Kata Miliǎ

Kemija III

Zagreb, akademska godina 2010./2011.

www.pripreme-pomak.hr 1PMB[OJL
Nakladnik
Pomak, Zagreb 1. Ferenščica 45
tel.: 01/24 50 904, 01/24 52 809
mtel.: +385 (91) 513 6794
www.pripreme-pomak.hr

Za nakladnika
Branko Lemac

Dizajn ovitka
minimum d.o.o.

© Pomak, Zagreb, 2009.

Intelektualno je vlasništvo, poput svakog drugog vlasništva, neotuđivo, zakonom zaštićeno i
mora se poštovati (NN 167/03). Nijedan dio ove skripte ne smije se preslikavati ni umnažati na
bilo koji način, bez pismenog dopuštenja nakladnika. Skripta služi isključivo za internu
uporabu na tečajevima koji se, u okviru Priprema Pomak, održavaju kao pripreme za
polaganje ispita iz kemije na Državnoj maturi.
Periodiþnost kemijskih svojstava
Elementi u istoj grupi PSE imaju sliþna kemijska svojstva jer imaju ISTI BROJ elektrona u vanjskoj (valentnoj) ljusci.
Elementi u PSE poredani su prema porastu atomskog broja – Z (protonski broj).
METALI su na lijevoj strani PSE - REDUCENSI, najjaþi je Li.
NEMETALI su na desnoj strani PSE – OKSIDANSI, najjaþi je F2.
METALOIDI ili POLUMETALI su izmeÿu metala i nemetala.
METALNA SVOJSTVA su jaþe izražena u grupi s porastom atomskog broja – JAýI REDUCENSI.
METALNA SVOJSTVA SE SMANJUJU u PERIODI od lijeva prema desno.
NAJLAKŠE REAGIRAJU alkalijski metali s halogenim elementima pri þemu nastaju HALOGENIDI (HALIDI).

SPOJEVI s i p bloka s vodikom – HIDRIDI

VRSTA KEMIJSKE VEZE – IONSKA I KOVALENTNA

IONSKA VEZA – izmeÿu vodika, alkalijskih i zemnoalkalijskih metala osim Li, Be, Mg, tj. LiH, MgH2 i BeH2 su
MOLEKULE.
HIDRIDNI ION H:  je PROTON-AKCEPTOR: H -  H 2 O o H 2  OH 
HIDRIDI METALA su BAZIýNOG KARAKTERA jer otapanjem u H2O daju LUŽINE:
NaH(s)  H 2O o NaOH(aq)  H 2 (g)

KOVALENTNA VEZA – stvaraju svi ostali elementi s vodikom BeH2, MgH2, AlH3, GaH3, InH3, TIH3 – su
POLIMERNE KOVALENTNE MOLEKULE. B2H6 je DIMER.

KEMIJSKA SVOJSTVA HIDRIDA

NH 3 (g)  H 2O(l) œ NH 4 (aq)  OH  (aq)

x BAZIýNI:
proton  akceptor

HCl(g )  H 2O(l) œ H 3O  (aq)  Cl  (aq)

x KISELI:
proton  donor

H 2O (l )  H 2O (l ) œ H 3O  (aq)  OH  (aq )
x AMFOTERNI: proton  donor
i proton  akceptor
VODA JE PROTON-DONOR I PROTON-AKCEPTOR tj. IMA AMFOTERNA SVOJSTVA (VODA JE
AMFIPROTONSKI SPOJ).

x NEUTRALNI: CH 4 (g )  H 2 O(l) NEMA REAKCIJE – voda je dipol a ugljikovodici (SVI) su nepolarni

(svi ugljikovodici)

Dipol – trajni dipol

Nepolaran – inducirani dipol

SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KISIKOM – OKSIDI

VRSTA KEMIJSKE VEZE – IONSKA I KOVALENTNA

IONSKA VEZA – nastaje izmeÿu alkalijskih i zemnoalkalijskih metala s KISIKOM, osim BeO koji je AMFOTERAN.
IONSKI OKSIDI IMAJU BAZIýAN KARAKTER, jer otapanjem u vodi daju LUŽINE (ANHIDRIDI):
CaO(s)  H 2O(l) o Ca (OH) 2 (aq)
IONSKA VEZA: In2O3, TI2O3

KOVALENTNA VEZA – nastaje izmeÿu KISIKA i B (B2O3) – 13. grupa PSE, KISIKA i C, Si, Ge, (CO2, SiO2, GeO2)
– 14. grupa PSE, zatim KISIKA i elemenata iz 15. grupe PSE (N2O5, P4O10, As2O5, Sb2O5, Bi2O5), zatim KISIKA i 16.
grupe PSE (SO3, SeO3, TeO3, PoO3) i KISIKA i 17. grupe PSE (OF2, Cl2O7, Br2O7, I2O7, At2O7).

1 Pripreme za razredbene ispite

SVOJSTVA OKSIDA

x BAZIýNI – ionska veza – BAZIýNI KARAKTER

x KISELI – kovalentna veza – KISELI KARAKTER

x AMFOTERNI – KOVALENTNA/IONSKA: BeO, Al2O3, Ga2O3, SnO, PbO (SnO i PbO – ionska veza). Sn je
amfoteran.
Ako element ima promjenjivu valenciju kod manje valencije prevladava IONSKA veza, a kod više
KOVALENTNA veza.
AMFOTERNI OKSIDI REAGIRAJU S KISELINAMA I LUŽINAMA. AMFOTERNI OKSID JE I ZnO!

x NEUTRALNI – NE REAGIRAJU NI S KISELINAMA NI S LUŽINAMA NI S VODOM – CO, NO, N2O

OKSIDACIJSKI BROJ KISIKA U OKSIDIMA JE –II, OSIM U F2O GDJE JE II (FO2 NE POSTOJI).

SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KLOROM – KLORIDI

VRSTA KEMIJSKE VEZE – IONSKA I KOVALENTNA

IONSKA VEZA – KLOR s alkalijskim i zemnoalkalijskim metalima osim BeCl2 – molekula: Cl – Be – Cl ,

molekulski kristal.

KOVALENTNA VEZA – KLOR s elementima p-bloka, S RAZLIýITIM UDJELOM IONSKE VEZE, npr. AlCl3 –
ionska/kovalentna.
OKSIDACIJSKI BROJ U KLORIDIMA JE UVIJEK –I

IONSKI KLORIDI U VODI DISOCIRAJU, A OTOPINA JE NEUTRALNA, NEMA HIDROLIZE:

H 2O
NaCl(s)  o Na  (aq)  Cl  (aq)
H O
MgCl 2 (s) 
2
o Mg 2  (aq)  2Cl  (aq)

KOVALENTNI KLORIDI u vodi HIDROLIZIRAJU i daju KISELE OTOPINE:

AlCl3 (s) H
2O
o Al3 (aq)  3Cl  (aq)
Al3  3H 2 O o Al(OH) 3  3H  , ph  7

Dijagonalna sliþnost: Li i Mg
Be i Al
B i Si

ALKALIJSKI METALI – ns1, n = 2 - 7, n = broj ljusaka

Gustoüa je manja nego kod vode; '(K)=0.86 gcm-3, '(Na)=0.97 gcm-3

Li, Na, K, Rb, Cs, Fr

raste reaktivnost

Li je najjaþi reducens a Fr je radioaktivan.

SVI IMAJU MALU: Ei, Ea, ELEKTRONEGATIVNOST.

TALIŠTE – NISKO, NAJVIŠE tt ima LITIJ – talište pada u grupi
GUSTOûA – MALA, Laki metali '<5 gcm-3, najmanji ' ima Li - '(Li)=0.53 gcm-3
Ei – najveüa Ei je kod Litija a NAJMANJA kod Cezija
TVRDOûA – VRLO MALA – najveüu tvrdoüu ima LITIJ
REAKCIJA S VODOM: Li – spora, Rb i Cs s vodom EKSPLODIRA!
KRISTALIZIRAJU U KUBIýNOM SUSTAVU.

2 Pripreme za razredbene ispite

 1
ELEMENTARNA ûELIJA – VOLUMNOCENTRIRANA KOCKA: N(A) 8  1 2 ATOMA

BROJ ATOMA JE DVA: ......... 8

ýUVAJU SE: U PETROLEJU, OSIM Cs koji se þuva u VAKUUMU.

OKSIDACIJSKI BROJ UVIJEK JE POZITIVAN I.
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI – zbog reaktivnosti.
DOBIVANJE – ELEKTROLIZOM TALINE NJIHOVIH SOLI (KLORIDA).

MINERALI:
x KCl SILVIN
x KCl · MgCl2 · 6H2O KARNALIT
x KAlSi3O8 ORTOKLAS
x NaCl HALIT ILI KAMENA SOL
x NaNO3 ýILSKA SALITRA
x Na3AlF6 KRIOLIT
x Na2B4O7 · 10H2O BORAKS

BOJE PLAMEN: Na – žuto, Cs – plavo, kad e- emitira apsorbiranu energiju!

GORENJE ALKALIJSKIH METALA: daju okside Li2O, perokside Na2O2 i superokside KO2, RbO2, CsO2

HIDROKSIDI – kristalne HIGROSKOPNE TVARI (vežu vlagu), jako nagrizaju kožu, dobro topljivi u vodi – SVI
osim LITIJEVA i daju jake LUŽINE, D | 1 .
MOH(s)  H 2 O(l) o M  (aq )  OH  (aq)
OTAPANJE HIDROKSIDA:
hidroksid lužina

DOBIVANJE LUŽINA:

1. metal  voda o lužina  H 2 : 2 Na (s)  2H 2 O(l) o 2 NaOH(aq)  H 2 (g )

2. meta ln i oksid  H 2 O o lužina : Li 2 O(s)  H 2 O(l) o 2LiOH(aq)
3. peroksid  H 2 O o lužina  O 2 : 2 Na 2 O 2 (s)  2H 2 O(l) o 4 NaOH(aq)  O 2 (g)
4. sup eroksid  H 2 O o lužina  O 2 : 4KO 2 (s)  2H 2 O(l) o 4KOH(aq)  3O 2 (g )
5. hidrid metala  H 2 O o lužina  H 2 : NaH(s)  H 2 O(l) o NaOH(aq )  H 2 (g)
6. elektroliza vodene otopine halogenida osim FLUORIDA, zbog reakcije 2F2  2H 2 O o O 2  4HF , jaþi
oksidans istiskuje slabiji! PRODUKTI ELEKTROLIZE: H2, X2, lužina. (X2 = halogeni element)
7. NH 3 (g )  H 2 O(l) o NH 4 OH

REAKTIVNOST – alkalijski metali reagiraju s:

x halogenim elementima X2, nastaju halogenidi – IONSKI.
2M (s)  X 2 (g ) o 2MX (s) - TOPLJIVI u H2O kao i druge soli.

X
halogenidni ion
x s vodikom, nastaju HIDRIDI – HIDRIDI METALA SU IONSKI SPOJEVI – JAKI REDUCENSI.
2M (s)  H 2 (g ) o 2MH (s)
>H:@ hidridni ion
x s dušikom reagira SAMO LITIJ dijagonalno sliþan sa magnezijem – Mg3N2 – magnezijev nitrid
6Li(s)  N 2 (g ) o 2Li 3 N(s)  litijev NITRID  IONSKI
3
: :

:N :
nitridni ion

U PRIRODI IMA NAJVIŠE NATRIJEVIH I KALIJEVIH HALOGENIDA.

3 Pripreme za razredbene ispite

NATRIJ – Na – 3s1 – elektronska konfiguracija zadnje (valentne) ljuske
Vrlo mekan, þuva se u petroleju zbog velike reaktivnosti. Nakon rezanja nož se spali u plamenu ili se pere u etanolu jer
nastaje natrijev etoksid:
2 Na  2C 2 H 5OH o 2C 2 H 5ONa  H 2 , 'H  0 .

GORENJE: 2 Na (s)  O 2 (g) o Na 2 O 2 (g )  natrijev peroksid

REAKCIJA S H2O: 2 Na (s)  2H 2 O(l) o 2 NaOH(aq )  H 2 (g)  toplina

DOBIVANJE NATRIJA – elektrolizom TALINE NaCl uz dodatak CaCl2 (60%) pri þemu se tt(NaCl) snizi na oko
600oC. Tt(NaCl) = 801oC.

Zadatak:
Prikaži elektrolizu taline NaCl. Koji su produkti elektrolize?

SPOJEVI NATRIJA: NaCl, NaOH, Na2CO3, NaHCO3, NaH.

NaCl
Bijela þvrsta tvar, dobro topljiva u vodi, proces je malo endoterman što znaþi da je entalpija kristalne rešetke VEûA od

...........
entalpije hidratacije. Ako je obrnuto proces otapanja soli je EGZOTERMAN PROCES. Vodena otopina je neutralna.

Elementarna üelija: PLOŠNOCENTRIRANA, N(NaCl)=4

DOBIVANJE NaCl:
x sinteza: 2 Na (s)  Cl 2 (g) o 2 NaCl(s) , 'H  0
x iz morske vode i kopanjem iz rudnika

NaOH
Bijela þvrsta tvar, higroskopna (KAUSTIýNA SODA)
2 NaOH(s)  CO 2 (g ) o Na 2 CO 3 (s)  H 2 O ili
Reakcija NaOH na zraku:
NaOH(s)  CO 2 (g ) o NaHCO3 (s)
pH od Na2CO3 i NaHCO3 je veüi od 7.
LUŽNATIJA je i bolje topljiva u vodi Na2CO3 nego NaHCO3:
Na2CO3  H 2O o 2 Na   CO32 
NaHCO3  H 2O o Na   HCO3
smanjujelužnatost o H   CO3
n

DOBIVANJE Na2CO3 (SODA) – SOLVAYEV POSTUPAK

Na  (aq )  Cl  (aq)  CO 2 (g )  NH 3 (g )  H 2 O(l) o Na  (aq)  Cl  (aq)  NH 4 (aq )  HCO 3 (aq )
Regeneracija NH3

HLAĈENJEM prvo iskristalizira NaHCO3, najslabije topljivu sol.

'
2 NaHCO 3 (s) o Na 2 CO 3 (s)  H 2 O  CO 2 (g)
ŽARENJEM
soda  otrovna!!!
Proces se može prikazati reverzibilno, tako se dobiva NaHCO3:
Na 2 CO 3 (s)  H 2 O(l)  CO 2 (g) o 2 NaHCO 3 (s)  SODA BIKARBONA ili NATRIJEV HIDROGENKARBONAT
REGENERACIJA amonijaka, potreban za dobivanje sode, iz NH4Cl, reciklira se:
NH 4 Cl(aq)  CaO(s) ili Ca (OH) 2 o 2 NH 3 (g)  CaCl 2 (aq)  H 2 O(l)  jaþa baza istiskuje slabiju!

Zadatak
Prikaži strukturu:
2- >O @
-II 2
1. oksidnog iona – O ,
-I

2. peroksidnog iona -
O 22
,
>O  O @2
1

2

3. superoksidnog iona -
O 2
,
>O  O @

4 Pripreme za razredbene ispite

SUPEROKSIDI SU PARAMAGNETIýNE TVARI (prisutnost magneta izaziva magnetiþnost) JER IMAJU JEDAN
NESPARENI ELEKTRON.

Zadatak
Elektrolizom NaCl(aq) (odaberi toþan odgovor):
1. na katodi se izluþi Na
2. na katodi se reduciraju molekule vode
3. na anodi se izluþi kisik

Zadatak
Koji su produkti termiþke disocijacije:
1. NaHCO3:
'
2 NaHCO 3 (s) o Na 2 CO 3 (s)  H 2 O(g)  CO 2 (g)

ǻ
2. Na 2 CO3: Na 2CO3 (s)  o Na 2O(s) + CO2 (g),
t t (Na 2 CO3 ) = 851o C.
Na2CO3 JE TERMIýKI NAJSTABILNIJI KARBONAT, termiþki se raspada tek pri 1800oC!!!
tt(Na2CO3)=851oC. SVI karbonati termiþkom disocijacijom daju CO2 i OKSID METALA.

Zadatak
Natrijev hidrid može se dobiti sintezom:
2 Na (s)  H 2 (g ) o 2 NaH(s) , 'H  0 kristalizira u PLOŠNO CENTRIRANOJ ûELIJI (kao NaCl). Koliki mu je broj
formulskih jedinki? Što nastaje otapanjem u vodi? Jednadžba.

Zadatak
U 500 ml otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 ml te otopine razrjeÿeno je s 900 ml destilirane vode. Koliki je pH te
otopine:
1. 4
2. 6
3. 8
4. 10
5. 12

Zadatak
Dovršite jednadžbe:
1. NaOH  CO 2 o
2. Cs 2 CO 3  HCl o
3. K  H 2 O o
4. RbO 2  H 2 O o
5. KO 2  CO 2  H 2 O o
6. NaH  H 2 O o

Zadatak
Izraþunaj masu kristalne sode (Na2CO3 · 10H2O) potrebne za pripremu 0.5 m3 10% vodene otopine gustoüe
' = 1.04 gcm–3 .

Zadatak
Na temelju podataka energije kristalnih rešetki odredi koji halogenid ima najniže talište:
1. NaCl – 780 KJmol–1
2. KBr – KJmol–1
3. NaBr – 734 KJmol–1
4. KI – 644 KJmol–1 >d @

5 Pripreme za razredbene ispite

ZEMNOALKALIJSKI METALI – ns2, n = 2 - 7
Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra (radioaktivan)

najrasprostranjeniji u prirodi (3.4 %) – u mineralima

LAKI METALI KAO I ALKALIJSKI metali.

TALIŠTE: najniže Mg, najviše Be
GUSTOûA: LAKI METALI, ' < 5 gcm–3
VRELIŠTE: NAJVIŠE Be, 2970OC
Ei:
x PRVA – najmanja kod Ba, najveüa kod Be
x DRUGA – najmanja kod Ba, najveüa kod Be
TVRDOûA: najtvrÿi Be, tvrÿi od alkalijskih jer u metalnoj vezi sudjeluju 2e-
REAKCIJA S H2O: Be – nema reakcije, Ba – reagira BURNO.
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog velike reaktivnosti kao i alkalijski metali. Pretežno se nalaze u obliku
NETOPLJIVIH SILIKATA, KARBONATA, SULFATA I FOSFATA.
BOJE PLAMEN – Ca – crveno, Ba – zeleno, Sr i Ra – crveno

MINERALI:
x BERIL 3BeO · Al2O3 · 6SiO2 (Be3Al2Si6O18) – zelen (smaragd)
x MAGNEZIT MgCO3
x DOLOMIT CaCO3 · MgCO3
x KARNALIT KCl · MgCl2 · 6H2O
x VAPNENAC CaCO3
x FOSFORIT Ca3(PO)4
­Ca5Cl ( PO4 )3  klorapatit
°
x APATIT ®Ca5 F ( PO4 )3  fluorapatit
°Ca OH ( PO )  hidroksiapatit
¯ 5 4 3

x GIPS (SADRA) CaSO4 · 2H2O

x ALABASTER ista formula kao i za gips, zrnata strukturam bijele boje
x FLUORIT CaF2
x KLORIT CaCl2
x CELESTIN SrSO4
x ANHIDRIT CaSO4
x BARIT BaSO4
x VITERIT BaCO3

KRISTALNI SUSTAVI:
1 1
x Be i Mg – HEKSAGONSKI, N(A) 12  2  3 6 atoma
6 2
x Ca i Sr – kubiþni sustav, plošnocentrirana elementarna üelija
x Ba – kubiþni sustav, volumnocentrirana elementarna üelija

Zbog razliþitih kristalnih sustava gustoüa im je razliþita.

BERILIJ I njegovi spojevi su IZRAZITO OTROVNI.
BARIJEVI SPOJEVI topljivi u vodi takoÿer su otrovni.

ZEMNOALKALIJSKI METALI kao i alkalijski istiskuju VODIK IZ VODE pri þemu nastaje LUŽINA i VODIK.
M(s)  2H 2 O(l) o M 2  (aq)  2OH  (aq)  H 2 (g) , 'H  0
Ca (s)  2H 2 O o Ca 2  (aq)  2OH  (aq)  H 2 (g )

VAPNENA VODA – vodena otopina Ca(OH)2 masenog udjela 0.13%.

NA ZRAKU ZEMNOALKALIJSKI metali se OKSIDIRAJU – nastaje zaštitni sloj oksida zbog þega su STABILNIJI
OD ALKALIJSKIH METALA, JEDINO na zraku BARIJ DAJE PEROKSID (IZNIMKA) BaO2 .

6 Pripreme za razredbene ispite

GORENJE na zraku:
2Mg (s)  O 2 (g ) o MgO(s) , 'H  0
3Mg (s)  N 2 (g ) o Mg 3 N 2 (s) , 'H  0 dijagonalna sliþnost s Li koji reagira na isti naþin
2Mg(s)  CO 2 (g ) o 2MgO(s)  C(s)  þaÿa

Produkti gorenja Mg na zraku su: MgO, Mg3N2 i C (þaÿa).

SVI zemnoalkalijski metali OSIM Be daju NITRIDE, kod ALKALIJSKIH SAMO Li (Li3N).

OKSIDI zemnoalkalijskih metala otapanjem u H2O daju LUŽINE:

MO(s)  H 2 O(l) o M(OH) 2 (s)
M(OH) 2 (s)  H 2 O(l) o M (OH) 2 (aq)
HIDROKSID  H 2 O o LUŽINA vodena otopina hidroksida

MgO s vodom reagira VRLO SPORO, CaO reagira brže.

Pitanje
Kako se mijenja topljivost:
1. hidroksida
2. sulfata

Be(OH) 2 BeSO 4 dobro topljiv

raste topljivost

MgSO 4 dobro topljiv Raste topljivost jer je Be2+

Mg (OH) 2 najmanji, ima najveüu
Ca (OH) 2 CaSO 4 energiju hidratacije zbog
Sr (OH) 2 SrSO 4 þega topljivost raste
Ba (OH) 2 BaSO 4 netopljiv u vodi  NEOTROVAN!

DOBIVANJE ZEMNOALKALIJSKIH METALA

SVI SE DOBIVAJU ELEKTROLIZOM TALINE SVOJIH (HALOGENIDA) SOLI OSIM Be koji se dobiva
REDUKCIJOM s Mg (zbog kovalentne veze u spojevima):

BeF2 (s)  Mg (l) o Be(s)  MgF2 (s)

Zadatak
Prikaži elektrolizu taline kalcijeva klorida. Koji su produkti?

UPORABA – Be, Mg, Ca za legiranje; Mg i Ca su biogeni elementi.

KALCIJ
SPOJEVI – CaCO3 – kao KALCIT (heksagonski sustav) i ARAGONIT (rompski sustav) – polimorfni oblici.
CaCO3 – NETOPLJIV U H2O, topljiv u H2O koja sadrži CO2 – kisela.
CaCO 3 (s)  H 2 O(l)  CO 2 (g) o Ca (HCO 3 ) 2 (aq) , 'H  0
TVRDA VODA SADRŽI Ca 2  , HCO 3

ZAGRIJAVANJEM TVRDE VODE TALOŽI se CaCO3 – KAMENAC:

'
Ca (HCO 3 ) 2 (aq) o CaCO 3 (s)  CO 2 (g )  H 2 O(l) , 'H ! 0
Na isti naþin nastaju: SIGE (stalaktiti i stalagmiti).

'
TERMIýKA DISOCIJACIJA: CaCO3(s)  o CaO(s) + CO2(g), CaO(s) je živo vapno.

CaO(s) + H2O(l) o Ca(OH)2, 'H < 0 Ca(OH)2 je gašeno vapno.

7 Pripreme za razredbene ispite

Gašeno vapno nastaje miješanjem ŽIVOG VAPNA i H2O i koristi se za dobivanje ŽBUKE.
ŽBUKA JE SMJESA PIJESKA, VODE I GAŠENOG VAPNA.
OýVRŠûAVANJE ŽBUKE: Ca (OH) 2  CO 2 o CaCO 3  H 2 O
Ista je reakcija izmeÿu gašenog vapna i produkata disanja (CO2 i H2O).

GIPS - CaSO4 · 2H2O – netopljiv u H2O

kristalna voda
kalcijev sulfat dihidrat

3
Grijanjem gips gubi KRISTALNE VODE i prelazi u PEýENI GIPS:
4
130 o C
m

CaSO 4 ˜ 2H 2 O   o CaSO 4 ˜ 0.5H 2 O  1.5H 2 O
prirodni gips peþeni gips

KALCIJEV HIDRID – CaH2 – dobiva se sintezom:

Ca (s)  H 2 (g) o CaH 2 (s) , 'H  0
CaH2 – jak reducens IONSKI SPOJ pa s H2O burno reagira, daje lužina + H2:
CaH 2 (s)  2H 2 O(l) o Ca (OH) 2 (aq)  H 2 (g )

TEHNIýKI VAŽNI METALI

ŽELJEZO – Fe – valentna ljuska 4s23d6, vanjska ljuska 4s2

Fe je NAJRAPROSTRANJENIJI od svih metala na Zemlji, a u Zemljinoj kori po masenom udjelu je iza aluminija.
BIOGENI je element u sastavu hemoglobina.
ELEMENTARNO SAMO KAO METEORNO (IZ SVEMIRA) i TELURNO (VULKANSKO).
U PRIRODI se nalazi najþešüe u OKSIDNIM, KARBONATNIM, SULFIDNIM I SILIKATNIM RUDAMA.

RUDE ŽELJEZA:
x HEMATIT Fe2O3 – oksidna ruda
x LIMONIT Fe2O3·H2O – oksidna ruda
x MAGNETIT Fe3O4 (FeO·Fe2O3) – oksidna ruda
x SIDERIT FeCO3 – karbonatna ruda
x PIRIT FeS2 – sulfidna ruda

PROIZVODNJA ŽELJEZA

Fe se proizvodi REDUKCIJOM OKSIDNIH RUDA KOKSOM (C) u VISOKOJ PEûI.

SIROVINE:
x ruda hematit ili limonit
x talioniþki dodaci – reagiraju s primjesama i stvaraju trosku (jalovina)
x koks kao gorivo odnosno reducens

TALIONIýKI DODACI mogu biti KISELI SiO2 – kremeni pijesak ili silicijev dioksid dodaje se ako je ruda baziþna tj.
Ako sadrži CaCO3 ili MgCO3.

Ako je ruda kisela tj. Ako sadrži SiO2 ili SILIKATE dodaju se baziþni dodaci tj. CaCO3 ili MgCO3.
U KEMIJSKOJ REAKCIJI SUDJELUJU SVE NEýISTOûE (jalovina) PRISUTNE U SIROVINI. PROCES U
VISOKOJ PEûI može se prikazati jednadžbama:
C(s)  O 2 (g) o CO 2 (g) , 'H  0 Ÿ C i CO SU REDUCENSI!
CO 2 (g)  C(s) o 2CO(g) , 'H ! 0
Fe 2 O 3 (s)  3CO(g) o 2Fe(l)  3CO 2 (g)
sirovo željezo

8 Pripreme za razredbene ispite

 +2 0 +2
2CO(g) C(s) + CO2(g)
U gornjim dijelovima peüi CO disproporcionira u CO2 i C :
DISPROPORCIONIRANJE u kojem ISTI atom OKSIDIRA i REDUCIRA.
FINO RASPRŠENI ugljik C veže se u SPOJ CEMENTIT Fe3C.
GROTLENI PLINOVI – vruüa smjesa plinova 200oC, izlazi na VRHU PEûI: N2, CO, CO2, H2 .

BRZIM HLAĈENJEM nastaje BIJELO SIROVO ŽELJEZO – za dobivanje ýELIKA.

SPORIM HLAĈENJEM nastaje SIVO SIROVO ŽELJEZO – za lijevanje jer je KRTO.
SIROVO Fe sadrži: Mn, Si, S, P, C oko 4%.

FIZIKALNA SVOJSTVA ŽELJEZA

Srebrnobijeli metal, kovak, feromagnetiþan (kao Co i Ni), trajni magnet. Kristalna struktura mijenja se s promjenom
temperature:
907 o C 1401o C

D(fe) m  o 
 J (Fe) m 
o
 G(Fe)
volumno c.üelija plošno c.üelija volumno c. üelija
tt(Fe) = 1535oC
Fe  2e  o Fe 2   e  o Fe3 
3d 6 4s 2 >Ar @ 3d 6 >Ar @ 3d 5 >Ar @
Fe3+ stabilnija od Fe2+ jer su orbitale d-polupopunjene.
Fe2+ u vodenoj otopini lako oksidira u Fe3+ uz jake oksidanse u kiselom, prema jednadžbi:
10FeSO 4  2KMnO 4  8H 2SO 4 o 5Fe 2 (SO 4 ) 3  K 2SO 4  2MnSO 4  8H 2 O
Fe3+(aq) – ŽUûKASTE BOJE
Fe2+(aq) – ZELENKASTE BOJE

KEMIJSKA SVOJSTVA ŽELJEZA

ýISTO Fe POSTOJANO je na SUHOM ZRAKU i U VODI U KOJOJ NEMA OTOPLJENOG O2 (oksidans). NA
VLAŽNOM zraku lako korodira i stvara HRĈU Fe2O3·XH2O – sloj koji je POROZAN, MEKAN, LAKO SE LJUŠTI,
ŽUTO DO SMEĈE BOJE, KOROZIJSKI PRODUKT KOJI nema zaštitnu ulogu. ZBOG negativnog EO Fe je kemijski
vrlo reaktivan i JAKO JE REDUKCIJSKO SREDSTVO. Istiskuje H2 IZ KISELINE:
Fe(s)+2HCl(raz.) o FeCl2 (aq)+H 2 (g)
Fe(s)+2HCl(konc.) o FeCl 2 (aq)+H 2 (g)
Fe(s)+H 2SO 4 (raz.) o FeSO4 (aq)+H 2 (g)

}
Fe( s ) + H 2 SO4 ( konc.) NEMA REAKCIJE nastaje ZASTITNI OKSIDNI SLOJ koji SE NE OTAPA U KISELINI .
H 2 SO4 ( konc.) OKSIDANS ( jaki ) slijedi PASIVIZACIJA ZELJEZA !!! ZATO SE H 2 SO4 ( konc.) moze
prevoziti u celicnim spremnicima
Fe( s ) + HNO3 ( raz.) PASIVIZIRA kao i s H 2 SO4 (konc.)
Fe( s ) + HNO3 ( konc.) PASIVIZIRA kao i s H 2 SO4 ( konc.)
Fe se zbog poboljšanja FIZIKALNIH I KEMIJSKIH svojstava LEGIRA. Fe sa ŽIVOM NE STVARA legure. Živa
jedino sa željezom ne stvara legure (slitine). Legure ŽIVE zovu se AMALGAMI (Ag/Hg – PLOMBA za zube).
ýELIK – slitina Fe sa 0.05 do max. 1.7% C (obiþni þelik).
SLITINE – su ýVRSTE OTOPINE DVAJU ILI VIŠE METALA.
OSIM metala slitine mogu sadržavati i nemetale npr. C ili P.
LEGIRANI ýELICI – SADRŽE VIŠE OD 5% Ni, Mn, Si, Cr.

BAKAR – Cu – 4s13d10 stabilnija od 4s23d9

Metal crvenkaste boje, poslije Ag najbolji vodiþ elektriciteta, visoke toplinske vodljivosti. Prijelazni metal kao i željezo.
ELEMENTARNOG U PRIRODI ima vrlo malo. Javlja se kao smjesa DVA IZOTOPA 63Cu i 65Cu.

RUDE BAKRA:
x HALKOPIRIT CuFeS2
x HALKOZIN Cu2S
x KUPRIT Cu2O
x MALAHIT Cu(OH)2·CuCO3 ili Cu2(OH)2CO3

9 Pripreme za razredbene ispite

PROIZVODNJA BAKRA

Cu se može dobiti REDUKCIJOM OKSIDNIH ILI SULFIDNIH RUDA. Iz oksidnih RUDA Cu se proizvodi
REDUKCIJOM pomoüu koksa pri visokoj temperaturi: Cu 2 O  Cu o CO  Cu  sirovi bakar
IZ HALKOPIRITA – ruda se prži na zraku, a pojednostavljeni proces se može prikazati jednadžbama:

8CuFeS2  11O 2 o 4CuS2  4FeS  2Fe 2 O 3  8SO 2

2CuS2  3O 2 o 2Cu 2 O  2SO 2
Cu 2S  2Cu 2 O o SO 2  6Cu SIROVI BAKAR

SIROVI Cu sadrži oko 5% neþistoüe Fe, Zn, Pb, As, Ag, Au, Si i drugih.
ýISTI Cu dobiva se ELEKTROLIZOM sirovog Cu. ELEKTROLIT je VRUûA KISELA OTOPINA bakrovog(II)
sulfata.

† Anoda Cu ( sirovi )  2e o Cu 2 

€ Katoda Cu 2   2e o Cu (þist )

Pri elektrolizi Fe, Zn i Cu se OKSIDIRAJU U Fe2+, Zn2+, Cu2+ i odlaze u ELEKTROLIT. Ag i Au se ne oksidiraju
(zbog EO-pozitivan) i ostaju u ANODNOM MULJU.
Na katodi se od nastalih iona prvi reducira Cu2+ (zbog pozitivnijeg EO) – jaþi reducensi Fe, Zn ostaju u otopini u obliku
Fe2+, Zn2+.
Ÿ PRI ELEKTROLIZI NA KATODI SE UVIJEK IZLUýI SLABIJI REDUCENS A NA ANODI SE UVIJEK
IZLUýI SLABIJI OKSIDANS.

Zadatak
U katodnom prostoru nalaze se Cu2+ i Ag+, a u anodnom Cl- i F- . Što üe se izluþiti na: a) katodi, b) anodi (napisati
jednadžbe!)

FIZIKALNA SVOJSTVA BAKRA

Crvenkast metal, mekan, žilav i rastezljiv. KRISTALIZIRA U PLOŠNOCENTRIRANOJ ûELIJI. U(Cu ) 8.9 gcm 3

KEMIJSKA SVOJSTVA BAKRA

Cu  e  o Cu   e  o Cu 2
3d10 4s1 >Ar @ 3d10 >Ar @ 3d 9 >Ar @

Cu može biti jednovalentno Cu+ i dvovalentno Cu2+. Cu2+ stabilniji od Cu+.

Cu+ disproporcionira: 2Cu  aq  o Cu 2  aq   Cu s 
Zagrijavanjem Cu IZNAD 600OC nastaje CRNI PRAH CuO, a na NIŽOJ temperaturi nastaje CRVENI Cu2O. CuO je
korozijski produkt koji ŠTITI BAKAR od KOROZIJE – PASIVIZIRA BAKAR.
CuO – baziþan: CuOs   2H 3O  aq  o Cu 2  aq   3H 2 Ol   neutralizacija
Dodatkom lužine gornjoj otopini taloži se MODRI Cu(OH)2

Cu 2  aq   2OH  aq  o Cu OH 2 s 
Cu OH 2  4 NH3 o >Cu NH 3 4 @2   2OH 
tetraaminbakrov(II) ion - kompleks - planaran
H3N NH 3

Cu 2

H3N NH 3

10 Pripreme za razredbene ispite

METAL þiji je E0 negativniji od E0 bakra ISTISKUJE BAKAR iz njegovih SOLI:

Fe  CuO o FeO  Cu
Cu  ZnSO 4 nema reakcije
Zn  CuSO 4 o ZnSO 4  Cu
Fe  CuSO 4 o FeSO 4  Cu modra galica se ne može držati u Fe spremniku zbog ove reakcije
Cu  FeSO 4 nema reakcije
Ÿ Cu  Fe3 o Cu 2  Fe 2
 0.337 V  0.77 V

KISELINE KOJE NEMAJU OKSIDIRAJUûE DJELOVANJE (HCl(konc) i HCl(razrij.) i H2SO4(razrij.)) NE

OTAPAJU Cu!

Cu  HCl(razrij.) nema reakcije

Cu  HCl(konc.) nema reakcije
Cu  H 2SO 4 (razrij.) nema reakcije

Cu REAGIRA S KISELINAMA koje imaju OKSIDACIJSKO DJELOVANJE tj. Kiseline koje osim vodika sadrže i
element koji bakar može REDUCIRATI:

3Cu ( s )  8 HNO3 (razrij.) o 3Cu  NO3 2  aq   2 NO  g   4 H 2 O  l 

Cu  s   4 HNO3  konc. o Cu  NO3 2  aq   2 NO2  g   2 H 2 O  l 
Cu  s   2 H 2 SO4  konc. 
'
o CuSO4  aq   SO2  g   2 H 2 O  l 

2Cu s   2H 2SO 4 (razrij.)  O 2 o 2CuSO 4 2H 2 Ol 

DOBIVANJE modre galice:
OKSIDANS

LEGURE BAKRA:

MJED ILI mesing – je ýVRSTA OTOPINA CINKA (do 39%) u BAKRU (nije bakra u cinku, bakra ima više –
otapalo). Lako se obraÿuje, provodi el. struju i toplinu, otporna na koroziju. Na mjednim kvakama nema bakterija.

BRONCA – legura bakra i kositra (Sn), uz dodatak P, Si, Al. Ima veliku tvrdoüu, þvrstoüu i otpornost na koroziju.

ALUMINIJ – Al – 3s23p1
Al je najrasprostranjeniji metal u zemljinoj kori, otkriven poþetkom 19.st.

FIZIKALNA SVOJSTVA ALUMINIJA – srebrnobijeli metal, sjajan, male tvrdoüe, U 2.7 gcm 3 (laki metal) , vrlo
þvrst i jako rastezljiv. Dobar vodiþ el. struje i topline. Kristalizira u plošnocentriranoj kocki. Otporan na koroziju jer se
pasivizira slojem oksida: 4Al  3O 2 o 2Al2 O 3  pasivizira

KEMIJSKA SVOJSTVA ALUMINIJA – Kako mu je EO mnogo negativniji od EO vodika istiskuje H2 iz kiseline.

Reakcije s kiselinama:
2 Al  6 HCl o 2 AlCl3  3H 2
Al  HNO3 (razrij.) nema reakcije pasivizira Al stvaranjem oksidnog sloja netopljivog u oksidirajuüim kiselinama
Al  HNO3 (konc.) nema reakcije (isto tako)
Al  H 2 SO4 (konc.) nema reakcije (isto tako)
2 Al  3H 2 SO4 (razrij.) o Al2  SO4 3  3H 2

11 Pripreme za razredbene ispite

Reakcije s lužinama – reagira s lužinama dajuüi ALUMINATE i vodik:

2Al  2 NaOH  6H 2 O o 2 Na>AlOH 4 @  3H 2

natrijev aluminat

Reakcije Al2O3 i Al(OH)3 s kiselinama i lužinama:

Al2 O 3  6HCl  9H 2 O o 2>AlH 2 O 6 @Cl 3  kationski kompleks, heksaakvaaluminijev(III) klorid - oktaedar

Al2 O 3  2 NaOH  3H 2 O o 2 Na >AlOH 4 @  anionski kompleks, natrijev tetrahidroksoaluminat(II)
planarni kompleks

AMFOTERNOST – Al, Al2O3 i Al(OH)3 reagiraju s KISELINAMA i LUŽINAMA pa zato kažemo da imaju
amfoterna svojstva.

SA KISELINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI KATION >AlH 2 O 6 @3   oktaedar .

SA LUŽINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI ANION >AlOH 4 @  planaran .

Al LAKO REAGIRA S NEMETALIMA: Cl2, Br2, I2, O2, S, H2, N2.

2Al  3Br2 o 2AlBr3
2Al  3N 2 o 2AlN3  aluminijev nitrid, topljiv u vodi
AlN3  3H 2 O o Al(OH) 3  NH 3

DOBIVANJE ALUMINIJA
NEMA ALUMINIJA ELEMENTARNOG U PRIRODI.

RUDE:
x BOKSIT - Al2 O 3 ˜ XH 2 O
BOKSIT JE SMJESA MINERALA BEMITA AlO(OH) i HIDRARGILITA Al(OH)3.
Boksit sadrži i primjese minerala željeza, silicija, titanija i drugih. Crvenosmeÿa boja potjeþe od Fe 2 O 3 ˜ H 2 O -
hidratizirani oksid.

Obrada boksita s NaOH:

O
AlOH 3  NaOH 120
 o Na>AlOH 4 @ natrijev aluminat
C, 700 kPa

hidrargilit
AlO(OH)  NaOH  H 2 O o Na>AlOH 4 @ natrijev aluminat
bemit
Na>AlOH 4 @aq  hlaðenje,
  kristaliza o AlOH 3 s   NaOHaq 
 cija

2AlOH 3 '
,žarenje
o Al 2 O 3  3H 2 O
GLINICA

ELEKTROLIZA GLINICE – Al2O3

Zbog visoke tt glinice (2050OC) glinici se dodaje kriolit Na3AlF6, da se snizi talište taljevine. Ako je maseni udio Al2O3
5-7% talište smjese snizi se na 950OC.
ANODA i KATODA su od GRAFITA – C
Al2 O3  s  
'
o 2 Al 3   3O 2 
† A 2O 2   4e  o O2 / ˜ 3
€K Al 3  3e  o Al /˜ 4
6O 2   12e  o 3O2
4 Al 3  12e o 4 Al
6O 2   4 Al 3 o 3O2  4 Al  sirovi Al

12 Pripreme za razredbene ispite

Reakcija anode i kisika (anoda se troši).
3Cs   O 2 g  o 3CO 2 g 

ýISTI Al þistoüe 99.99% dobiva se elektroliznom rafinacijom pri þemu se dobije RAFINAL.

PRIMJENA Al

Al je JAKI REDUCENS i koristi se za dobivanje metala, proces se zove ALUMINOTERMIJA:

4Al  3MnO 2 o 3Mn  2Al2 O 3 , 'H  0
Al se koristi u domaüinstvu, graditeljstvu, strojarstvu.

Zadatak
TERMIT je smjesa PRAHOVA Al i Fe2O3. Koristi se za zavarivanje tramvajskih pruga. Zagrijavanjem smjese Al izgara
u Al2O3.
Jednadžba: 2Als   Fe 2 O 3 s  o Al 2 O 3 (s)  2Fes  , 'H  0
Na þemu se temelji ova reakcija?

LEGURE Al:
x MAGNALIJ 10-30% Mg
x DURALUMINIJ Cu 2.5-5.5%
Mg 0.5-2%
Mn 0.5-1.2%
Si 0.2-1%

KORUND – Al2O3 mineral, nastaje dehidratacijom boksita. DRAGO kamenje na bazi korunda: rubin crveni, safir plavi,
topaz žuti, smaragd zeleni, ametist ljubiþasti.

ELOKSACIJA – elektrolitiþko nanošenje oksida na Al i legure aluminija u svrhu zaštite od korozije.To je ANODNA
OKSIDACIJA. Elektrolit je H2SO4(aq).
Jednadžba eloksacije: 4Al  3O 2 o 2Al2 O 3

VODIK – H2 – 1s1
Vodik se prouþava posebno jer se po svojstvima razlikuje od ostalih elemenata. Od alkalijskih metala vodik ima veüu Ei
i elektronegativnost a od halogenih elemenata manju Ea i elektronegativnost.
NAJRASPROSTRANJENIJI je element u svemiru.
Ima ga malo slobodnog, ali je najzastupljeniji element u mnogobrojnim spojevima – HIDRIDIMA. Vodik je organogeni
element uz C, O, N.

IZOTOPI VODIKA

Procij 11 H - jedini atom koji nema neutron u jezgri, ima ga | 99.85% .

Deuterij 21 H - ili 21 D ima ga u teškoj vodi D2O, ima ga 0.015%.
Tricij 31 H - ili 31T RADIOAKTIVAN, nema ga u prirodi, sintetizira se.
Iz deuterija: 21 H  21Ho31 H 11H D, E, J .
Procij i deuterij grade vodu razliþitih FIZIKALNIH SVOJSTAVA.

FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA VODIKA

Uzrak  Mr zrak  29
Vodik je plin bez boje, okusa, mirisa, neotrovan, lakši od zraka 14.5 puta: 14.5
UH 2  Mr H 2  2
Dvoatomna molekula H2. Duljina veze H-H je 74 pm. Vodik ima najþvršüu jednostruku kovalentnu vezu jer je to
najkraüa kovalentna veza. Za njezino kidanje potrebno je utrošiti 436 KJmol-1: H 2 g  o 2Hg  . Atomni (nascentni)
vodik je mnogo REAKTIVNIJI od molekule H2.
2H 2 (g )  O 2 (g ) o 2H 2 O(g) - reakcija je vrlo spora. Na poveišenoj temperaturi reagiraju eksplozivno (prasak).

13 Pripreme za razredbene ispite

DOBIVANJE VODIKA
A Laboratorijska metoda
1. U KIPPOVOM aparatu: Zn(s)  2HCl(aq) o ZnCl 2 (aq)  H 2 (g)
U Kippovom aparatu mogu se dobiti CO2 i H2S.
CaCO3 (s)  2HCl(aq) o CaCl 2 (aq)  H 2 O(l)  CO 2 (g)
FeS(s)  2HCl(aq) o FeCl2 (aq)  H 2S(g )  vrlo otrovan plin
2. Elektroliza: kiselina, lužina, vode, vodenih otopina soli þiji je kation iz I, II grupe PSE, Al, Mn, i drugi metali
þiji je EO manji od –0.83V.

B Industrijsko dobivanje
1. Elektroliza vode
2. Iz vode redukcijom s koksom C: C  H 2 O o H 2  CO  vrlo otrovan
'
3. Katalitiþkim raspadom ugljikovodika: CH 4 o C  2H 2
4. Nepotpuno spaljivanje ugljikovodika: C 4 H10  2O 2 kat
o 4CO  5H 2
+2 -2 0 0 +1 -2
VODIK KAO REDUCENS: CuO(s)  H 2 (g) o Cu (s)  H 2 O(g )

UPORABA H2
Za sintezu NH3 i CH4 za hidrogeniranje ulja i drugih organskih spojeva, kao gorivo, za punjenje balona jer ima malu
masu 14.5 puta lakša od zraka.

Ÿ Radioaktivne þestice:
D  þestice - jezgra helija 42 H 2 
E  þestice - elektroni iz jezgre jer se neutron raspada na proton, elektron i neutrino: n 0 o p   e   neutrino
J  þestice - elektromagnetsko zraþenje vrlo kratkih valnih duljina

NEUTRINO – subatomska þestica bez elektriþnog naboja i veoma male mase, manje od stotog dijela mase elektrona.
Nastaje pri E raspadu.

HALOGENI ELEMENTI – ns2np5, n = 2 - 6

F, Cl, Br, I, At (radioaktivan)

NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog izrazite reaktivnosti.

ELEMENTARNI SU DVOATOMNE MOLEKULE: X2, F2, Cl2, Br2, I2 – nepolarne izmeÿu kojih djeluju slabe Van der
Waalsove (Londonove sile).
Inducirani su dipoli. Zbog slabih privlaþnih sila imaju razliþito agregatno stanje: F2 i Cl2 – plin, Br2 – tekuüina, I2 –
þvrsto, imaju nisko talište i vrelište, molekulski su kristali.
Halogeni imaju NAJVEûI Ea prema e-, najveüu elektronegativnost imamo kod F, najveüu Ea kod klora,
NAJREAKTIVNIJI su nemetali, SKUPINA NAJSLIýNIJIH NEMETALA.
REAKTIVNOST: F2, Cl2, Br2, I2

Raste reaktivnost
HALIDI – spojevi s halogenim elementima ili HALOGENIDI.
F2 – NAJJAýI OKSIDANS. Halogeni elementi spajaju se meÿusobno kao i sa svim elementima OSIM He, Ne, Ar.
F2 reagira sa Kr i Xe >KrF2 , XeF2 , XeF4 , XF6 @ .
TALIŠTE raste od F2 do I2.
Vrelište raste od F2 do I2. vidi stranicu 13.
Gustoüa raste od F2 do I2.
Koeficijent elektronegativnosti raste od joda do fluora (4.0).
EO raste od joda do fluora.
Oksidacijski broj –1. Svi osim fluora mogu imati oksid. broj: I, III, V, VII.
RASPROSTRANJENOST – najrasprostranjeniji je KLOR.

14 Pripreme za razredbene ispite

MINERALI HALOGENIH ELEMENATA:
x HALIT NaCl
x SILVIN KCl
x KARNALIT KCl·MgCl2·6H2O
x KRIOLIT Na3AlF6
x FLUORIT CaF2
x KLORIT CaCl2
x APATIT Ca5Cl(PO4)3, Ca5F(PO4)3

KLOR
Biogeni element (npr. HCl u želucu). NEMA ga slobodnog u prirodi kao ni ostalih elemenata.

FIZIKALNA SVOJSTVA KLORA

Plin žuto zelene bojem gustoüe 2.5 puta veüe od zraka, oštar bockajuüi miris, vrlo otrovan, nadražuje sluznicu dišnih
organa. Volumni udio 0.1% klora nakon nekoliko udisaja može biti smrtonosan.

KEMIJSKA SVOJSTVA KLORA

Reagira sa svim metalima i nemetalima OSIM s plemenitim plinovima, dušikom i ugljikom.

­2 Na( s )  Cl2 ( g ) o 2 NaCl ( s )

a) Sa metalima: ®
¯Cu ( s )  Cl2 ( g ) o CuCl2 ( s )
­2 P ( s )  5Cl2 ( g ) o 2 PCl5  u suvišku Cl 2
b) Sa nemetalima: ®
¯2 P ( s )  Cl2 ( g ) o 2 PCl3  u suvišku P
c) Sa vodom: Cl2 ( g )  H 2 O(l ) o HCl (aq )  HOCl  nestabilno, raspada se

HOCl o HCl  O  nascentni kisik, uništava mikroorganizme pa se koristi za sterilizaciju

­Cl2 ( g )  2 NaOH (aq) o NaCl (aq )  NaOCl (aq )  H 2 O(l )

°
° natrijev hipoklorit - VARIKINA - izbjeljivanje
°° NaOCl o NaCl  O
d) Sa lužinama: ®
°Cl2 ( g )  KOH (aq) o KCl (aq )  KOCl ( g )  H 2 O(l )
°Cl2 ( g )  Ca (OH ) 2 (aq) o CaCl (OCl )  H 2 O(l )
°
°̄ KLORNO VAPNO (KREC) - dezinfekcijsko sredstvo

2CaCl(OCl) + CO2(g) + H2O(l) ĺ CaCO3(s) + CaCl2(aq) + 2HOCl(aq)

HOCl ĺ HCl + O dezinficira površine koje su zagaÿene
e) Sa vodikom: 1 : 1
H 2 ( g )  Cl 2 (g ) o 2HCl(g ), 'H  0
KLORNI PRASKAVAC

O 2 (g )  4HCl(aq) o 2H 2 O  2Cl 2 (g )  jaci oksidans istiskuje slabiji!

SPOJEVI KLORA

KLOROVODIýNA (SOLNA) KISELINA – HCl(aq)

Nastaje:
a) otapanjem: HCl(g )  H 2 O(l) o H 3O  (aq )  Cl  (aq )
b) iz NaCl(sol): 2 NaCl  H 2SO 4 o Na 2SO 4  2HCl  jaþa kiselina istiskuje slabiju

REAGENS za dokazivanje klorida (i svih halogena) je AgNO3.

AgNO3 (aq)  NaCl(aq) o AgCl(s)  NaNO3 (aq) ili Ag  (aq)  Cl  (aq) o AgCl(s)
bijeli sirasti talog - koloid

15 Pripreme za razredbene ispite

 G G
HALOGENOVODICI: HX(g) - PLINOVI topljivi u vodi (dipoli) daju kiselinu: HF, HCl, HBr, HI
HX(g)  H 2 O(l) o H 3O   X  (aq)

Najviše vrelište ima HF(g), (tv=19.5OC) zbog vodikove veze

F F F F
H 140 H o H H

DOBIVANJE KLORA
1. Laboratorijski iz spojeva koji sadrže klor, HCl(konc.) uz jake oksidanse.
a) U kiselom se mangan iz +7 reducira u +2:
+7 +2
16 HCl( konc.)  2 KMnO 4 (s ) o 5Cl 2 (g )  2MnCl 2 ( aq )  2KCl( aq )  8H 2 O

4HCl(konc.)  MnO 2 (s) o MnCl 2 (aq)  2H 2 O(l)  Cl 2 (g )

b)
piroluzit ili suri kamen
2. Industrijsko dobivanje klora elektrolizom vodenih otopina i taline klorida.

SVI HALOGENI ELEMENTI mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim FLUORA jer on
OKSIDIRA KISIK IZ VODE:
2F2 (g)  2H 2 O(l) o O 2 (g)  4HF(g )  jaci oksidans istiskuje slabiji
4HF(g)  SiO 2 (s) o SiF4 (s)  2H 2 O(l)  HF nagriza (jetka) staklo pa se HF ne može þuvati u staklenoj nego u plasticnoj bocici.
CaF2 (s)  H 2SO 4 (razrij.) o CaSO 4 (s)  2HF(g )  nastajanje HF

OKSOKISELINE KLORA:
+1 +1 -2
x HClO hipoklorasta JAKOST KISELINE RASTE S PORASTOM BROJA ATOMA KISIKA!
+1 +3 -2
x HClO2 klorasta
+1 +5 -2
x HClO3 klorna
+1 +7 -2
x HClO4 perklorna

Oksidacijski broj klora: -1, +1, +3, +5, +7 (FLUOR SAMO –1).

REAKTIVNOST HALOGENIH ELEMENATA

ISTISKUJE
Jaþi oksidans istiskuje slabiji: F 2 Cl2 Br2 I2
NE ISTISKUJE

F2  2Cl  o 2F   Cl 2  nepovratna reakcija

Cl 2  F  nema reakcije

F2 je najjaþi oksidans zato postoji kao F a ne kao F+.

Zadatak
Industrijski se Cl2 može dobiti katalitiþkom oksidacijom HCl s O2 (Deakonov postupak):
4HCl(g )  O 2 (g ) o
m
2H 2 O(g )  2Cl 2 (g ), 'H  0 . Najviše klora može se dobiti (odaberi toþan odgovor):
a) visoka t i visoki p
b) visoka t i niski p
c) niska t i visoki p
d) niska t i visoki p

Zadatak
I2 se može dobiti prema jednadžbi:
2 NaI(s)  3H 2SO 4 (raz.)  MnO 2 (s) o I 2 (s)  2 NaHSO 4 (aq)  MnSO 4 (aq)  2H 2 O(l)
Odredi oksidans i reducens!

16 Pripreme za razredbene ispite

Primjer
Jodna tinktura je:
a) otopina joda u vodi (W(I2)=1%)
b) otopina joda u alkoholu (W(I2)=1%)

Primjer
Perklorna kiselina nastat üe otapanjem u vodi:
a) Cl2O7
b) Cl2

HALKOGENI ELEMENTI ns2np4, n = 2 - 6

O, S, Se, Te, Po (radioaktivan)
NEMETALI POLUMETALI

TALIŠTE, VRELIŠTE I GUSTOûA rastu s porastom atomskog broja.

KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI – smanjuje se s porastom atomskog broja.
GRAĈA MOLEKULE: O2, S8, najþešüe Se8, lanci Ten
OKSIDACIJSKI BROJ:
+2 -1
1
x O: +2 oksidi, -1 peroksidi,  superoksidi, +2 u OF2
2
x S, Se, Te: -2, +2, +4, +6
+1 -2 +2 -1 +4 -2 +6 -2
H2S, SCl2, SO2 , SO3
MEĈUSOBNA SLIýNOST MANJA nego kod halogenih elemenata (najsliþniji).
HIDRIDI – svi grade spojeve s vodikom: H2O, H2S, H2Se, H2Te. Voda ima najveüe vrelište zbog vodikovih veza.
Topljivi su u vodi jer su DIPOLI i tvore KISELINE. Kiselost raste porastom atomskog broja, H2Te – najjaþa.

KISIK – O – 2s22p4
Po rasprostranjenosti TREûI u svemiru iza H2 i He, DRUGI je u atmosferi a PRVI u Zemljinoj kori. VOLUMNI udio u
zraku je 21%.

FIZIKALNA SVOJSTVA KISIKA

Plin bez boje, okusa i mirisa, teži od zraka. Ne gori, podržava gorenje, sniženjem temperature može se UKAPLJITI pa
þak i prijeüi u þvrsto stanje, pri þemu postaje plaviþasto obojen. U þvrstom stanju tvori JEDNOSTAVNU KUBIýNU
REŠETKU kao P i Mn.
TOPLJIVOST – u vodi slabo topljiv (nepolaran). Topljivost kisika kao i veüine plinova egzoterman je proces –
topljivost bolja u hladnijoj vodi, a topljivost se POVEûAVA poveüanjem tlaka p. Topljivost plinova je proporcionalna
tlaku plina iznad otopine – Henryev zakon. Molekula O2, O O , paramagnetiþna (ima nesparene e  ).

DOBIVANJE KISIKA
I. Laboratorijsko dobivanje:
1. Iz spojeva bogatih kisikom:
'
2KMnO 4 (s) o K 2 MnO 4 (s)  MnO 2 (s)  O 2 (g)
kalijev manganat
' , MnO 2
2KClO3 (s) o 2KCl(s)  3O 2 (g )
'
2KNO3 (s) o 2KNO 2 (s)  O 2 (g )
'
2BaO 2 (s) o 2BaO(s)  O 2 (g)
MnO
2H 2 O 2 (aq) 2 o 2H 2 O(l)  O 2 (g)
'
2HgO(s) o 2Hg (l)  O 2 (g )
2. Elektroliza vode uz dodatak elektrolita koji ne sudjeluju u elektrolizi: KNO3, Na2SO4, H2SO4,
Na2CO3.
II. Industrijsko dobivanje kisika:
1. Elektroliza: H2O, vodenih otopina soli þiji je anion složen, lužina, kiselina þiji je anion složen.
2. Frakciona destilacija zraka Lindeovim postupkom.

17 Pripreme za razredbene ispite

KEMIJSKA SVOJSTVA KISIKA

Zbog velike reaktivnosti reagira s veüinom metala i nemetala, daje OKSIDE.

S(s)  O 2 (g ) o SO 2 (g)
4Fe(s)  3O 2 (g) o 2Fe 2 O3 (s)
S nemetalima kisik daje KISELE OKSIDE, a sa metalima BAZIýNE OKSIDE, PEROKSIDE I SUPEROKSIDE.
KISIK JE VRLO JAK OKSIDANS, na tome se temelji njegova uporaba.
F2 ! O 3 ! O 2 ! Cl 2 - poredak oksidacijskih svojstava.

OZON – O3 – troatomna molekula kisika. O2 i O3 su ALOTROPSKE MODIFIKACIJE KISIKA. REZONANTNE

STRUKTURE:
-
O O O
+ +
O O 117 ili o
O
-
O O O
rezonantni hibrid

O2 – nepolarna, O3 – dipol jer ima FORMALNI NABOJ.

O3 – postoje delokalizirani e  .
O3 je plavkasti plin, karakteristiþna, prodorna mirisa, u tekuüem stanju je tamnomodre boje. U tekuüem i þvrstom stanju
je EKSPLOZIVAN, JAýI JE OKSIDANS OD KISIKA, pa je štetan za ljudsko zdravlje. U vodi je slabo topljiv, poslije
FLUORA je najjaþi oksidans.

DOBIVANJE O3

Laboratorijska metoda:
O 2 (g) 
m
o 2O(g) , 'H ! 0
1. U ozonizatoru:
2O 2 (g)  2O(g) o 2O3 (g) , 'H  0
2. 2KMnO4 + H2SO4(konc) o K2SO4 + Mn2O7 + H2O
Mn2O7 o 2MnO2 + O3

VODIKOV PEROKSID – H2O2

Ima kiseli karakter i disocira u 2 stupnja. To je bezbojna tekuüina koja se s vodom miješa u svim omjerima.
+1 -1 +1 -2 0
MnO
2 H 2 O 2 (aq ) 2 o H 2 O( l)  O 2 ( g ), 'H  0  DISPROPORC IONIRANJE
Iz ove reakcije može se zakljuþiti da je H2O OKSIDANS I REDUCENS.
H 2 O 2 (aq)  2KI(aq)  H 2SO 4 (razrij.) o I 2 (s)  K 2SO 4 (aq)  2H 2 O(l)
oksidans reducens
5H 2 O 2 (aq)  2KMnO 4 (aq)  3H 2SO 4 (razrij.) o K 2SO 4 (aq)  2MnSO 4 (aq)  8H 2 O(l)  5O 2 (g)
reducens oksidans

H2O2 je jak staniþni otrov. Razgrašuje ga enzim KATALIZA kojeg ima u jetri.

Uporaba: za izbjeljivanje i u medicini za dezinfekciju, a može se koristiti i kao raketno gorivo.

Zadatak
Koji od spojeva su peroksidi: BaO, BaO2, H2O2, Na2O2, Na2O, RbO2, CsO2?

Zadatak
Cinkov oksid je amfoteran. Napiši jednadžbe koje pokazuju to svojstvo.
ZnO  2H  o Zn 2   H 2 O
ZnO  2OH   H 2 O o >Zn (OH) 4 @2 

Zadatak
Koji su produkti elektrolize: H2SO4 (razrij.), Na2CO3(aq), HCl(aq), KOH(aq)?

18 Pripreme za razredbene ispite

SUMPOR – S – 3s23p4
Sumpor je krutina, svjetložute boje. Netopljiv u H2O i C2H5OH a topljiv u nepolarnim otapalima CCl4 i CS2, C6H5 –
CH3 – toluen.
STRUKTURA – prstenasta, S atomi povezani jednostrukom kovalentnom vezom. Ima oko 30 alotropskih modifikacija,
na sobnoj temperaturi su stabilne ROMPSKA I MONOKLINSKA.
ROMPSKI S MONOKLINSKI S uz temperaturu 95,5oC
Ako se S zagrije do tv i naglo ohladi nastaje manje postojana plastiþna modifikacija ili AMORFNI S (bez oblika).
UPORABA – medicina, proizvodnja H2SO4, proizvodnja žigica, vulkanizacija gume, proizvodnja CS2, organske boje.

SPOJEVI SUMPORA

S je kemijski reaktivan element, ali manje od kisika. Na povišenoj temp. reagira izravno s mnogim metalima pri þemu
nastaju SULFIDI, u kojima je oksidacijski broj sumpora –2. Sumpor može imati oksidacijski broj –2, +2 (u SF2, dipol
sliþan H2O), +4, +6 jer S ima d-orbitale.

Struktura H2S:
2G 
+1 -2 S
H 2S G G
H H

H2S – plin, vrlo otrovan, neugodna mirisa (trula jaja), bezbojan. Dobiva se u Kippovom aparatu. Topljiv u H2O:
H 2S(g)  H 2 O(l) o H 2S(aq) - slaba sumporovodiþna kiselina. Daje dvije vrste soli: sulfide i hidrogensulfide
( Na 2S, NaHS ).
H2S je REAGENS u ANALITIýKOJ KEMIJI jer s ionima teških metala daje karakteristiþno obojene NETOPLJIVE
SULFIDE, TALOGE.
Hg 2  (aq)  S2  (aq) o HgS(s), crni talog
Cd 2  (aq)  S2  (aq) o CdS(s), žuti talog
2Sb 3  (aq)  3S2  (aq) o Sb 2S3 (s), narandžasti talog
Zn 2  (aq)  S2  (aq) o ZnS(s), bijeli talog
2Ag  (aq)  S2  (aq) o Ag 2S(s), crni talog
Pb 2  (aq)  S2  (aq) o PbS(s), crni talog

MINERALI SUMPORA:
x PIRIT FeS2
x SFALERIT ZnS
x HALKOPIRIT CuFeS2
x GALENIT PbS
x CINABARIT HgS
x SADRA CaSO4·2H2O

OKSIDI SUMPORA – KISELI – SO2 i SO3

SO2 – plin pri sobnoj temp., bezbojan, oštra i neugodna mirisa.
Struktura:
O O O
REZONANTNI
+ S S ili S HIBRID

O O O
-

SO2 je dipol, topljiv u vodi: SO 2  H 2 O o H 2SO 3 (aq) .

SO2 je uzroþnik kiselih kiša.

SO3 – lako hlapljiva tekuüina koja ne temp. nižoj od 16.8OC prelazi u duge, ledu sliþne kristale. Može nastati
oksidacijom SO2:
SO 2 (g)  O 2 (g ) o SO 3 (g ), 'H  0, t v (SO 3 ) 44.8o C

19 Pripreme za razredbene ispite

Struktura:
- -
O O O
++
++

++
S S S
O O O O O O-
- - -
SO3 je nepolaran i slabo topiv u vodi.
SO 3 (g )  H 2 O(l) o H 2SO 4 (aq)
SO3 uzrokuje kisele kiše. -
O
SUMPORNA KISELINA – H2SO4 - ++
O S O
H2SO4 je najvažniji spoj sumpora a i najvažnija kiselina. H O H
H2SO4 – uljasta tekuüina, bezbojna, gusta, vrlo higroskopna.
H2SO4 – konc. Slabo ionizira, dodatkom H2O ionizacija se poveüava.
RAZRJEĈIVANJE H2SO4: KUV a ne VUK, 'H  0 .

PROIZVODNJA H2SO4
Proizvodi se U TRI FAZE – KONTAKTNI POSTUPAK
1. dobivanje SO2: S(s)  O 2 (g) o SO 2 (g)
4FeS2 (s)  11O 2 (g) o 2Fe 2 O 3 (s)  8SO 2 (g)
2. Katalitiþka oksidacija SO2 u SO3:
V O ili Pt
2SO 2 (g)  O 2 (g)  
2 5
o 2SO 3 (g ), 'H  0
3. Apsorpcija SO3 u H2SO4(konc):
SO 3 (g )  H 2SO 4 (konc) o H 2S2 O 7 (l) - PIROSULFATNA ili OLEUM (DIMEûA kiselina)
Da bi se dobila 98% H2SO4 pirosulfatna kiselina se razrjeÿuje:
H 2S2 O 7  H 2 O o 2H 2SO 4

SVOJSTVA H2SO4:
1. RAZRIJEĈENA SUMPORNA KISELINA
H2SO4(raz) djeluje kao kiselina.
Razrijeÿena H2SO4 reagira samo sa metalim þiji je EO negativniji od vodika – ISTISKIVANJE VODIKA.
Fe(s)  H 2SO 4 (razr) o FeSO 4 (aq)  H 2 (g)
2. KONCENTRIRANA SUMPORNA KISELINA
x oksidacijsko svojstvo:
Vruüa H2SO4(konc) je OKSIDANS i reagira s metalima pozitivnog EO osim Pt i Au
Al  H 2SO 4 (konc)

+6 +4
Cu (s)  2H 2SO 4 (konc) o CuSO 4 (aq)  SO 2 (g )  2H 2 O
Ag(s)  H 2SO 4 (konc)
Zn(s)  H 2SO 4 (konc)
x dehidratacijsko djelovanje:
C12 H 22 O11 (s) H2SO
4 (
konc )
o12C  11H 2 O, H 2SO 4 oduzima H 2 O iz secera a secer karbrbonizira (pougljeni)
x higroskopnost:
H 2SO 4 konc. veže vodu na sebe pa se koristi kao sredstvo za sušenje u eksikatorima.

DOKAZIVANJE SULFATNIH IONA:

Ba 2 (aq)  SO 24 (aq) o BaSO 4 (s) bijeli teško topljivi TALOG
REAGENS BaCl2 : BaCl 2 (aq)  Na 2SO 4 (aq) o BaSO 4 (s)  2 NaCl(aq)
H 2SO 4 (aq)  BaCl 2 (aq) o BaSO 4 (s)  2HCl(aq)

20 Pripreme za razredbene ispite

UPORABA H2SO4
Za dobivanje umjetnih gnojiva, boja, pigmenta, sapuna, deterdženata, lijekova, plastiþnih masa, metalurgija, eksplozivi,
boje za tekstil, insekticidi, elektrolit u Pb-akumulatoru.

Zadatak
H2SO4(konc) ostala je otvorena na zraku. Nakon izvjesnog vremena (odaberi toþan odgovor):
a) volumen kiseline se smanjio
b) volumen kiseline se poveüao
c) volumen kiseline ostaje isti
d) ništa nije toþno

Ÿ H 2 SO 5 peroksomonosumporna kiselina
H 2 S 2 O 8 peroksodisumporna kiselina

Zadatak
Napiši hidride halkogenih elemenata. Koji hidrid ima najviše vrelište, zašto?

Zadatak
Prikaži disocijaciju vodikovog peroksida. Daj naziv kiselinskim ostacima.

Zadatak
Odredi oksidacijski broj S u sljedeüim molekulama: SCl2, S8, SO3, H2S. SO2. Koji od spojeva može biti samo oksidans
ili samo reducens, a koji oboje?

Zadatak
U kojoj reakciji H2SO4 djeluje kao oksidans a u kojoj kao dehidratacijsko sredstvo?
a) H 2SO 4  CaCO 3 o CaSO 4  CO 2  H 2 O
H 2SO 4
b) C 6 H12 O 6  
o 6C  6H 2 O
c) 2H 2SO 4  Cu o CuSO 4  SO 2  2H 2 O

DUŠIKOVA SKUPINA ELEMENATA – ns2np3, n = 2 - 6

N, P – nemetali
As, Sb – polumetali
Bi – metal, krt, relativno slaba vodljivost ukazuje na njegovu djelomiþnu kovalentnu prirodu

NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUŠIKOVE SKUPINE

Pri sobnoj temperaturi jedino je N2 plin, :N N: Ostali elementi grade višeatomne molekule i imaju više
ALOTROPSKIH MODIFIKACIJA. Fosfor i nemetalne modifikacije As i Sb tvore þetveroatomne molekule tetraedarske
strukture: bijeli fosfor P4, žuti arsen As4. antimon Sb4.
TALIŠTE – najniže N2, najviše Sb, As – sublimira
VRELIŠTE – najniže N2, najviše Sb, As – sublimira (638OC)
GUSTOûA – najmanja N2, najviša Bi
KOEFICIJENT EL. – najviši dušik (3.0), Sb i Bi isto 2.0
1
OKSIDACJSKI BROJ: n –3, +1, +2, +3, +4, +5,  u HN3 (AZIDNA KISELINA)
3
OSTALI ELEMENTI: -3, +3, +5
IMAJU 3 NESPARENA e  u p-orbitalama TE MOGU PRIMITI 3e  nastaju N 3 i P 3 ili otpustiti 3e  i nastaju Sb 3 i
B3 .
ZA ELEMENTE 15 grupe PSE karakteristiþna je KOVALENTNA VEZA.

HIDRIDI:
x NH3 – amonijak
x PH3 – fosfin
x AsH3 – arsin
x SbH3 – stibin
x BiH3 – bizmutin

21 Pripreme za razredbene ispite

Na sobnoj temperaturi svi su PLINOVI. Otrovni su svi osim NH3.
Oblik molekule – KRNJA piramida.
Najviše vrelište ima NH3 – vodikove veze.

OKSIDI:
Stvaraju okside: KISELE – N, P, As, Sb i BAZIýNE – bizmut Bi2O3

SPOJEVI S HALOGENIM ELEMENTIMA:

x NBr3
x PCl3
x PCl5
x AsF5
x SbCl5

DUŠIK – N – 2s22p3
BIOGENI ELEMENT.
ELEMENTARAN – u zraku ga ima njaviše, M 78% volumni udio, w ( N 2 ) 75.51% maseni udio
MINERAL – NaNO3 – þilska salitra

FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUŠIKA

N2 je plin, bez boje, mirisa, NE gori, NE podržava gorenje ni disanje. Slabo topljiv u vodi, ne reagira s vodom,
nepolarna molekula, daje molekulske kristale.

KEMIJSKA REAKTIVNOST – Elementaran N2 je izrazito KEMIJSKI NEAKTIVAN zbog velike stabilnosti N2

molekule.

DOBIVANJE N2
1. LABORATORIJSKO DOBIVANJE N2
­° NaNO 2 (zas)  NH 4Cl(zas) o NH 4 NO 2 (s)  NaCl(s)
Iz amonijeva NITRITA: ® ǻ
°̄ NH 4 NO 2 (s) o N 2 (g )  2 H 2 O
2. INDUSTRIJSKO DOBIVANJE N2
FRAKCIONOM DESTILACIJOM ZRAKA KAO I O2

AMONIJAK – NH3
Uz H2SO4 najvažniji produkt kemijske industrije. Dobiva se po HABER-BOSCHOVOM POSTUPKU –
KATALITIýKA sinteza iz SINTEZNIH PLINOVA H2 i N2, 3:1
Industrijski:

3H 2 (g )  N 2 (g ) o 2 NH ( g ), 'H  0, K
>NH 3 @2 , ZDM
3 p
m
>N 2 @>H 2 @3
Uvjeti: t = 550OC, p = 150-400 bar, katalizator Fe + Al2O3 (Al2O3 je PROMOTOR – pomaže katalitiþki proces)

NH3 se vrlo lako ukapljuje jer je dipol, t = – 330C. Zbog toga se u procesu sinteze vrlo lako odvaja od plinova H2 i N2.

Laboratorijsko dobivanje NH3

Iz NH4Cl :
2 NH 4 Cl(s)  CaO(s) ili Ca OH 2 o 2 NH 3 (g )  CaCl 2 (s)  H 2 O(g)
JAýA BAZA ISTISKUJE SLABIJU IZ NJEZINE SOLI.
Ili: NH 4 Cl(s)  NaOH(s) o NH 3  NaCl  H 2 O

NH3 je bezbojan plin, oštra mirisa, eksplozivan, izrazito dobro topljiv u H2O jer je dipol:
NH 3  H 2 O o NH 4 OH, SLICNO OTAPA SLICNO

22 Pripreme za razredbene ispite

AMONIJEVE SOLI
Uglavnom kao mineralno gnojivo.
'
NH 3 (g)+HCl(aq) l NH 4 Cl(s), sublimacija: NH 4 Cl(s)  o NH 3 (g) + HCl(g) - nastaje novi spoj
NH 3 (g) + HNO3 (aq) o NH 4 NO3 (s)
2NH 3 (g) + H 2SO 4 (aq) o  NH 4 2 SO 4 (s)
NH3 je REDUKCIJSKO SREDSTVO. Na visokoj temperaturi može REDUCIRATI neke metalne okside do elemenata:
+2 -2 -3 +1 0 0 +1 -2
3CuO(s)  2 NH 3 (g) o 3Cu (s)  N 2 (g)  3H 2O(l)

DUŠIýNA KISELINA – HNO3

Uz NH3 najvažniji spoj dušika. Jaka je kiselina, jaki oksidans, zbog þega pasivizira neke metale, jer stvara zaštitni sloj
oksida.
Fe + HNO3 (konc) nema reakcije
Fe + HNO3 (raz) nema reakcije
3Cu(s) + 8HNO3 (raz.) o 3Cu  NO3 2 + 2NO(g) + 4H 2 O(l)
Cu(s) + 4HNO3 (raz.) o Cu  NO3 2 + 2NO 2 (g) + 2H 2 O(l)
Al + HNO3 (konc) nema reakcije
Al + HNO3 (raz.) nema reakcije
Ag + HNO3 (konc.) o AgNO3 + NO 2 + H 2 O - riješi redoks
Ag + HNO3 (raz.) o AgNO3 + NO + H 2 O - riješi redoks
Zn + HNO3 (konc.) nema reakcije
Zn+HNO3 (raz.) nema reakcije

HNO3 reagira sa SVIM metalima osim Au, Pt, Ir, Rh.

Au se otapa u zlatotopci (ili carska vodica):
Au  4HCl  HNO 3 o HAuCl 4  NO  2H 2 O
HNO3(konc.) osim metala oksidira i NEMETALE npr. S i P:
S(s)  6HNO3 (konc.) o H 2SO 4 (aq)  6 NO 2 (g )  2H 2 O(l)
P4 (s)  20HNO3 (konc.) o 4H 3 PO 4 (aq)  20 NO 2 (g )  4H 2 O(l)
SOLI HNO3 su NITRATI, takoÿer djeluju kao OKSIDANSI.
6KI  8HNO3 (raz.) o 6HNO 3  3I 2  N 2  K 2S
reducens oksidans
2KNO3  S  3C o 3CO 2  N 2  K 2S
CRNI BARUT
'
2KNO3 o 2KNO 2  O 2
KNO3 je OKSIDANS, odnosno izvor O2:
'
4KNO 2 o 2K 2 O  2 N 2  O 2
DOBIVANJE HNO3
Ostwaldov postupak. Proces se odvija u 3 faze:
0
kat. Pt-Ra mrežica, 900 C
1. oksidacija NH3: 4NH3 + 5O 2  o 4NO + 6H 2 O, ǻH<0
2. oksidacija NO u NO2: 2 NO  O 2 o 2 NO 2 (g), 'H  0
3. reakcija NO2 s H2O: 3NO 2  H 2 O o 2HNO 3  NO (reciklira se), 'H  0
ýista HNO3 (w = 100%) – bezbojna tekuüina, tv = 830C, neugodna mirisa. Na zraku se pri sobnoj temperaturi pod
utjecajem RASPADA.
4HNO3 o 4 NO 2 (g)  2H 2 O  O 2 (g ) , zbog nastalog NO2 oboji se žutosmeÿe i zove se DIMEûA DUŠIýNA
KISELINA.

23 Pripreme za razredbene ispite

NITRIFICIRANJE – Specifiþne vrste bakterija oksidiraju amonijeve soli u nitrite, tja se proces zove NITRIFIKACIJA.
Prelaženje NO 2 i NO 3 redukcijom u N2 koji se ponovno vraüa u zrak zove se DENITRIFIKACIJA, zbiva se u tlu.

UPORABA HNO3
Dobivanje nitrata, nitriranje organskih spojeva npr. TNT i nitroglicerin, u industriji boja, mineralnih gnojiva i
farmaceutskoj industriji.

OSTALI VAŽNI SPOJEVI DUŠIKA

OKSIDI DUŠIKA - NxOy
x N2O – rabi se kao anestetik, u malim koliþinama izaziva smijeh
x NO
x N2O3
x NO2
x N2O4
x N2O5 – anhidrid dušiþne kiseline: N 2 O 5  H 2 O o 2HNO 3
Svi oksidi dušika su OTROVNI. Najmanje otrovan je N2O

AZIDNA KISELINA
1

:

-1
HN3 , azidni ion N  : N N N:
3

3
(Dušikovodiþna kiselina)

FOSFOR – P – 3s23p3
P je jedini element 15 skupine PSE kojeg u prirodi NEMA elementarnog, nalazi se u stijenama u sastavu mnogih
minerala.

MINERALI:
x FOSFORIT Ca 3 PO 4 2
x KLORAPATIT Ca 5 ClPO 4 3
x FLUORAPATIT Ca 5 PPO 4 3
x HIDROKSIAPATIT Ca 5 OHPO 4 3

DOBIVANJE FOSFORA
P se dobiva iz fosforita redukcijom sa koksom uz SiO2 na 1300-1450OC.
2Ca 3 PO 4 2  6SiO 2  10C o
'
6CaSiO 3  10CO  P4 (g)

NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA FOSFORA

Pri sobnoj temperaturi je KRUTA TVAR. Pojavljuje se u TRI ALOTROPSKE MODIFIKACIJE: BIJELI, CRVENI I
CRNI FOSFOR.
BIJELI FOSFOR – P4- oblik pravilnog tetraedra. Ne otapa se u vodi i þuva e u destiliranoj vodi zbog velike reaktivnosti.
Svjetluca u mraku jer postupno oksidira. To je FOSFORESCENCIJA. P je jak OTROV, latentna doza je 0.05 g.
Fosforescencija se koristi za dokazivanje tragova fosfora.
CRVENI FOSFOR - P4 n - polimerna, lanþana molekula, sastavljena od P4. To je prah svjetlocrvene ili tamnoljubiþaste
boje. Manje reaktivan od bijelog fosfora, nije otrovan, ne otapa se u CS2, ne fosforescira. Dobiva se zagrijavanjem
bijelog fosfora na 260OC. Rabi se za proizvodnju žigica.
CRNI FOSFOR – nastaje zagrijavanjem bijelog fosfora bez prisustva zraka ali pri visokoj temperaturi. Složenija je
POLIMERNA MOLEKULA od crvenog (UMREŽENI POLIMER). Postojan samo pri visokom tlaku. Nije otrovan.

GORENJE BIJELOG FOSFORA:

P4 (s)  5O 2 (g ) o P4 O10 (s) - pazi na agregatno stanje!!!
P4 O10 ¸je kao snijeg bijela pahuljasta tvar, vrlo higroskopna, zato stvara gustu maglu. Zbog higroskopnosti koristi se za
sušenje plinova. Reakcija P4O10 s H2O:
:

:O H
P4 O10 (s)  6H 2 O(l) o 4H 3 PO 4 (aq)
: :

- :O +P O
:
H O H:
:

24 Pripreme za razredbene ispite

H3PO4 je srednje jaka kiselina, nije otrovna, bez boje, okusa i mirisa, kristalna tvar, miješa se s H2O u svim omjerima.

SOLI:
x H 2 PO 4 dihidrogenfosfatni ion, Ca H 2 PO 4 2 - topljiv u vodi
x HPO 24 hidrogenfosfatni ion, CaHPO 4 - topljiv u vodi
x PO 34 fosfatni ion, Ca (PO 4 ) 2 - NETOPLJIV u vodi
Upotreba – za obradu metalnih površina (korozija), za zakiseljavanje bezalkoholnih piüa npr. Coca-Cole i neke piva.

FOSFORNA MINERALNA GNOJIVA

Fosfor, dušik i kalij spadaju u biogene elemente, potrebne za razvoj biljke.
Ca 3 (PO 4 ) 2  2H 2SO 4  4H 2 O o Ca (H 2 PO 4 ) 2  2CaSO 4 ˜ 2H 2 O
SUPERFOSFAT
Ca 3 (PO 4 ) 2  4H 3 PO 4 o 3Ca (H 2 PO 4 ) 2  TROSTRUKI SUPERFOSFAT ili TRIPLEKS
TRIPLEKS je kvalitetnije gnojivo od superfosfata jer ne sadrži netopljivi gips CaSO 4 ˜ 2H 2 O .

BIOGENI ELEMENTI: Na, K, Ca, Mg, Fe, Co, Zn, Mo, Cu, Mn, Si, F, Mo, N, O, S, P.

MINERALNO GNOJIVO NPK iskazuje maseni omjer N:P2O5:K2O. Taj se omjer zove FORMULACIJA GNOJIVA.

Zakon minimuma ili Liebigovo pravilo glasi: «Razvoj biljaka ovisi o elementu kojeg u tlu ima najmanje.»

UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA – ns2np2, n=2-6

C – nemetal, ima ga u prirodi elementarnog
Si, Ge – polumetal (poluvodiþ), nema ih elementarnih u prirodi
Sn, Pb – metali, ima ih u prirodi elementarnih
Najveüi oksidacijski broj +4 a najmanji –4.

FIZIKALNA SVOJSTVA ELEMENATA UGLJIKOVE SKUPINE

TALIŠTE – grafit sublimira >3600OC, najmanje talište Sn, dijamant 3550OC

VRELIŠTE – grafit 3642OC, najmanje vrelište ima Pb
GUSTOûA – grafit 2.26 gcm-3, najmanja gustoüa kod Si 2.33 gcm-3, najveüa gustoüa 11.35 gcm-3
KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI – najelektronegativniji C 2.5, najelektropozitivniji Ge 1.8
vodljiva vrpca (prazna)
'E - energetska barijera
valentna vrpca (popunjena)
(i z o l a t o r)

UGLJIK – C – 2s22p2
ALOTROPSKE MODIFIKACIJE dijamant, grafit, fuleren te amorfni ugljik (nije alotropska modifikacija). Dijamant
je metastabilna modifikacija koja spontano i vrlo polagano prelazi u stabilnu modifikaciju grafit. Dakle grafit je
stabilniji od dijamanta ali je veüa ENTROPIJA (nered) u grafitu jer ima delokalizirane elektrone.
DIJAMANT – tetraedar, nema slobodnih e  , izolator, najtvrÿi prirodni mineral, najveüa toplinska vodljivost, visoko
talište i vrelište, netopljiv u svim otapalima, U 3.51gcm 3 . Kristalizira u plošnocentrirnoj elementarnoj üeliji (ima 8
atoma ugljika)
GRAFIT – slojevita struktura meÿusobno sastavljenih pravilnih šesterokuta, slojeve povezuju slabe Van der Waalsove
sile, sivo srebrne pa do crne boje, mekan, dobar vodiþ topline i struje, pri visokim temperaturama i atmosferskom tlaku
sublimira, topljiv u metalima, U 2.26 gcm 3
FULEREN – C60, sastoji se od 12 peterokuta i 20 šesterokuta. Sliþniji je dijamantu (izolator, izrazito tvrd). Ako mu se
doda malo K, Rb ili Cs postaje supravodljiv (vodiþ bez otpora).

25 Pripreme za razredbene ispite

SPOJEVI UGLJIKA
CO – ugljikov monoksid:
G G
CO :C { O :
nastaje nepotpunom oksidacijom (gorenje):
2C  O 2 o 2CO, 'H  0
CO je vrlo otrovan plin, bez boje i mirisa, lakši od zraka, slabo topljiv u vodi, neutralni oksid (ne reagira s H2O), gori
2CO  O 2 o 2CO 2 . KORISTI SE KAO REDUCENS u metalurgiji za dobivanje metala iz oksidnih ruda:
2CO o CO 2  C  visoka peü . Dobiva se u smjesi s drugim plinovima kao generatorski i vodeni plin:
2C  4 N 2  O 2 o 2CO  4 N 2
z r a k generatorski plin
o vodeni i generatorski plin su gorivo!!!
C  H 2 O o CO  H 2
vodeni plin
CO gori: 2CO  O 2 o 2CO 2

CO2 – ugljikov dioksid

:

: O C O:
CO2 - linearna, nepolarna molekula, inducirani dipol

CO2 – DOBIVANJE
1. SODA + HCl: Na 2 CO 3  2HCl o 2 NaCl  H 2 O  CO 2
2. U Kippovom aparatu: CaCO 3  2HCl o CaCl 2  H 2 O  CO 2
0
­CaCO3 | 1000 C
o CaO + CO 2
°° 0
| 1800 C
3. Termiþka disocijacija karbonata: ® Na 2 CO3  o Na 2 O + CO 2
° | 4690 C
°̄MgCO3  o MgO + CO 2
DOKAZIVANJE CO2:

Ca OH 2 (aq)  CO 2 (g) o CaCO 3 (s)  H 2 O(l)

Ca OH 2 (aq) je vapnena voda (0.03%) i zamuti se od CaCO 3

SVOJSTVO CO2

CO2 je plin bez boje i mirisa, NE GORI, NE podržava gorenje. Teži je od zraka, ubraja se u zagušljivce. Koristi se za
O
57.6 C
gašenje požara. CO2(s) je SUHI LED CO 2 (g ) m o CO 2 (s) . Koristi se za þuvanje namirnica. CO2 je dobro
topljiv, ali kemijski slabo reagira, otopina je kisela:
CO 2  H 2 O o H 2 CO 3  slaba kiselina
CO 2  H 2 O o H 3O   HCO 3 K1 3 ˜1 ˜10 7 moldm 3
HCO 3  H 2 O  H 3O   CO 32 K 2 4 ˜ 6 ˜10 11 moldm 3
H2CO3 daje dvije vrste SOLI: hidrogenkarbonate KHCO3 i karbonate K2CO3. Otopine soli su slabo baziþne.
'
Termiþka disocijacija: 2 NaHCO3 o Na 2 CO 3  H 2 O  CO 2
Nasuprot hidrogenkarbonatima svi su karbonati osim alkalijskih SLABO TOPLJIVI U VODI.
K2CO3 se zove POTAŠA.

KARBIDI

Spojevi ugljika s metalima i polumetalima koji imaju MANJU elektronegativnost, tako da C uvijek ima negativan
Ca 2 >:C { C: @
2
oksidacijski broj. Najvažniji su: CaC2

Dobivanje CaC2:
O
20003000 C
CaO  3C   o CaC 2  CO
CaC2 je ionski spoj, zbog neþistoüe sive boje.
CaC 2  2H 2 O o Ca (OH) 2  C 2 H 2 (etin )

26 Pripreme za razredbene ispite

SILICIJEV KARBID – SiC – KARBORUND
SiC je kovalentni karbid. Zbog neþistoüa obojen zeleno, žuto, plavo ili crveno.

Dobivanje SiC:
O
 2000 C
SiO 2  3C 1900
  o SiC  2CO
SiO 2  kremeni pijesak
SiC ima izvanredna kemijska i fizikalna svojstva, mehaniþka, toplinska i elektriþna. Ima veliku tvrdoüu, gotovo kao
dijamant. Koristi se za brušenje, poliranje i þišüenje površina þvrstih metala, vatrostalni je materijal.

SILICIJ – Si
U prirodi se NE NALAZI U ELEMENTARNOM stanju veü u obliku SiO2 i mnogobrojnih silikata.
RASPROSTRANJENOST – u zemljinoj kori odmah iza kisika (25.7%)
ýisti silicij ima dijamantnu strukturu.
Dobivanje Si:
SiO 2  2C o Si  2CO
Silicij ne reagira s kiselinama a sa lužinama tvori SILIKATE oslobaÿajuüi H2:
Si  NaOH  H 2 O o Na 2SiO 3  2H 2
SiO2 se u prirodi javlja u 20-ak razliþitih kristalnih i amorfnih modifikacija. Najpoznatiji je KREMEN ili KVARC.
O O O
KREMEN 870  C
o TRIDIMIT 1470 C
 o KRISTOBALIT 1710  C
o TALJEVINASiO 2
Gorenavedeni procesi od kremena do taljevine su takoÿer reverzibilni.
OPAL – amorfna modifikacija SiO2 koja sadrži 3-21% vode.
DIJATOMEJSKA ZEMLJA – tvar nastala od amorfnog SiO2 iz ljuštura dijatomeja (alge kremenjašice).
KREMEN – tvrd, krt, vrlo visokog tališta. Otporan na djelovanje svih kiselina osim HF:
4HF  SiO 2 o SiF4  2H 2 O pa se stoga HF þuva u plastiþnim bocama.

SILIKATI
Soli silicijskih kiselina. Izgraÿuju gotovo 90% Zemljine kore.
SiO 2  2 NaOH o Na 2SiO 3 (l)  H 2 O
natrijev silikat
2SiO 2  2 NaOH o Na 2Si 2 O 5 (l)  H 2 O
natrijev silikat
Nastali slikati topljivi su u H2O za razliku od ostalih koji nisu topljivi u vodi, a njihovu vodenu otopinu nazivamo
VODENO STAKLO.
Reakcijom otopine vodenog stakla i HCl nastaje ortosilicijska kiselina:
Na 2 SiO 3  2HCl  H 2 O o H 4 SiO 4  2 NaCl
H 4 SiO 4  ortosilicijska kiselina

HIDRIDI 14 grupe PSE:

x metan CH4
x silan SiH4
x german GeH4
x stanan SnH4
x plumban PbH4
Ovo su tetraedarske molekule, tetraedarske strukture. Najveüe vrelište ima PbH4. Ugljik s nemetalima uvijek stvara
kovalentnu vezu.

Si – poluvodiþki element (kao i germanij Ge – otrovan)

Poluvodiþi n-tipa – Si doniran s elementima 15 grupe PSE.
Poluvodiþi p-tipa – Si doniran s elementima 13 grupe PSE.

Zadatak
Dovrši jednadžbe:
1. CaCO 3 (s)  2CH 3COOH(aq) o (CH 3COO) 2 Ca (aq)  H 2 O(l)  CO 2 (g )  jaca kiselina istiskuje slabiju!
2. (CH 3COO) 2 Ca  H 2 CO 3 reakcija ne tece jer slabija kiselina ne može istisnuti jacu!
3. CaSO 4  H 2 CO 3 reakcija ne tece jer slabija kiselina ne može istisnuti jacu
4. CaCO 3 (s)  H 2SO 4 (aq) o CaSO 4 (s)  H 2 O  CO 2  jaca kiselina istiskuje slabiju

27 Pripreme za razredbene ispite

Djelovanje kiselina na pojedine metale:
Cu Fe Mg Al Ag Zn
HCl ne reagira H2 H2 H2 ne reagira H2
HNO3 (konc) NO2 / ne reagira NO2 /
HNO3 (aq) NO / ne reagira NO /
H2SO4 (konc) SO2 / / ne reagira / /
H2SO4 (raz) H2O H2 H2 H2 / H2
NaOH / H 2  >Al(OH) 4 @
H2O / / H2 / / /

Primjer
Topljivost magnezij-hidroksida u vodi iznosi 0,009 g/L. Koliki je produkt topljivosti magnezij-hidroksida u vodi.
Rješenje: Ravnotežu izmeÿu krutog magnezij-hidroksida i otopine možemo prikazati jednadžbom:
MgOH 2 (s) o Mg 2 (aq)  2OH  (aq)
Molarna masa magnezij-hidroksida je 58,3 g/mol. Koncentracija zasiüene otopine magnezij-hidroksida jest:
c=0,009 g L-1/5,83 g mol-1=1,54·10-4 mol L-1
Koncentracija OH- iona u otopini je dva puta veüa od koncentracije Mg2+ iona, pa se za produkt topljivosti magnezij-
hidroskida dobiva:
>
Kpt= >Mg @2 OH  @ 1,54 ˜10
2 4

mol L1 3,08 ˜10 4 mol L1 2
1,46 ˜10 11 mol3 L3

RAZMISLI I ODGOVORI:

1. Pozitivni pol galvanskog þlanka je:

a) Anoda
b) katoda

2. Toþno napisana shema galvanskog þlanka je:

a)  Pb / Pb 2 // Ag  / Ag 
b)  Pb / Pb 2 // Ag / Ag  
c)  Pb / Pb 2 // Ag  / Ag 

3. Spontani procesi su:

a) I 2  2Cl  o 2I   Cl 2
b) F2  2KCL o 2KF  Cl 2
c) NH 4 Cl  NaOH o NaCl  NH 3  H 2 O
d) FeSO 4  Cu o CuSO 4  Fe

4. S vodom neüe reagirati:

a) C2H2
b) CO
c) CO2
d) O2
e) N2O5
f) Cl2O7
g) N2O

5. Amfoterni karakter nema:

a) KH
b) SO3
c) Al2O3
d) ZnO
e) H2O

6. Termiþkom disocijacijom NaHCO3 nastaje:

a) Na2O
b) Na 2 CO 3  H 2 O  CO 2
c) Na+H2O+CO2

28 Pripreme za razredbene ispite

 7. Metalni hidridi su:
a) oksidansi
b) reducensi

8. Paramagnetiþnost je posljedica:
a) jednog ili dva nesparena e–
b) sparenih e–

9. Svi halogeni elementi mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim:
a) Br2
b) Cl2
c) I2
d) F2

10. Gorenjem magnezija na zraku mogu nastati:

a) MgO i Mg3N2
b) MgO i C
c) MgO, Mg3N2 i C (þaÿa)

11. Termiþkom disocijacijom karbonata nastaju:

a) oksid metala + C + kisik
b) metal + ugljik + kisik
c) oksid metala + ugljiþni dioksid
d) ništa nije toþno

12. Svi hidridi alkalijskih metala imaju:

a) ionsku vezu
b) kovalentnu vezu
c) ionsku svi osim litija

13. Svi zemnoalkalijski metali dobivaju se elektrolizom taline osim:

a) Mg
b) Be
c) Ba
d) Ca

14. Entalpija otapanja soli ovisi o entalpiji:

a) kristalne rešetke
b) hidratacije
c) kristalne rešetke i hidratacije

15. Topljivija sol je:

a) NaHCO3
b) Na2CO3

16. Legure su:

a) spojevi dva ili više metala
b) smjese dva ili više metala þija se svojstva bitno razlikuju od svojstava þistih tvari

17. U vodi nije topljiva sol:

a) CH3COONH4
b) Na2S
c) ZnSO4
d) MnS

18. Koji se oksid može dalje oksidirati:

a) CO2
b) CO
c) H2O
d) NO

29 Pripreme za razredbene ispite

19. Dobar reducens nije:
a) CO2
b) CO
c) NH3
d) H2

20. Napon galvanskog þlanka Zn/Zn2+ i Ni/Ni2+ je:

a) –1.01 V
b) –0.76 V
c) 1.01 V
d) –0.26 V
e) 0.51 V

21. Pri radu Leklanceovog þlanka grafitni štapiü se:

a) troši
b) ne troši

22. Proces stvaranja PbSO4 u olovnom akumulatoru zove se ____________________________.

23. Nakon rezanja natrija nožiü se pere:

a) vodom
b) etanolom jer nastaje natrijev etoksid koji nije opasan (CH3CH2ONa)

24. Superoksidni ion je:

a) O 22
b) O2–
c) O 2

25. Redoks reakcija nije:

a) Zn  HCl o ZnCl 2  H 2
b) BaCl 2  Na 2SO 4 o BaSO 4 (s)  2 NaCl
c) MnO 2  4HCl o MnCl 2  Cl 2  2H 2 O

26. Olovni šeüer je:

a) olovni acetat
b) olovni karbonat

27. Formula minija je:

a) Pb3O4
b) Pb(N3)2

28. Talište þistog srebra (otapalo) je 961OC. Kk(Ag)=34,5 K kg/mol. Odredi talište legure bakra (otopljena tvar) i
>
srebra ako je maseni udio bakra u leguri 0,2. t t 825.28o C, T 1098 K @
29. Za neutralizaciju kiseline najefikasniji je:
a) Na2CO3
b) CH3OH
c) NH4Cl

30. U reverzibilnoj reakciji CN   H 2 O o

m
HCN  OH  . Bronstedova baza je:
a) CN  , H 2 O
b) H 2 O, OH 
c) CN  , OH 
d) H 2 O, HCN

31. Konjugirana baza za HSO 4 anion je:

a) SO 24
b) H2SO4
c) H 3O 

30 Pripreme za razredbene ispite

32. Pri s.u. 1015 molekula nekog plina zauzima volumen:
a) 3,78x10-20 dm3
b) 0,00373 m3
c) 22,4 m3
d) 1 m3

33. Zaokruži ispravnu tvrdnju. Brzina kemijske reakcije:

a) ne ovisi o kinetiþkoj energiji þestica koje reagiraju
b) obrnuto je proporcionalna temperaturi na kojoj se reakcija izvodi
c) ne ovisi o koncentraciji tvari koje reagiraju
d) proporcionalna je promjeni koncentracije reaktanata i produkata u jedinici vremena

34. Koji je tip meÿudjelovanja izmeÿu þestica:

a) CH4 i CH4
b) H2O i CH3OH
c) CO2 i H2O
d) Li+ i H2O

35. Izraþunaj maseni udio aluminija u Al2O3!

36. Najviše vrelište ima:

a) HI
b) H2O
c) HBr
d) HCl

37. Peroksid pokazuje formula:

a) Na2O
b) BaO2
c) KO2
d) MgO

38. Otopina slabih kiselina:

a) sadrži nedisocirane molekule te kiseline
b) sastoji se samo od iona
c) ne provodi elektriþnu struju
d) ne reagira s lužinama

39. Reakcijom KO2 s vodom nastaje:

a) voda + vodik
b) lužina + vodik
c) lužina + kisik

40. U jednom od navedenih spojeva postoji ionska i kovalentna veza:

a) Li2O
b) CH3COONa
c) CHCl3
d) AlCl3

41. Lužnato üe zbog hidrolize djelovati otopine sljedeüeg para soli:

a) CH3COONa i HCOONa
b) NH4Cl i NH4NO3
c) Na2SO4 i NaClO4

42. Puferska otopina je vodena otopina:

a) HCl i NaCl
b) H2SO4 i (NH4)2SO4
c) NH4OH i NH4Cl

43. Plemeniti plinovi imaju svojstva:

a) ionskih
b) molekulskih
c) atomskih kristala
d) ništa navedeno nije toþno

31 Pripreme za razredbene ispite

44. Koji od nizova pokazuje jaþanje oksidativnih svojstava halogenih elemenata:
a) F > Cl > Br > I
b) I > Br > Cl > F
c) F > Br > Cl > I
d) I > C > Br > F

45. pH vodene otopine soli je 8. Konc. H3O+ u otopini iznosi:

a) 1,10–8 mol dm-3
b) 1,10–6 mol dm-3
c) 1,106 mol dm-3

46. U 500 ml neke otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 mL te otopine razrijeÿeno je sa 900 ml vode. Koliki je pH
nastale otopine?
a) 4
b) 6
c) 8
d) 10
e) 12

47. Kolika je koncentracija H3O+ u svježoj otopini limunova soka ako je izmjereno da je pH te otopine 2,8. (1.58·10-3
mol dm-3)

48. Ako je stupanj disocijacije H2CO3 17% za prvi stupanj disocijacije kiseline þija je množinska koncentracija 0,1 mol
dm-3. Izraþunaj Kc. (2.89·10-3 mol dm-3)

49. 0,131 mol željeza zagrijavanjem reagira sa 6,30 g sumpornog praha. Ef = ? (Empirijska formula)

50. Masa uzorka hidratne soli Na2CO3 x XH2O iznosi 5,72 g. Zagrijavanjem soli masa se smanji za 3,6 g. Kako glasi
empirijska formula spoja? (Na2CO3 · 10H2O)

51. Tlo sa pH manjim od 5,5 može se uþiniti manje kiselim dodatkom:

a) Mg(OH)2
b) Ca3(PO)2
c) NH4Cl

52. Koliko je pH vodene otopine H2SO4 koncentracije 0,005 mol/dm3? (pH = 2)

53. Izraþunaj konc. H3O+ u destiliranoj vodi pri t = 370C! (Kw = 2.39·10–14 mol2 dm-6 kod t = 370C)

Zadatak: Uþenik je trebao odrediti pH vrijednost odreÿenog broja otopina. Svoja mjerenja je prikazao u sljedeüoj
tablici:

OTOPINA A B C D E F G
pH 3 4 7 5 8 9 6

Miješanjem kojih otopina se može dobiti nova otopina koja ima pH jednak pH(C) = 9?
a) A+B
b) D+E
c) E+F
d) A+B+D
e) B+D+G

Zadatak: Koja od navedenih kiselina jaþe disocira:

a) H3PO4, Ka = 7.5 ˜103
b) H2SO3, Ka = 1.58 ˜102

32 Pripreme za razredbene ispite

STRUKTURNE FORMULE NEKIH ýESTICA

: :
a) N2O, : N N O:
:O -

: : :

: : :
:O -
+ +
N N
O

:
O
b) N2O4,

: : : : : :

: : :
:O :O
P O P
c) P2O5, O

:
O
-

: : :
:O :O
+ +
N O N
d) N2O5, O
:

:
O
O O
:O 117 Ili O o

O O
e) O3, Dipol Rezonantni hibrid

>:N N N: @

:
f) N3, azidni ion od HN3 – azidna kiselina
>:S S:@2 : :
: :
g) S 22 - disulfidni ion,
>:O O: @2
: :
: :

h) O 22 peroksidni ion,

.
:

i) NO, : N O
.
>:O O: @
: :

j) O 2
- superoksidni ion,
:
:

O
:

.N
:
k) NO2, O :
:

33 Pripreme za razredbene ispite