u biogene elemente, potrebne za razvoj biljke.
TRIPLEKS ili T SUPERFOSFA TROSTRUKI ) PO H ( Ca 3 PO H 4 ) PO ( Ca
T SUPERFOSFA
O H 2 CaSO 2 ) PO H ( Ca O H 4 SO H 2 ) PO ( Ca
2 4 2 4 3 2 4 3
2 4 2 4 2 2 4 2 2 4 3
÷ ÷ +
+ ÷ + +
TRIPLEKS je kvalitetnije gnojivo od superfosfata jer ne sadrži netopljivi gips O H 2 CaSO
2 4
.
BIOGENI ELEMENTI: Na, K, Ca, Mg, Fe, Co, Zn, Mo, Cu, Mn, Si, F, Mo, N, O, S, P.
MINERALNO GNOJIVO NPK iskazuje maseni omjer N:P
2
O
5
:K
2
O. Taj se omjer zove FORMULACIJA GNOJIVA.
Zakon minimuma ili Liebigovo pravilo glasi: «Razvoj biljaka ovisi o elementu kojeg u tlu ima najmanje.»
UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA – ns
2
np
2
, n=2-6
C – nemetal, ima ga u prirodi elementarnog
Si, Ge – polumetal (poluvodiþ), nema ih elementarnih u prirodi
Sn, Pb – metali, ima ih u prirodi elementarnih
Najveüi oksidacijski broj +4 a najmanji –4.
FIZIKALNA SVOJSTVA ELEMENATA UGLJIKOVE SKUPINE
TALIŠTE – grafit sublimira >3600
O
C, najmanje talište Sn, dijamant 3550
O
C
VRELIŠTE – grafit 3642
O
C, najmanje vrelište ima Pb
GUSTOûA – grafit 2.26 gcm
-3
, najmanja gustoüa kod Si 2.33 gcm
-3
, najveüa gustoüa 11.35 gcm
-3
KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI – najelektronegativniji C 2.5, najelektropozitivniji Ge 1.8
vodljiva vrpca (prazna)
E A - energetska barijera
valentna vrpca (popunjena)
(i z o l a t o r)
UGLJIK – C – 2s
2
2p
2
ALOTROPSKE MODIFIKACIJE dijamant, grafit, fuleren te amorfni ugljik (nije alotropska modifikacija). Dijamant
je metastabilna modifikacija koja spontano i vrlo polagano prelazi u stabilnu modifikaciju grafit. Dakle grafit je
stabilniji od dijamanta ali je veüa ENTROPIJA (nered) u grafitu jer ima delokalizirane elektrone.
DIJAMANT – tetraedar, nema slobodnih
÷
e , izolator, najtvrÿi prirodni mineral, najveüa toplinska vodljivost, visoko
talište i vrelište, netopljiv u svim otapalima,
3
gcm 51 . 3
÷
= p . Kristalizira u plošnocentrirnoj elementarnoj üeliji (ima 8
atoma ugljika)
GRAFIT – slojevita struktura meÿusobno sastavljenih pravilnih šesterokuta, slojeve povezuju slabe Van der Waalsove
sile, sivo srebrne pa do crne boje, mekan, dobar vodiþ topline i struje, pri visokim temperaturama i atmosferskom tlaku
sublimira, topljiv u metalima,
3
gcm 26 . 2
÷
= p
FULEREN – C
60
, sastoji se od 12 peterokuta i 20 šesterokuta. Sliþniji je dijamantu (izolator, izrazito tvrd). Ako mu se
doda malo K, Rb ili Cs postaje supravodljiv (vodiþ bez otpora).
26 Pripreme za razredbene ispite
SPOJEVI UGLJIKA
CO – ugljikov monoksid:
+ o ÷ o
CO O C ÷ : :
nastaje nepotpunom oksidacijom (gorenje):
0 H , CO 2 O C 2
2
< A ÷ +
CO je vrlo otrovan plin, bez boje i mirisa, lakši od zraka, slabo topljiv u vodi, neutralni oksid (ne reagira s H
2
O), gori
2 2
CO 2 O CO 2 ÷ + . KORISTI SE KAO REDUCENS u metalurgiji za dobivanje metala iz oksidnih ruda:
peü visoka C CO CO 2
2
÷ + ÷ . Dobiva se u smjesi s drugim plinovima kao generatorski i vodeni plin:
plin vodeni
H CO O H C
plin ki generators k a r z
N 4 CO 2 O N 4 C 2
2 2
2 2 2
+ ÷ +
+ ÷ + +
÷ vodeni i generatorski plin su gorivo!!!
CO gori:
2 2
CO 2 O CO 2 ÷ +
CO
2
– ugljikov dioksid
CO2
O C O = =
: :
: :
- linearna, nepolarna molekula, inducirani dipol
CO
2
– DOBIVANJE
1. SODA + HCl:
2 2 3 2
CO O H NaCl 2 HCl 2 CO Na + + ÷ +
2. U Kippovom aparatu:
2 2 2 3
CO O H CaCl HCl 2 CaCO + + ÷ +
3. Termiþka disocijacija karbonata:
0
0
0
1000
3 2
1800
2 3 2 2
469
3 2
CaCO CaO + CO
Na CO Na O + CO
MgCO MgO + CO
C
C
C
~
~
~
¦
÷÷÷÷÷
¦
¦
÷÷÷÷÷
´
¦
÷÷÷÷÷
¦
¹
DOKAZIVANJE CO
2
:
( )
( )
3 2
2 3 2 2
CaCO od se zamuti i (0.03%) voda vapnena je ) aq ( OH Ca
) l ( O H ) s ( CaCO ) g ( CO ) aq ( OH Ca + ÷ +
SVOJSTVO CO
2
CO
2
je plin bez boje i mirisa, NE GORI, NE podržava gorenje. Teži je od zraka, ubraja se u zagušljivce. Koristi se za
gašenje požara. CO
2
(s) je SUHI LED ) s ( CO ) g ( CO
2
C 6 . 57
2
O
÷ ÷ ÷ ÷ ÷
÷
. Koristi se za þuvanje namirnica. CO
2
je dobro
topljiv, ali kemijski slabo reagira, otopina je kisela:
kiselina slaba CO H O H CO
3 2 2 2
÷ ÷ +
3 11
2
2
3 3 2 3
3 7
1 3 3 2 2
moldm 10 6 4 K CO O H O H HCO
moldm 10 1 3 K HCO O H O H CO
÷ ÷ ÷ + ÷
÷ ÷ ÷ +
= + + +
= + ÷ +
H
2
CO
3
daje dvije vrste SOLI: hidrogenkarbonate KHCO
3
i karbonate K
2
CO
3
. Otopine soli su slabo baziþne.
Termiþka disocijacija:
2 2 3 2 3
CO O H CO Na NaHCO 2 + + ÷÷ ÷
A
Nasuprot hidrogenkarbonatima svi su karbonati osim alkalijskih SLABO TOPLJIVI U VODI.
K
2
CO
3
se zove POTAŠA.
KARBIDI
Spojevi ugljika s metalima i polumetalima koji imaju MANJU elektronegativnost, tako da C uvijek ima negativan
oksidacijski broj. Najvažniji su: CaC
2
| |
÷ +
÷
2 2
C C Ca
: :
Dobivanje CaC
2
:
CO CaC C 3 CaO
2
C 3000 2000
O
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ +
÷
CaC
2
je ionski spoj, zbog neþistoüe sive boje.
) etin ( H C ) OH ( Ca O H 2 CaC
2 2 2 2 2
+ ÷ +
27 Pripreme za razredbene ispite
SILICIJEV KARBID – SiC – KARBORUND
SiC je kovalentni karbid. Zbog neþistoüa obojen zeleno, žuto, plavo ili crveno.
Dobivanje SiC:
pijesak kremeni SiO
CO 2 SiC C 3 SiO
2
C 2000 1900
2
O
÷
+ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ +
÷
SiC ima izvanredna kemijska i fizikalna svojstva, mehaniþka, toplinska i elektriþna. Ima veliku tvrdoüu, gotovo kao
dijamant. Koristi se za brušenje, poliranje i þišüenje površina þvrstih metala, vatrostalni je materijal.
SILICIJ – Si
U prirodi se NE NALAZI U ELEMENTARNOM stanju veü u obliku SiO
2
i mnogobrojnih silikata.
RASPROSTRANJENOST – u zemljinoj kori odmah iza kisika (25.7%)
ýisti silicij ima dijamantnu strukturu.
Dobivanje Si:
CO 2 Si C 2 SiO
2
+ ÷ +
Silicij ne reagira s kiselinama a sa lužinama tvori SILIKATE oslobaÿajuüi H
2
:
2 3 2 2
H 2 SiO Na O H NaOH Si + ÷ + +
SiO
2
se u prirodi javlja u 20-ak razliþitih kristalnih i amorfnih modifikacija. Najpoznatiji je KREMEN ili KVARC.
2
C 1710 C 1470 C 870
SiO TALJEVINA T KRISTOBALI TRIDIMIT KREMEN
O O O
÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷
Gorenavedeni procesi od kremena do taljevine su takoÿer reverzibilni.
OPAL – amorfna modifikacija SiO
2
koja sadrži 3-21% vode.
DIJATOMEJSKA ZEMLJA – tvar nastala od amorfnog SiO
2
iz ljuštura dijatomeja (alge kremenjašice).
KREMEN – tvrd, krt, vrlo visokog tališta. Otporan na djelovanje svih kiselina osim HF:
O H 2 SiF SiO HF 4
2 4 2
+ ÷ + pa se stoga HF þuva u plastiþnim bocama.
SILIKATI
Soli silicijskih kiselina. Izgraÿuju gotovo 90% Zemljine kore.
silikat natrijev
O H ) l ( O Si Na NaOH 2 SiO 2
silikat natrijev
O H ) l ( SiO Na NaOH 2 SiO
2 5 2 2 2
2 3 2 2
+ ÷ +
+ ÷ +
Nastali slikati topljivi su u H
2
O za razliku od ostalih koji nisu topljivi u vodi, a njihovu vodenu otopinu nazivamo
VODENO STAKLO.
Reakcijom otopine vodenog stakla i HCl nastaje ortosilicijska kiselina:
kiselina jska ortosilici SiO H
NaCl 2 SiO H O H HCl 2 SiO Na
4 4
4 4 2 3 2
÷
+ ÷ + +
HIDRIDI 14 grupe PSE:
- metan CH
4
- silan SiH
4
- german GeH
4
- stanan SnH
4
- plumban PbH
4
Ovo su tetraedarske molekule, tetraedarske strukture. Najveüe vrelište ima PbH
4
. Ugljik s nemetalima uvijek stvara
kovalentnu vezu.
Si – poluvodiþki element (kao i germanij Ge – otrovan)
Poluvodiþi n-tipa – Si doniran s elementima 15 grupe PSE.
Poluvodiþi p-tipa – Si doniran s elementima 13 grupe PSE.
Zadatak
Dovrši jednadžbe:
1. ! slabiju istiskuje kiselina jaca ) g ( CO ) l ( O H ) aq ( Ca ) COO CH ( ) aq ( COOH CH 2 ) s ( CaCO
2 2 2 3 3 3
÷ + + ÷ +
2. jacu! istisnuti može ne kiselina slabija jer tece ne reakcija CO H Ca ) COO CH (
3 2 2 3
+
3. jacu istisnuti može ne kiselina slabija jer tece ne reakcija CO H CaSO
3 2 4
+
4. slabiju istiskuje kiselina jaca CO O H ) s ( CaSO ) aq ( SO H ) s ( CaCO
2 2 4 4 2 3
÷ + + ÷ +
28 Pripreme za razredbene ispite
Djelovanje kiselina na pojedine metale:
Cu Fe Mg Al Ag Zn
HCl ne reagira H
2
H
2
H
2
ne reagira H
2
HNO
3
(konc) NO
2
/ ne reagira NO
2
/
HNO
3
(aq) NO / ne reagira NO /
H
2
SO
4
(konc) SO
2
/ / ne reagira / /
H
2
SO
4
(raz) H
2
O H
2
H
2
H
2
/ H
2
NaOH /
| |
4 2
) OH ( Al H +
H
2
O / / H
2
/ / /
Primjer
Topljivost magnezij-hidroksida u vodi iznosi 0,009 g/L. Koliki je produkt topljivosti magnezij-hidroksida u vodi.
Rješenje: Ravnotežu izmeÿu krutog magnezij-hidroksida i otopine možemo prikazati jednadžbom:
( ) ) aq ( OH 2 ) aq ( Mg ) s ( OH Mg
2
2
÷ +
+ ÷
Molarna masa magnezij-hidroksida je 58,3 g/mol. Koncentracija zasiüene otopine magnezij-hidroksida jest:
c=0,009 g L
-1
/5,83 g mol
-1
=1,54·10
-4
mol L
-1
Koncentracija OH
-
iona u otopini je dva puta veüa od koncentracije Mg
2+
iona, pa se za produkt topljivosti magnezij-
hidroskida dobiva:
K
pt
=| | | | ( )( )
3 3 11
2
1 4 1 4
2
2
L mol 10 46 , 1 L mol 10 08 , 3 L mol 10 54 , 1 OH Mg
÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ +
= =
RAZMISLI I ODGOVORI:
1. Pozitivni pol galvanskog þlanka je:
a) Anoda
b) katoda
2. Toþno napisana shema galvanskog þlanka je:
a) ÷ +
+ +
Ag / Ag // Pb / Pb
2
b) + ÷
+ +
Ag / Ag // Pb / Pb
2
c) + ÷
+ +
Ag / Ag // Pb / Pb
2
3. Spontani procesi su:
a)
2 2
Cl I 2 Cl 2 I + ÷ +
÷ ÷
b)
2 2
Cl KF 2 KCL 2 F + ÷ +
c) O H NH NaCl NaOH Cl NH
2 3 4
+ + ÷ +
d) Fe CuSO Cu FeSO
4 4
+ ÷ +
4. S vodom neüe reagirati:
a) C
2
H
2
b) CO
c) CO
2
d) O
2
e) N
2
O
5
f) Cl
2
O
7
g) N
2
O
5. Amfoterni karakter nema:
a) KH
b) SO
3
c) Al
2
O
3
d) ZnO
e) H
2
O
6. Termiþkom disocijacijom NaHCO
3
nastaje:
a) Na
2
O
b)
2 2 3 2
CO O H CO Na + +
c) Na+H
2
O+CO
2
29 Pripreme za razredbene ispite
7. Metalni hidridi su:
a) oksidansi
b) reducensi
8. Paramagnetiþnost je posljedica:
a) jednog ili dva nesparena e

b) sparenih e

9. Svi halogeni elementi mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim:
a) Br
2
b) Cl
2
c) I
2
d) F
2
10. Gorenjem magnezija na zraku mogu nastati:
a) MgO i Mg
3
N
2
b) MgO i C
c) MgO, Mg
3
N
2
i C (þaÿa)
11. Termiþkom disocijacijom karbonata nastaju:
a) oksid metala + C + kisik
b) metal + ugljik + kisik
c) oksid metala + ugljiþni dioksid
d) ništa nije toþno
12. Svi hidridi alkalijskih metala imaju:
a) ionsku vezu
b) kovalentnu vezu
c) ionsku svi osim litija
13. Svi zemnoalkalijski metali dobivaju se elektrolizom taline osim:
a) Mg
b) Be
c) Ba
d) Ca
14. Entalpija otapanja soli ovisi o entalpiji:
a) kristalne rešetke
b) hidratacije
c) kristalne rešetke i hidratacije
15. Topljivija sol je:
a) NaHCO
3
b) Na
2
CO
3
16. Legure su:
a) spojevi dva ili više metala
b) smjese dva ili više metala þija se svojstva bitno razlikuju od svojstava þistih tvari
17. U vodi nije topljiva sol:
a) CH
3
COONH
4
b) Na
2
S
c) ZnSO
4
d) MnS
18. Koji se oksid može dalje oksidirati:
a) CO
2
b) CO
c) H
2
O
d) NO
30 Pripreme za razredbene ispite
19. Dobar reducens nije:
a) CO
2
b) CO
c) NH
3
d) H
2
20. Napon galvanskog þlanka Zn/Zn
2+
i Ni/Ni
2+
je:
a) –1.01 V
b) –0.76 V
c) 1.01 V
d) –0.26 V
e) 0.51 V
21. Pri radu Leklanceovog þlanka grafitni štapiü se:
a) troši
b) ne troši
22. Proces stvaranja PbSO
4
u olovnom akumulatoru zove se ____________________________.
23. Nakon rezanja natrija nožiü se pere:
a) vodom
b) etanolom jer nastaje natrijev etoksid koji nije opasan (CH
3
CH
2
ONa)
24. Superoksidni ion je:
a)
÷ 2
2
O
b) O
2–
c)
÷
2
O
25. Redoks reakcija nije:
a)
2 2
H ZnCl HCl Zn + ÷ +
b) NaCl 2 ) s ( BaSO SO Na BaCl
4 4 2 2
+ ÷ +
c) O H 2 Cl MnCl HCl 4 MnO
2 2 2 2
+ + ÷ +
26. Olovni šeüer je:
a) olovni acetat
b) olovni karbonat
27. Formula minija je:
a) Pb
3
O
4
b) Pb(N
3
)
2
28. Talište þistog srebra (otapalo) je 961
O
C. Kk(Ag)=34,5 K kg/mol. Odredi talište legure bakra (otopljena tvar) i
srebra ako je maseni udio bakra u leguri 0,2. | | K 1098 T , C 28 . 825 t
o
t
= =
29. Za neutralizaciju kiseline najefikasniji je:
a) Na
2
CO
3
b) CH
3
OH
c) NH
4
Cl
30. U reverzibilnoj reakciji
÷
÷
÷
+ ÷÷ ÷ + OH HCN O H CN
2
. Bronstedova baza je:
a) O H , CN
2
÷
b)
÷
OH , O H
2
c)
÷ ÷
OH , CN
d) HCN , O H
2
31. Konjugirana baza za
÷
4
HSO anion je:
a)
÷ 2
4
SO
b) H
2
SO
4
c)
+
O H
3
31 Pripreme za razredbene ispite
32. Pri s.u. 1015 molekula nekog plina zauzima volumen:
a) 3,78x10
-20
dm
3
b) 0,00373 m
3
c) 22,4 m
3
d) 1 m
3
33. Zaokruži ispravnu tvrdnju. Brzina kemijske reakcije:
a) ne ovisi o kinetiþkoj energiji þestica koje reagiraju
b) obrnuto je proporcionalna temperaturi na kojoj se reakcija izvodi
c) ne ovisi o koncentraciji tvari koje reagiraju
d) proporcionalna je promjeni koncentracije reaktanata i produkata u jedinici vremena
34. Koji je tip meÿudjelovanja izmeÿu þestica:
a) CH
4
i CH
4
b) H
2
O i CH
3
OH
c) CO
2
i H
2
O
d) Li
+
i H
2
O
35. Izraþunaj maseni udio aluminija u Al
2
O
3
!
36. Najviše vrelište ima:
a) HI
b) H
2
O
c) HBr
d) HCl
37. Peroksid pokazuje formula:
a) Na
2
O
b) BaO
2
c) KO
2
d) MgO
38. Otopina slabih kiselina:
a) sadrži nedisocirane molekule te kiseline
b) sastoji se samo od iona
c) ne provodi elektriþnu struju
d) ne reagira s lužinama
39. Reakcijom KO
2
s vodom nastaje:
a) voda + vodik
b) lužina + vodik
c) lužina + kisik
40. U jednom od navedenih spojeva postoji ionska i kovalentna veza:
a) Li
2
O
b) CH
3
COONa
c) CHCl
3
d) AlCl
3
41. Lužnato üe zbog hidrolize djelovati otopine sljedeüeg para soli:
a) CH
3
COONa i HCOONa
b) NH
4
Cl i NH
4
NO
3
c) Na
2
SO
4
i NaClO
4
42. Puferska otopina je vodena otopina:
a) HCl i NaCl
b) H
2
SO
4
i (NH
4
)
2
SO
4
c) NH
4
OH i NH
4
Cl
43. Plemeniti plinovi imaju svojstva:
a) ionskih
b) molekulskih
c) atomskih kristala
d) ništa navedeno nije toþno
32 Pripreme za razredbene ispite
44. Koji od nizova pokazuje jaþanje oksidativnih svojstava halogenih elemenata:
a) F > Cl > Br > I
b) I > Br > Cl > F
c) F > Br > Cl > I
d) I > C > Br > F
45. pH vodene otopine soli je 8. Konc. H
3
O
+
u otopini iznosi:
a) 1,10
–8
mol dm
-3
b) 1,10
–6
mol dm
-3
c) 1,10
6
mol dm
-3
46. U 500 ml neke otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 mL te otopine razrijeÿeno je sa 900 ml vode. Koliki je pH
nastale otopine?
a) 4
b) 6
c) 8
d) 10
e) 12
47. Kolika je koncentracija H
3
O
+
u svježoj otopini limunova soka ako je izmjereno da je pH te otopine 2,8. (1.58·10
-3
mol dm
-3
)
48. Ako je stupanj disocijacije H
2
CO
3
17% za prvi stupanj disocijacije kiseline þija je množinska koncentracija 0,1 mol
dm
-3
. Izraþunaj K
c
. (2.89·10
-3
mol dm
-3
)
49. 0,131 mol željeza zagrijavanjem reagira sa 6,30 g sumpornog praha. E
f
= ? (Empirijska formula)
50. Masa uzorka hidratne soli Na
2
CO
3
x XH
2
O iznosi 5,72 g. Zagrijavanjem soli masa se smanji za 3,6 g. Kako glasi
empirijska formula spoja? (Na
2
CO
3
· 10H
2
O)
51. Tlo sa pH manjim od 5,5 može se uþiniti manje kiselim dodatkom:
a) Mg(OH)
2
b) Ca
3
(PO)
2
c) NH
4
Cl
52. Koliko je pH vodene otopine H
2
SO
4
koncentracije 0,005 mol/dm
3
? (pH = 2)
53. Izraþunaj konc. H
3
O
+
u destiliranoj vodi pri t = 37
0
C! (K
w
= 2.39·10
–14
mol
2
dm
-6
kod t = 37
0
C)
Zadatak: Uþenik je trebao odrediti pH vrijednost odreÿenog broja otopina. Svoja mjerenja je prikazao u sljedeüoj
tablici:
OTOPINA A B C D E F G
pH 3 4 7 5 8 9 6
Miješanjem kojih otopina se može dobiti nova otopina koja ima pH jednak pH(C) = 9?
a) A + B
b) D + E
c) E + F
d) A + B + D
e) B + D + G
Zadatak: Koja od navedenih kiselina jaþe disocira:
a) H
3
PO
4
, K
a
=
3
7.5 10
÷

b) H
2
SO
3
, K
a
=
2
1.58 10
÷

33 Pripreme za razredbene ispite
STRUKTURNE FORMULE NEKIH ýESTICA
a) N
2
O,
N O
: :
:
:
N
b) N
2
O
4
,
N
: :
: :
: :
: :
+
O O
O O
- -
: :
N
+
c) P
2
O
5
,
P
:
:
:
:
O
O :
:
:
:
:
O
O :
O P
d) N
2
O
5
,
N O N
+ +
:
:
:
:
O
O :
:
:
:
:
O
O :
-
e) O
3
,
O
:
117
o
O
O
Dipol
Ili
O
O
O
Rezonantni hibrid
f) N
3
, azidni ion od HN
3
– azidna kiselina
: :
: :
| |
÷
N N N
g)
÷ 2
2
S - disulfidni ion,
: :
:
| |
÷ 2
S S
: :
:
h)
÷ 2
2
O peroksidni ion,
:
: :
:
: :
| |
÷ 2
O O
i) NO,
N O
:
:
.
j)
÷
2
O - superoksidni ion,
:
:
:
| |
÷
O O
:
:
.
k) NO
2
,
N
.
:
O :
:
:
:
O

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->